Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
43Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
ODRŽIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA -KORAK KA ZDRAVLJU I OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

ODRŽIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA -KORAK KA ZDRAVLJU I OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

Ratings: (0)|Views: 10,206|Likes:
Published by Magdallina

More info:

Published by: Magdallina on Mar 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

05/07/2013

pdf

text

original

 
 
ODRŽIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA-KORAK KA ZDRAVLJU I O
Č
UVANJU ŽIVOTNE SREDINE
 
Grupa ekonomista okupljena u Svetskoj komisiji za životnu sredinu i razvoj(“Brutland komisija”) je 1987. godine uvela u svetsku ekonomiju pojam održivog razvoja.Ovaj novi koncept razvoja ljudskog društva uveden je zbog potrebe da se preispita dosadašnjikoncept u ekonomiji (posebno u visoko razvijenim zemljama), koji se zasniva na stalnom pove
ć
anju stope rasta i profita. Rast bez granica se pokazao kao veoma nepovoljan za planetuZemlju u celini pa i za ljudsko društvo. Posledice su katastrofalne, naro
č
ito po neobnovljiva prirodna bogatstva, kakva su zemljište, voda i vazduh. Mi iscrpljujemo planetu Zemlju utolikoj meri, da
ć
e malo šta ostati za budu
ć
e generacije. Ljudsko društvo, kao deo prirodemora da se uklapa u njen nose
ć
i kapacitet, a
č
ini sve da ga premaši i na taj na
č
in direktnougrožava zdravlje i opstanak svih živih organizama na Zemlji. Održivi razvoj je nova, opšte prihva
ć
ena koncepcija razvoja ljudskog društva koja se zasniva na razvoju bez rasta koji
ć
e premašiti sposobnost životne sredine i prirode u celini. Održivost zna
č
i život u uslovimarazumnog komfora unutar prirodnih granica, zna
č
i živeti sa prirodom ne ostavljaju
ć
i zasobom velike tragove.Mnogo je programa i na
č
ina da se postigne princip održivosti u svim segmentimaljudske delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane i nazvan je održiva poljoprivreda.Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor zaga
đ
ivanja i degradacije pre svega zemljišta ali i voda. Gubitak površinskih slojevazemljišta je opasnost po proizvodnju hrane u budu
ć
nosti i za slede
ć
e generacije. Ogromne površine u našoj zemlji su zahva
ć
ene erozijom vetrom ili vodom. Zaslanjenost zemljišta izabarivanje su osnovni problemi u nekontrolisanoj primeni meliorativnih mera. Preteranaispaša i iskoriš
ć
avanje zemljišta za biljnu proizvodnju vode njegovom sabijanju iiscrpljivanju, a velike površine zemljišta su zaga
đ
ene. Klju
č
ni problem u intenzivnoj(konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje plodnosti zemljišta, koje je u bliskojkorelaciji sa dužinom njegovog iskoriš
ć
avanja. Erozija i gubitak organske materije izzemljišta je povezano sa konvencionalnim na
č
inima obrade, koje ostavlja ogoljeno inezašti
ć
eno zemljište. U modernoj poljoprivredi, naj
č
ć
e se gaji jedna vrsta useva na ve
ć
im površinama, kod svih vrsta useva. To vodi ka smanjenju biološke raznovrsnosti u zajednicamauseva i ima mnoge negativne efekte: pove
ć
anje pojave bolesti i šteto
č
ina, što rezultira ve
ć
omupotrebom pesticida i ve
ć
om zaga
đ
enoš
ć
u životne sredine.Izbegavanjem zaga
đ
ivanja i degradacije životne sredine mi obezbe
đ
ujemo uslove za primenu održivog sistema “Zdravlje za sve”. Uvo
đ
enjem ekoloških principa u proizvodnjuhrane vrši se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u alternativnu ili održivukoja je mnogo prihvatljivija za životnu sredinu.U savremenoj biljnoj proizvodnji obradi zemljišta pripada posebno mesto. Ukonvencionalnom (klasi
č
nom) sistemu obrade, primenjuju se teške mašine i oru
đ
a, kojavelikim brojem prohoda troše veliku koli
č
inu energije, a pored toga negativno deluju nafizi
č
ke i druge osobine zemljišta. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno preispitivanje i odre
đ
ene izmene u obradi zemljišta za važnije ratarske useve. Smatra se da
ć
ese konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaženja racionalne tehnologije.Budu
ć
a rešenja u racionalizaciji klasi
č
nih sistema obrade i
ć
i
ć
e ka smanjenju potrošnjeenergije, odnosno ka srazmerno manjim ulaganjima. U konceptu održive poljoprivrede,obrada zemljišta
ć
e imati konzervacijski karakter, (kod kojih ostaje preko 30% žetvenihostataka na površini zemljišta), i ima
ć
e zna
č
ajnu ulogu u o
č
uvanju plodnosti i spre
č
avanjudegradacije zemljišta kao prirodnog blaga.
 
2U sistemu održive poljoprivrede plodored (smena useva u prostoru i vremenu) imanajzna
č
ajniju ulogu. Uloga plodoreda u smanjenju napada šteto
č
ina, bolesti i korova je odizuzetnog zna
č
aja. Delovanje plodoreda kao kompleksne mere je višestruko povoljno na:strukturu, vodni i vazdušni režim zemljišta, bilans organske materije, sadržaj i pristupa
č
nostmineralnih materija i biološku aktivnost zemljišta. Primenom organskih
đ
ubriva oboga
ć
uje sezemljište hranljivim materijama,
č
ime se nadokna
đ
uje izostavljanje mineralnih
đ
ubriva. Poredtoga, za podsticanje rastenja primenjuju se biostimulatori dobijeni iz prirodnih materijala. Zasuzbijanje biljnih bolesti i šteto
č
ina u ovom na
č
inu proizvodnje se primenjuju, pored plodoreda, agrotehni
č
ke i biološke mere borbe i koriste se preparati dobijeni od biljnihmaterijala. Prednost imaju genotipovi otporni na bolesti i šteto
č
ine i konkurentni u odnosu nakorove.Posebno je pitanje koje se odnosi na preure
đ
enje strukture useva. U ciljuuspostavljanja ekološke ravnoteže u zajednicama useva potrebno je pove
ć
ati njihovu biološkuraznovrsnost. U prirodnim zajednicama upravo je ova osobina faktor njihove stabilnosti.Pove
ć
ana raznovrsnost u zajednicama gajenih biljaka doprinosi boljoj preraspodeli ikoriš
ć
enju prirodnih resursa.
Č
esto se u održivim sistemima zemljoradnje koriste sistemizdruženih useva. Ovaj na
č
in gajenja biljaka se koristi u prvom redu radi uspostavljanjastabilnosti i pokušaja oponašanja prirodnih zajednica. Postoji nekoliko prednosti gajenja biljaka u združenim u odnosu na
č
iste useve: pove
ć
anje produkcije biomase i prinosa, boljekoriš
ć
enje raspoloživih faktora (vode, zemljišta, hraniva, rada i vremena), manje štete od bolesti, insekata i korova, socio-ekonomske prednosti (ve
ć
a stabilnost sistema, sigurniji prihodi, bolji i raznovrsniji na
č
in ishrane ljudi i životinja). Mnogobrojne poteško
ć
e u široj primeni ovog sistema gajenja na velikim površinama leže u
č
injenici što su sredstva visoketehnologije (mehanizacija, sredstva za zaštitu, sorte i hibridi) prilago
đ
ena sistemu gajenjasamo jedne vrste biljaka. Postoji potreba za razvojem savremenih sredstava specijalizovanihza gajenje biljaka u združenim usevima.Uvo
đ
enjem me
đ
uuseva postiže se usavršavanje plodoreda i racionalnije koriš
ć
enjezemljišnih resursa. Gajenje useva u postrnoj setvi, uz otklanjanje stresnih uzroka(navodnjavanje) u toplijem delu godine, može posle žetve strnina, da u velikoj meri uti
č
e naopštu produktivnost naših njiva sa daleko manjim ulaganjima. U postrnom sistemu gajenjamogu
ć
e je potpuno izostavljanje obrade zemljišta,
č
ime je smanjen utrošak rada i energije.Mogu
ć
e je smanjiti i upotrebu mineralnih
đ
ubriva i samim tim smanjiti troškove proizvodnje i preterano zaga
đ
ivanje zemljišta.Treba ista
ć
i da
ć
e uspeh u iznalaženju ekološki prihvatljivih rešenja utehnologiji biljne proizvodnje u mnogome zavisiti od ekološki obrazovanih kadrova u poljoprivredi i njihovog angažovanja u prenošenju ekoloških saznanja i tehnologija u poljoprivrednu praksu. To je naro
č
ito zna
č
ajno, ako imamo u vidu naše velike prednosti zbog, još uvek o
č
uvanog i manje zaga
đ
enog zemljišta u odnosu na razvijenu Evropu. Zbog toga jedaleko ve
ć
a naša šansa za proizvodnju visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane i njenizvoz na strana tržišta.
ORGANSKA POLJOPRIVREDA
Sastavni deo sistema održive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske poljoprivrede je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, životazemljišta, biljaka, životinja i ljudi. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje suizbegavanje upotrebe vešta
č
kih materija u proizvodnji i promovisanje isklju
č
ivo prirodnihmaterija koje se koriste kao
đ
ubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Klju
č
ni princip je uzajamno delovanje svih komponenata koje u
č
estvuju u ciklusu proizvodnje hrane.
 
3Održavati i uve
ć
ati dugoro
č
nu plodnost zemljišta, promovisati pravilnu upotrebu i brigu o vodi, vodnim izvorima i životu u njoj, raditi koliko je to mogu
ć
e u zatvorenomsistemu. Najefikasnija proizvodnja organskih proizvoda je na integralnim organskimfarmama, tj. farmama koje imaju biljnu i sto
č
arsku proizvodnju integrisanu u jednu celinu.Deo biljne proizvodnje se koristi za ishranu stoke a stoka obezbe
đ
uje organska
đ
ubriva zaishranu biljaka. Organska proizvodnja se zasniva na uspostavljanju harmonije izme
đ
u
č
ovekai prirode, koja je upotrebom prljavih tehnologija ozbiljno narušena.
AGROTEHNI
Č
KE MERE U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI
 
Veliki je uticaj
č
oveka u agroekosistemima koji su nastali i održavaju se uz njegovostalno i raznovrsno delovanje. U kovencionalnoj poljoprivredi pored agroekoloških
č
inilaca uformiranju prinosa zna
č
ajno uti
č
u agrotehni
č
ke mere. Preko agrotehni
č
kih mera
č
ovek delujena klimu, zemljište i biljku. U tom smislu zna
č
ajna je odgovornost agronoma za rešavanje problema narušene ravnoteže u ekološkom sistemu: biljka-zemljište-
č
ovek. Agrotehni
č
kemere koje se danas primenjuju u postoje
ć
im tehnologijama gajenja useva imaju brojnemogu
ć
nosti za adekvatne i neophodne promene kojima se omogu
ć
avaju nova, racionalnijarešenja zasnovana na manjim ulaganjima i nižoj ceni proizvoda uz istovremeno o
č
uvanje prirodnih resursa pre svih zemljišta.
OBRADA ZEMLJIŠTA
 
Obrada zemljišta je uvek u sistemima zemljoradnje imala posebno mesto. Pri razradinovih, perspektivnih tehnologija obrade zemljišta mora se voditi ra
č
una o uslovima u kojima
ć
e te tehnologije ispoljiti najve
ć
u mogu
ć
u efikasnost. U našim klimatsko-geografskimuslovima, zavisno od preduseva i useva za koji treba obraditi zemljište, široko su prihva
ć
enerazli
č
ite varijante sistema obrade u kojima se koristi raoni
č
ni plug, te se ovakav sistem nazivakonvencionalni, klasi
č
ni, ili tradicionalni. Glavna kritika tradicionalnom sistemu obrade jenedovoljna efikasnost zbog mnogobrojnih prelazaka mašina i agregata preko zemljišta, štodovodi do promene strukture. Istraživanja pokazuju da je optimalna zbijenost zemljišta udirektnoj vezi sa obradom. Smanjenjem broja prelazaka znatno se mogu smanjiti troškoviobrade i zbijenost.U konceptu organske poljoprivrede obrada zemljišta posmatra se ne samo sa proizvodno-ekonomskog ve
ć
i sa ekološkog stanovišta. Sistemi konvencionalne(tradicionalne) obrade zemljišta sve više trpe kritike zbog mnogobrojnih prelazaka mašina ioru
đ
a preko zemljišta. Modernim oru
đ
ima, velike snage i razli
č
itih konstrukcija vrši se obradazemljišta, unose žetveni ostaci,
đ
ubriva, priprema zemljište za setvu i kontrolišu bolesti ikorovi. Medjutim, veliki broj prohoda traktora do setve, naro
č
ito težih, razli
č
itih pneumatikaizaziva promene u fizi
č
kim osobinama, izazivaju
ć
i preveliku zbijenost pojedinih slojevazemljišta koja deluje ograni
č
avaju
ć
e na neke
č
inioce rasta, širine, pritiska, treba voditi ra
č
unai o broju prohoda odnosno redukovati broj prohoda naro
č
ito u zonama stalnog gajenja biljaka.Smanjenjem broja prohoda naro
č
ito teške mehanizacije, znatno se može smanjiti zbijenostzemljišta, a sa njom i energetska efikasnost obrade.

Activity (43)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
radicdragomir liked this
Daniel Farkaš liked this
urbanlegende liked this
Mina Djokovic liked this
Mina Djokovic liked this
Luka Kocic liked this
Maja Bajčev liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->