Oslobodioici i izdajnici

PRVA GLAVA

(Lupa u prozor kao prvi vremenski orijentir ove povesno-lirske hronike; kakosmo primili bombardovanje, kako okupaciju; pu{ke na mese~ini i miris baruta namrazu)

Drugi svetski rat za mene je po~eo jedne zore, kucanjem u prozor. Lupa me je probudila iznajsla|eg, predjutarnjeg sna. To se verovatno desilo u martu 1940, ili u martu 1941, svakakopredzoru.

Neko lupa u prozor.

Trenutak kasnije – u stvarnosti je taj trenutak, mo`da, potrajaonekoliko meseci, ili ~itavu godinu – nema~ki avioni bombarduju Beograd i Srbiju. Prelomnidoga|aj – iz kojeg }e se, kao spiralna opruga, krug po krug, iznititi sva potonja zbivanja, odakle}e se odmotati i sama epoha po kojoj se, ispisuju}i ove retke, i dalje batrgam – jeste lupa uprozor. Gluvo trajanje se, od tog trena, preustrojilo i poteklo kao smisleno zbivanje. Od togpredjutarja se ra~una moje neosporno, iako neva`no, prisustvo u stole}u.Prvo nema~ko bombardovanje usledi}e trinaest dana, ili trinaest meseci kasnije. Trinaestdana,

ili

trinaest meseci: za pisca lirske hronike razlika je zanemarljiva. U ovoj pri~i, dankadikad stoji za celu godinu, dok poneka godina promine brè od dana. U se}anju ljudske vrsteizbrisani su tragovi ~itavim geolo{kim epohama, pa }e se u tom ponoru lako na}i mesta i zatrinaestak meseci {to sam ih, neuklju~en u zemaljska posla, prespavao izme|u marta 1940. imarta 1941. êga se se}am, ne se}am se slu~ajno; {to sam zaboravio, to nose fijuci zimskihvetrova.Da li se predjutarje uop{te moè ra~unati u delove dana? Kad po~inje, koliko traje, kad sezavr{ava? Ja bih rekao da ono pre spada u bezvremlje. U svakom slu~aju, istinsko i merljivovreme prepu{tam onoj drugoj vrsti letopisaca, koji su kao svedoci pouzdaniji i odgovorniji, i neoslanjaju se isklju~ivo na svoje uspomene.Vla`na martovska no}. Meko gluvilo posle nedavnog otapanja snega. Lupu u prozorskikapak slu{am, neko vreme, u snu; zami{ljam da je sanjam, to bi mi odgovaralo. Ona je odve}uporna i jaka, i uspeva da me odvoji od sna. Da, to je otac. Vra}a se sa vojne ve`be, ili ide uprekomandu. Put ga je naveo kroz selo, banuo je u nevreme, kod ku}e ga ne o~ekuju.Odraslima treba vremena da se razbude i da do|u k sebi. Neko traì {ibicu, ne{to se preturilo irazbilo. Ja~a napetost, raste zla nestrpljivost. Na{li su {ibicu, uzalud: palidrvca su vla`na, lomese, ne}e da se upale.– Otvarajte, jeste li ‘ivi? – vi~e onaj iza prozora.Lampu su upalili, sad ne znaju gde je klju~. Otkako je otac u vojsci svake se ve~erizaklju~avamo, a vrata podupiremo sekirom.Takva su vremena.Ne znam {ta je posle bilo. Se}am se samo napetosti traènja {ibice i klju~a: pamtim ono {tome je namu~ilo. S glavom ispod pokriva~a oslu{kujem gun|anje i batrganje po sobi. Uku}anisu nespretni i ja, zbog toga, ose}am mu~nu sukrivicu i saodgovornost. Da, krivi smo! Zate~enismo u nebrizi i opu{tenosti. Zar se ovako do~ekuje ku}ni doma}in u povratku sa odgovornogposla? Stigao je na prag svoje ku}e, i sad ga teraju da ~eka! To je kao u onoj pesmi koju suCigani, jesenas, pevali po va{arima i svadbama.

1

O S L O B O D I O C I I I Z D A J N I C I

Otvor prozor, curice malenaGazijo sam vodu do kolena!I otac se, tako, cele no}i probijao kroz maglu i lapavicu, preskakao potoke i jaruge, hrliopreko ledenih visoravni, da ovde udari nosom u zaklju~ana vrata. Dok mi leìmo u mekom itoplom on, prozebao, ~eka da se smilujemo i da ga pustimo u sobu. Krivi smo, svi! Kriv sam ija, koji se pravim da spavam i da ni{ta ne ~ujem. Ja sam najkrivlji.Najzad se otvaraju vrata, a u pam}enju duga, duga praznina.Prizori se razlaù, re~i se kidaju, prelaze u nerazumljive povike; zbivanja se zaokruùju presvakog osmi{ljenja. ûjem jedino hujanje vetra koje se, u zamasima, prenosi kroz prostranstva.Po ceo dan, blago septembarsko sunce, i jak vetar, onaj koji ne dolazi iz nu`de, nego iz dobrevolje, da prodrma vratnice, protrese kro{nje i oduva slamke. I posle, kad se uti{a, ~uje sekrckanje hrastovih kro{nji. Uzimu pomera bregove, puni snegom dàkove, i prevozi ih, po celuno}, kroz klanac. U martu su {ume obeznanjene i gole, a grane, napete od se}anja ii{~ekivanja, drhture. [uma pred prole}e je gradili{te zakr~eno podupira~ima, skelama ipopre~nicama, gra|evina koja ~eka da se u nju ugrade prozori i vrata, i da se stavi pod krov.Cepte bezlisni zabrani, kao da su zahva}eni nekim tihim, ne`nim zemljotresom. Prezimiv{i najugu, godina najavljuje prole}e kroz miloduh povetarca. Vek se, kroz predvorje, pomera kaosplav porinut me|u zvezde. Uleto se veliko pomeranje najednom zaustavi; u~ini se da je zemljastigla u svoju ku}u.Pribliàva se rat: povremeno, crna senka sunca proleti iznad bregova i padina, i nestane ureci. Zlo se kuva u daljini; ovde ga, bez re~i, ~ekaju. Svet, to je ono, kuda oti~u reke. Iza svihmora i gora, iza svih u{}a, u vatri sun~evog smiraja, na hiljadama kilometara dugoj nizbrdici,pore|ane su, jedna za drugom, kao livade, Nema~ka, Engleska, Francuska, Amerika, Italija, Ja-pan. To su re~i koje se, u poslednje vreme, naj~e{}e izgovaraju u ku}i. Re~i pune pretnje: mi senadamo da }emo se nekako provu}i.Sun~eve zrake, kao strelice odapete iz leda, raseku zoru. Posle im oslabi sjaj, a porastetoplina. Predve~e se skupljaju, iz dolina i osoja, na prevoju brda, uvek na istom mestu, isat-dva oti~u kroz ‘drelo neba u dugim, maglenim mlazevima. Nekih popodneva nebo jeraskrsnica na kojoj se, kao lavine prosutog kamenja, mimoilaze oblaci. Oblaci kojima dosadiigra povla~e se na rub horizonta, i padaju u bezdan. Nebo je, tamo, nakrivljeno, i sve, {to mutrenutno nije potrebno, istovaruje, samo sebi, iza le|a. Preko Velikih Livada potrkuju sevagoni teretnog voza: tako se zatr~avaju vojnici, kad izgube korak u mar{u. Imalo bi se {tagledati, i u ~emu uìvati, da nije ljudi. Od ljudi dolazi strah, sa njima se stalno upada u ne{tonere{ivo.... Po~elo je bez najave, bez obja{njenja, kao i svaka nepogoda.Nebo se, jednog jutra, ispuni hukom aviona. Izletali su iznad Glavice jedan po jedan, kaoda ih, iza brda, neko pra}kom izbacuje. Popodne smo saznali da su prvo tukli Beograd, a u[umadiju su se zaletali onako, da izru~e preostale bombe. U Krivi}ima je bilo troje mrtvih.(Kasnije je ta brojka zaokruèna na ~etrdesetoro). Tiha i tajanstvena veza koju smo dotleodràvali sa svetom, iznenada je pre{la u grmljavinu avionskih motora i prasak eksploziva.Zanemeli od straha i ~u|enja, potr~ali smo u Pavi}a jarugu gde smo, {}u}ureni me|u ‘ilamabagrenja i brestova, ostali do ru~ka. Ne se}am se da je neko oko mene izrazio ja~enegodovanje, ili moralno zgraànje. Po{to su nas ve} bombardovali, zna~i da su to radili ponekom pravu. Tek kasnije, kod mene su se po~ela javljati pitanja. Onog dana je sve, ve} naprvi pogled, izgledalo jasno. Videlo se da avioni nadle}u selo bez razloga i jasnog cilja, i daprema nama, nepoznatima i nevidljivima, mogu gajiti jedino prezir, u boljem slu~aju

2

O S L O B O D I O C I I I Z D A J N I C I

ravnodu{nost. Kao da je tamo, u velikom i mo}nom svetu, nekome smetala upravo na{au~malost, tako duboka, tako zazidana u sebe, da se jedino bombama mogla razbiti.Potr~ali smo u urvinu onako kako se uleto, u polju, potraì zaklon od grmljavine i provaleoblaka. Tu poneko opsuje, reda radi; istinskog negodovanja nema. Sila je sila, sa njom se nerazgovara, niti nas ona pita za mi{ljenje. Odlu~ili su da tako treba, ja~i su, moè im se. E, kadbi neko mogao da uzvrati, to bi ve} bilo ne{to. Ovako, }uti i ne misli... îni mi se da je deda,onog dana, u jaruzi, rekao: „Tuku varo{i, nas ne}e...” A i kako bi? Ne}e nas, jednog po jednog,juriti kroz vo}njake i {ume... Glavni cilj bombardovanja je, pomislio sam, zastra{ivanje. Ako jedo toga, nama je dovoljna i mukla orljava avionskih motora. Krivi}i su postradali zato {to suvaro{ica, rekao je, sutradan, deda. Vide se, iz neba, u tome je stvar! Ubili su kelnera IlijuMa~ka dok je, s rukama na kukovima, stajao ispred kafane i zadivljen gledao u nebo.Nastradala je i jedna na{a dalja ro|aka, koju sam znao po ~uvenju. Otkako se udala u Krivi}e,nije mnogo dràla ni do najbliè rodbine, akamoli do nas. Poginula je slu~ajno, kao od groma.Koliko da se zna, da je po~eo rat. Baba-Stevanka je bila gotovo zadovolj-na: jo{ jedno odKremanskih proro~anstava dobilo je ‘estoku, nedvosmislenu potvrdu.Prave Nemce smo videli dva-tri meseca kasnije. (Oni iz aviona kao da nisu postojali: bilisu odve} daleko i nevidljivi). Nai{li su u kamionu, kojem su kr~ila put dva motocikla. Deda jestajao na panju iza {tale, i pozvao me, da vidim. [akom je, kroz vazduh, povukao uporednucrtu sa trasom puta kojim je napredovao transport, i rekao:– Ovo zapamti, ovako po~inje

okupacija.

Osetiv{i u meni pa`ljivog slu{aoca, dodao je:– Ovako su do{li i u pro{lom ratu, samo je onda bilo manje Nemaca, a vi{e Austrijanaca.Sad su se ujedinili, pa se ne zna ko je ko.Str~ao sam na reku i zatekao ih na zaravni, preko puta vodenice. Mladi, izbrijani, li~ili suna beogradske ferijalce koji su, pre godinu dana, na istom mestu, ponad ~esme, razapinjali{atore. Dvojica su prala zube, ostali su razgledali okolinu. Veoma ih je zanimao na~in na kojisu seljanke ispirale rublje na kamenjaru ispod vodeni~nog jaza. Tada sam razumeo da je tajna~in neobi~an, mada neki drugi nisam mogao zamisliti.Nai{ao je Leka Crni, sa kravama upregnutim u dvokolice. Jedan vojnik je izvadiofotoaparat i slikao ga. Leka se silno upla{io. Posle je pri~ao:– Kad nàni{ani, ja pomislih: streljanje!To su bili prvi Nemci koje sam u ‘ivotu video. Bili su znatièljni, mnogo su se ~udili, i unjihovom se ~u|enju ose}ao blagodu{an prezir. Dolazili su izdaleka, sve im je kod nas bilonovo i tu|e. Bilo mi je krivo {to nas gledaju s visoka, mal~ice podsme{ljivo. Postideh sepraklja~a kojima su seljanke besomu~no, a otkako su osetile da ih vojnici gledaju svebesomu~nije, tukle mokre ~ar{ave. To, onda, zna~i da u Nema~koj nema praklja~a... Za{to setoliko prave va`ni? @eleo sam da nas malo vi{e po{tuju. U pola sata, koliko su se zadràli, ikoliko sam ih posmatrao, moja znatièlja je znatno oslabila. Nejasna naklonost, s kojom samim pohitao u susret, pre{la je u nejasnu odbojnost. Ako misle da su toliko va`ni, za{to sudolazili ovamo?Za vreme rata su retko zalazili me|u na{a brda. Bilo ih je po varo{icama i gradovima,naro~ito u Beogradu, pa se na tu stranu, bez velike nevolje, nije i{lo. Puteve i mostove dràla jeNedi}eva straà, bilo je i ne{to ljoti}evaca, po op{tinama i kancelarijama. êtnici su pokrivalisela i {ume; partizani su, jo{ prve jeseni, utekli iz Uìca u Bosnu. Svako je drào ono {to je nasamom po~etku okupacije zauzeo, i svako je ~ekao.

3