Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
12Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Dzon Bakster,Tomas Atkins -Tajna Sibirske katastrofe

Dzon Bakster,Tomas Atkins -Tajna Sibirske katastrofe

Ratings:

4.88

(8)
|Views: 1,619 |Likes:

More info:

Published by: НационалнаСлобода on May 04, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2014

pdf

text

original

 
 
 
 
BELEŠA 0 AUTORIMA
Džon Bakster,
rodeni odrastao u Australiji, danas živi u Velikoj Bri-taniji. Redovni saradnik  uglednih londonskih listova
Times
i
unayTimes Maga z ine.
Napisao ve
ć
i broj knjiga, od kojihnek oliko o kinema-tografiji i Holivudu.
Tomas Atkins
  je studirao na D juko-vom i Jelskom univerzitetu. Van-redni je profesor išef odseka
 za
 pozorišne umetnosti na Holins ko-ledžu u Virdžini ji. Izdaje jedanme-
đ
unarodni magazin. Napisao je pet k n jiga o razli
č
itim temama.
 
 DŽON BAKSTER , TOMAS ATKINS 1989Tajna Sibirske katastrofePrevod sa engleskog:Gavrilo Vu
č
kovi
ć
 Esad Jakupovi
ć
 Predgovor Isaka Asimovi
ć
a
BANG!
  Nekad davno ni je postojao naš planetski sistem, ve
ć
samo oblak prašine i gasa šlo se okretao okocentralne oblasti, ko ja se sabijala i postala Sunce. Malo-po-malo, medutim, prašina i gas su se  prikupili u krupni je se komade, a ovi su polako medusobno srastali u tela planetskih veli
č
ina.Dok su komadi bivali krupniji, njihova gravitaciona pol ja postajala su sve snažnija, a sudari sve silovitiji. Na kraju, kad se najve
ć
i deo materi jala prikupio uvelik u,
č
vrstu kuglu, poslcdn ji slobodni krupni komadi pridruživali su se kugli udaraju
ć
i o nju mo
ć
nim treskom ko ji je iskopao ogromne kratere.Mesec je prekriventakvim kraterima, što nam je poznato ve
ć
gotovo
č
etiri stole
ć
a. Tokom posledn jedeceni jeustanovili smo da je i Merk ur prekrivennjima, baš kao i Mars, pa
č
ak i dva Marsovamajušna satelita. Prvi snimci Ganimeda, najve
ć
eg Jupiterovog satelita,na
č
in jeni iz neposredne  blizine,uka-zali su na prisustvo kratera. 1 Venera, pod svojim obla
č
nim plaštom koji je sakriva, posedu je kratere.A kako stoji stvar sa Zemljom? Zar naš svet nije bio formiranpostepeno, sve ja
č
im sudarima, kaošto se to desilo sa drugima? Zar na njoj nema ožiljaka od tih poslcdn jih udara onjenu površinu? Bilo bi ih, da se Zemlja ne razlikuje od drugih tela. Za razlik uod svetova koje sam spomenuo, ona ima okeankoji može da apsorbujeudar i ostane bez ožiljaka.Kiša, reke, vetar i, pre svega, bezbro jni  prestavnici živog svetauspevajusa protokom vremena da izbrišu sve ožiljke ko ji se prilikomudara obrazu ju na kopnu. Ali
bez
obzirana to, postojeneki znaci. Iz vazduha se tu i tamo mogu zapaziti ovalneudubine, napunjene vodom koje sumožda ostaci tih drevnihkr atera. U Aizoni, oko 30 kilometara zapadno od gradi
ć
a Vinsloua, nalazi se impozantankrater koga mora da jena
č
inio žestoki udar meteoritateškog nekoliko hil jada tona. R u pa je široka 1.200 metara, duboka 800 metara, i zove se ,,Meteorski krater ".Zašto se Meteorski krater  još uvek tunalazi? Prvo zato što jenedavnog porekla: meteorit ko ji ga je formirao možda je pao pre jedva desetak hiljada godina. 1 drugo, pao jena pustin jsko podru
č
 je gde je dejstvo vode i života minimalno. A da li senešto desilonakonšto je Meteorski krater bio oblikovan?

Activity (12)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
rputnik liked this
Sladjana Tot liked this
Ruža Butulija liked this
Alejandro Horahe liked this
Gaga_Ilić1982 liked this
Hamid Husić liked this
Velibor Nikolić liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->