BELEŠK A 0 AUTORIMA
Džon Bakster,
rodeni odrastao u Australiji, danas živi u Velikoj Bri-taniji. Redovni saradnik
uglednih londonskih listova
Times
i
S und ayTimes Maga z ine.
Napisao ve
ć
i broj knjiga, od kojihnek oliko o kinema-tografiji i Holivudu.
Tomas Atkins
je studirao na D juko-vom i Jelskom univerzitetu. Van-redni je profesor išef odseka
za
pozorišne umetnosti na Holins ko-ledžu u Virdžini ji. Izdaje jedanme-
đ
unarodni magazin. Napisao je pet k n jiga o razli
č
itim temama.
DŽON BAKSTER , TOMAS ATKINS 1989Tajna Sibirske katastrofePrevod sa engleskog:Gavrilo Vu
č
kovi
ć
Esad Jakupovi
ć
Predgovor Isaka Asimovi
ć
a
BANG!
Nekad davno ni je postojao naš planetski sistem, ve
ć
samo oblak prašine i gasa šlo se okretao okocentralne oblasti, ko ja se sabijala i postala Sunce. Malo-po-malo, medutim, prašina i gas su se
prikupili u krupni je se komade, a ovi su polako medusobno srastali u tela planetskih veli
č
ina.Dok su komadi bivali krupniji, njihova gravitaciona pol ja postajala su sve snažnija, a sudari sve
silovitiji. Na kraju, kad se najve
ć
i deo materi jala prikupio uvelik u,
č
vrstu kuglu, poslcdn ji slobodni
krupni komadi pridruživali su se kugli udaraju
ć
i o nju mo
ć
nim treskom ko ji je iskopao ogromne
kratere.Mesec je prekriventakvim kraterima, što nam je poznato ve
ć
gotovo
č
etiri stole
ć
a. Tokom posledn jedeceni jeustanovili smo da je i Merk ur prekrivennjima, baš kao i Mars, pa
č
ak i dva Marsovamajušna satelita. Prvi snimci Ganimeda, najve
ć
eg Jupiterovog satelita,na
č
in jeni iz neposredne
blizine,uka-zali su na prisustvo kratera. 1 Venera, pod svojim obla
č
nim plaštom koji je sakriva, posedu je kratere.A kako stoji stvar sa Zemljom? Zar naš svet nije bio formiranpostepeno, sve ja
č
im sudarima, kaošto se to desilo sa drugima? Zar na njoj nema ožiljaka od tih poslcdn jih udara onjenu površinu?
Bilo bi ih, da se Zemlja ne razlikuje od drugih tela. Za razlik uod svetova koje sam spomenuo, ona
ima okeankoji može da apsorbujeudar i ostane bez ožiljaka.Kiša, reke, vetar i, pre svega, bezbro jni
prestavnici živog svetauspevajusa protokom vremena da izbrišu sve ožiljke ko ji se prilikomudara
obrazu ju na kopnu.
Ali
bez
obzirana to, postojeneki znaci. Iz vazduha se tu i tamo mogu zapaziti ovalneudubine,
napunjene vodom koje sumožda ostaci tih drevnihkr atera. U Ar izoni, oko 30 kilometara zapadno
od gradi
ć
a Vinsloua, nalazi se impozantankrater koga mora da jena
č
inio žestoki udar meteoritateškog nekoliko hil jada tona. R u pa je široka 1.200 metara, duboka 800 metara, i zove se ,,Meteorski
krater ".Zašto se Meteorski krater još uvek tunalazi? Prvo zato što jenedavnog porekla: meteorit ko ji ga je
formirao možda je pao pre jedva desetak hiljada godina. 1 drugo, pao jena pustin jsko podru
č
je gde je dejstvo vode i života minimalno.
A da li senešto desilonakonšto je Meteorski krater bio oblikovan?
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Dzon Bakster,Tomas Atkins -Tajna Sibirske katastrofe
6.8K
Reads
13
Readcasts
10
Embed Views
Recommended
Paolo Koeljo - Jedanaest minuta
4522 Reads
More From This User
Notes
Load more
