Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
34Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
PROFIT I CENA PROIZVODNJE

PROFIT I CENA PROIZVODNJE

Ratings:

4.0

(3)
|Views: 10,713|Likes:
Published by CUPKICA

More info:

Published by: CUPKICA on May 06, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

05/09/2013

pdf

text

original

 
PROFIT I CENA PROIZVODNJE
1.CENA KOŠTANJA I PROFIT
Višak vrednosti na površini kapitalističkog društva ne pojavljuje se kao proizvod promenljivog kapitala,niti ga industrijalac prisvaja u celosti,nego se pojavljuje u nekolikovidova: u vidu profita,u vidu interesa ili kamate,trgovačkog prifita i zemljišne rente.Izučavajući profit,mi treba da se upoznamo kakva je stvarna razlika između profita iviška vrednosti. Svaka kapitalistka proizvedena roba,sastoji se iz
utrošenogpostojanog
 
kapitala+plaćene vrednosti radne snage+dela vrednosti koji besplatnoprisvaja kapitalista-viška vrednosti
. Ako bi to formulom hteli da prikažemo,vrednostrobe izgleda ovako: 
R=p+pr+v
Pod
p
podrazumeva se postojani kapital,ali ne čitav predujmljeni postojani kapital,negoonaj deo postojanog kapitala koji se u toku proizvodnog procesa utrošio da bi se proizvela nova upotrebna vrednost. Postojani kapital deli se na stalni deo kapitala-kapitaluložen u mašine i opticajni deo kapitala-kapital uložen u sirovine,pogonski materijal itd.Opticajni deo kapitala čim uđe u proizvodni proces,ceo se utroši i svoju vrednost prenosina novu robu. Međutim,stalni kapital iako ceo služi u proizvodnom procesu,ne troši se jednokratnom upotrebom,nego se troši postepeno,pa tako i postepeno prenosi svojuvrednost na novu upotrebnu vrednost.Promenljivi deo kapitala je,u stvari,ona suma vrednosti koju je kapitalista utrošio-platioza radnu snagu,a višak vrednosti-to je višak koji besplatno prisvaja kapitalista. Vrednostse sastoji iz prenete vrednosti,utrošenog postojanog kapitala i novostvorene vrednosti. Tanova vrednost ima da nadoknadi ono što je kapitalista platio radnicima i da da višak vrednosti koga prisvaja kapitalista. Ako posmatramo strukturu vrednosti robe,mi ćemovideti to da kapitalista plaća jedan deo,a jedan deo višak vrednosti prisvaja besplatno.Ovaj plaćeni deo naziva se
cena koštanja
.Višak vrednosti,rezultat besplatnog rada radnika,je to ona vrednost koju radnik stvara zavreme viška rada,ali na površini se to pojavljuje tako,kao da je višak vrednosti rezultat nesamo promenljivog kapitala,nego rezultat i poromenljivog i postojanog kapitala.Kategorija profita je važna ekonomska kategorija. U profitu se prikrivaju odnosikapitalističke proizvodnje,jer profit pomatran kao rezultat celokupnog kapitala,ne dajesliku od kuda potiče višak vrednosti. Ukoliko kapitalista prodaje robu po vrednosti,onrealizuje višak vrednosti,odnosno profit,ali on realizuje uvek neki profit čim prodaje robuiznad cene koštanja. Tu mogućnost prodaje robe ispod vrednosti,ali ipak sa profitom,kapitaliste mogu upotrebiti kao sredstvo borbe protiv drugih kapitalista ili protiv prostih robnih proizvodjača. Najniža granica po kojoj može kapitalista prodavati robu jeste
cena koštanja robe
. Ako padne prodajna cena ispod cene koštanja,kapitalista gubi
 
izvestan deo predujmljene kapital-vrednosti. Zato kapitalista cenu koštanja smatraunutrašnjom vrednošću robe,a profit kao višak prodajne cene iznad njene vrednosti.U prostoj robnoj proizvodnji naprotiv,nema razlike izmedju vrednosti i cene koštanja.Vrednosti robe je materijalizovani ljudski rad u robi. Ona se odredjuje prema radu koji je potreban za proizvodnju robe. Zanatlija mora da kupi sirovine,alat i ostala pomoćnasredstva,zatim,mora izvesno vreme da radi,da troši svoju radnu snagu da bi proizveonovu upotrebnu vrednost. Znači cena koštanja zanatlijski proizvedene robe ravna jevrednosti robe.
2.PROFITNA STOPA
Kao što višak vrednosti kapitalista posmatra kao plod celokupnog kapitala,tako istosmatra da se stepen oplodnje kapitala,procenat zarade,jedino moze obračunavatistavljanjem viška iznad prodajne cene u odnosu prema celokupnom kapitalu. Ako se stavivišak vrednosti,odnosno profit,u odnos ne samo prema promenljivom kapitalu,već premacelokupnom kapitalu,onda se dobija
profitna stopa
. Obrazac za izračunavanje profitnestope izgleda ovako:
Profitna stopa pf1=profit pf/celokupni predujmljeni kapital (p+pr)
Stopa viška vrednosti i stopa profita su dva različita merenja iste veličine koja usledrazličitosti merila izražavaju u isti mah i različite srazmere ili odnos iste veličine. Profit jeu masi jednak višku vrednosti,dok profitna stopa nikad nije jednaka stopi viškavrednosti,već se brojčano razlikuje od nje. Ta razlika dolazi otuda što se pri izračunavanjustope viška vrednosti,višak vrednosti stavlja u odnos samo prema jednom delucelokupnog kapitala-promenljivom kapitalu,dok kod stope profita-prema ukupnomkapitalu. Samo u onom slučaju stopa profita bila bi ravna stopi viška vrednosti,ako bi postojani kapital bio ravan nuli,ali to je samo teoretska predpostavka. U praksi ne može postojati ni u kom slučaju. U višku vrednosti odnos izmedju kapitala i rada izlazi navidelo;U odnosu izmedju kapitala i profita,tj.,izmedju kapitala i viška vrednosti,kakav seispoljava sa jedne strane kao višak preko prodajne cene robe realizovan u prometnom procesu,a sa druge strane,kao višak koji je izbliže odredjen svojim odnosom premacelokupnom kapitalu,kapital se ispoljava kao odnos prema samom sebi,odnos u kome seon kao prvobitna suma vrednosti razlikuje od nove vrednosti koju je sam rodio.
3.FAKTORI KOJI UTIČU NA PROFITNU STOPU
Stopa profita zavisi od mase viška vrednosti i veličine predujmljenog kapitala. Prematome,svi oni elementi koji utiču da se masa viška vrednosti ili smanjuje u odnosu prema
 
odredjenom kapitalu,koji je upotrebljen za proizvodnju te mase viška vrednosti,uticaće ina stopu profita. Ti elementi su : 1) stopa viška vrednosti, 2)organski sastav kapitala, 3)obrt kapitala, 4) ekonomija u postojanom kapitalu.Ukoliko je stopa viška vrednosti veća utoliko će stopa profita bito veća. Obratno,ukoliko je manja,utoliko će i stopa profita biti manja.Pod organskim sastavom kapitala podrazumevamo sa jedne strane,raspored vrednostikapitala za sredstva za proizvodnju i na radu snagu,a sa druge,odnos tehnike prema živojradnoj snazi. Organski sastav kapitala izražava produktivnost rada u jednom preduzeću.Ukoliko se želi veća tehnika treba ulagati više kapitala u postojani deo kapitala,naročito umašine. Ali,to povećava produktivnost rada i mogućnost radnika da obrade veću masusirovina,pa je potreban i veći kapital za kupovinu sirovina,pogonskog pomnogmaterijala i dr. Medjutim, masa viška vrednosti ne zavisi od veličine celokupnogkapitala,nego samo od promenljivog dela kapitala. I ukoliko je taj deo kapitala relativnomanji u odnosu prema celokupnom kapitalu,utoliko će biti i manja masa profita.Treći elemenat koji utiče na stopu profita jeste obrt. Pod njim podrazumevamo kružnokretanje kapitala i to ne kao pojedinačno zbivanje,već kao stalni proces. Vreme obrtasastoji se od vremena proizvodnje i vremena prometa. Samo dok se nalazi u oblasti proizvodnje kapital proizvodno funkcioniše,tj,stvara višak vrednosti,ali i za sve to vremeon nije proizvodan. Dok se kapital povremeno nalazi u prometu kao neprodata roba ili unovcu kao novčani kapital ili u proizvodnji kao rezervne sirovine,za to vreme taj deokapitala ne stvara nikakav višak vrednosti. Višak vrednosti stvara promenljivi kapital i tosamo onoliko koliko se on stvarno promenjuje u proizvodnji. Ukoliko je zbog dužineobrtnog perioda potreban veći predujam promenljivog kapitala utoliko se on srazmernomanje oplodjuje. Uopšte uzev masa viška vrednosti,u odnosu prema nekom kapitalu bićeutoliko veća ukoliko se taj kapital više obrne,te će i profitna stopa biti veća.Četvrti elemenat koji utiče na stopu profita jeste ekonomija u postojanom kapitalu.Postojani kapital,kapital uložen u sredstva za proizvodnju,ne stvara višak vrednosti,ali prilikom odredjivanja profitne stope taj kapital utiče na stopu profita. Ekonomija u primeni postojanog kapitala znači smanjiti postojani kapital prema višku vrednosti.Ekonomija u postojanom kapitalu sastoji se u tome da kapitalista štedi postojani kapital ina taj način relativno smanjuje taj kapitala prema promenljivom kapitalu prema profitu.Ovde treba ujedno zapamtiti da ukoliko kapitalista više štedi na postojanomkapitalu,utoliko više triši radnu snagu.
4.PROSNI PROFIT
Cene su jednake vrednosti robe i svaki kapitalista ostvaruje onu masu viška vrednostikoliko su proizveli radnici u njegovom preduzeću. Tako uzeto masa viška vrednosti jednaka je masi profita. Na osnovu ovakvog zaključkavideli sno da u raznim granama proizvodnje postoje različite profitne stope,pošto svaka grana proizvodnje ima drugačijiorganski sastav kapitala. Ako predpostavimo da postoje tri grane proizvodnje čiji jeorganski sastav kapitala u prvoj 80 : 20,u drugoj 70 : 30,a u trećoj 60 : 40,onda bi profitna

Activity (34)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
corovics liked this
tasabilja liked this
Nenad Uzelac liked this
Anna Cipkar liked this
Ana Stojilovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->