Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Hana Arent - Mi Izbeglice

Hana Arent - Mi Izbeglice

Ratings: (0)|Views: 53 |Likes:
Published by TanjaMatic

More info:

Categories:Types, Research, History
Published by: TanjaMatic on Mar 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/21/2010

pdf

text

original

 
9
HANA ARENT
MI IZBEGLICE*
Pre svega, mi ne volimo da nas zovu
izbe glica ma
. Jedni druge nazivamo
 prido {licama
ili
imi grantima
. Na{e novine su novine za „Amerikance koji govore nema~ki“, a oni koje je Hitler progonio nikada nisu, bar koliko je meni poznato, osnovali klub ~ije bi ime nagove{tavalo da su njegovi ~lanovi izbeglice. Izbeglica je ranije bila osoba koja je prinu|ena da u drugoj zemlji potra`i uto~i{te zbog svog politi~kog stava ili zbog ne~ega {to je u~ini- la. Istina je da smo mi morali da tra`imo uto~i{te – ali mi nismo ni{ta u~inili, a ve}ina nas ni u snovima nikada ne bi pristala uz neko radikal- no po liti~ko opredeljenje. Mi smo uticali na to da se promeni zna~enje pojma
izbe glica
. Sada su
izbe glice
oni me|u nama koji su bili lo{e sre}e da u novu zemlju pristignu bez ikakvih sredstava, prinu|eni da prihva- te pomo} od Komiteta za izbeglice. Pre rata nas je jo{ i vi{e poga|alo kada bi nas neko nazvao izbegli- cama. ^inili smo sve da ubedimo druge da smo samo obi~ni imigranti. Govorili smo da smo svojom voljom do{li u zemlju koju smo sami iza- brali i da na{a situacija nema nikakve veze sa „takozvanim jevrejskim problemom“. Da, mi smo bili
imi granti
i
 pri do {lice
koje su napustile svoju zemlju, ili iz ~isto ekonomskih razloga ili zato {to nam jednog le- pog dana naprosto vi{e nije odgovaralo da u njoj ostanemo. Po`eleli smo da iznova izgradimo svoj `ivot, i to je sve. Samo sna`ni i optimi- sti~ni mogu iznova da izgrade svoj `ivot. Stoga smo mi veliki optimisti. Na{ optimizam je zaista zadivljuju}i, bez obzira na ~injenicu {to mi to prime }ujemo. Kona~no se saznalo za na{u borbu. Izgubili smo dom, {to }e re}i, dobro poznati svakodnevni `ivot. Izgubili smo svoja zani- manja, {to }e re}i izvesnost da u ovome svetu ima neke koristi od nas. Izgubili smo svoj jezik, {to zna~i prirodnost reakcija, jednostavnost ge- stova, neizve{ta~enost u izra`avanju ose }anja. Ro|ake smo ostavili po
* Hannah Arendt,
 Hitler’s Exiles. Personal Stories of the Flight from NaziGermany to America
, Mark M. Aderson (ed.), The New Press, New York.
Tre}i program Radio BeogradaBr. 137–138, I–II/2008UDK 141.7
Arent H
. ; 172.15/.16(=411.6 ;314.151.3-054.7(=411.16)(100)”193/194”ID=154231308
 
getoima u Poljskoj, a najbolji prijatelji su nam ubijeni u koncentracio- nim logorima, {to zna~i da smo pre`iveli lomove na privatnom planu. Ipak, ~im smo se spasili, a ve}ina nas je morala da se spasava u vi{e navrata, zapo~injali smo novi `ivot i poku{avali da se {to vi{e dr`imo dobrih saveta koje su nam davali na{i spasioci. Re~eno nam je da zabo- ravimo, i mi smo zaboravljali nezamislivom brzinom. Na prijateljski na- ~in smo podse}ani da }e nam nova zemlja postati novi dom i mi smo se ve} posle ~etiri nedelje u Francuskoj, ili {est nedelja u Americi, pretvara- li da smo Francuzi ili Amerikanci. Oni optimisti~niji me|u nama ~ak bi dodavali kako su ceo svoj prethod ni `ivot proveli u nekoj vrsti nesve- snog egzila, i da im je tek nova zemlja pokazala kako izgleda pravi dom. Istina, ponekad se bunimo kada nam se ka`e da zaboravimo {ta smo ra- nije radili, a te{ko je i odbaciti svoje pre|a{nje ideale ako se time dovodi u pitanje va{ dru{tveni status. Jezik nam, zato, ne predstavlja nikakav problem. Posle samo godinu dana, optimisti su uvereni da engleski go- vore kao maternji, a posle dve godine se sve~ano zaklinju da ga govore bolje od bilo kog drugog jezika – dok nema~kog jedva da se i se}aju. U `elji da {to uspe{nije zaboravimo, mi izbegavamo svaku aluziju na koncentracione logore i logore za interniranje, kroz koje smo pro{li u gotovo svim evropskim zemljama – pominjanje toga bi se moglo pro- tuma~iti kao pesimizam ili nedostatak poverenja u na{u novu otad`bi- nu. Osim toga, koliko puta nam je re~eno da niko ne `eli da slu{a o to- me; pakao vi{e nije stvar vere ili fantazije, ve} ne{to stvarno poput ku- }e, kamena i drveta. O~igledno da niko ne `eli da zna kako je moderna istorija stvorila novu vrstu ljudskih bi}a – onu koju neprijatelji zatvara- ju u koncentracione logore, a prijatelji u logore za interniranje. ^ak i me|u sobom mi ne razgovaramo o tom de lu pro{losti. Ume- sto toga, prona{li smo vlastiti na~in da ovladamo neizvesnom budu}no- {}u. Svako ne{to planira, `eli, i svako se ne~emu nada. Nismo ni mi druga~iji, ali pored tog op{teljudskog stava, kod nas postoji i te`nja da na nekakav nau~ni na~in popravimo budu}nost. Posle toliko mnogo zle sre}e, `elimo perspektivu koja }e biti sigurna. Stoga ostavljamo iza sebe zemlju, zajedno sa svim nje nim neizvesnostima, i o~i upiremo ka nebu. Mi iz zvezda, umesto iz novina, ~itamo kada }e Hitler biti pora`en i ka- da }emo dobiti ameri~ko dr`avljanstvo. Mislimo da su zvezde mnogo pouzdaniji savetnici nego svi na{i prijatelji; zvezde nam govore kada treba da idemo na ru~ak sa svojim dobro~initeljima i kog dana su nam najbolji izgledi da popunimo neki od onih bezbrojnih upitnika koji pra- te na{ sada{nji `ivot. Ponekad se ne pouzdajemo ~ak ni u zvezde, nego u linije na dlanu ili na oblik rukopisa. No, na taj na~in manje saznajemo o politi~kim doga|ajima, a mnogo vi{e o sebi samima, iako psihoanali- za vi{e nije u modi. Pro{la su ta sre}na vremena kada su dokone dame i
tre}i program
ZIMA–PROLE]E2008
10
 
gospoda iz visokog dru{tva pri~ali o nesta{lucima iz ranog detinjstva. Oni vi{e ne `ele te pri~e o duho vima – sada im se ko`a je`i od stvarnih iskustava. Vi{e nema potrebe da se bacaju ~ini na pro{lost, ona je uisti- nu ve} do voljno za~arana. Dakle, uprkos na{em poznatom optimizmu, mi koristimo sve mogu}e magijske trikove da prizovemo duhove bu- du}nosti.Ne znam kojim su mislima i se}anjima no}u ispunjeni na{i snovi. Ne usu|ujem se da pitam, po{to i ja sama vi{e volim da budem optimi- sta. Ali nekad zami{ljam da bar no}u mislimo o svo jim mrtvima ili se se}amo stihova koje smo nekada voleli. Nikada nisam razumela kako su na{i prijatelji na zapadnoj obali mogli na tako neobi~an na~in da po- smatraju stvari pa da za trajanja policijskog ~asa veruju kako mi nismo samo „budu}i gra|ani“, ve} „stranci-neprijatelji“. Tokom dana, narav- no, mi smo stranci-neprijatelji samo u „tehni~kom“ smislu – to znaju sve izbeglice. Ali, kada zbog tehni~kih razloga ne mo`ete da iza|ete iz ku}e kad padne mrak, onda svakako nije lako izbe}i mra~ne spekulaci- je o odnosu izme|u tehnikalija i stvarnosti. Ne, ne{to nije u redu s na{im optimizmom. Me|u nama postoje neobi~ni optimisti koji odr `e niz optimisti~kih govora pa onda odu ku- }i i puste plin, ili na neo~ekivan na~in iskoriste vi sinu nebodera. Oni, ~ini se, predstavljaju dokaz kako je veselje koje mi pokazujemo zasno- vano na opasnoj spremnosti da se umre. Vaspitani u uverenju da je `i- vot najve}e dobro, a smrt najve}a nesre}a, postali smo svedoci i `rtve u`asa ve}eg od smrti, a nismo uspeli da prona|emo ne{to {to bi imalo ve}u vrednost od `ivota. Stoga nismo postali ni sposobni ni spremni da za neku stvar rizikujemo `ivot, iako smrt za nas nije vi{e bila tako u`a- sna. Umesto da se bore, ili razmi {ljaju kako da postanu sposob ne da uz- vrate udarac, izbeglice su navikle na to da pri`eljkuju smrt prijatelja ili ro|aka; kada neko umre, mi s rado{}u razmi{ljamo kakvih je on sve muka oslobo|en. Na kraju mnogi od nas po`ele da se i oni oslobode od nekih nevolja, pa zatim i postupe u skladu s tim. Kada je Hitler anektirao Austriju 1938. godine, uverili smo se kako se re~iti optimizam mo`e brzo pre tvoriti u nemi pesimizam. Kako je vreme prolazilo, nama je bivalo sve gore – postajali smo sve optimisti~- niji i sve skloniji samoubistvu. Austrijski Jevreji u vreme [u{niga bili su tako veseo narod da su im se svi nepristrasni posmatra~i divili. Bilo je prosto divno koliko je duboko bilo njihovo ube|enje da im se ni{ta ne mo`e dogoditi. Ali kada je nema~ka vojska zauzela zemlju, a kom{ije po~ele da upadaju u jevrejske ku}e, austrijski Jevreji su po~eli da vr{e samoubistva. Za razliku od drugih samoubica, na{i prijatelji ne ostavljaju nika- kvo obja{njenje za to {to su u~inili, nikakvu optu`nicu, ni{ta {to bi op-
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
11

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->