Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
11Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Etjen Belibar Sta Je Granica

Etjen Belibar Sta Je Granica

Ratings: (0)|Views: 816|Likes:
Published by TanjaMatic

More info:

Categories:Types, Research, History
Published by: TanjaMatic on Mar 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/03/2013

pdf

text

original

 
ETJEN BALIBAR
[TA JE GRANICA
1
?
^ovek mo`e biti gra|anin ili apatrid, ali je te{ko zamisliti da
je
~ovek granica
2
.
Nije mogu}e dati jednosta van odgovor na pi tanje „{ta je granica“? Ovo pitanje je svakako jedan od preduslova za na{u raspravu. Za{to? U osnovi, zato {to granici ne mo`emo pridati su{tinu koja bi va`ila za sva mesta i sva vremena, za sve razmere mesta i vremena, i koja bi na isto- vetan na~in bila uklju~ena u sva pojedina~na i kolektivna iskustva. Ne- ma potrebe da se vra}amo na rimski
limes
; „granica“ neke evropske monarhije u XVIII veku, kada je skovan pojam kosmopolitizma, ima malo veze sa onim pojmovima koje [engenska konvencija nastoji da oja~a. A svima nam je poznato da se francusko-italijanska, ili italijan- sko-{vajcarska granica ne prelazi na isti na~in sa „evropskim paso{em“ ili sa paso{em biv{e Jugoslavije. Ovde }emo govoriti upravo o tome. Zapravo, ova nemogu}nost, koja nam teoretski komplikuje stva ri, tako|e nam pru`a i priliku. Jer, da bismo razumeli nestalan svet u ko- jem `ivimo, potrebni su nam slo`eni, odnosno dijalekti~ki pojmovi. [tavi{e, nama je i potrebno da komplikujemo stvari. A da bismo do pri- neli menjanju ovog sveta, u onome {to je u njemu neprihvatljivo i ne- podno{ljivo – ili {to se mo`da svodi na isto, da bismo odoleli promena- ma koje se u njemu de{avaju, i koje nam se obi~no predstavljaju kao ne- minovne – potrebno nam je da uni{timo la`nu jednostavnost izvesnih o~iglednih pojmova. Dozvolite mi da se na trenutak pozabavim jezi~kim igrama mojih kolega filozofa. Ideja o prostom odre|enju onoga {to predstavlja grani-
98
1
Etienne Balibar, Saop{tenje na diskusiji
 Nasilje i pravo na azil u Evropi: Od  granica dr`ava–nacija do podeljene odgovornosti u jednom jedinom svetu
, podvo|stvom Marie-Claire, Caloz-Tschopp i Alex Clevenot, Université de Genève,23–25. septembar 1993.
2
 Andre Green, La folie privee. Psychanalyse des cas-linites, Ed. Gallimard,Paris, 1990, str. 107.
Tre}i program Radio BeogradaBr. 137–138, I–II/2008UDK 172.1:321.01 ; 172.1:316.7ID=154241548
 
ca je po definiciji apsurdna: po{to obele`iti granicu zapravo zna~i odre- diti, ograni~iti teritoriju i tako joj upisati ili pru`iti identitet. Ali obo- strano definisati ili uop{teno odre di ti nije ni{ta drugo do ucrtati grani- cu, odrediti me|e (na gr~kom
ho ros
, na latinskom
 finis
ili
ter minus
, nanema~kom
Gren ze
, na engleskom
bor der 
ili
boundary
, itd.). Teoreti~ar koji nasto ji da odredi {ta je to granica nalazi se u nedoumici, jer sâmo predstavljanje granice jeste uslov za svako njeno odre|enje. Iako mo`e izgledati spekulativno, ili ~ak uzaludno, ova rasprava ima i veoma konkretnu stranu. Jer svaka rasprava o granicama zapra vo se od nosi na stvaranje definisanih identiteta: nacionalnih i drugih. Da- kle, izvesno je da identiteti, ili bolje re}i, odre|enja – aktiv na i pasivna, `eljena i pretrpljena, pojedina~na i kolektivna – postoje na razli~itim nivoima. Njihovo mno{tvo, njiho vo svojstvo konstrukcija ili fikcija ne ~ini ih ni{ta manje stvar nim. Ali je jasno da ovi identiteti nisu
dobro
od-re|eni. I prema tome s logi~ne, pravne, ili nacionalne ta~ke gledi{ta, oni uop{te nisu odre|eni, ili drugim re~ima, oni ne bi ni bili odre|eni da ne ~ine predmet neizbe`nog de finisanja, uprkos nemogu}nosti koja ih u osnovi po ga|a. Drugim re~ima njihovo prakti~no odre|ivanje zah- teva „smanjenje slo`enosti“, primenjivanje po jednostavlju}e sile, {to bi- smo paradoksalno mogli da nazove mo dodatak jednostavnosti – koji, prirodno u velikoj meri komplikuje stvari. Dr`ava je, izme|u ostalog, kao dr`ava-nacija, i kao pravna dr`ava, strahoviti smanjiva~ slo`enosti, iako je sâmo njeno postojanje stalni faktor slo`enosti (mogli bismo re- }i: nereda), i na njoj je da tu slo`enost zatim redukuje. Kao {to znamo, sve ovo nije ~ista teorija. Ozbiljne posledice to sva- kodnevno po kazuju. One su sastavni deo
uslo va za na silje
o kojem go-vori tekst na{eg apela
3
, i u odno su na koji tra`imo politi~ke ideje i ini- cijative koje ne ulaze u tu „Hobsovsku“ redukciju slo`enosti koja se pri- kazuje kroz prost centralni autoritet, sakralizovan pravom i naoru`an monopolom legitimnog nasilja – re{enje koje, uostalom, nema uticaja na globalnoj lestvici, gde bi ono ponajpre bilo u stanju da tu ili tamo porazi ovakvog izaziva~a nemira, i jo{… Neodredivi i nemogu}i identi- teti se s vremena na vreme po javljuju, i smatraju se za ne-identitete, bez obzira na izvesne granice, osim ako se ovi iden titeti ne nalaze unutar granica, me|utim za veliki broj ljudskih bi}a, njihova egzistencija nije ni{ta manje pitanje `ivota i smrti. Problem dolazi sa svih strana, i ono
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
99
3
„Nasilje je
uslov po sto janja
u egzilnim dru{tvima i dru{tvima sa Severa“, Tekst apela u susret „Nasilje i pravo na azil u Evropi“, in Marie-Claire Caloz- Tschopp, Alex Clévenot, Maria-Pia Tschopp (eds.),
 Asile – Violence – Exclu sion en  Euro pe, Hi stoire, analyse, pro spective
, zajedni~ko izdanje Cahier de la Section des sciences de l’education de l’Universite de Genève (9 route de Drize, CH-1227 Ca- rouges-Genève) i Groupe de Genève „Nasilje i pravo na azil u Evropi“, 1994.
 
{to po~iva na u`asu u „biv{oj Jugoslaviji“ (sam izraz nam ve} mnogo govori) nas zapravo sve iznutra poga|a i zasnovan je na na{oj vlastitoj istoriji.Granice imaju istoriju, sam pojam granice ima svoju istoriju – koja nije svuda i na svakom nivou ista, i na to }u se vratiti
4
. Sa na{e ta~kegledi{ta, kao evropskih mu{karaca i `ena s kraja XX veka, ~ini se da se ta istorija kre}e ka idealu uzajamnog prisvajanja. Dr`ave prisvajaju po- jedince i pojedinci prisvajaju dr`ave, posredstvom „teritorije“. Ili kao {to je to predivno izjavila Hana Arent, i s pravom se ovim povodom pozivamo na nju, istorija ide ka ta~ki
na zadovanja
u kojoj se nemogu}- nost do stizanja ovog ideala mani festuje u trenutku kada se njegova rea- lizacija ~ini najbli`om. Mi se upravo nalazimo u toj ta~ki. Od najdrevnije antike, „korena“ dr`ava, gradova i carstava, posto- je „granice“ i „napre dovanja“, to jest linije i zone, me|e za odvajanje, za kontakt ili suo~avanje, za barikadu i prolaz (ili „naplatnu rampu“). Utvr|ene ili pokretne, stalne ili privremene. Ali te granice nikada nisu imale ba{ istu funkciju. To ~ak nije slu~aj ni u dva ili tri poslednja stole- }a, uprkos kodifikovanju za koje se dr`ava-nacija stalno zalagala.
Tira-ni ja dr  `avljanina
, da upotrebimo izraz @erara Noarijela
5
, neprestano menja sve svoje oblike, uklju~uju}i tu i policijske forme. Ona upravo pred na{im o~ima ponovo menja funkcije. Jedno od osnovnih zna~enja [engenske konvencije – koja je svakako jedini vid „Evropske konstruk- cije“ koji se u ovom trenutku razvija, ne u pogledu dr`avljanstva, nego u pogledu
 anti-dr  `avljan stva
, kako preko policijskih sporazuma tako i preko vi{e ili manje simultanih zakonodavnih i ustavnih revizija koje se odnose na pravo na azil i vidove imigracije, spajanje porodice, dobija- nje dr`avljanstva itd. – jeste da u budu}e, na „njenoj“ granici ili bolje re}i na odre|enim grani~nim ta~kama koje su povla{}ene „svojom“ te- ritorijom, svaka dr`ava ~lani ca ~ini od sebe pred stav nika drugih dr`ava. Time se stvara novi vid diskriminacije izme|u dr`avljanina i stranca. Ono {to se na ovaj na~in menja, jesu svakako uslovi
 pri padanja
pojedi- naca dr`avi, u neraskidivo povezanim razli~itim zna~enjima re~i. Da bi se razumelo u kojoj je meri za dr`avu-naciju od su{tinskog zna~aja da se pona{a kao vlasnik svojih gra|ana (i da barem teoretski zapo~ne iscrp-
tre}i program
ZIMA–PROLE]E2008
100
4
Ova istorija po~ela je da se pi{e – pra}ena antropologijom i semantikom. Vi- deti, D. Nordmann, „Des limites d’Etat aux frontières nationales“, in P. Nora (ed.),
 Les lieux de mémoire
, tom II, Paris, Gallimard, 1986, str. 35
 sq.
; P. Sahlins,Boundaries:
The Making of France and Spain in the Pyrenees
, University of Califor- nia Press, Berkeley 1989; M. Foucher,
 Fronts et frontières
, Ed. Fayard, Paris,1991; ~asopis
Qu ader ni
, Jesen 1995, „Penser la frontière“, pod rukovodstvom  Yves Winkin.
5
Ed.: Calmann-Lévy, 1991.

Activity (11)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
arieka1 liked this
rafaspolob liked this
zencirifox liked this
svjtlanaandjelko liked this
zencirifox liked this
zencirifox liked this
Amra Cimirotić liked this
skutorka liked this
Alija Alijagic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->