Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
97Activity

Table Of Contents

0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Kulturologija (skripta)

Kulturologija (skripta)

Ratings:

4.89

(19)
|Views: 10,348|Likes:
Published by Izhe

More info:

Published by: Izhe on May 06, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/11/2014

pdf

text

original

 
KULTUROLOGIJA(skripta)1. Pojam kulture i civilizacije. Istorija pojmova
Termin kultura ima latinski koren. Osnov može da se vidi u izrazu
cultus
(usmislu gajenja, obrade polja),
colere
(negovanje, gajenje, obrađivanje) ili
cultura
(usmislu obrade polja). Vremenom termin kultura evoluira i dobija metaforički smisao"obrada duha".U Engleskoj u 16. veku pojam kultura označava religijski kult, a u 17. veku izrazse odnosi na razvoj duha, na prefinjene manire. U 18. veku pojavljuje se termincivilizacija. Civilizacija postaje viši stupanj razvoja čoveka kao društvenog bića i sledi posle faze divljaštva. Termin civilizacija je razvio filozofiju odnosno ideologiju koja će preciznije odrediti status divljih naroda. Dolazi do stvaranja niza teorija o tome kakva jerazlika između divljih i civilizovanih naroda. Pitanje je da li je to razlika samo u stepenu,samo istorijska razlika, ili razlika u kvalitetu. Rasističke teorije verovale su da se "divlji"narodi ne mogu dostići stupanj "civilizovanih". Počev od 19. veka termin kultura počinjesve više da se dovodi u vezu sa osobenim duhovnim svojstvima naroda (religija,umetnost, filozofija). Na osnovu nemačkog poimanja termina, kooperacija međunarodima moguća je samo na tzv. civilizacijskoj ravni. Svaki narod ima svoje osobenesisteme kultura, one se tradicijski prenose i čuvaju.
Elias
smatra da "civilizacija" dopušta da se nacionalne razlike naroda do izvesnogstepena mogu eliminisati, dok nemački pojam
 Kultur 
potencira nacionalne razlike.
2. Evolucionistička teorija
Evolucionizam je teorija koja se prvobitno odnosila na biološku nauku. Premaovoj teoriji složeni organizam se razvijao od jednostavnih ka složenijim oblicima.Pristalice evolucionistička teorije (
Tajlor, Morgan, Spenser i Bastijan
) smatraju da surazlike među različitim kulturama u osnovi samo kvantitativne razlike, tačnije samo ustepenu razvitka. Pojedinačne kultura treba shvatiti kao razvojne stupnjeve jedinstvenog iuniverzalnog razvojnog procesa.
Tajlor
smatra da se civilizacija razvija na podlozi razuma i naučnog saznanja, i dacivilzacija stoji u mestu kada njom upravljaju stari običaji koje nameću pradedovi. Napredak traži nesputani razum. Do "kulturne evolucije" dolazi zato što na kraju "razum" preovlada nad tradicionalnim shvatanjima. On smatra da se na području kulture svakomora koristiti racionalističkim načelima i da će tradicija na kraju popustiti pred razumom.Što je neka kultura na višem stupnju, to je tradicija slabija. Tu se vidi Tajlerov otpor  preme mitu i mitologiji. Mitologija je po njemu niži stupanj razvoja dok je naučnosaznanje viši stupanj razvoja.
Lesli Vajt
je unapredio evolucionističko shvatanje kulture. Smatra da društvenagrupa stvara kulturu i da je samim tim značajnija od pojedinca. Pojedinac nije u stanju damenja kulturu niti da je nadzire i usmerava. "Ne određuju ljudska bića kulturu po želji izamisli: upravo kultura određuje ponašanje ljudi."
 
3. Funkcionalistička teorija
Antropolog
Branislav Malinovski
smatra da su ljudska bića jedna životinjskavrsta što znači da čovek mora prvo biološki da opstane tj. preživi kao i svaki drugiorganizam u prirodi, a zatim čovek stvara sekundarnu sredinu - kulturu. Kultura se morastalno reprodukovati, održavati i usmeravati. Svaka kultura stvara svoj kulturni standard.U temelju kulture nalaze se ljudske potrebe.Drugi važan pojam je pojam funkcije. Funkcija se objašnjava kao zadovoljenjeneke potrebe aktivnošću u kojoj ljudska bića sarađuju, upotrebljavaju rukotvorine i trošedobro. Pozorišna institucija, kao institucija kulture, obavlja funkciju zadovoljenja jednevažne kulturne potrebe. Sve što radimo ima funkciju da zadovolji jednu potrebu.Treći važan pojam je tradicija. Kulturna tradicija se mora prenositi sa pokoljenjana pokoljenje uz pomoć mehanizma "vaspitne prirode".Četvrti elemenat kulture je njena organizacija unutar institucije. Tako bi institucija"umetnosti", na primer, bila zbir shvatanja ljudi jedne zajednice o tome šta je umetnost.Malinovski određuje kulturu kao "jedan integral sastavljen od delimično samostalnih,delimično koordiniranih institucija". Kultura se mora shvatiti kao sredstvo za postizanjecilja. Malinovski pokazuje da ljudi kao kulturna bića žive u skladu sa normama,običajima, tradicijama i pravilima.
4. Antiintelektualizam Franca Boasa. (metafizičke teorije o kulturi)Franc Boas
je američki antropolog koji smatra da svaki narod ima vlastitukulturu. Smatrao je da je kultura presudni faktor koji utiče na sveukupnu strukturudruštva. Veruje da je politička promena u nekom narodu potekla iz kulture. Boas uvažavai tradiciju i osećanja kao bitne faktore kulture. Ukazivao je da se i danas u najrazvijenijimdruštvima uobičajeno mišljenje vodi pre svega osećanjima i tradicijom, a ne razumom.
Rut Benedikt
smatra da je osećanje pojedinca odlučujuće u razjašnjenju suštinekulturnog sistema, dok je razum sporedan činilac. Ona uvodi pojam "
kulturnogobrasca
" koji predodređuje položaj svakog novog člana u nekoj zajednici. Kulturniobrasci deluju na pojedince prinudom. Ističe da ipak ima mesta za "
individualnielascitet
" gde pojedinac dobro prilagođen obrascima svoje sredine, može da se pojavi ikao njen dalji kreator.
Emil Dirkem
ističe princip "
kolektivne svesti
". Smatra da je pojedinac nemoćanda stvori kulturnu instituciju. Za njega je kultura kolektivno osećanje i verovanje koje jesuprotstavljeno razumu i umu. Po njemu je osnov kulture u "kolektivnoj volji", u"kolektivnom osećanju".
Alfred Luis Kreber
smatra da se kultura mora objašnjavati sopstvenim načelima.Prihvata pojam kulturnog obrasca koji svakoj kulturi daje celovitost i sprečava je da postane bezoblična, da bude skup nepovezanih elemenata. On uvodi i "krivulju rasta" pokojoj svaki stilski obrazac teži svom vrhuncu kome sledi opadaje. Kreber se odupirao tezida su veliki izumi i otkrića tvorevine pojedinačnih genija, već je smatrao da su bilistvoreni uslovi da se nešto pojavi i da je ta pojava bila neizbežna.2
 
5. Teorija kulturnih ciklusa. (metafizičke teorije o kulturi)
Teoriju kulturnih ciklusa izneo je
Špengler
. Ta teorija negira dotadašnju teoriju ostalnom progresu u kulturi već zastupa ideju o cikličnosti. Kada se jedan kulturni ciklusostvari, dosegne svoj maksimum, počinje da nazaduje i odumire.
Nikolaj Danilevski
jesmatrao da postoje opšti zakoni kulturnog razvitka.1.Narod koji ima poseban jezik predstavlja samobitni kulturno-istorijski tip;2.Neophodno je da ti narodi imaju političku nezavisnost;3.Svaki tip svoje osnove izgruje za sebe, pri većem ili manjem uticaju tuđihcivilizacija;4.Civilizacija karakteristična svakom tipu doseže svoj maksimum samo onda kadaraznovrsni etnički elementi koji ga čine imaju svoju nezavisnost;5.Tok razvitka tipova najsličniji je dugogodišnjim jednoplodnim biljkama kod kojih je period rasta neodređeno dug, ali period cvetanja i donošenja plodova veomakratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu životnu snagu.Danilevski smatra da slovenski tip civilizacije tek treba da doživi svoj procvat. On tuuključuje Ruse, Čehe, Srbe i Bugare. Ukoliko se to ne desi taj tip će se raspasti dajućimaterijal za postizanje tuđih ciljeva.Utemeljivač ciklusne teorije 20. veka je
Osvald Špengler
. On smatra da kulturaodumire kada kolektivna duša naroda dosegne svoj maksimum u jeziku, verskom učenju,umetnosti, državnosti, nauci. Došavši do kraja kultura odumire postavši civilizacijom.Kod njega se pojavljuje i
dualizam kulturnih snaga
: uloga ženskog i muškog činioca ustvaranju kulture. Tu se žena vezuje za porodicu, a muškarac za društvenu zajednicu.Žena predsavlja simbol pasivnog, centripetalnog sistema, dok je muškarac izrazistorijskog dinamizma i državne volje naroda. On brine o višim interesima naroda, a ženao uskom porodičnom krugu.
6. Psihoanalitička teorija kulture. (metafizičke teorije o kulturi)
To je teorija prema kojoj je kultura manifestacija subliminarnih seksualnihenergija čoveka. Tu teoriju je prvi izložio
Sigmund Frojd
. On ističe da je osnov zastvaranje kulture
grupni subjekt
. Lična sloboda nije produkt kulture. Frojd kulturu gledanegativno - ona sputava erotsku energiju čoveka i lišava ga njegovih sloboda. Istorijakulture je istorija lišavanja čoveka njegovih potencijala, sloboda i kapaciteta uživanja.Začeci kulture pojavljuju se u trenutku prvog pokušaja da se urede društveniodnosi. Na početku jednog grupnog plemenskog života uspostavljeni društveni sistemi postrogim pravilima kojih su se morali pridržavati ostali članovi zajednice. Međutim,ljudima koji nisu mogli da bezgranično zadovoljavaju svoje nagone libida ostalo je da se bave kulturom, umetnošću, plesom, crtanjem, a sve u funkciji trošenja viška seksualneenergija.Smatra da žene zastupaju interese porodice i seksualnog života, da suneprijateljski raspoložene prema kulturi i da kultura zahteva sve veće nivoe sublimacijeza koje žene nisu dorasle. Na drugoj strani muškarac poseduje znatnu količinu psihičke3

Activity (97)

You've already reviewed this. Edit your review.
Milan Kanazir liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
SchatziShell liked this
tigerpyjamas liked this
adina_aal liked this
Luna Saric added this note
Puno.
Bata Vele liked this
Katarina Vasilic liked this
Rrustem Buzhala liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->