Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
31Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Hegel - nauka logike

Hegel - nauka logike

Ratings: (0)|Views: 763|Likes:
Published by fakadak

More info:

Published by: fakadak on Mar 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/26/2014

pdf

text

original

 
Georg Wilhelm Fridrich Hegel
Nauka Logike
Uvodopšti pojam logike
Ni jedna druga nauka, osim logike, ne oseća toliku potrebu da bezpredhodnih refleksija, započne od same stvari. Druge nauke semeđusobno razlikuju prema predmetima i metodama, tako da im nisadržina nikada nije neki apsolutni početak. Kod logike, ne mogu seperpostaviti ni jedna forma refleksije ili neko pravilo ili zakon, jer oni su jedan deo same njene sadržine i tek se unutar nje zasnivaju. U tusadržinu ne spada samo odredba naučne metode, već i pojam naukeuopšte. U njoj se suštinski raspravlja o njenom predmetu, tj. omišljenju -pojmovnom mišljenju. To ne znači da logika apstrahuje od svake sadržine uopšte i da se bavisamo formom saznanja pošto njen predmet treba da sačinjavamišljenje i pravila mišljenja, to ona u njima treba neposredno da imasvoju vlastitu sadržinu – materija logičkog saznanja je mišljenje.Dosadašnji pojam logike počivao je na odvajanju sadržine saznanja iforme:
-
prvo, pretpostavlja se da materijal saznanja postoji po sebi i zasebe izvan mišljenja, i da mišljenje tek pridolazi uz ovu materijukao neka spoljašnja forma, zadobijajući tek u njoj određenusadržinu;
-
drugo, pretostavlja se da je objekat za sebe nešto gotovo idovršeno, radi čije stvarnosti mišljenje nije potrebno... Mišljenjebi trebalo samo da se podudara sa tim predmetom, da sesaobrazi svojoj materiji;
-
treće, razlikovanjem materije i forme dve sfere su odvojene jedna od druge, tako da predmet uvek ostaje stvar po sebi, čistaonostranost.Ovaj opis uzajamnog odnosa subjekta i objekta je nešto što karakterišeobnu, pojavnu svest. Ipak, i filozofijom je ovladao razum kojireflektira, on se u odnosu prema umu ponaša kao običan ljudki razum.
 
Njegovo je shvatanje da istina počiva na čulnoj realnosti, i da su mislimisli samo u tom smislu što im tek čulno opažanje daje sadržinu irealitet. Um, po ovom shvatanju, proizvodi samo maštarije. Ovakvimodricanjem uma od samog sebe znanje je svedeno na mnenje.Uvid o nužnom sukobu odredaba razuma sa sa samim sobom (ex: so jebela, so je slana...) izlazi se izvan konkretne neposrednosti, ona seodređuje i rastavlja... ali isto tako, mora se izaći izvan ovih razdvojenihodredaba i dovesti ih u vezu (so je
takođe
bela, so je
takođe
slana). Topovezivanje refleksije pripada po sebi umu uzdizanje iznad onihodredaba koje dospeva do uvanja njihovog sukobljavanja jenegativan korak prema istinskom pojmu uma.Ako to uvanje nije sprovedeno do kraja, zapada se u pogrnomišljenje da um zapada u protivrečnost sa samim sobom, a pritom sene uviđa da protivrečnost predstavlja uzdizanje uma iznad ograničenjarazuma i njihovo ukidanje.Logika nema sadržine ovne vrste koja u običnoj svesti važi kao realiteti kao istinska stvar, ali ona stoga nije formalna i nije lišena sadržinskeistine. Besadržajnost logičnih formi je jedino u načinu na koji se onerazmatraju i obrađuju. Primećuje se kao da nedostaje neki sadržaj, a tošto nedostaje je čvrsta osnova i konkrecija apstraktnih odredaba. Samlogički um je ona supstancijalnost i realnost koja u sebi sadrži zajednosve apstraktne odredbe i predstavlja njihovo pravo, apsolutno-konkretno jedinstvo.U fenomenologiji duha izložena je svest u napredovanju od prveneposredne suprotnosti između nje i predmeta pa sve do apsolutnogznanja. Put prolazi kroz sve forme odnosa svesti prema objektu i njenrezultat je pojam nauke. Zato ovde nije potrebno opravdavati pojamnauke – ona nalazi svoj
dokaz 
 jedino u
nužnosti svog poizlaženja
...Apsolutno znanje je istina svih načina svesti jer, kako je proizašlo izkretanja svesti, samo u apsolutnome saznanju potpuno je ukinutarazdvojenost predmeta od izvesnosti o njemu samom istina jeizjednačena sa izvesnošću a izvesnost sa istinom. Čista nauka je ondaoslobođena od suprotnosti svesti – ona sadrži misao ukoliko je misaoisto tako sama stvar po sebi, i samu stvar po sebi ukoliko je ona istotako čista misao. Kao nauka, istina je čista samosvest koja se razvija iima oblik samstva, tako da
ono što bivstvuje po sebi i za sebe jestesaznati pojam, a pojam kao takav je ono što bivstvuje po sebi i zasebe.
Dakle, čista nauka nije nešto formalno, ona ima materiju, ali takvumateriju za koju forma nije nešto spoljašnje, pošto je materija čistamisao, apsolutna forma. Tako, logiku treba shavatiti kao sistem čistoguma, carstvo čiste misli
. To carstvo je istina, kakva je ona sama posebi i za sebe bez omota.
 
Da bi mrtvi kostur logike dobio unutrašnju vrednost i sadržinu, metodalogike mora da bude ona kojom je ona jedino sposobna da bude čistanauka. Njeno trenutno stanje je takvo da joj metoda liči na metoduiskustvenih nauka – metoda definisanja i klasifikovanja svog predmeta.Prava metoda kakvu logika zaslužuje, pokazana je na primeru svesti u«Fenomenologiji duha». Tu su dati oblici svesti od kojih se svaki usvome realizovanju u isto vreme ukida, imajući za svoj rezultat svojuvlastitu negaciju, da bi time prešao u jedan viši oblik. Dakle, ono što setraži je saznanje logičkog stava da je
ono negativno isto tako pozitivno
tj. da se ono protivrečno ne pretvara u nulu, u apstraktno ništa, većprelazi u negaciju svoje posebne sadržine... Negacija je negacija
određene
stvari, ona je isto tako
određena
negacija, ona ima neku
sadržinu
. Ta određena negacija je jedan novi pojam, viši i bogatiji odpojma koji mu prethodi – To je put na kome sistem pojmova mora dase izgrađuje i da se završi u nezadrživom čistom toku koji ne uzimaništa spolja.O opravdanosti ove metode, o tome da je ona jedina istnita metoda,svedoči to što ona nije ništa različito od svog predmeta i sadržine; jerono što taj predmet pokreće napred je sadržina u sebi,
dijalektika kojuon u samom sebi ima
.
Opšta podela logike
Podela logike može biti samo privremena, jer ovde podela mora stajatiu vezi sa pojmom tj. nalaziti se u njemu samom. Pojam je kao takavodređen, a njegova određenost je razvijena – to je sud, ali ne kao sud onekom predmetu uzetom spolja, već suđenje kao određivanje pojmasamog po sebi (ex: pravouglast, oštrouglast, ravnostrani... sve su toodredbe trougla... u filozofskom razmatranju podele mora se pokazatida se poreklo tih odredaba nalazi u samom pojmu a ne u empiričkomopažaju)Logika je nauka o čistom mišljenju koja ima za princip čisto znanje. Toznanje nije apstraktno, već konkretno živo jedinstvo, usled toga što seu njemu prevaziđena suprotnost svesti između subjektivnog za sebebivstvujućeg i nečeg drugog - objektivnog kao bivstvujućeg. Biće sezna kao čisti pojam sam po sebi i čisti pojam kao istinsko biće.Celi pojam treba posmatrati jednom kao pojam koji bivstvuje, a drugput kao pojam... Pa bi logiku trebalo deliti pre svega na logiku pojmako bića i logiku pojma kao pojma – na objektivnu i na subjektivnulogiku.

Activity (31)

You've already reviewed this. Edit your review.
Vuk Trnavac liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
svet1000 liked this
Ajdin Sehic liked this
Ajdin Sehic liked this
Nada Sumic liked this
johnnystulic liked this
Darija Lucic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->