Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
16Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Nice - Genealogija Morala

Nice - Genealogija Morala

Ratings: (0)|Views: 118|Likes:
Published by fakadak

More info:

Published by: fakadak on Mar 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/24/2012

pdf

text

original

 
Fridrih Ni
č
e
 
GENEALOGIJA MORALA
 POLEMI
Č
KI SPISPREDGOVOR1.Mi se ne poznajemo,
 
mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrograzloga. Nikad mi sebe nismo tražili — pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe
na
đ 
emo?
S pravom je re
č
eno: "Gde je vaše blago, onde
ć
e biti i srce vaše."*
 Naše
blago jetamo gde su košnice našeg saznanja. Stalno smo na putu ka njima; kao ro
đ
enim krilatimživotinjama i skuplja
č
ima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da — nešto"donesemo ku
ć
i". Ina
č
e, što se ti
č
e života, takozvanih "doživljaja" — ko se od nas sadovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome? Ili ko ima dovoljno vremena za to? Pri takvimstvarima, bojim se, nikad nismo bili "na pravom mestu": ni naše srce nije tamo — pa ni našeuho! Naprotiv, kao što se neki bogom zanesen i u sebe utonuo
č
ovek, u
č
ijim ušima tek što jeodjeknulo zvono ozna
č
uju
ć
i podne sa svojih dvanaest teških udaraca, najednom budi i pita se"šta je to zapravo izbilo?" tako i mi ponekad
naknadno
trljamo uši i u
č
udu se, pometeni,pitamo "šta smo to zapravo doživeli? Još više: ko
smo
mi zapravo?" i naknadno, kakorekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca našeg doživljaja, našeg života, našeg
bi
ć
a —
i pri tom, avaj, grešimo u brojanju... Upravo nužno ostajemo sebi strani, ne razumemosebe,
moramo
u sebi videti nekog drugog, za nas za ve
č
ita vremena važi stav "Svako je sebinajudaljeniji"** — za sebe
 
mi nismo nikakvi "saznavaoci"...
* Jevan
đ
elje
 
po Mateji 6, 21.
 
** Možda izokrenut citat iz Terencija: "Najbliži
 
sam samom sebi" (Proximus sum egomet mihi).
 2.Moje misli o
 poreklu
naših moralnih predrasuda — jer o njima je re
č
u ovompolemi
č
kom spisu — našli su svoj prvi, pomalo oskudan i prethodan izraz u onoj zbirciaforizama koja nosi naslov
 Ljudsko, odviše ljudsko. Knjiga za slobodne duhove,
i
č
ije sampisanje po
č
eo u Sorentu u toku jedne zime koja mi je dozvolila da zastanem, kao što zastaneneki putnik, i da pažljivije pogledam prostranu i opasnu zemlju kroz koju je moj duh dotlepugovao. Desilo se to u zimu 1876—77; same misli su starije. To su ve
ć
bile uglavnom istemisli koje u ovoj raspravi ponovo izlažem: — nadajmo se da im je ovaj poduži intervaldobrodošao, da su za to vreme postale zrelije, jasnije, ja
č
e, potpunije! A
što
se njih danas još
č
vrsto držim, što su se one same za to vreme sve
č
vrš
ć
e me
đ
u sobom povezivale,
č
akprožimale i srastale, to poja
č
ava moju radosnu uverenost da one u meni od samog po
č
etkanisu nastajale pojedina
č
no, proizvoljno niti sporadi
č
no, ve
ć
iz jednog zajedni
č
kog korena, iz jedne
osnovne volje
saznanja koja je u dubini zapovedala, sve odre
đ
enije govorila ipostavljala sve odre
đ
enije zahteve. Jedino tako, naime, i dolikuje jednom filozofu. Mi
 
nemamo nikakvo pravo da u bilo
č
emu budemo za
 pojedina
č 
no:
ne smemo pojedina
č
no ni uzabludu padati, niti pojedina
č
no do istine dolaziti. Naprotiv, sa nužnoš
ć
u s kojom drvo donosisvoje plodove izrastaju iz nas naše misli, naše vrednosti, naša
da
i
ne,
naša
ako
i
da li —
sve jeto srodno i me
đ
usobno povezano i sve su to svedo
č
anstva jedne volje, jednog zdravlja, jednogpodneblja, jednog sunca. — Da li
vama
prijaju ti naši plodovi? — Ali šta se to drve
ć
a ti
č
e?Šta se to ti
č
e nas, nas filozofa!...3.Pri jednoj meni svojstvenoj nedoumici koju nerado priznajem — ona se, naime, odnosina
moral,
na sve što se dosad na zemlji slavilo kao moral — nedoumici koja se u mom životupojavila tako rano, tako neizazvano, tako nezadrživo, tako u protivre
č
nosti sa sredinom,mojim godinama, uzorima i poreklom, da bih gotovo imao pravo da je nazovem svojim "apriori", morale su se moja radoznalost kao i moja sumnja prili
č
no rano zadržati na pitanjukakvog je
 porekla
naše dobro i zlo. U stvari, problem porekla zla po
č
eo je da me prati ve
ć
kaotrinaestogodišnjeg de
č
aka: njemu sam posvetio, u godinama kad je "srce ispunjeno upolade
č
 jim igrama, upola bogom", svoju prvu literarnu de
č
 ju igru, svoj prvi probni filozofskisastav — a što se ti
č
e mog tadašnjeg
rešenja
problema, ja sam, kako je i pravo, iskazao
č
astbogu i u
č
inio ga
ocem
zla. Da li je upravo
tako
tražilo od mene moje "a priori", ono novo,nemoralno, ili bar imoralisti
č
ko "a priori" i, ah, tako antikantovski, tako zagonetan"kategori
č
ki imperativ" koji je govorio iz njega i za koji sam s vremenom imao sve više sluha,i ne samo sluha?... Sre
ć
om, na vreme sam nau
č
io da razlikujem teološku predrasudu odmoralne, pa poreklo zla nisam više tražio
iza
sveta. Nešto istorijskog i filološkog obrazovanja,ra
č
unaju
ć
i tu i uro
đ
en probira
č
ki smisao za psihološka pitanja uopšte, pretvorilo je ubrzo mojproblem u drugi: pod kojim uslovima je
č
ovek došao do toga da su oni vrednosni sudovi dobrii zli
i kakvu vrednost imaju oni sami?
Da li su oni dosad ko
č
ili ili potpomagali ljudskonapredovanje? Jesu li oni znak o
č
ajnog stanja, osiromašenja, izopa
č
avanja života? Ili obrnuto,ogleda li se u njima puno
ć
a, snaga, volja života, njegova sr
č
anost, njegovo pouzdanje,njegova budu
ć
nost? — Na to sam nalazio u sebi mnoge odgovore i odvažio se na njih,uo
č
avao sam razlike me
đ
u vremenima, narodima, položajima pojedinaca, specijalizovao samsvoj problem, iz odgovora su nikla nova pitanja, traženja, naslu
ć
ivanja, verovatno
ć
e: dokkona
č
no nisam došao do sopstvene zemlje, do sopstvenog tla pod nogama, do nekog
č
itavogskrivenog, rastu
ć
eg, rascvetalog sveta, kao vekih tajnih vrtova o kojima niko nije smeo ništaslutiti... O, kako smo
sre
ć
ni
mi, mi saznavaoci, samo ako umemo dovoljno dugo da
ć
utimo!...4.Prvi podsticaj da objavim neku od svojih hipoteza o poreklu morala dala
 
mi je jedna
č
ista, uredna i pametna, pomalo i starmala knjižica, gde sam prvi put jasno zapazio jednunaopaku i neprirodnu vrstu genealoških hipoteza, zapravo njihovu
englesku
vrstu. Ta knjižicame je privukla — onom snagom koju poseduje svaka suprotnost, svaki antipod. Naslovknjižice je bio
Poreklo moralnih ose
ć
anja,
njen autor dr Paul Re, godina njenog objavljivanja1877. Možda nikad nisam
č
itao nešto
č
emu bih tako dosledno, od re
č
enice do re
č
enice, odzaklju
č
ka do zaklju
č
ka, u sebi odgovarao sa
ne,
kao što je bio slu
č
aj s ovom knjižicom: paipak bez ikakve zlovolje i nestrpljenja. U ranije pomenutom delu na kome sam tada radioosvrtao sam se, i kad je bila i kad nije bila prilika za to, na stavove ove knjige, ne upuštaju
ć
ise u njeno opovrgavanje — šta
 
me se uopšte ti
č
e opovrgavanje! — nego, kako i prili
č
i jednompozitivnom duhu, stavljaju
ć
i umesto onog što je neverovatno ono što je verovatnije, u nekimslu
č
ajevima umesto jedne zablude neku drugu. Tada sam, kako rekoh, prvi put na videlo danaizneo one hipoteze o poreklu kojima su posve
ć
ene ove rasprave, izneo sam
 
ih nevešto —
 
najmanje bih to pred samim sobom hteo da prikrijem, još neslobodno, još bez sopstvenog jezika za ove sopstvene stvari i sa mnogo ponavljanja i kolebanja. Neka se, posebno, uporediono što sam u
 Ljudskom, odviše ljudskom,
na str. 51, rekao o dvostrukoj predistoriji dobra izla (naime iz kruga otmenih i kruga robova); isto tako, na str. 119, o vrednosti i porekluasketskog morala; tako
đ
e na str. 78, 82, II, 35 o "moralnosti morala", onoj mnogo starijoj iiskonskijoj vrsti morala koja je
toto coelo*
izvan altruisti
č
kog na
č
ina vrednovanja (u kojem drRe, poput svih engleskih pisaca o poreklu morala, vidi moralni na
č
in vrednovanja
 po sebi);
 tako
đ
e na str. 74,
Putnik 
str. 29,
 Jutarnja rumen
str. 99 — o poreklu pravednosti kaoizravnanju me
đ
u približno jednako mo
ć
nim (ravnoteža kao pretpostavka svih ugovora,sledstveno i svakog prava); isto tako o poreklu kazne u
Putniku,
str. 25, 34, za kojuteroristi
č
ka namera nije ni bitna ni izvorna (kao što misli dr Re: — ona joj je tek umetnuta,pod odre
đ
enim okolnostima, i uvek kao nešto sporedno, kao nešto naknadno dodato).
* Sasvim.
 5.U stvari, upravo tada mi je na srcu ležalo nešto mnogo važnije od mojih ili tu
đ
ihhipoteza o poreklu morala (ili, ta
č
nije: ovo poslednje samo radi jedaog cilja za koji je ono jedno od mnogih sredstava). Za mene je u pitanju bila
vrednost 
morala — i o tome treba da seraspravim gotovo jedino s mojim velikim u
č
iteljem Šopenhauerom, kome se kao savremenikuobra
ć
a ona knjiga, strast i skrivena protivre
č
nost one knjige (jer i ona knjiga je bila"polemi
č
ki spis"). Re
č
je, posebno, o vrednosti "neegoisti
č
kih" instinkata, instinkatasažaljenja, samoodricanja, samožrtvovanja koje je upravo Šopenhauer tako dugo pozla
ć
ivao,obogotvoravao i prenosio u onostranost dok mu kona
č
no nisu ostale samo kao "vredaosti posebi" na osnovu kojih je on
 ži
ć
otu,
pa i sebi samom,
rekao ne.
Me
đ
utim, upravo protiv
ovih
 instinkata govorila je iz mene sve na
č
elnija podozrivost, sve dublja i dublja skepsa! Upravo tusam video
veliku
opasnost za
č
ove
č
anstvo, njegovo najsublimnije mamljenje i zavo
đ
enje — akuda to? u ništa? — upravo tu sam ugledao po
č
etak kraja, zastoj, zamor koji se osvr
ć
eunazad, volju koja se okre
ć
e
 protiv
života, poslednju bolest koja se nežno i setno najavljuje:shvatio sam moral sažaljenja koji se nezadrživo širio, zahvataju
ć
i
č
ak i filozofe i povla
č
e
ć
i ihu bolest, kao najneugodniji simptom naše sve neugodnije evropske kulture, kao njenzaobilazni put ka jednom novom budizmu? Ka jednom budizmu Evropljana? ka —
nihilizmu?...
Naime, novo je to što moderni filozofi daju prednost sažaljenju i precenjujunjegovu vrednost: filozofi su se dosad slagali upravo u tome da je sažaljenje bezvredno.Navodim samo Platona, Spinozu, Larošfukoa i Kanta,
č
etiri duha ne može biti razli
č
itija, alisaglasna u jednom: u nipodaštavanju sažaljenja.6.Na prvi pogled bi se reklo da je ovaj problem
vrednosti
sažaljenja i morala sažaljenja(ja sam protivnik sramnog modernog raznežavanja ose
ć
anja) nešto sasvim zasebno, nekiupitnik za sebe; ali ko jednom tu zastane, ko
nau
č 
i
tu da postavlja pitanja, tome
ć
e se desitiono što se desilo meni: — otvara mu se širok novi vidik, jedna mogu
ć
nost
 
ga spopada kaoneka vrtoglavica, izbija svaka vrsta nepoverenja, podozrenja i straha, vera u moral, u svakimoral se koleba — i na kraju se oglašava nov zahtev. Pa iskažimo ga, taj
novi zahtev:
nama jepotrebna
kritika
moralnih vrednosti,
samu vrednost ovih vrednosti treba jednom staviti pod  znak pitanja —
a za to je potrebno poznavanje uslova i okolnosti
 
iz kojih su one izrasle, ukojima su se razvile i pomerile (moral kao posledica, kao simptom, kao maska, kaolicemersgvo, kao bolest, kao nesporazum; ali isto tako moral kao uzrok, kao lek, kao

Activity (16)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
Senka Nenadov liked this
zelnid4 liked this
Alex Bukarski liked this
Nasja Ladon liked this
Nasja Ladon liked this
Petar Šakotić liked this
filosof85 liked this
David Davud liked this
David Davud liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->