Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Nice - S One Strane Dobra i Zla

Nice - S One Strane Dobra i Zla

Ratings: (0)|Views: 246|Likes:
Published by fakadak

More info:

Published by: fakadak on Mar 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/02/2013

pdf

text

original

 
Fridrih Ni
č
e
 
S ONE STRANE DOBRA I ZLA
 
PREDIGRA FILOZOFIJE BUDU
Ć
NOSTI
 PREDGOVORPretpostavimo da je istina žena — kako? Zar se ne sumnja s razlogom da su se svifilozofi ukoliko su bili dogmati
č
ari, slabo razumevali u žene? Da su grozna ozbiljnost inespretna nametljivost s kojima su oni dosad obi
č
no prilazili istini bile nezgrapno inepodobno sredstvo upravo za pridobijanje žene? Izvesno je da se istina nije dala osvojiti —pa svaka vrsta dogmatike stoji danas beznadno smrknuta i obeshrabrena.
 Ako
uopšte još stoji!Ima, naime, podrugljivaca koji tvrde da je ona pala, da svaka dogmatika leži na tlu, još više —da je svaka dogmatika na umoru. Ozbiljno govore
ć
i ima dobrih razloga za nadu da jesvekoliko dogmatisanje u filozofiji, ma kako se pravilo sve
č
anim, kona
č
nim ineprikosnovenim, bilo samo bezazlena detinjarija i po
č
etništvo; i možda je vrlo blizu vremekad
ć
e se opet, ko zna po koji put, shvatiti
šta
je zapravo bilo dovoljno da se položi kamen-temeljac za tako uzvišene i bezuslovne filozofske gra
đ
evine koje su dogmati
č
ari dosadpodizali — neka narodna praznoverica od pamtiveka (kao ona o duši koja u vidu praznovericeo subjektu i misaonom
 ja
ni danas još nije prestala da stvara pometnju), možda neka igra re
č
i,neka zabluda kojoj je kumovala gramatika, ili neko veoma smelo uopštavanje vrlo uskih, vrloli
č
nih, vrlo ljudskih, odviše ljudskih
č
injenica. Možda je filozofija dogmati
č
ara bila samoobe
ć
anje za naredne milenijume: kao što je u još ranije vreme bila astrologija za
č
ije je uslugeutrošeno rada, novca, oštroumnosti i strpljenja možda više nego ranije za bilo koju stvarnunauku — njoj i njenim "nadzemaljskim" pretenzijama imamo zahvaliti za monumentalni stilgra
đ
evinarstva u Aziji i Egiptu. Izgleda da sve velike stvari, da bi se s ve
č
nim zahtevimaurezale u srce
č
ove
č
anstvu, moraju najpre pro
ć
i svetom kao
č
udovišne i grozne nakaze: jednaod njih bila je dogmatska filozofija, na primer vedanta-u
č
enje u Aziji, platonizam u Evropi.Ne budimo nezahvalni prema njoj i pored toga što se mora priznati da je dosad najgora,najmu
č
nija i najopasnija od svih zabluda bila zabluda dogmati
č
ara: naime, Platonovaizmišljotina o
č
istom duhu i o dobru po sebi. Ali sada kad je ona savladana, kad je Evropaodahnula od ove more i u najmanju ruku može da uživa u jednom zdravijem snu, sad smo mi
,
 
č 
iji je prvi zadatak budnost,
naslednici sve one snage koja se razvila u borbi protiv ovezablude. Istina se, nesumnjivo, morala postaviti na glavu i ono
 perspektivisti
č 
ko,
osnovniuslov svakog života, pore
ć
i da bi se o duhu i o dobru govorilo onako kako je to
č
inio Platon;
č
ak bi se smelo, poput lekara, upitati: "Otkud takva boljka na najlepšem izdanku anti
č
kogsveta, na Platonu? Da ga nije pokvario opaki Sokrat? Da Sokrat ipak nije kvario omladinu?Da nije zaslužio svoju kukutu?" — Ali borba protiv Platona, ili da kažemo to razumljivije, iza "narod", borba protiv hiljadugodišnjeg hriš
ć
ansko-crkvenog pritiska — jer hriš
ć
anstvo jeplatonizam za "narod" — urodila je u Evropi divnim naponom duha kakvog na zemlji još nijebilo: tako zategnutim lukom može se strela sad odapeti i na najudaljenije ciljeve. Istina,evropski
č
ovek ose
ć
a taj napon kao nepodnošljivo stanje; ve
ć
dvaput je u velikom stiluu
č
injen pokušaj da se luk popusti: jednom pomo
ć
u jezuitizma, drugi put pomo
ć
u demokratskeprosve
ć
enosti: ova je slobodom štampe i
č
itanjem novina mogla zaista posti
ć
i da duh sebeviše ne ose
ć
a tako olako kao "muku"! (Nemci su pronašli barut — svaka
č
ast! Ali oni su toopet izravnali — pronašli su štampu.) A mi, pošto nismo ni jezuiti ni demokrati,
č
ak nismo
 
dovoljno ni Nemci, mi
dobri Evropljani
i slobodni,
veoma
slobodni duhovi — mi je još idanas imamo, svu tu muku duha i svu napetost njegovog luka! A možda i strelu, zadatak, kozna?
Cilj...
 
Sils-Marija, Gornji Engadin,u junu 1885.
 O PREDRASUDAMA FILOZOFA1.Volja za istinom koja
ć
e nas navesti još na mnoge smele poduhvate, ona
č
uvenaistinoljubivost o kojoj su svi filozofi dosad govorili s poštovanjem: kakva nam sve pitanja ovavolja za istinom nije ve
ć
postavljala! Kakva
č
udna, teška, zagonetna pitanja! To je ve
ć
dugapri
č
a — pa ipak se
č
ini kao da je tek po
č
ela. Pa kakvo
č
udo onda ako smo na kraju evo inepoverljivi, gubimo strpljenje, nestrpljivo se osvr
ć
emo? Da se i
mi
kod ove Sfinge malopou
č
imo kako se postavljaju pitanja? A
ko
je to zapravo što nam tu postavlja pitanja?
Šta
je tou nama što ho
ć
e "ka istini"? U stvari, podugo smo se zadržali pred pitanjem o uzroku ovevolje, dok najzad nismo sasvim stali pred jednim još temeljnijim pitanjem. Upitali smo se o
vrednosti
ove volje. Pretpostavimo da ho
ć
emo istinu:
 zašto ne radije
neistinu? I neizvesnost?
Č
ak i neznanje? Problem o vrednosti istine stupio je pred nas — ili smo to mi stupili pred tajproblem? Ko je od nas ovde Edip? I Sfinga? To je susret, kako se
č
ini, pitanja i upitnika. Atreba li poverovati da
ć
e nam se na kraju u
č
initi da problem nije dosad još nikad ni postavljen— kao da smo ga
 
mi prvi put videli, uo
č
ili,
usudili se
na to? Jer to je veoma smeo poduhvat,možda
č
ak smelijeg i nema.2."Kako bi nešto
moglo
nastati iz svoje suprotnosti? Na primer, istina iz zablude? Ili voljaza istinom iz volje za obmanom? Ili nesebi
č
an
č
in iz koristoljubivosti? Ili
č
isto sun
č
anoposmatranje mudraca iz pohlepnosti? Takvo nastajanje je nemogu
ć
no; ko o tome sanja,budala je,
č
ak i nešto gore; stvari najviše vrednosti moraju imati drugo,
sopstveno
poreklo —iz ovog prolaznog, zavodljivog, varljivog malog sveta, iz ovog spleta ludila i požude, one sene mogu izvesti! Štaviše, u krilu bi
ć
a, u neprolaznom, u skrivenom bogu, u ,stvari po sebi' —
tu
mora ležati njihov koren, tu i nigde drugde!" Ovakav na
č
in su
đ
enja
č
ini tipi
č
nu predrasudupo kojoj se uvek mogu prepoznati metafizi
č
ari svih vremena; ta vrsta ocenjivanja stoji izasvih njihovih logi
č
kih postupaka; iz te njihove „vere" proisti
č
u njihova nastojanja oko"znanja", oko onog ne
č
ega
č
emu se na kraju sve
č
ano daje naziv "istina". Osnovna verametafizi
č
ara je
vera u suprotnosti vrednosti.
A ni najopreznijima me
đ
u njima nije palo na umda ve
ć
ovde na pragu, gde je bilo najpotrebnije, posumljaju:
č
ak i kad su se hvalili onim
"deomnibus dubitandum"*
. Sme se, naime, sumnjati najpre da li uopšte ima suprotnosti, azatim da one narodske ocene i vrednosne suprotnosti na koje su metafizi
č
ari udarili svoj pe
č
atnisu možda samo površne ocene, samo privremene perspektive, pored toga možda još samo iz jednog ugla, možda odozdo naviše, kao iz žablje perspektive, da se poslužimo izrazomuobi
č
ajenim kod slikara? Pri svakoj vrednosti koja se može pridati istinitom, pravom,nesebi
č
nom: bilo bi mogu
ć
no da se prividu, volji za obmanom, koristoljubivosti i pohlepipripiše za ceo život viša i osnovnija vrednost. Bilo bi
č
ak mogu
ć
no i to da se
ono
što
č
inivrednost onih dobrih i cenjenih stvari sastoji baš u tome da je na neki na
č
in srodno, povezano,
 
spleteno, možda
č
ak suštinski jednako s onim lošim, prividno suprotnim stvarima. Možda! Aliko bi se još baktao takvim opasnim Možda! Za to se mora sa
č
ekati da stigne nov rod filozofa,takav koji
ć
e imati neki druk
č
iji, suprotan ukus i druk
č
iju sklonost nego dosadašnji — filozofitog opasnog Možda u svakom pogledu. I najozbiljnije govore
ć
i: ja vidim da takvi novi filozofidolaze.
*U sve treba sumnjati. — (Sve napomene u ovoj knjizi su prevodio
č
eve i redaktorove.)
 3.Pošto sam dovoljno dugo gledao filozofima izme
đ
u redova i pratio ih od re
č
i do re
č
ivelim sebi: najve
ć
i deo svesnog mišljenja još se mora svrstati u instinktivnu delatnost,
č
ak ikad je re
č
o filozofskom mišljenju; moram druk
č
ije misliti o tome kao što druk
č
ije mislimo upogledu nasle
đ
ivanja i onog što je "uro
đ
eno". Kao što akt ro
đ
enja malo zna
č
i u celom procesui razvoju nasle
đ
ivanja, isto tako je "svest", u bilo kom presudnom smislu, malo
suprotstsvljena
instinktivnom — najve
ć
i deo svesnog mišljenja jednog filozofa, skriveno vodei na odre
đ
eni kolosek sateruju njegovi instinkti. Isto tako, iza svekolike logike i njene prividnesamostalnosti u kretanju stoje vrednosne ocene, jasnije re
č
eno, fiziološki zahtevi za održanjeodre
đ
enog na
č
ina života. Na primer, da odre
đ
eno više vredi od neodre
đ
enog, daje prividmanje vredan od "istine": takve ocene bi, pri svoj njihovoj regulativnoj važnosti za
nas,
mogleipak da budu samo ocene na prvi pogled, neka vrsta
niaiserie
* koja može biti neophodnaupravo za održanje bi
ć
a kakva smo mi. Pod pretpostavkom, naime, da nije baš
č
ovek "merastvari"...
*Gluposti.
 4.Lažnost jednog suda nije za nas još nikakav prigovor protiv suda; u tome naš novi jezikzvu
č
i možda naj
č
udnije. Pitanje je koliko on doprinosi podsticanju i održanju života, održanjuvrste, možda
č
ak negovanju vrste; i mi smo u na
č
elu skloni tvrdnji da su nam najpogrešnijisudovi (u kakve spadaju sinteti
č
ki sudovi
a priori)
najpotrebniji, da bez prihvatanja logi
č
kihfikcija, bez merenja stvarnosti prema
č
isto izmišljenom svetu bezuslovnog, samom sebi jednakom, bez stalnog krivotvorenja sveta uz pomo
ć
broja,
č
ovek ne bi mogao živeti — da biodricanje od lažnih sudova bilo odricanje od života, poricanje života. Neistinu priznati kaouslov života, to odista zna
č
i opasno suprotstavljanje uobi
č
ajenom ose
ć
anju vrednosti; afilozofija koja se na to odvaži, stavlja se ve
ć
samim tim s one strane dobra i zla.5.Ono što
č
oveka izaziva da na sve filozofe gleda pola nepoverljivo pola podrugljivo nijeto što ve
ć
nebrojeno puta otkriva koliko su nevini — kako se
č
esto i lako zale
ć
u , i greše,kratko re
č
eno, njihove detinjarije i detinjastost — nego to što ne postupaju dovoljno pošteno,što svi skupa dižu veliku i
č
ednu buku
č
im se ma i izdaleka pokrene pitanje istinoljubivosti.Svi se postavljaju tako kao da su sopstvena mišljenja otkrili i do njih došli samorazvojemneke hladne,
č
iste, božanski nezainteresovane dijalektike (za razliku od misti
č
ara svake vrstekoji su pošteniji od njih, i budalastiji — oni govore o "inspiraciji"): dok u stvari naknadnotraženim razlozima brane neki unapred zauzet stav, neku pomisao, "nadahnu
ć
e", ve
ć
inomneku intimnu želju, pre
č
ć
enu i prikazanu u apstraktnom ruhu; svi su oni advokati koji ne bihteli da se tako zovu, i to ve
ć
inom
č
ak prevejani zagovornici svojih predrasuda koje nazivaju

Activity (0)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
_нине_ liked this
MilenaJanjic liked this
Alex Bukarski liked this
Petar Šakotić liked this
Petar Šakotić liked this
trinkdd liked this
123loncar liked this
David Davud liked this
David Davud liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->