Rut Rendel MAÈIÆI U UMI

Ruth Rendell THE BABES IN THE WOOD

PROLOG
U deset sati jo uvek je bilo dovoljno toplo da se boravi napolju. Nebo je bilo pr
ekrivreno zvezdama, a izmedu njih se uspeo pun, krvav mesec. Usred ume nalazio se
otvoren prostor, dovoljno veliki da na njemu zaigra hi-Ijadu Ijudi, kao na podi
jumu za igru prekrivenim me-kim travnatim prekrivaèem i opasanim zidom od viso-k
og umskog drveæa, bukvi, jasena i divljeg kestena. Li- æe jo nije poèelo da pada po
kuæi koja se, premda je bi-la blizu, nije mogla videti. Kao ni njene pripojene z
gra-de i vrtovi.
U sredi tu otvorenog prostora oko stotinu Ijudi su stali u krug. Yeæina nije znala
da se kuæa nalazi u blizi-ni. Stigli su minibusevima i kombijima, a neki su do li
vlastitim kolima, stazom na koju su skrenuli sa nerav-nog druma, do kojeg su st
³gli iz jednog poprilièno uskog puta. Na prilaznoj stazi nije bilo nikakvog znak
a koji je govorio o tome da je ovo privatan posed i nije bi-lo nikakvog traga da
se u blizini nalazi kuæa. Neki su nosili obiènu odeæu koju rado oblaèe mladi i
sredoveè-ni Ijudi oba pola, a to su farmerke, majice, d emperi ili jakne, ali drug
i su na sebi imali crne ili smede odore. Dr ali su se za ruke i nestrpljivo, mo da u
zbudeno, i -èekivali.
Covek u belom, u beloj raskopèanoj ko ulji, belim
pantalonama i belim cipelama, u ao je u sredi te kruga.
Kadaje stigao do centra, Ijudi su poèeli da pevaju. Bila e to poletna pesma, pop
ut himne ili hora iz neke opere i mjuzikla. Kada su zavr ili s pevanjem poèeli su
da
pljeskaju rukama u ritmu. Pljeskanje je stalo kada je èo-
vek u belom progovorio.
Obratio se prisutnima glasom nalik na pojanje sve- tenika.
,,Da li nekog od vas proganjaju zli duhovi? Da li je neko medu vama opsednut zli
m duhom?"
Nastala je mukla ti ina. Niko se nije makao. B!ag povetarac se vinuo iznad glava p
risutnih, mrsio kose i podizao suknje. Ponovo je stao kada se neko iznenada poja
yio u krugu. Niko od onih koji su se dr ali ruke, ko-ji su pevali i tap ali, nije zn
ao kako je ta prido lica sti-gla. Niko od onih koji su ga posmatrali, èak ni oni k
oji su stajali sasvim blizu, nije mogao da utvrdi da li je to bio mu karac ili ena,
i premda niko ko je bio od krvi i mesa nije stajao kraj nje, pojava se blago za
teturala kao da ju je neko gurnuo. Na sebi je imala crnu odoru koja je od vrata
sezala sve do stopala, a glava joj je bila pre-krivena crnim velom.
Èovek koji je govorio o zlim duhovima iznenada je uzviknuo:
,,Po alji vatru, o Gospode, da sagori zle duhove!" ,,Gori, gori, gori!", uzvikival
i su Ijudi u krugu. Susreli su se èovek u belom i prilika u crnom. Iz da-Ijine s
u izgledali kao par preru enih ljubavnika, maski-rani u ogrtaèima, pristigli sa ka
rnevala u Yeneciji. Ta-ma je bivala sve gu æa, dok je tanak oblak prolazio pre-ko
meseca. Sve tenik i molitelj, ako je to ono to su oni bili, stajali su dovoljno bli
zu da su mogli da se dodirnu, ali niko nije mogao da vidi da li su se zaista dod
irnuli. Bilo je va nije slu ati nego gledati, jer crna prilika je odjednom pustila d
ugaèak, dubok urlik, oèajnièki krik, ali glasniji od svakog krika, a zatim je us
ledio niz takvih urlika. Zvuèali su stvarno, ne odglumljeno, bili su to krici iz
napaæenog i ranjenog srca, muèene du e. Odje-kivali su, jedan po jedan, zatim nes
tajali, pa ponovo od-jekivali.
Bela prilika je stajala nepomièno. Ljudi u krugu po-èeli su da se nji u, drhteæi,
prebacujuæi te inu s jedne na drugu nogu i uskoro su i oni zaurlali, dok su se nek
i
udarali po telu rukama ili, kao nekolicina, granama ko-je su podigli sa zemlje.
Njihalf su se tako uz glasne po-vike, a oblak je naposletku pro ao i otkrio mesec
koji je ponovo osvetlio ovaj ritual, obasjav i ga belom svetlo- æu. Zatim je i crna
prilika poèela da se kreæe. Ne tako polako kao ostali, veæ hitrim pokretima koji
su bivali sve silovitiji i mahniti, dok je crna prilika udarala ruka-ma ne po v
lastitom telu, veæ po grudima i rukama èove-ka u belom. Njegovi urlici prerasli
su u re anje, a u tom re anju moglo se èuti krgutanje zubima.
Naizgled nesvestan tog divljaèkog napada na sebe, èovek u belom je podigao ruke
iznad glave. Povikao je glasom sve tenika koji vr i nekakav drevni ritual: ,,Priznaj
svoje grehe i zlodela!" Suknula je bujica gre aka i propusta, neki od njih izgovo
reni apatom, neki glasno da svi mogu da èuju, pri èemu bi glas gre nika zalièio na
krik oèajnika. Bio je to glas koji je rastao u uzvil< oèajanja. Ljudi su æutali
i pomno slu ali. Nastavljene su da se ni u ispovesti, ali s manje estine, sti avajuæi s
e lagano dok prilika u crnom nije poèelo da drhti i da se bolno povija. Usledila
je ti- ina koju bi prekinuo samo poneki tihi uzdah nekog od prisutnih.
Sve tenik je progovorio. Stavio je ruku na rame pri-like u crnom i rekao zvonkim g
lasom: ,,Sad izadi iz nje-ga!" Nije bilo opro taja greha, samo ta naredba: ,,Izadi
iz njega!"
Oblak koji je pre ao preko meseca izazvao jo jedan uzdah prisutnih, ali sada je to
bio uzdah èudenja. Obu-zelaihjejeza.
,,Vidite li zle duhove, deco moja! Yidite li ih kako le-te preko meseca! Yidite
li A tarot, tog enskog demona koji boravi na mesecu!"
,,Vidimo je! Yidimo je!", èuli su se povici Ijudi iz go-mile. ,,Vidimo A tarot!"
,,Stvorenje koje je pru ilo dom tom enskom demo-nu priznalo je velike grehe telesno
g, ali ona, demonica,
Rut Rendel
otelotvorenje telesnog greha, iza la je, a sa njom i dru-gi manji duhovi. Yidite l
i ih sada u vazduhu iznad nas!"
,,Vidimo ih! Yidimo!"
Molitelj u crnom naposletku je progovorio. Govorio je slomljenim glasom, slabim
i neodredene seksualno-sti. ,,Vidim, vidim..."
,,Hvala Gospodu, bogu domaæina!", povikao je èovek u belom. ,,Hvala blagosloveno
m Trojstvu i svim andeli-ma!"
,,Hvala Gospodu!"
,,Hvala Gospodu i svim andelima!", rekla je prilika u crnom. Posle nekoliko tren
utaka prilika vi e nije bila u crnom. Dve ene su se probile kroz masu i stale u sre
di- te kruga, a u rukama su dr ale belu odeæu. Obukle su osobu u crnom u tu odeæu, o
d glave do stopala, tako da su naposletku obe prilike u centru kruga bile u belo
m.
Osoba koja je bila u crnom glasno je povikala, ali ne vi e glasom oèajnika: ,,Hval
a Gospodu koji je svog gre- nog slugu jo jednom vratio u stanje èistote."
Kada je poèeo ples gotovo da se nisu mogle èuti re-èi. Dve bele prilike su nesta
le u masi. Neko je svirao, odnekud se èula muzika, melodija koja je lièila na on
u èuvenu kotsku pesmu, koja je nekim èudom u isti mah bila i himna. Plesali su i
tap ali. Jedna ena je svirala tamburinu, a druga citar. U centru kruga stajala je o
na prilika koja je gre ila i bila proèi æena od greha, i vese-lo se smejala poput ne
kog ko se dobro provodi na deèi-joj urci. Nije bilo nièega za jelo, nièega za piæ
e, i nije se pu ilo. Ali svi su bili pijani od ara, od uzbudenja, na rubu histerije
koja nadolazi kada se skupi velika gomi-la Ijudi koja veruje u isto, koju okupl
ja ista strast. A onaj kome su opro teni gresi nastavio je da se smeje sve gla-sni
je, veselo i radosno kao dete.
Ples je trajao pola sata, a zatim je poèeo da jenjava dok se muzika polako sti ava
la. To je bio signal za ra-stanak i svi su odjednom ponovo utihnuli i stali da s
e povlaèe prema stazi na kojoj su bila parkirana kola.
MAÆIÆI U UMI
Sve tenik, koji je do ao sam, saèekao je da svi odu, a zatim je skinuo mantiju ispod
koje je nosio farmerke i yojnièku jaknu. Odore je spakovao u prtlja nik svog auto
mobila, a zatim krenuo niz drum do kuæe. Kuæa je bila velika za dana nje pojmove,
u ranom viktorijan-skom stilu, sa dva niska stepeni ta koja su vodila do trema sa
stubovima na kome su bila ulazna vrata. Ba-lustrade su uokvirivale krov kuæe. Ku
æa je bila prijatna za oko, premda prilièno nezanimljiva. Takvih kuæa ima na sto
tine, ako ne i na hiljade svuda po Engleskoj. U kuæi nije bilo nikog, naravno, u
veèe posle radnog dana tu obièno nema nikoga. Popeo se stepenicama na levu stran
u, izvadio koverat iz d epa i spustio ga u po tan-sko sanduèe. iveo je u te kim us³ovim
a, poput mno-gih iz njegovog stada, i hteo je da u tedi tro kove po- tarine.
Ylasnik kuæe i imanja tra io je novac. Prirodno, iako je bio bogat èovek. Ali sve te
nik, ako je on to zaista bio, pristao je na dvesta funti, da bi se se naposletku
dogo-vorili za sto. U koverti je bila i poruka zahvalnica. Lju-di æe mo da eleti d
a ponovo upotrebe ovaj èestar, kao to se veæ de avalo nekoliko puta u pro losti. Sve te
nik je uvel< gledao na njega kao na ,,otvoren prostor", prem-da je èuo da ga zov
u podijumom za igru, njemu je taj naziv zvuèao nekako paganski.
Vratio se natrag do svojih kola.
GLAYA 1
Kingsbruk se obièno nije mogao videti sa njegovog prozora. Nije se video njegov
tok, prevoji, niti vrbe poredane u dvostruke leje du obala. Ali je sada mo-gao da
ga vidi, ili taènije, da vidi ono u ta se King-sbruk pretvorio, u reku iroku popu
t Temze, ali ravnu i mirnu, u iroko jezero koje je ispunilo vodom sop-stvenu doli
nu i prekrilo livade glatkim, srebrnkastim pokrivaèem. Od nekoliko kuæa koje su
se nalazile u dolini, du druma koji je nestao, a vodio je do mosta koji je takode
nestao, mogli su se videti samo krovovi i gornji spratovi koji su virili iznad
povr ine vode. Mi-slio je o svojoj kuæi, koja se nalazila na drugoj strani tog nab
ujalog jezera, i za sada je izmakla poplavi. Sa-mo je jedan deo ba te bio prekrive
n vodom koja je po-lako nadirala.
Padala je ki a. Medutim, kako je naglasio Berdenu nekih èetiri sata ranije, ki a nij
e vi e bila nikakva no-vost, nije imalo smisla govoriti dalje o njoj. Uzbudljiva b
i bila vest da je ki a prestala da pada. Podigao je slu a-licu i pozvao svoju enu.
,,Sve je isto od kako si oti ao", rekla je. ,,Zadnji deo ba te je pod vodom, ali vod
a jo nije stigla do duda. Mi-slirn da se nije pomerila. Po tome merim nivo vode,
po dudu."
,,Dobro je da ne gajimo svilene bube", rekao je Veks-ford, ostavljajuæi svoju enu
da de ifruje tu zagonetnu opasku.
Nikad se ni ta slièno nije dogodilo u ovom delu Sa-seksa od kako Ijudi pamte, ili
barem od kako on pamti. Uprkos duplim branama od d akova s peskom, King-
12
Rut Rendel
sbruk je preplavio put kod mosta Haj Strit, Centar za zapo ljavanje i Sejnsburi, a
li je nekim èudom za sada po tedela hotel Oliv i Dav. Bilo je to brdovito mesto i
ve-æina kuæa na brdima bila je po tedena. Ali to nije bio sluèaj s ulicama Haj, Gl
ib, Kvin i Jork, ni sa njihovim starinskim duæanima i yiseæim krovovima. Tu je v
oda bila duboka od trideset do ezdeset centimetara, na po-jedinim mestima èak i j
edan metar. U porti crkve Sve-tog Petra vrhovi spomen-grobnica virili su iznad p
ovr- ine jezera, poput stena koje se izdi u iznad pow ine mora. A ki a je i dalje padala
.
Prema agenciji za oèuvanje ivotne sredine, zemlji- te na teritorijama Engleske i Ye
lsa koje su pogodene poplavom bilo je zasiæeno vodom do te mere da nove kolièine
vode koje je nanosila ki a nisu imale kuda da otièu. Jedan broj kuæa Kingsmarkamu
, a jo vi e u rav-nijem i ni em Pomfretu, bile su poplavljene jo u okto-bru, a sada su
ponovo poplavljene krajem novembra. Dnevne novine pru aju èitaocima korisne infor
macije, obave tavajud ih da je takve posede nemoguæe proda-ti, jer oni sada ne vre
de ni ta. Ylasnici su ih napustili jo pre nekoliko nedelja, odseli su kod rodaka il
i su privremeno iznajmili stanove. Lokalne vlasti su iskori-stile svih deset hil
jada d akova peska koji su ovom pri-likom bili naruèeni, prezrivo odbaciv i moguænos
t da se upotrebi samo polovina te kolièine. Sada su svi bili pod vodom, a novi d a
kovi koji su tra eni jo uvek ni-su stigli.
Yeksford se trudio da ne razmi lja o tome ta bi mo-glo da se dogodi ako bi voda pre
sumraka porasla za jo samo tri centimetara, ako bi preplavila Dorin posed i stig
la sve do njenog duda. Sa te strane kuæe gde se na-lazi drvo zemlja se vrlo post
epeno spu ta nadole, sve do jednog niskog zida, koji je prilièno beskorisan u sluè
aju poplave, a odvaja travnjak od terase i francuskih prozo-ra. Trudio se da ne
razmi lja o tome, ali je ipak zami- ljao vodu koja nadolazi, koja se zatim preliva p
reko zi-
MAÈIÆI U UMI
13
da... Jo jednom je pru io ruku prema telefonu, ali je ovog puta samo dotakao slu alfc
u i odmah je povukao kad su se otvorila vrata i unutra u ao Berden. ,,Jo uvek pada
ki a", rekao je Berden. Yeksford ga je samo pogledao. Bila je to ona vrsta pogleda
koji bi uputio pokvarenoj hrani kojoj je pre tri meseca pro ao rok, a koju bi pro
na ao negde u dnu fri- idera.
,,Upravo sam èuo ludu stvar, mislio sam da bi mogla da te zabavi. Izgleda kao da
ti treba neko da te oraspo-lo i."
Seo je za sto, na svoje omiljeno mesto u æo ku. Yeks-ford je pomislio da je bio mr a
viji nego ikad, kao da se upravo vratio s fejsliftinga, relaks masa e i tri nedelj
e provedene u banji. ,,Telefonirala je neka ena i rekla da su ona i njen suprug o
ti li u Pariz za vikend, a svoju de-cu ostavili sa... pa, bebisiterkom za tinejd ere
, pretpo stavljam. Kada su se vratili kasno sinoæ njih nije bilo i, prirodno, pr
etpostavili su da su se svi podavili." ,,Zar to nije zabavno?"
,,Prilièno bizarna prièa zar ne? Tinejd eri imaju pet-naest i trinaest, bebisiter
oko trideset, svi umeju da pli-vaju, a kuæa se nalazi dva kilometra iznad poplav
ljenog podruèja." ,,Gdeje to?" ,,Lindherst Drajv."
,,Blizu mene. Ali to je nekoliko kilometara iznad po-plava. Yoda polagano ulazi
u moju ba tu."
Berden je prekrstio noge, zamahnuv i nemarno svo jom elegatnom cipelom. ,,Glavu go
re. Mnogo je gore u Brid Yeliju. Nijedna kuæa nije izmakla poplavi." Yeks-ford j
e zami ljao kuæe kojima su izrasle noge da bi mo-gle da pobegnu od razbesnele vode
. ,,D im Pemberton e oti ao tamo. Lindherst Drajv, mislim. On je i upozo-rio specija
lne jedinice Sabakva." ,,Sta?"
14
Rut Rendel
,,Mora da si èuo za njih." Berden je samo izbegao da ka e ,,zar i ti". ,,To je udr
u ena akcija Kingsmarkam sa-veta i Yatrogasne brigade. To su veæinom vo³onteri u r
onilaènoj opremi."
,,Ako je to zabavno", rekao je Yeksford, ,,odnosno, ako situaciju ne smatramo ta
ko ozbiljnom, èemu te eks-tremne mere?"
,,Predostro nost nije na odmet, za svaki sluèaj", re-kao je Berden le erno.
,,Dobro, da rezimiramo. Ta deca - kog su pola uop- te? Deèak i devojèica ili ta veæ
? I kako se zovu?"
,,Dejdovi. Zovu se D ajls i Sofi Dejd. Ne znam ime bebisiterke. Ali oboje umeju da
plivaju. U stvari, deèak je dobio srebrnu medalju na nekakvom takmièenju za spa
sioce, a devojèica zamalo nije primljena u lokalni ju-niorski plivaèki tim. Bog
sveti zna za to majka misli da su se udavili. Koliko ja znam, nisu imali razloga n
i da se pribli e poplavljenom delu. D im æe re iti taj problem."
Yeksford ni ta vi e nije rekao. Ki a je poèela da do-buje o staklo. Ustao je i krenuo
ka prozoru. Ali dok je stigao do njega ki a je veæ padala tako jako da ni ta nije mo
glo da se vidi, samo bela magla i kapi ki e koje su se razbijale o sims. ,,Gde æe d
a jede ?", upitao je Berdena.
,,U kantini, pretpostavljam. Ne izlazim napolje u ovome."
Pemberton se vratio u tri sata i rekao da se par vo-lontera ronilaca prijavilo z
a potragu za D ajlsom i Sofi Dejd, ali je sve to bila vi e formalnost, ustupak strah
o-vima gospode Dejd, nego stvarna uzbuna. Voda na po-plavljenom podruèiju nije d
ostigla dubinu od metar i dvadeset. Situacija u Brid Yeliju bila je mnogo ozbilj
ni-ja. Jedna ena koja nije znala da pliva udavila se tamo pre mesec dana jer je p
ala sa privremeno napravljenog mosta koji je povezivao jedan od gornjih prozora
njene kuæe sa obli njim uzvi enjem. Uhvatila se za preèke na kojima se prolazilo, al
i je novi nalet vode pre ao preko nje i odvukao je u maticu. Ni ta slièno nije moglo
da se
UMI
15
desi Dejdovoj deci, iskusnim plivaèima kojima voda, èak i da je dvostruko dublja
n?go sada, ne predstavlja nikakav problem.
Veæi razlog za brigu bile su pljaèke poplavljenih pro davnica u ulici Haj koje s
u se neometano odvijale. Mno-gi ylasnici su svoju robu, odeæu, knjige, èasopise
i kan-celarijski materijal, posude, staklo i drugu kuhinjsku opremu sklonili na
gornje spratove, a zatim se sami sklonili od poplave. Kradljivci su noæu hodali
kroz vodu - neki od njih su nosili merdevine - razbijali gornje prozore i uzimal
i ta god su hteli. Jedan od tih lopova, kojeg je uhapsio detektiv poruènik Vajn,
insistirao je na tome da ima puno pravo da zadr i peglu i mikrotalasnu peænicu koj
e je ukrao. Smatrao je da su ti predmeti kompenzacija za njegov stan u prizemlju
koji je bio po-plavljen, a za koji sigurno neæe dobiti od tetu. Vajn je posumnjao
da je grupa tinejd era, srednjo kolaca, bila odgovorna za kradu cele kolekcije CD-a
i kaseta iz au-dio centra Jork.
Yeksford je imao potrebu da svakih pola sata telefo-nira svojoj eni, ali se uzdr av
ao i javio joj se tek u po-la èetiri. Pljusak je veæ poèeo da jenjava, a zamenil
a ga je jednolièna sitna ki a. Telefon je zvonio i zvonio, i go-tovo da je pomisli
o da je iza la iz kuæe kada je napokon podigla slu alicu.
,,Bila sam napolju. Èula sam da zvoni, ali sam mora-la da skinem èizme, da ne bi
h napravila nered. Zbog ki- e i blata i za najednostavniji posao u ba ti potrebno je
dvostruko vi e vremena."
,,Kako dud?"
,,Voda je stigla do njega, Rejd . Sada zapljuskuje sta-blo. Pa, to smo mogli i da
oèekujemo posle ove ki e. Pi-tala sam se da li postoji naèin da je zaustavimo, mis
lim vodu, ne ki u. Jo nisu prona li naèin kako da je zausta-ve. Razmi ljala sam o d akovi
ma s peskom, ali lolcalni savet vi e nema nijedan. Telefonirala sam im i neka e-
16
Rut Rendel
na je rekla da jo èekaju isporuku. Zvuèala je kao pro-davaèica u nekoj radnji, pr
o lo mi je kroz glavu."
Nasmejao se, mada ne tako veselo. ,,Ne mo emo da zaustavimo vodu, ali mo emo da poèn
emo da razmi lja-mo o tome kako da prebacimo name taj na gornji sprat." Pozovi Nila
da ti pomogne, gotovo da je rekao, a onda se setio da je njegov zet nestao iz nj
ihovih ivota od kako su on i Sihaja raskinuli. Umesto toga, rekao je Dori da æe b
iti kod kuæe do est.
Tog jutra nije vozio kola. U poslednje vreme je mno-go vi e pe aèio. Gotovo neprekid
ni pljuskovi podstakli su njegovu potrebu da hoda - eto kakva je Ijudska pri-rod
a! - jer je retko imao prilike da to èini udobno i na suvom. Kada se tek razdani
lo ki a nije padala, a nebo je bilo blistavoplavo. U osam i trideset jo je bilo suv
o i on je krenuo pe ke. Zatim su se navukli veliki, te ki oblaci i prekrili plavo ne
bo i bledo sunce. Kada je stigao do stanice veæ su poèele da padaju prve kapi. S
ada je pomi-slio da æe morati da se vrati kuæi kroz tu neumornu sit-nu ki u, ali k
ada je iza ao kroz tek ugradena automat-ska vrata, ki a je prestala, a temperatura s
e osetno spu-stila. Mirisalo je suvlje. Mirisalo je na promenu vre-menskih prili
ka. Bolje da ne budem preveliki optimista, rekao je sebi.
Spustilo se veèe. Bilo je mraèno kao u ponoæ. Sa tog nivoa, dok je hodao, nije m
ogao da vidi ni ta od popla-ve, samo mokre puteve i bare u slivnicima. Pre ao je uli
cu Haj i poèeo da se polagano penje uzbrdo do kuæe. Zaboravio je na Dejdove, i n
e bi ni pomislio na njih sve dok nije stigao do kraja Kingston Gardensa. Proèita
o je naziv ulice osvetljen uækastim svetlom lampe. Lind-herst Drajv se sastavljao
sa tom ulicom na najvi oj taè-ki, a Ijudi koji su tamo iveli mogli su da sa svojih
pro-zora bace pogled na njegov krov i njegovu ba tu. Bili su bezbedni. Neko im je
rekao da bi voda prvo morala da prekrije kupolu gradske veænice Kingsmarkam pre
ne-go to bi stigla do njih.
iÈIÆI U UMI
17
Da, Dejdovi su bezbedni tamo gore. A anse da su im se deca podavila gotovo da'nij
e bilo. Pre nego to je oti ao, dobio je poruku od specijalnih jedinica Sabakva da i
h jo nisu prona li, ni ive, ni njihova tela. Yeksford se zagledao u brdo, pitajuæi s
e gde taèno ive. A onda je stao ukopan. ta nije u redu sa njim? Zar je izgubio ra-
zum? Ta deca se mo da nisu udavila, ali su nestala, zar ne? Njihovi roditelji su s
e vratili s puta i nisu ih zatekli kod kuæe. To je bilo prethodne noæi. Sve te g
luposti oko poplave i davljenja samo su mu skrenule pa nju sa glav-nog problema. D
voje dece, od petnaest i trinaest godi-na, nestalo je.
Hodao je brzo, razmi ljao jo br e. Naravno, posto-jala je moguænost da su se do sada
veæ vratili. Berden je rekao da se o toj deci brinula jedna odrasla osoba, a sve
troje je nestalo. To je sigurno znaèilo da ih je bebisiter, najverovatnije ena,
nekud odvela. Mora da je u petak, ili kad god su veæ roditelji krenuli na put, o
bavestila majku da planira da ih odvede nekud na izlet, a majka je to zaboravila
. ena koja pretpostavlja da su joj se de-ca podavila samo zato to ih nije zatekla
kod kuæe i sa-mo zato to je jedan deo grada poplavljen, mora da je -kako bi to re
kao pristojnim reèima, pa, prilièno raseja-na.
Dora nije bila u kuæi. Zatekao ju je u ba ti, dr ala je baterijsku lampu uperenu u k
oren duda i posmatrala ga. ,,Mislim da nije narasla od kada smo razgovarali u po
la pet", rekla je. ,,Da li ba moramo da pomeramo na-me taj?"
U li su unutra.
»Mogli bismo da pomerimo stvari koje su nam naj-znaèajnije. Knjige. Omiljene sli
ke. Onaj stoèiæ koji je Pripadao tvojoj majci. Mo emo odmah da poènemo i da u dese
t èujemo vremensku prognozu."
Sipao je piæe sebi i njoj. Sa èa om razvodnjenog vi-na stolu kraj sebe, pozvao je
Berdena. Inspektor je
18
Rut Rendc
rekao: ,,Ba sam hteo da te pozovem. Tek sad mi je si-nulo. Dejdova deca su sigurn
o nestala."
,,To je i meni palo na pamet. Ipak, da te ispravim: mo da su nestala. Ko zna, mo da
ih je siterka ba ma-lopre watila sa izleta u zamak Lids." ,, ta je s tobom, Rejd ?"
,,Dobro, u pravu si. Slu aj, moramo to da proverimo. Poslednje to bi roditelji urad
ili jeste da nas obaveste da su im deca dobro. Nas samo koriste u sluèaju katast
ro-fe. Ako se ta deca jo nisu pojavila, ili barem jedno od njih, roditelji æe mor
ati da dodu u stanicu da popune formular za nestale osobe i da nam daju malo vi e
in-formacija. Ne mora ti da se time bavi . Pozovi Karen, ona se ionako ne ubija od
posla u poslednje vreme."
,,Hoæu da pozovem Dejdove pre nego to bilo ta uradim", rekao je Berden.
1 pozovi me posle toga, molim te." Seo je za sto i Dora je iznela veèeru. Èulo se
zatva-ranje poklopca na po tanskom sanduèetu, stiglo je ve-èernje izdanje Kingsma
rkam ivning kurijera.
,, teta", rekla je Dora. ,,Skoro je osam, dva sata ka-sne."
,,Razumljivo s obzirom na okolnosti, sla e se?"
,,Ah, pretpostavljam da jeste. Ne bi trebalo da se a-lim. Taj jadni raznosaè novi
na mora sam da ih donese. Nadam se da nije pustio devojèicu da po oval<vom vre-m
enu ide napolje."
,,Devojèicu?"
,,Njegova æerka raznosi novine. Zar nisi znao? Pret-postavljam da vi e lièi na deè
aka u farmerkama i vune-noj kapi."
Razgrnuli su zavese na francuskim prozorima da bi mogli da vide ako ki a ponovo po
ène da pada, a i da pra-te nivo vode koja je od prethodne noæi prodrla u ba tu veæ
gotovo dva metra. U ba ti njihovog suseda, koja je u odnosu na imanje Veksfordovi
h bila uzdignuta dese-tak centimetara, ali to je sasvim dovoljno, stajala je
MAÈIÆI U UMI_
19
edvardijanska ulièna lampa koja je bacala svetlost na mirnu i svetlucavu povr inu
vode. Bila je blistavosive boje, poput metalne ploèe i obasjayala kako se reka n
e-gde u daljini ulivala u iroko i plitko jezero. Pro lo je nekoliko nedelja od kada
je Yeksford poslednji put vi-deo zvezde i nije mogao da ih vidi ni sada, veæ sa
mo ja-ku ali mutnu svetlost lampe i gustu masu visoko na ne-bu gde je vetar podi
zao i kovitlao tamne oblake. Crne i gole grane drveæa lomile su se i savijale na
vetru. Jedna se silovito spustila na povr inu vode, prskajuæi okolo kao kada kola
prolaze kroz baru.
,,Hoæe sada da poènemo da pomeramo stvari?", upitalaje Dora kada su popili kafu.
,,Ili eli da prelista ovo?"
Odmahnuo je glavom, odbijajuæi da otvori novine koje su bile pune fotografija po
plave. ,,Pomerjæemo knjige i onaj sto. Ni ta vi e dok ne èujemo prognozu."
Telefon je zazvonio dok je nosio estu i poslednju kutiju knjiga. Sreæom, veæina k
njiga je veæ bila na gor-njem spratu, u maloj sobi koju su nekada zvali njiho-vo
m radnom, a koja je sada vi e lièila na malu bibliote-ku. Dora se javila, dok je o
n sme tao kutiju na vrh ste-peni ta.
JojeMajk."
Veksford je uzeo slu alicu. ,,Imam oseæaj da se nisu pojavilf."
,,Nisu. Specijalne jedinice Sabakva planiraju da su-tra nastave potragu. Hoæe da
pretra e duboku vodu u Brid Veliju. Nemaju ba mnogo posla, i mislim da ih sve to u
zbuduje. "
»A gospodin i gospoda Dejd?"
,,Nisam ih zvao, Rejd , oti ao sam kod njih", rekao e Brden. ,,Sme an su par. Ona plaè
e."
-,0na ta?"
..Ona ne prestaje da plaèe. To je èudno, patolo ki."
»Ma nemoj, doktore? A ta on radi?"
Rut Rende
,,0n je samo nepristojan. Oh, i èini se da je radoho-lik, nikad ne prestaje da r
adi. Rekao je da se vraæa na posao dok sam jo bio tamo. Deca su definitivno nesta
-la. Njihov otac ne veruje da su se udavila, misli da su to gluposti. Za to bi pri
lazili poplavljenom delu grada usred zime? Kome je uop te ta glupa ideja pala na p
a-met? Njegova ena je rekla da je njoj to palo na pamet pa je poèela da plaèe. D im
Pemberton je rekao da su deca mo da oti la da spasu nekog drugog iz vode, ali koga?
Jedina osoba pored njih koja je nestala je ona D oana Troj..."
UMl
21

,,PrijateIjica gospode Dejd koja je provodila vikend u njihovoj kuæi i èuvala im

decu. Dejd trenutno popunja-va formular za nestale osobe." U Berdenovom glasu o
setio je oklevanje. Mo da se setio tog iskrenog tona YeksfordoYog glasa kada mu je
rekao da ne eli da se me a. ,,Èini se da je situacija malo ozbiljnija nego to smo u
poèetku mislili. Dejdovi su se vratili iz Pariza, sti-gli su preko Getvika, ne to
malo posle ponoæi. Kuæa je bila u mraku, deèija soba zatvorena, a roditelji su
oti li u krevet a da nisu ni proverili da li su im deca tu. Pa, pretpostavljam da
nisu morali. Ipak, D ajls ima petna-est, a Sofi trinaest godina. Tek kasno izjutra
gospoda Dejd je shvatila da deca nisu tu. A to znaèi da nisu ne-stala u nedelju
uveèe, veæ najverovatnije jo u petak uveèe kada su roditelji oti li."
,,A ta D oana, kako se veæ preziva?"
,,Troj. Gospoda Dejd je ceo dan okretala broj njenog kuænog telefona, ali nije m
ogla da je dobije, a Dejd je oti ao danas popodne do nje i nije zatekao nikoga kod
kuæe."
,,Izgleda da nije va no da li se iskreno nadam ili ne", rekao je Yeksford umorno.
,,Ali, ostaviæemo sve to za sutra."
Berden, koji je voleo da se izra ava jezgrovito, rekao je da je sutra novi dan.
WU pravu si, Skarlet. Sutra je novi dan, pod uslovom da 'e Dora i ja ne udavimo t
oØom noæi. Ali, usudujem se da ka em da æemo moæi da pobegnemo kroz prozor
sobe."
Oèekivao je da ki a ponovo poène da pada dok je govorio, i usred njegove poslednje
reèenice prve kapi su se raspri ile o staklo. Spustio je slu alicu i otvorio ulazna
vrata. Bilo je toplije nego ikad u to doba godi-ne. Èak je i vetar bio topao. S
a sobom je doneo jo je-dan pljusak, ki a je padala sve e æe dok je on posma-trao velik
e kapi kako padaju ravno na zemlju, poput staklenih ili èeliènih tapiæa koji su u
darali o kamen i rasprskavali vodu skupljenu u usecima u steni. leb na krovu kuæe
bio je prepun vode i iz njega se slivala voda kao iz do kraja otvorene slavine,
a oluk, koji nije mogao da podnese tolild teret, popustio je pod novim naletom.
Dora je gledala vesti. Zaw ile su se kada je on u ao, i poèela je vremenska prognoza
sa svojim uobièajenim uvodom koji mu je i ao na ivce: jedno prelepo stvore-nje u k
ostimu nimfe, u svilenoj, srebrnoj haljini, sedi na vrhu fontane, dok joj se kos
a i nabori haljine lelujaju na vetru koji proizvodi skriveni ventilator. Meteoro
log, a to je bila jedna sasvim obièna ena, pokazujuæi tapom na mapi, upozorava na
moguænost da se jo èetiri reke preplave i da æe oblast niskog pritiska preko Atla
nskog okeana poèeti da izaziva iste nepogode koje su veæ za-desile Yeliku Britan
iju. Do jutra, rekla je, kao da to veæ nije bilo oèigledno, u èitavoj ju noj Engle
skoj padaæe obilni pljuskovi.
Yeksford je ugasio televizor. On i Dora su stali is-pred francuskog prozora i po
smatrali vodu koja je sada yeæ preplavila poploèani deo tik uz kuæu. Kapi ki e pra
-^ue su male talase po povr ini gde je jedna granèica plutala kao èamac na nemirno
m moru. Stablo duda bi-0 je veæ do pola pod vodom, sada je bun jorgovana po-stao
merilo nivoa. Rastuæa voda je napravila obruè oko
22
njegovog korenja. Jo nekoliko metara suve zemlje i vo-da æe stiæi do zida. Dok je
posmatrao, svetlo u susedo-voj ba ti se ugasilo i èitava scena je uronila u tamu.
Popeo se na sprat i legao u krevet. Mo da i nije ta-ko apsurdna pomisao da su se d
va dobra mlada plivaèa udavila. Nije bila potrebna ma ta da bi se videlo kako èita
va zemlja tone i nestaje pod tom ogromnom povr i-nom vode. I svi su nemoæni pred n
jom, poput brodo-lomnika èiji je splav nepodesan, svi gube snagu, mladi i stari,
jaki i slaba ni, bez razlike.
GLAYA 2
Toliko o tome da se neæe me ati. Sada je veæ bio na pu-tu do tamo, prolazio je por
ed Kingston Gardensa do Lindherst Drajva, a Vajn je vozio. Vajn je ³zgleda razmi
- ljao da je davljenje u Brid Yeliju, posebno u dubokoj vodi koja je sada preplavi
la Sejvzberi Dips, gde su roni-oci poèeli novu potragu, bilo realna moguænost. P
ret-hodne veèeri je i sam to pomislio. Sada, dok sunce oba-sjava mokar ploènik i
blistave grane sa kojih kaplje vo-da, on nije vi e bio tako siguran.
Tri sata ranije, kada je ustao, ki a je èini se tek pre-stala. Jo uvek je bilo mraè
no, ali dovoljno svetlo da se vidi ta se desilo tokom noæi. On nije gledao kroz p
ro-zor. Ne tada. Bojao se onoga to je mogao da vidi. Jo se vi e bojao da æe ga, kada
siète da Dori skuva èaj, na dnu stepenica doèekati voda koja je prekrila èitav
kuhinjski pod. Ali kuæa je bila suva, i kada je stavio èajnik na po-ret, i konaèn
o smogao snage da ra iri zavese i pogleda kroz francuske prozore, video je srebrna
stosivo jezero koje je i dalje bilo udaljeno oko tri metra od zidiæa koji je raz
dvajao travnjak od ploènika.
Od tada ki a vi e nije padala. Yremenske prognoze su do sada bile taène po pitanju n
ovih padavina, ali ne i po pitanju vremena. Jo su mogli da oèekuju drugu fazu nis
kog pritiska. Dok je izlazio iz kola na mestu gde su se spajali Kingston Gardens
i Lindherst Drajv, krup-a kap vode pala mu je na glavu, na teme na kome nije bi
lo kose, sa grmlja koje je stajalo kraj kapije.
Kuæa na uglu zvala se Antrim, ime koje nije bilo pre-
enciozno, ali ni sasvim priodno. Nije lièila na druge
kuæe u Lindherst Drajvu, gde su se smenjivali neod or-
24
Rut Rende
d ijanski stil, secesija iz tridesetih godina XX veka, funkcionalizam ezdesetih, go
tika iz devedesetih godi-na XIX veka i neoviktorijanski stil poznog XX veka. Ku-
æa Dejdovih bila je u tjudorskom stilu, tako dobro izgra-dena, da je neve to oko m
oglo da pomisli da je priginal-na. Grede od neobojene hrastovine ukr tale su se pr
eko ne to tamnijeg maltera, prozori su bili u obliku dija-manta, a ulazna vrata bo
gato ukra ena. Zvekir je bio u obliku lavlje glave, a zvonce je visilo na dr aèu od
kova-nog gvo da. Yeksford je zazvonio.
ena koja je otvorila vrata oèigledno je bila uspla-hirena majka, lice joj je bilo
umrljano od suza. Bila je mr ava, slaba na i te ko je disala. U ranim èetrdese-tim, p
omislio je. Prilièno lepa, nena minkanog lica, s kosom punom neurednih smedih uvoj
aka. Ali bilo je to jedno od onih lica na kome su godine stresa i popu ta-nje stre
su ucrtale bore i napetost. Dok ih je vodila u dnevnu sobu iza ao je njen mu . Bio j
e veoma visok, nekoliko centimetra vi i od Yeksforda, a to je znaèilo metar i deve
deset pet. Glava mu je bila premala za ta-ko veliko telo.
,,Rod er Dejd", rekao je o tro s upadljivim kolskim akcentom s kojim je, èini se, nam
erno preterivao. ,,Mo-ja supruga."
Yeksford je predstavio sebe i Yajna. Unutra njost kuæe bila je takode u tjudorovom
stilu sa puno izrezba-rene drvenarije, grotesknim kamenim figurama oko kamina (
modernog, s vatrom na gas), arenim tapeta-ma i lampama od kovanog gvo da s aba urima
oslika-nim nekakyim drevnim nerazumljivim simbolima. Na stoèiæu za kafu oko koga
su sedeli, ispod stakla se na-lazila karta sveta iz, recimo 1550, sa zmajevima
i ras-ko nim galijama. More na toj kart³ podsetilo je Yesk-forda na zadnji deo nje
gove ba te. Zamolio je Dejdove da mu isprièaju o proteklom vikendu i da poènu od p
o-èetka.
n
25
Majka je prva poèela da govori, obilno gestikuliraju-i Nismo nikud putovali, mu j
ja sami bez dece, jo od medenog meseca. Mo ete li da poverujete? Oèajniè-ki smo ele
li da odemo nekud bez dece. Kad sada o to-me mislim, oseæam se toliko krivom, ne
mogu vam opi-sati. Od tada sam se sto puta gorko pokajala to sam uop te pomislila
na tako ne to."
Njen mu , koji je izgledao kao poslednji èovek na svetu koji bi oèajnièki po eleo da
nekud ode s njom, sa-mo je uzdahnuo i prostrelio je pogledom.
,,Nema razloga da se oseæa krivom, Katrina. Pobo-gu, saberi se malo. "
Na to su joj se oèi napunile suzama, a ona nije ni po-ku ala da ih sakrije. Poput
poplave koja je vrebala na-polju, suze su navirale iz oènih duplji i slivale se
niz obraze, dok je ona mrkala i gutala ih. Kao da je to bio postupak na koji je o
n odavno navil<ao, automatski po-put zatvaranja slavine ili vrata, Rod er Dejd je
iz kutije na stolu izvukao gomilu papirnih maramica i pru io ih svojoj eni. Kutija
s maramicama se nalazila u jednoj drugoj drvenoj kutiji sa postoljem od mesinga
i oèigled-no je bila va an deo name taja, kao to bi u nekom dru-gom domaæinstvu bile
police za CD ili èasopise. Katrina Dejd je na sebi imala nekakav plavi ogrtaè. N
epriklad-na kuæna haljina ili ne to moderno to bi ena nosila to-kom dana? Zadovoljno
je primetio kako se Yajn napre- e da skloni pogled sa razgoliæene butine koja se
jasno videla svaki put kada bi se plavi ogrtaè otvorio.
,,Ali èemu sve to?" Glas joj je bio promukao od suza. Ne mo emo da vratimo vreme u
nazad, zar ne? U koli-1 sati smo oti li u petak, Rod ere? Zna kako sam bes-<-orisna k
ad su te stvari u pitanju."
Rod er Dejd je zaista izgledao kao da je, uz mnogo
strpljenja i ogorèenosti, morao da podnosi godine ne-
icnosti, zaboravnosti i neshvatljive nezainteresovano-
za vreme. ,,0ko pola tri", rekao je ,,Na avion je po-te°upolapetsaGetvika."
26
Rut Rendel
27
,,0ti li ste kolima?", pitao je Vajn.
0 da, ja sam vozio."
,,Gde su bila deca u to vreme?" Yeksford je pogle-dom fiksirao Dejda nadajuæi se
da æe odgovoriti, ali je bio razoèaran.
,,U koli naravno. Gde bi drugo bili? Navikli su da se sami vraæaju kuæi. Nije tre
balo dugo da ostanu sami. D oana je trebalo da dode oko pet." ,,Da, D oana. Ko je ta
èno ona?" ,,Moja najbli a i najdra a prijateljica. Naju asnije od svega je to to je i o
na nestala. Takode. Nisam èak si-gurna da ume da pliva. Nikada nisam imala razlo
g da je pitam. Mo da nikad nije nauèila. Pretpostavimo da ne zna da pliva i da je
pala u vodu, a D ajls i Sofi su skoèi-li da je spasu i onda su... "
,,Nemoj ponovo da poèinje ", rekao je Dejd dok su joj se oèi punile sve im suzama. ,
,To tvoje truæanje ni-kome ne poma e." Yeksford zapravo nikada ranije nije èuo da
je neko izgovorio tu reè, samo ju je davno video od tampanu u deèaèkim kolskim priè
ama, pa èak i ta-da mu je zvuèala staromodno. Dejd je pogledao u jed-nog jednog,
pa u drugog policajca. ,,Ja æu da nastavim", rekao je. ,,Mo da æemo tako ne to i ur
aditi."
Iznenada je povikala na njega. ,,Ja elim da govo-rim! Ali ne mogu da prestanem da
plaèem. Zar nije nor-malno da ena èija su se deca udavila plaèe? ta oèeku-je ?"
,,Tvoja se deca nisu udavila, Katrina. Ponovo pada u histeriju. Ako eli da im ka e ta
e desilo, samo iz-voli. Ka i veæ jednom."
,,Gde sam stala? Ah, da, Pariz." Glas joj je bio malo smireniji. Namestila je pl
avi ogrtaè i uspravila se u sto-lici. ,,Zvali smo ih iz Pariza, iz hotela. Bilo
je pola devet. Mislim, bilo je pola devet u Francuskoj, a pola osam kod njih. Je
dnostavno ne razumem za to èitava Evropa mo-ra da bude èitav sat ispred nas. Za to u
vek moraju da se razlikuju?" Niko joj nije odgovorio. ,,Mislim, svi smo mi
zajedno u Zajednici dr ava ili Evropskoj uniji ili kako to veæ zovu, stalno menjaj
u ime. Trebalo bi da smo svi isti." Uhvatlilaje mu evljev pogled.
f,Dobro, dobro. Pozvali smo ih, kao to sam rekla i D ajls se javio. Rekao je da je
sve u redu, on i Sofi su ra-dili domaæi zadatak. D oana je bila sa njima, i trebal
o je da yeèeraju i da gledaju onu seriju na televiziji, kako se zove, D ejkobova k
stvica. Nisam bila zabrinuta, za to bih?"
To je oèigledno bilo retorièko pitanje. Mada je u nje-nom dru tvu bio tek pola sat
a, Yeksford nije mogao da zamisli da bi ona ikad prestala da se brine. Bila je j
edna od onih osoba koje su stvarale napetost èak i kad nije bilo povoda za to. P
onovo se namr tila, upla io se da æe poèeti da-plaèe, ali ona je samo nastavi³a da g
ovori.
,,Ponovo sam ih pozvala sutradan, otprilike u isto vreme, ali niko nije dizao sl
u alicu. Zapravo niko iv, ukljuèila se telefonska sekretarica. Mislila sam da mo- da
svi gledaju televiziju ili da je D ajls iza ao, a da D oana i Sofi ne oèekuju poziv. N
isam rekla da æu se ja-viti. Ostavila sam broj hotela, ne da veæ nisu znali, mi-
slila sam da æe se mo da javiti, ali nisu to uèinili."
Vajn se ume ao. ,,Rekli ste da ste pomislili da vam je sin mo da iza ao, gospodo Dejd.
Gde bi mogao da ode? Negde sa drugovima? U bioskop? Pretpostavljam da je suvi e m
lad za klubove."
Mu i ena su se pogledali, a Yeksford nije mogao da protumaèi taj postupak. Katrina
Dejd je odgovorila, kao da skretala s teme i izbegavala direktan odgovor, n ne
bi i ao u biskop ili u klub. On nije takav deèko. Osim toga, moj mu mu to nikad ne
bi dozvolio. Ni-kad."
-*ejd je brzo dodao: ,,Deca danas imaju previ e slo-
3de. Yeæ godinama je tako. I ja sam je imao, i znam da
)boda nije imala pozitivan uticaj na mene. Sve dok
iisarn s tim suoèio, to jest dok se nisam disciplino-
Ua je D ajls oti ao napolje, oti ao bi u crkvu. Tamo
se nekad odvija slu ba nedeljom uveèe. Mada, pro log
yikenda slu ba je bila u nedelju ujutru. Proverio sam
pre nego to smo oti li."
Yeæina roditelja u ova smutna vremena, pomislio je
Yeksford koji je sam bio ateista, bila bi zadovoljna kada bi njihov petneastogod
i nji sin oti ao u crkvu, a ne na neku popularnu zabavu. Bez obzira na religiju. U c
rkvi nema droge, nema side ni lakih devojaka. Ali Dejd je iz-gledao nezadovoljno
, skrhano.
,,Koja je to crkva?", pitao je Yeksford. ,,Svetog Pe-tra? Rimokatolièka?
,,0ni sebe zovu Crkva dobrog jevandelja", rekao je Dejd. ,,Koriste staru dvoranu
u ulici Jork, onu koju su nekada koristili katolici pre nego to su sagradili crk
vu. Sam bog zna da bih vi e voleo da ide u englesku crkvu, ali bolje bilo koja crk
va nego nijedna."
Oklevao je, a zatim rekao gotovo agresivno: ,,Za to to pitate?
Vajn je odgovorio smireno. ,,Mo da bi bilo dobro da se raspitate da li je D ajls uop t
e bio tamo u subotu, zar ne?"
,,Ah, verovatno." Dejd je bio èovek koji je voleo da nas snabdeva idejama, a ne
da èeka da ih dobije iz dru-gog izvora. Bacio je pogled na sat, mr teæi se. ,,Sad
ka-snim zbog svega ovoga", rekao je. ,,Da èujemo o ostatku vikenda?" Yeksford je
pogledao Dejda, zatim njegovu enu, pa ponovo Dejda. Katrina Dejd je sada bila ti
ha, samo je nervozno mrcala. Rod er je rekao: ,,Nismo se javljali u nedelju jer je
trebalo da se watimo to veèe."
,,Te noæi, da budemo precizniji", rekao je Yajn. ,,Sti-gli ste veoma kasno." Ver
ovatno mu nije bila namera da to zvuèi okrutno. ,,Da li poku avate da nas optu ite z
a ne to? Ako poku avate, voleo bih da znam za ta. Do-zvolite mi da vas podsetim da je
va zadatak da prona-dete moju nestalu decu, a ne gre ke u mom pona anju." Da izgladi
stvar, Yeksford je rekao: ,,Niko vas ne op-tu uje, gospodine Dejd. Molim vas, nas
tavite."
MAÈIÆI
Dejd ga je pogledao, grickajuæi usnu. ,,Avion je ka-snio gotovo tri sata. Zbog p
oplave na aerodromu Ge-tvik. A onda smo èekali pola sata da iznesu prtljag. Sti-
ali smo kuæi ne to iza ponoæi."
,1 pretpostavili ste da svi mirno spavaju u svojim krevetima?"
Ne svi", rekla je Katrina. ,,D oana nije planirala da prespava ovde te noæi. Htela
je da se vrati kuæi u nede-Iju uveèe. Mo da su samo nakratko ostali sami. D ejlsu j
e skoro esnaest godina. Svi smo mislili - svi su mislili - da æemo stiæi kuæi do
devet."
,,Ali niste telefonirali sa aerodroma?" ,,Rekao bih vam dajesmo", brecnuo se Dej
d. ,,Bilo je veæ pro lo pola jedanaest, a ja volim da su mi deca u krevetu u razum
no vreme. Potreban im je san da bi mo-gli da budu dobri u koli."
,,Ni ta se ne bi promenilo ni da smo telefonirali", mrcala je Katrina. ,,Telefons
ka sekretarica je bila ukljuèena. Rod er je proverio tog jutra." ,,0ti li ste pravo
u krevet?"
,,Bili smo iscrpljeni. Yrata deèije sobe su bila zatvo-rena. Nismo ih otvarali a
ko na to ciljate. Nisu oni male bebe da ih proveravamo svaki èas. Tog jutra sam
kasno ustala. Moj mu je oti ao u kancelariju u cik zore, na-ravno. Probudila sam se
tek posle devet. Neverovatno, e pamtim kad sam poslednji put tako kasno ustala,
ne
od kako sam sama bila tinejd erka, zaista neverovat-no."
Katrina je govorila sve br e, reèi su navirale jedna za drugom.
laravno, prva pomisao bila je da deca treba da po-u u kolu. Nisam ih èula, toliko
sam èvrsto spavala.
shv Sam da SU ustali' da su oti li' ali èim sam ustala
sam da nisu. Mogu da procenim kad niko ne
da <uPatilo, kreveti su bili name teni, a oni to nika-
- rade, kao da ih je namestio neko ko dobro zna ka-
30
Rut Rendel
ko se to radi. D oana, oèigledno. Nije bilo nereda, sve je bilo na svom mestu - a
to je sasvim neuobièajeno."
,,Mora da ste poku ali da saznate gde su", rekao je Yeksford. ,,Pozvali ste rodbin
u i prijatelje? Pozvali ste kolu?"
,,Zvala sam supruga i on je to uradio, iako smo zna-li da nisu tamo. I nisu bili
tamo. Naravno da nisu. Za-tim je pozvao svoju majku. Pitaj boga za to. Iz nekog n
eobja njivog razloga, deca su joj priva ena. Ali ni ta nismo saznali. Isto je bilo i s
a roditeljima drugova na e dece, to jest sa onima koje smo uspeli da nademo. Mno-g
e majke ne ele vi e da budu samo domaæice, zar ne? I one ele da grade karijere. U sv
akom sluèaju, nijedna od njih ni ta nije znala."
Vajn je upitao: ,,Da li ste poku ali da stupite u kon-takt sa gospodicom Troj'?"
Katrina Dejd se zagledala u njega kao da je rekao ne to krajnje nepristojno. ,,Pa,
naravno da jesmo. Na-ravno. To je bila prva stvar koju smo uradili. Pre toga sm
o èak pozvali i kolu. Nije bilo odgovora, ukljuèila se njena telefonska sekretari
ca."
,,Bio sam prinuden da se watim kuæi", rekao je Dejd, kao da je eleo da im stavi n
a znanje da je to po-slednje mesto na kojem bi eleo da bude. ,,0ti ao sam do njene
kuæe. Nikoga nije bilo. Oti ao sam do kom ij-skih vrata, i neka ena mi je rekla da ni
je videla D oa-nu jo od petka."
To je znaèilo vrlo malo. Ljudi ne primeæuju uvek ka-da se njihovi susedi vraæaju
kuæi i kad odlaze iz nje. 1 ta je bilo onda?", pitao je Yeksford.
Katrinino lice poprimilo je dramatièan izraz, kao da je, kao èlan dramske sekcij
e, trebalo da odglumi lejdi Makbet u sceni bunila. ,,Dok je moj mu bio odsutan po
gledala sam kroz prozor. Pre toga uop te nisam gle-dala. Yidela sam u asan prizor. O
davde se vide sve po-plave, kao nekakvo veliko more, kao okean. Nisam mo-gla da
poverujem sopstvenim oèima, ali morala sam,
31
morala sam. Tada sam shvatila*da su moja deca sigurno tamonegde."
Najsmirenije i najljubaznije to je mogao, Yeksford je rekao: ,,Ronioci su nastavi
li potragu, gospodo Dejd, ali mala je verovatnoæa da se dogodilo ono na ta vi sum
njate. Poplave su prilièno daleko odavde. Nigde u poplavljenom delu Kingsmarkama
' voda nije dublja vi e od metar i dvadeset. Sada tra e u Brid Yeliju koji je uda-Ij
en gotovo pet kilometara. Osim ako D ajls, Sofi i³i go-spoda Troj ne vole neobièno
 duge etnje, ne vidim za to bi uop te bili tako daleko."
,,Niko od njih nikud ne bi i ao da nisu imali razlog za to", rekao je Dad.
Katrina se trgnula kao da je on upravo rekao ne to pogre no i povulda svoju ruku iz
njegove. ,,Pa dobro, gde su oni?", obratila se dvojici policajaca. ,, ta im se dog
odilo?" Zatim je usledilo pitanje koje je Yeksford oèekivao, pitanje koje su rod
itelji uvel< postavljali u oval<vim situacijama: ,, ta vi planirate da uradite po
tom pitanju?"
,,Kao prvo, potrebna nam je va a pomoæ, gospodine Dejd", rekao je Yajn. ,,Fotograf
ije D ajlsa i Sofi za poèe-tak. I opis. Ne to malo o njima, kakvi su." Bacio je po-g
led na Yeksforda.
,,Ako je moguæe, i fotografija gospodice Troj", rekao je glavni inspektor. ,,A i
mamo jo nekoliko pitanja. Ka-
ko je gospodica Troj stigla ovamo u petak uveèe? Ko³i-ma?"
>,Naravno." Dejd ga je pogledao kao da ga je pitao da
D oana Troj ima dve noge, dve ruke ili kao da svaka
irmalna osoba dolazi na ovaj svet sa po jednim auto-
nobilom, kao to svi imaju nos ili kosu. ,,Naravno, do-
sla Je kolima. Slu ajte, koliko æe sve ovo da traje? Yeæ
uvelikokasnim."
" e su sada njena kola? Da li ima gara u kod ku-
- ?
Ostavlja ih na ulici ispred kuæe."
_??,___________________________________________ Rut Rende|
,,Pa, da li su bila tamo?"
,,Ne, nisu." Dejd je sada izgledao nekako postiden zbog preda njih opaski. ,,Da li
elite njenu adresu? Ni-sam siguran da imamo fotografiju?"
,,Naravno da imamo fotografiju." Njegova ena je u neverici odmahivala glavom. ,,Z
ar misli da nemam fo-tografiju svoje najdra e prijateljice? Du o, kako si mo-gao da p
omisli tako ne to?"
Dejd to nije objasnio. Oti ao je u drugu sobu i vra-tio se sa dve fotografije koje
je skinuo sa srebrnog ra-ma. Bile su to fotografije njihove dece, a ne bebisite
rke. Devojèica nije lièila ni na jednog roditelja. Imala je o tre crte lica, nos p
upot onih na rimskim bistama, oèi veoma tamne, a kosu gotovo crnu. Deèak je izgl
edao bolje nego Rod er Dejd, bio je bli i klasiènom idealu, ali èinilo se da je tako
de visok.
,,Veæ je stigao do sto osamdeset", rekao je Dejd po-nosno, kao da je èitao Veksf
ordove misli. Katrina je æu-tala. Njen mu je samo o inuo pogledom i nastavio: ,,Mo et
e da vidite da oboje ³maju tamne oèi. D ajls ima svetliju kosu. Ne znam ta bih jo mo
gao da vam ka- em."
Jednom bih voleo da èujem, pomislio je Yeksford, ta bi jednog zgodnog, naoèitog i
visokog petnaestogo-di njaka moglo da navede da pristupi neèemu to se zo-ve Crl<va
dobrog jevandelja. Ali mo da to neæe biti po-trebno, mo da æemo ih pronaæi pre nego
to to bude bi-lo potrebno. ,,Znate li", upitao je Katrinu Dejd, ,,imena nekih bl
i ih rodaka gospodice Troj?"
Sada je govorila smireno, premda joj je glas jo bio daleko od prirodnog. ,,Znam n
jenog oca. Majka joj je umrla, a otac se ponovo o enio." Ustala je kao neko ko se
oporavlja posle duge i te ke bolesti. Otvorila je fioku stola, dizajniranog kao da
pripada nekom el<spirovom sawemeniku, i izvukla debeli album u ko nom povezu. S je
dne od njegovih sivih stranica, prepunih zlatnih
MAÈIÆI
33
ukrasa, iamkla je fotografiju n$ke mlade ene. Jo uvek usporenaipospana, pru ila je f
otografiju Yeksfordu. ,,Njenotac ivi u ulici Forest broj 28, ako znate gde
je to'."
Bila jeto poslednja ulica u tom okrugu koja je ima-Ia po tanstu adresu Kingsarkama
. Poèinjala je kod uli-ce Pomfret, a sve zgrade u tom delu sigurno su imale lep
pogledna Èeriton Forest. Katrina Dejd je ponovo sela, ali otg puta na sofu kraj
svog mu a, èije je lice delovalo Rjareflo. Yeksford se usredsredio na fotogra-fiju
D oaneiroj. Prvo to je primetio bila je njena mla-dost. Pref)stavljao je da je ona
istih godina kao Katri-na, ali em na fotografiji izgledala je mnogo godina mlada
, jo ivek devojka.
,,Kadaje snimljena ova fotografija?"
,,Pro legodine."
Pa, dotiro, normalno je da Ijudi imaju prijatelje mnogo starije ili mnogo mlade
od sebe. Pitao se kako su se te dve/fne upoznale. D oana Troj je izgledala puna sa
mopuztaja i smirena, vi e nego lepa. Imala je krat-ku, svethi,ravnu kosu, i mo da si
ve oèi, bilo je te ko ra-zaznati. fiasio je ru ièast ten, za koji su nekad govori-li
daje tipifno engleski. Iz nekog razloga, procenio je da nije polagala mnogo pa nje
na odeæu i da je nosila far-merke i ditmper" kad god je mogla, mada se na fotog
ra-fiji vidi sano njena glava do ramena. Razmi ljao je da treba jo iif to da pita Dejd
ove, kada se prolomio stra-hovit vrisjl zbog koga je skoèio sa stolice. Yajn je
tako-<Je ustao.Katrina Dejd, presamiæena preko sofe, s gla-vom zabaætnom unazad
i mlatarajuæi rukama, vri tala je i urlalaiz petnih ila.
Dejd jepoku ao da je zagrli. Odgurnula ga je i na-stavila daproizyodi najglasnije
urlike koje je Yeksford ikad èuo.poput dece koja vri te u samoposlugama, gla-sno k
ao ngova unuka Amulet u najgorem izdanju. Taj èovek kojnvek zna ta mu valja èinit
i, sada je stajao potpuno ztanjeri- Mo da bi joj trebalo udariti amar -
34
to je nekad bio jedini lek za takve sluèajeve - ali ipak, èak i da tako ne to nije
politièki nekorektno, on ne eli da bude taj koji æe to uèiniti. Dao je znak Yajn
u i njih dvojica su se udaljili od Katrine i njenog bespomoænog mu a, stali su por
ed francuskog prozora koji je gledao na ba tu i na poplavu daleko ispod.
Katrina je poèela da se sti ava, urlici su prerasli u ti-he jecaje i Dejd je rekao
: ,,Da li biste mi dodali èa u vo-de, molim vas?"
Vajn je slegnuo ramenima, ali je oti ao po vodu. Po-smatrao je Katrinu koja se zag
rcnula kad je otpila gu-tljaj vode i izmaknuo se pre nego to je ispljunula u nje-
govom pravcu. Od toga joj je izgleda bilo malo bolje, pa je'polo ila glavu na jast
uèe. Yeksford je iskoristio ti inu da objasni Dejdu da bi voleo da pogleda deèije
sobe.
,,Ne mogu da je ostavim, zar ne? Moraæete da ih na-dete sami. Slu ajte, èim se ona
smiri, ja æu morati da krenem na posao. Nadam se da nemata ni ta protiv? Imam va u
dozvolu?"
,,Kakav dave ", primetio je Vajn kada su veæ bili na stepenicama.
,,Nije ni njemu lako." Yeksford se zlobno osmeh-nuo. ,,Mnogo toga je na njegovim
pleæima. Ja zaista ne verujem da se bilo ta ozbiljno desilo toj deci. Mo da bi tre
balo, mo da zbog pona anja njihove majke imam utisak da ni ta od svega ovoga nije u po
tpunosti realno. Mo da nisam u pravu, a u svakom sluèaju moramo da se pona amo kao d
a zaista nisam."
,,Mo da je to zato to ih je troje, gospodine? Te e je poverovati da je troje Ijudi ne
stalo. Osim, narawio, ako nisu taoci." Vajn se setio da je Veksfordova ena bila j
edna od taoca u jednoj pljaèld u Kingsmarkamu. ,,Ali to nije sluèaj, sla ete se?"
,,Sumnjam da jeste."
Verovatno kada se prisetio te otmice, Yeksford se setio da æe pre ili kasnije me
diji saznati i za ovaj sluèaj. S gadenjem se priseæao kako ga tada nisu ostavlja
li na
35
miru, neprekidnih napada Brajarja Sent D ord a, ured-nika Kingsmarkam kurijera, i ka
ko je bio potpuno ne-moæan da ih u tome spreèi. Zatim to silno uzbudenje oko ono
g pedofila i smrti nesreænog Henesija...
M0vo je deèakova soba, gospodine", rekao je Yajn.
Neko je oèito sve sredio, nimalo ne lièi na sobu jednog
petneastogodi njaka, pa makar on bio i verski fanatik."
,,Nisam siguran da bi trebalo na taj naèin da razmi- ljamo o njemu, Beri. Ne jo . Mo d
a biste posle ovoga mogli da odete do katolièke crkve, da se raspitate o tim Iju
dima koji veruju u Dobro jevanætelje, a da i ne pomi-njem pitanje da li je deèak
uop te i ao u crkvu u nede-Iju."
Ako postoje dve stvari po kojima se mo e prepozna-ti soba jednog tinejd era, to su o
nda posteri na zidovi-ma i uredaji za slu anje muzike. A u dana nje vreme to bi bio
i kompjuter povezan na internet i tampaè, a ovo poslednje D ajls Dejd je imao, iako
posteri i CD plejer nisu bili tu. Umesto postera neke zvezde iz sporta ili pop
muzike, ili postera neke ugro ene ivotinjske vrste, na zidu naspram D ajsovog kreveta
visila je uramljena slika, reprodukcija u prirodnoj velièini neèega to je Yeksfo
rd prepoznao kao Konstablovu sliku Hrist blago-silja hkb i vino.
To mu je izgledalo neukusno, mo da samo zato to-
nije verovao ili nije bio kadar da veruje. Ne zbog toga
to ta slika predstavlja, mada Konstablova genijalnost
vi e dolazi do izra aja u njegovim pejza ima, veæ zbog
toga gde se nalazila i ko ju je stavio tu. Pitao se ta bi
ora rekla na to, ona redovno ide u crkvu. Pitaæe je.
ajn je razgledao komodu sa odeæom, u kojoj nije bilo
g neuobièajenog - farmerke, majice, jedan kaput i 3lska jakna, tamnosmeda i obru
bljena zlatnom tra-
jednoj crvenoj majici, koja je visila na ve alici
,
ovatno predstavljala dragocenost, bila je od tampa-/otografija D ajlsa Dejda, a
ispod nje je pisalo
36
Rut Rendel
,,Vidi , ipak postoje znaci pravog pubertetlije", re-kao je Yeksford.
Pitaæe Dejda ili, ako ba budu morali, njegovu enu, koja odeæa nedostaje iz deèije
gardarobe. Patike za fud-bal su bile tamo, trenerka, jedan par crnih ko nih cipe-l
a. Nesumnjivo za odlazak u crkvu.
Na polici za knjige stajali su Biblija, jedan reènik, Orvelova ivotinjskafarma, k
omplet ud benika, nekoli-ko Zolinih knjiga na francuskom, Dodeova Pisma iz mog mli
na, Mopasanove pripovetke, Banjanova Milost za vr-hovnog gre nika, \ ne to pod naslo
vom Èistota kao ivot-ni cilj Parkera T. Ziglera. Yeksford je podigao knjigu i otv
orio je. Objavila ju je u Americi izdavaèka kuæa koja se zvala Fondacija kreadon
ista i tamo se prodavala za trièavih 35 dolara. Na polici ispod, stajao je mobil
ni te-lefon, ukljuèen u punjaè.
U donjim fiokama ili barem u jednoj nalazio se ve , ortsevi, majèice. U sredi njoj fi
oci bili su papiri, neki od njih oèigledno domaæi kolski eseji koje je pisao D ajls
, neka knjiga o drveæu, i jo jedna o starim crkva-ma, hemijska olovka, æe alj, isko
ri æena sijalica, pertle, klupko ice. Gornja polica je sadr ala sliène predmete i iz
nje je Vajn izvukao malu tamnocrvenu knji icu - bri-tanski paso . Izdat je pre tri g
odine, na ime D ajls Be-nedikt Dejd.
,,Barem znamo da nije napustio zemlju", rekao je Yeksford.
U devojèicinoj sobi bilo je mnogo vi e knjiga i poste-ra. Upravo ono to se moglo oè
ekivati, ukljuèujuæi po-ster na kome su bili Dejvid Bekam, Po Spajs i njihovo det
e, naizgled u kupovini. Na policama za knjige staja-la su dela D . K. Rouling i Fi
lipa Pulmana, Alisa u dva toma, mnogo knjiga poezije, neke sasvim neoèekivane ka
o to su sabrana dela T. S. Eliota i izabrana dela D e-rarda Manlija Hopkinsa. Devoj
èica je ipak imala samo trinaest godina. Na vrhu police za knjige nalazila se fo
-tografija lepe, ali veoma stare ene na koju je devojèica
UMI
37
lièila, a fotografija njenog brata, ista kao ona koju su oni dobili, stajala je
na stoèiæu pdred kreveta. Na stalku za CD stajali su diskovi hip-hop muzike i Br
itni Spirs, i po tome je Sofi izgledala normalnija od brata. Njena odeæa nije od
avala mnogo osim da je garderoba ne inte-resuje previ e. Smeda jakna s obrubljenom
zlatnom trakom i smeda suknja govorili su o tome da je i la u istu kolu kao i njen
brat. U ormanu su na li tap za ho-kej i teniski reket. Sofin kompjuter je bila skr
omnija verzija D ajlsovog kompjutera i takode povezan na in-ternet, ali bez tampaèa
. Oèito su delili isti tampaè. Imala je i kombinovani muzièki uredaj s radiom i k
ase-tofonom, i CD vokmen.
Yeksford i Yajn su si li u prizemlje i postavili jo neko-liko pitanja roditeljima.
Katrin Dejd je le ala. Njen mu je bio na kolenima, skupljao krhotine razbijene èa e,
po to joj je prethodno skuvao kafu. Nièim nisu ponudi-li dvojicu policajaca. Yeksf
ord je pitao za odeæu i Dejd je rekao da su veæ gledali, to je bilo va no njegovoj
e-ni, ali nisu mogli da utvrde ta je nestalo. Yeæina odeæe njihove dece izgledala
 je isto, plave i crne farmerke, obiène majice i tampane majice, crne, sive i bel
e tre-nerke.
,,Sta je sa kaputima?", pitao je je Yajn. ,,Gde dr ite kapute? Kada su iza li, mora
da su obukli ne to preko d empera u ovo doba godine."
Yeksford nije bio tako siguran. Izlazak napolje bez
Kaputa postao je znak nekakve maèo snage i mladalaè-
ke izdr ljwosti, èak i kada pada sneg, èak i kada rem-
eratura padne ispod nule. A i nije bilo tako hladno za
0 d°ba godine. Medutim, da li je D ajls Dejd bio ta-
"av ueèak? Hvalisav i razmetljiv tip koji bi se epurio
inaokolo u prsluku i bez rukava dok su drugi nosili
ostavljene jakne7 Po li su za Yajnom i D ajlsovim
39
ocem u pretsoblje i pregledali unutra njost jednogve-likog i bogato ukra enog ormana
.
Tu je visila jedna bunda, verovatno kuna, moguæe da ju je Rod er Dejdov poklonio s
vojoj eni u nekom sreænijem periodu, pre nego to su im se nade raspr- ile, ali to je
u svakom sluèaju bio politièki nekorek-tan poklon. Yeksford se pitao kada i gde
bi ona mogla da je nosi. U Italiji, na zimskom raspustu? Tu su bila jo dva zimsk
a kaputa koja pripadaju roditeljima, Ro-d erovki ni mantil, postavljena tofanajakna,
crvena jakna poput skija ke i prugasta jakna sa kapuljaèom. ,,D ajls ima vojnièld ka
put", rekao je Dejd. ,.Gro-zan je, ali on ga voli. Trebao bi da bude ovde, ali n
ije. A Sofi ima braon perjanu jaknu poput ove, ali ova ni-je njena. Ova pripada
D ajlsu."
Barem je izgledalo kao da oti li svojom voljom, pomislio je Yeksford. Rod er Dejd je
uzeo svoj ki ni mantil iz ormana, stavio ga preko ruke i rekao: ,,Idem, nadam se
da æe se sve ovo re iti pre nego to se veèeras vratim."
Yeksford nije odgovorio. ,,Rekli ste da æete zvati ro-ditelje prijatelja va e dece
. Ostavite nam, molim vas, imena i adrese. to pre. Da li ste izbrisali poruke sa
va- e telefonske sekretarice?"
,,Prelu ali smo ih, nismo ih brisali."
,,Dobro. Uzeæemo kasete."
Yratio se u dnevnu sobu da se pozdravi sa Katri-nom. Biæe u kontaktu. Biæe potre
bno da uskoro ponovo razgovaraju s njom i njenim mu em. Le ala je na ledi-ma, zatvor
enih oèiju i ravnomerno disala. Znao je da je bila budna.
,,Gospodo Dejd?", rekao je Vajn. Nije se pomerila. ,,Mi idemo."
,,Pretpostavljam da je to razumljivo", rekao je Veks-ford u kolima.

,,Toliko èesto sam razgovarao s roditeljima èija su deca nestala i nikada nisam
mogao da razumem kako ne vri te od besa i straha. A kada vidim nekog ko to ra-di,
ja ga osuætujem."
,,To je zato to mi ne verujemo da im se ne to ozbilj-no dogodilo, gospodine."
,,Zar ne? Suvi eje rano da zakljuèujemo."
U UMI
41
GLAYA 3
Nova katolièka crkva u Kingsmarkamu, Crkva kralja Isusa, bila je lepa moderna zg
rada koju je projektovao Aleksandar Diks, a izgradena je od donacija sve veæe ka
-tolièke populacije, medu kojima je bio i sam Diks. Stra-ni turisti mo da je ne bi
odmah prepoznali kao svetu zgradu. Izgledala je vi e kao vila na nekom mediteran-
skom poluostmi, mada njena unutra njost nije izgleda-la nimalo svetovno. Sve je bi
lo u beloj i zlatnoj boji, od te kog rezbarenog drveta, sa vitra ima na prozorima na
kojima je predstavljena moderna verzija Hristovog ras-peæa i, iznad oltara od c
rnog mermera, veliko raspeæe od zlata i slonovaèe. Daleko bolja, kao to su èlanov
i kongregracije èesto isticali, od kolibe u kojoj je vr ena slu ba od 1911. do pre d
ve godine.
Zgrada kojoj se Beri Vajn sada pribli avao bila je da-leko skromnija. Njen izgled
nije u njemu budio rado-znalost niti interesovanje. U svakom provincijskom gradu
 u Yelikoj Britaniji u kome je bio, video je po ne-koliko sliènih i do te mere s
e navikao na te prizemne zgrade od crvene cigle, stare stotinu ili vi e godina, sa
dvokrilnim drvenim vratima i visokim prozorima, da je ovu ranije jedva i primet
io. Ipak, odmah je mogao da je prepozna. ta bi drugo mogla biti nego crkva, i to
crkva koja pripada nekoj èudnoj sekti?
Nije bilo nikalcve ograde niti kapije. Uzani, razvalje-ni ploènik koji je odvaja
o od ulice Jork i njenog ploèni-ka bio je prekriven barama od kojih, izgleda, ni
je bilo moguæe pobeæi. Neko ko se potpisao kao Feng, crnim i crvenim grafitima u
krasio je zidove s obe strane vrata. Iz nekog razloga, a verovatno je u pitanju
sujeverje,
Vajn nije dodirnuo tablu koja je visila s leve strane, a na kojoj je velikim slo
vima pisalo': CRKVA DOBROG JE-YANDELJA, i malim slovima, GOSPOD VOLI ÈISTOTU IYOT
A. Ispod je stajao raspored slu bi i razlièitih sa-stanaka. Sasvim dole pisalo je:
pastor, preèasni D a ub Rajt, Karlajl Yilas broj 42, ulica Forest, Kingsmarkam. D a ub,
mislio je Vajn, gde li dobi takvo ime? Kla-dim se da mu je kr teno ime D on. Zatim
je primetio sluèajnost, ako je to uop te bila sluèajnost, da je taj pa-stor ³veo u
istoj ulici u kojoj je iveo otac D oane Troj. Poku ao je da otvori vrata crkve i izne
nadio se kad je vi-deo da su otkljuèana. Ali bilo mu je jasno èim je u ao da unutr
a nije bilo nièeg to bi bilo vredno ukrasti. Bila je skoro prazna, pri³ièno tamna
i veoma hladna. Mora da su pro le decenije od kako su zidovi poslednji put kre-èe
ni. Od vernika se oèekivalo da sede na drvenim klu-pama bez naslona, a klupe su
bile prièvr æene za drve-ni pod. Na podijumu na suprotnoj strani stajao je sto kak
av Vajn nije video jo od kada je zavr io osnovnu kolu pre trideset godina... Èak i t
ada su roditelji takav kolski name taj smatrali nepodesnim. Pored toga, taj sto je
nekoliko generacija dece ukra avalo perorezima, mastilom, flomasterima i bojom. Na
stolu se nalazilo udubljenje za boèicu sa mastilom, ali boèice nije bilo, a nek
o je izdubio rupu sliène velièine usred poklopca. Vi-soka stolica, koja je verov
atno bila namenjena za sve- tenika, izgledala je tako neudobno, da je Vajn pretpo-
stavio da je gospodin Rajt radije stajao za vreme slu be.
,,D a ub... ta mislite, kakvo je to ime, gospodine?", VaJn je pitao Yeksforda kada se
vratio.
,,Bog sveti zna. Pogedajte u Knjizi brojeva. 'Obavite wpis sve zajednice izraels
ke po rodovima i porodica-n*a, nayodeæi imena svih mu karaca, glavu po glavu...' -
nateveæna tamislim."
vajn, èini se, nije znao.
MAÈIÆUJJ.UML
43
,,Ili pitajte njega lièno. Majk Berden hoæe da poseti Troja, a buduæi da su njih
dvojica praktièno kom ije, mo ete da podete s njim."
Sam Yeksford je oti ao do Sejvsberi Dipsa, ili najbli- e koliko je mogao, da vidi ka
ko napreduju specijalne jedinice Sabakva. Pemberton je vozio, ali èim su stigli
na jedan kilometar izvan Majflita bilo je jasno da æe morati da izaberu kru ni put
oko onoga to je sada po-stalo jezero, da bi mogli bilo ta da vide. Jezera su obiè
-no okru ena drumom, ali ovo je bilo okru eno samo la-pavim proplancima na kojima je
stajalo nekoliko kuæa èiji su vlasnici u strahu posmatrali vodu, ba kao i sam Ye
ksford.
,,Vrati se putem kojim smo do li", rekao je, ,,i poku- aj da pride iz Framhersta." Pr
imetio je po prvi put da brisaèi nisu bili ukljuèeni.
Na povratku, prolazeæi kroz neku plitku reèicu, ta-mo gde nikakve reke ranije ni
je bilo, s telefona u koli-ma, okrenuo je svoj kuæni broj. Dora se javila posle
dru-gog zvona.
,,Sve je isto od kako si oti ao. Voda se mo da èak malo i spustila. Mo da bih mogla da
vratim neke od onih knjiga u prizemlje."
,,Mislim da ne bi trebalo", rekao je, seæajuæi se kako je teglio te ke kutije uza
stepenice.
U Framherstu kao da je bilo leto, osim to su posvu-da bile bare. Oblaci su se ra èi
stili dok je Yeksford raz-govarao telefonom, nebo je bilo plavo i sve je bilo ob
a-sjano sunèevim zracima. Pemberton je vozio Kingsmar-kam drumom sve dok ispred
sebe nije video ne to po-put morske obale, s talasom koji se pribli avao. Zausta-vio
je auto, oti ao desetak metara u rikverc, a zatim skrenuo desno na nekakav seoski
 drum koji je sada vo-dio oko jezera. Sunce se presijavalo na vodi èija je povr- i
na bila blistavosrebrna i odbijala je svetlost tako da is-prva nisu ni ta mogli da
vide. Reka Bred je nestala pod vodom. Malo dalje na drumu Yeksford je primetio
je-
kombi, vatrogasna kola i privatna kola parkirana onoliko blizu vode koliko je bi
lo bezbedno. Yideli su rnotorni èamac kako polako kru i. Pri li su blizu i par-Idral
i auto. Dok je izlazio, Yeksford je video crnog sve-tlucavog gu tera, koji je ispl
ivao na povr inu, a zatim zatim poèeo da pliva ka obali.
,,Ah, èudovi te iz jezera Brid", rekao je.
Jedan ronilac je skinuo svoju opremu.,,0vde nema nièega. Mo ete biti sigurni u to.
Moj kolega jo nije is-plivao, ali i on æe vam reæi isto."
,,Hvala na pomoæi, u svakom sluèaju."
,,Nema na èemu. Znate, mi u ivamo u ovome. Ma-da, ako smem da primetim, bila je to
sme na ideja od samog poèetka, to da bi neko mogao da bude ovde. Mi-slim, za to bi
uop te dolazili ovde?"
,,Slobodno ka ite, ja mislim isto", rekao je Yeksford. ,,Majka je ubedena da su jo
j se deca udavila."
,,Nije bilo leda, pa da pomislimo da su mo da do li na klizanje, zar ne?" Ronilac je
nastavio da izmi lja ra-zne neverovatne i nemoguæe situacije. ,,Nije bilo toplo,
pa da pomislimo da su do li da plivaju. A voda je plitka kao deèiji bazen, ko bi m
ogao da se udavi u njoj? Ah, evo mog kolege, ulazi u èamac. On æe vam reæi isto.
"
Rekao im je. Yeksford je razmi ljao da li da se vrati u Lindherst Drajv i Antrim,
ali se setio histeriènog na-pada Katrine Dejd i odluèio da se ipak javi telefono
m.
D ord Troj je iveo u jedinoj kuæi u ulici Forest koja je imala nekakav arhitektonski
znaèaj. Nekad je to bila kuæa pripojena velikoj gospodskoj vili koja je uni tena
Poèetkom pro log veka, a njeni parkovi prostirali su se preko teritorija Kingsmark
ama, Pomfreta, Èeriton Fo-resta i ulice Pomfret. Sve to se od tada uveliko prome
-nilo, ali ne i ta mala kuæa nezgrapnog oblika, izgradena u gotièkom stilu sa ku
lom i kru nom kupolom, odvoje-
.Rut Rendel
na od druma velikom ba tom, lejama sa cveæem, belorn drvenom ogradom i kapijom.
Morali su mnogo toga da objasne i da daju na uvid sve svoje legitimacije pre neg
o to ih je ena koja je otvorila vrata pustila da udu. Druga gospoda Troj je od-bij
ala da razume da bi dva policajca mogla da joj udu u kuæu s namerom da s njenim
mu em razgovaraju o to-me gde se nalazi njegova æerka. Rekla je: ,,0na je kod kuæe
, kod svoje kuæe. Ona ne ivi ovde."
Berden je ponovio da D oana Troj nije kod kuæe, da su on i Vajn nekoliko puta prov
erili pre nego to su do- li tu. ,,Smemo li da udemo, gospodo Troj?"
Gledala ih je podozrivo. ,,Moram da pitam mu a. Sa-èekajte ovde, molim..."
Prekinuo ju je glas sa stepenica. ,,Ko je to, Efi?" Berden je odgovorio umesto n
je. ,,Detektiv inspek-tor Berden i detektiv.poruènik Vajn, Kriminalistièki menad m
ent Kingsmarkama".
,,Kriminalistièki menad ment?" Glas je bio pun po-dozrenja i Berden je pomislio, n
e prvi put, kako ovaj nov naziv ostavlja lo utisak na one koji su po tovali za-kon.
,,Policija? Ne mogu da verujem. 0 èemu se radi?" ,,Ako bismo mogli da udemo, go
spodine..." Ylasnik glasa se pojavio. Efi Troj mu je ne to ap-nula i povukla se. Bi
o je krupan, stamen èovek koji je imao sreæe da je u ezdesetim jo imao svu kosu na
gla-vi i to boje peska. Berden je pretpostavljao da je imao ezdeset i ne to. Vajn,
koji je video D oanu Troj na fo-tografiji, pomislio je da je veoma slièna ocu. Is
to viso-ko èelo, dugaèak nos, plave oèi i ru ièast ten, koji je u sluèaju D ord a Troj
a bio èak crven, naroèito u prede-lu jagodica.
Berden je morao da ponovi svoj zahtev, a Troj je klimnuo glavom i glasno rekao:
,,Naravno, naravno, ne razumem ni sam to vas odmah nismo pustili. Udite, udite. D
obro do li u na skromni dom. Zbog èega rra i-te D oanu?"
U UMI
45
pre nego to su odgovorili, saèekali su dok nisu u li u tesnu i prilièno tamnu dnevn
u sobu. Èak i po najbo-Ijem vremenu vrlo malo svetlosti bi moglo da ude kroz dva
 uzana luèna prozora, a vreme je sad bilo daleko od lepog, sunce je veæ nestalo
iza tamnih oblaka koji su se ponovo skupljali. Efi Troj je ugasila stonu lampu i
sela. Delovala je zagonetno.
,,Kada ste poslednji put razgovarali sa svojom æer-kom, gospodine Troj?"
,,Pa, ja..." D ord Troj se namr tio, bilo mu je nela-godno. ,,0na je dobro, zar ne? M
islim, sve je u redu s njom?"
,,Koliko je nama poznato, gospodine. Recite mi, mo~ lim vas, kada ste je posledn
ji put videli?"
,,To je bilo, samo da se setim, pro log petka posle podne. Ili u èetvrtak? Ne peta
k, skoro da sam siguran. Popodne oko èetiri. Ili mo da pola pet, zar ne, Efi?"
,,Da, otprilike tada", rekla je njegova ena uzdr ano.
,,Vi ste jepozvali?"
,,0na je pozvala mene. Da, D oana se javila. Pozva-la me je, nas je pozvala...", en
a mu je uputila ohrabru-juæi osmeh, ,,negde izmedu èetiri i pola pet." Ovo æe po
-trajati, pomislio je Berden, imajuæi u vidu Trojev obièaj da sve ponovi dva ili
tri puta." Yidite, ja sam u penziji", nastavio je. ,,Da, ostavio sam dobar posa
o, ivim sada penzionerski, eto, takav sam. Nisam vi e hranilac poro-dice. Uvek sam
kod kuæe. Ona zna da mo e da me dobi-je u bilo koje vreme. S njom je sve u redu?"
»Koliko nam je poznato. ta je rekla, gospodine Troj?" ,,Cekajte, da se setim. Ni
sam ne znam ta je u stva-ri rekla. Ni ta posebno, verujem da ni ta bitno nije re-kla.
Ne ka em da je ona nedovoljno informisana, to je lzuzetno obrazovana mlada ena koj
a ima mnogo toga da ka e, ah, da, ali ba tom prilikom..."
46
Rut Rendel
Na op te iznenadenje, ili mo da samo na iznenade-nje njenog mu a, Efi Troj se iznenada
ume ala u razgo-vor. Za razliku od njega, govorila je hladno i odseèno, ,,Rekla j
e da æe provesti vikend kod svoje prijateljice Ka-trine Dejd, trebalo je da njen
oj deci pravi dru tvo dok su im roditelji odsutni. Mislim da su oti li u Pariz. Re-k
la je da æe se vratiti kuæi u nedelju uveèe. Jo ne to, re-kla je da æe svratiti u s
redu, to je sutra, i da æe odvesti mene i D ord a u Tonbrid da posetimo moju bolesnu
sestru. Kola su D ord ova, ali on joj je dao da ih koristi od kako je prestao da voz
i."
Troj se sme kao, ponosan na svoju enu. Berden joj se obratio. ,,Koja su to kola, go
spodo Troj? Da li znate registarski broj?"
,,Znam", rekla je. ,,Ali prvo bih volela da objasnite D oaninom ocu ta znaèi sve ov
o."
Vajn je pogledao u njega, pa u nju. Mu karac koji iz-gleda mlad ali se pona a kao st
arac, i ena èija je prvo-bitna sumnjièavost prerasla u oèigledan strah. Bila je l
epa na neki èudan naèin, mo da deset godina mlada od svog mu a, vitka koliko je on b
io debeo, i tamna koliko je on bio svetle puti, s gustom crnom kosom pro ara-nom s
edim vlasima, i punim crnim obrvama. Mraènom utisku jo vi e su doprinele naoèare sa
te kim crnim ra-mom.
Ne skidajuæi pogled s Troja, rekao je: ,,Mislimo da je gospodica Troj nestala, g
ospodine. Ona i Dejdova deca nisu bili kod kuæe kada su se gospoda i gospodin De
jd yratili s puta, i ne znamo gde se sada nalaze. Kola, va a kola su, èini se, tak
ode nestala."
Troj je samo sedeo i odmahivao glavom. Ali on je oèito bio optimista, èovel< koj
i na svaku situaciju gleda s vedrije strane. ,,Verovatno ih je samo odvela nekud
na izlet, zar ne? Na neko kraæe putovanje? To je radila ra-nije. Samo to je u p
itanju, zar ne?"
Ne verujemo, gospodine Troj. Deca je trebalo da bud'ii u koli juèe ujutru. I zar
va a æerka ne bi trebalo da bude na poslu? Èime se bavi?"
Moguæe iz straha da æe njen mu odr ati desetomi-nutni govor o poslovima, penziji i
problemu nezaposle-nosti uop te, Efi Troj je brzo odgovorila: ,,D oana je uèiteljica
. Predavala je u Haldon Finèu, a tu se i kolo-vala se za uèiteljicu. Ali je radil
a samostalno, kao pre-yodilac i urednik. Diplomirala je moderne jezike i ma-gist
rirala je, a sada dr i èasove francuskog preko inter-neta." Bacila je pogled na Be
rdena. ,,Ne znam da li je to va no...", a èinilo se da je ona znala mnogo o neva nim
stvarima, pomislio je Berden, ,,...ali tako su se ona i Ka-trinaupoznale. Ona j
e predavala u koli, a Katrina je bi-la sekretarica direktora. Idem da potra im regi
starski
broj."
,,Moja ena je divna", rekao je Troj kad je ona iza la. ,,A ja sam pomalo sanjar, po
malo nedoreèen, tako mi ka u, rasplinjavam se u govori. Ali ona - ona sve dr i pod k
ontrolom, o svemu brine, sve ume da organizuje -pa, znate, sve je kod nje na svo
m mestu. Naæi æe ona taj broj", rekao je kao da je njegovoj eni bilo potrebno da
re i nekoliko te kih matematièkih jednaèina da bi to uèinila. ,,Nema toga to ona ne m
o e, ne znam uop te za to se udala za mene, nikada to nisam razumeo. Za-hvaljujem Bogu
za svaki dan ivota, naravno, ali za to, to je ostala zagonetka. Rekla je da sam do
bar èovek, ta ka ete na to? Ka e da sam fin. Sme an stari razlog da se ena uda za nekoga
? Sme na stara stvar..."
-Broj je T354 OGC", rekla je Efi Troj kada se vratila
a sobu. ,,Kola su VW golf, tamnoplava sa petoro vrata."
Star samo nekoliko godina, pomislio je Berden, a re-
|tracija poèinje na ,,T". ta se desilo D ord u Troju, zasto je kupio nova kola i odma
h posle toga odluèio da
estane da vozi? Ali u ovom trenutku to nije tako va-
}; ,,Voleo bih da udem u kuæu va e æerke, gospodine r°j- Da li sluèajno imate klju
è?"
48
Rut Rendel
Obratio se ocu, ali je oèekivao odgovor od maæehe. Ona je uspela da odgovori tek
po to je Troj nekoliko mi-nuta brbljao o vrstama kljuèeva, o bravama markejej/ j
banam. 0 tome kako je opasno izgubiti kljuè od kuæe i kako je va no da se ulazna v
rata noæu zakljuèavaju.
,,Imamo kljuè", rekla je Efi Troj. Ponovo ih je gleda-la podozrivo. ,,Nisam sigu
rna da bi ona pristala da vam dam kljuè od njenog stana."
,,Sve je u redu, draga, sasvim je u redu. Oni su iz po-licije. Neæe uraditi ni ta t
o nije u redu. Neka ih uzmu, sve æe biti u redu."
,,Dobro." Ta ena je oèigledno veæ odavno prepusti-la mu u da donosi sve odluke, upr
kos njenom superior-nom intelektu i sposobnosti da sve dr i pod kontrolom. Donela
je kljuè, ali ne pre nego to je Troj odr ao govor o tome kako joj se divi i kako æe
ona sigurno bez po mu-ke uspeti da pronade taj kljuè.
,,U odsustvu gospodice Troj, vi lièno nemate ni ta protiv da mi pogledamo kuæu va e
æerke?"
Èinjenica da mu je æerka nestala i da veæ dva dana, mo da i vi e, niko ne zna gde se
ona nalazi, kao da je napokon uzdrmala vedrost i optimizam gospodina Tro-ja. Iz
nenada je prestao da ponavlja svaku reè po nekoli-ko puta. Rekao je, polako nagl
a avajuæi svaku reè: ,,D oana je, znaèi, stvarno nestala? Niko ne zna gde se nalazi?
"
,,Tek smo zapoèeli istragu, gospodine. Nemamo raz-loga da verujemo da joj se bil
o ta lo e dogodilo."
Da li je to istina? Èinjenica da je tek tako nestala i da nije ostavila nikal<vu
poruku, za Dejdove je bila do-voljan razlog. Ali, uèinilo mu se da je njegov od
govor donekle ubla io strah gospodina Troja.
,,Jo jedno pitanje, gospodoTroj. Dalijeva apoæer-ka bila u dobrim odnosima sa D ajlsom
i Sofi Dejd? Da li su se slagali?" Bo e, on sad i sam tako govori...
Mn^_z -
tO, da. Deca su je obo avala. Poznavala ih je od ka-lco s'u imali sedam i devet go
dina, upoznala ih je kada je Katrina poèela da radi u koli."
tiDa li ima jo neko pitanje, Beri?", upitao je Yajna. ,,Jo samo jedno, da li ona um
e da pliva?" ,,D oana?" Efi Troj se prvi put nasme ila, a osmeh ju je pretvorio u le
poticu. ,,0na je izvrstan plivaè. Jed-nom je nastavnica fizièkog bila na bolovan
ju godinu da-na i D oana je dr ala èasove plivanja prvoj i drugoj go-dini. To je bil
o godinu dana pre nego to je prestala da radi u koli." Oklevala je za trenutak, a
zatim rekla: ,,Ako mislite na poplavu, to jest, da se desila neka nesre-æa, nist
e u pravu. D oana je uvek govorila uvek kako je grozna bila poslednja poplava koju
smo imali, kako bi najradije prespavala zimskim snom dok sve to ne zavr- i. Bila
je vrlo izrièita u vezi s tim. A vrhunac je bio to to u oktobru nikuda nije i la be
z automobila. Kada smo se èuli s njom u petak, rekla je da, kad bude oti la kod De
jdovih, neæe ni kroèiti napolje èitav vikend, sve dok se ne vrati kuæi u nedelju
uveèe."
Dakle, ni ta od izleta, ni ta od puta. A u petak i su-botu tokom dana ki a je padala e æe
nego bilo kog dru-gog dana u oktobru. D oana Troj ne bi ni pri la Sejvs-buri Dipsu.
Sigurno ne bi povela D ajlsa i Sofi na neka-kav izlet u subotu popodne, u etnju u
ki nim kabani-catna i gumenim èizmama, da bi sa mosta Kingsbruk posmatrali vodu ko
ja nadire. Kada je iza la iz kuæe, a to je sigurno uèinila, oti la je kolima i povel
a decu sa so-bom.^Berden je iznenada pomislio da je ona to morala da uèini. Ne to
se dogodilo to ih je nateralo da napu-ste kuæu u nekom trenutku tokom vikenda...
nPomenuli ste kurs koji dr i na internetu. Da li mo-a znate...?" Bio je siguran da
ona to ne mo e da zna, ni njen mu to ne bi znali.
1
jen mu to ne .
^ ord Troj to sigurno nije znao, ali ga to nije spre-!Q da poène da mudruje o detal
jima i o zamr enosti Derspejsa, o njegovoj potpunoj nemoæi da tu bilo ta
50
razume i o tome kako je prava neznalica kad su te stva-ri u pitanju. Efi je saèe
kala da zavr i reèenicu, a zatim je tiho rekla: ,,Adresa je: www.langlearn.com".
,,Usput, mediji su obave teni", rekao je Yeksford. A ka-daje video Berdenov izraz
lica, dodao je: ,,Da, znam. Bi-lo je to Fribornovo naredenje." Kada je èuo ime a
sisten-ta efa policije, Berden je zare ao. ,,Rekao je da je to najbolji naèin da ih
nademo, i mo da je u pravu."
,,To je najbolji naèin da svi ludaci u okrugu poènu da nas zovu telefonom i da n
am alju mejlove."
,,S tim se sla em. Biæemo obave teni kad budu vide-ni u Riu ili D akarti, i kada se bu
du spu tali niz Nijaga-rin vodopad u buretu. Ali mogli bi da budu u nekom ho-telu.
Mo da je iznajmila stan za troje." ,,Za to bi?"
,,Ne ka em da jeste, Majk, samo da je to moguæe. Toliko malo znamo o njoj. Na prim
er, rekao si da je bi-la u dobrim odnosima sa Dejdovom decom. Pretposta-vimo da
je bila vi e od toga, pretpostavimo da im je bi-la toliko priw ena da ih je po elela s
amo za sebe."
,,Mislite, da ih usvoji? Ali to nisu neke bebe koje je prona la u umi. Deèak ima pe
tnaest godina. Morala bi da bude luda."
,,Pa? Èinjenica da je nestala sa dvoje dece èini je po-malo neobiènom, zar ne? D
a li si uspeo da vidi pastira onog jevandeljskog stada?"
Berden ga je video. On i Beri Vajn su hodali dru-mom oko stotinu metara do kuæe
koja se veoma razliko-vala od Trojeve, bila je obièna i neupadljiva. Preèasni Ra
jt je bio pravo iznenadenje. Berden je zami ljao kako bi on mogao da izgleda, zami l
jao je prizore iz televizij-skih drama o amerièkim fundamentalistima. Sigurno je
fanatik sa u arenim oèima, prodornim pogledom i gla-som besednika, visok i askets
ki mr av u ofucanoj man-tiji sa krutom kragnorn. Bilo je sasvim drukèije. D a ub
MAÈIÆU) SUMI___________________ _
Rajt je bio mr av ali nizak, nije imao vi e od trideset go-dina govorio je tiho i Ij
ubazno. Bez oklevanja je pozvao dva policajca da udu i upoznao ih sa plavokosom
mla-dom devojkom koja je dr ala bebu u naruèiju. ,,Moja e-
naTekla."
Zavaljen u naslonjaèi sa oljom jakog welog èaja, Berden je postavio najva nije pita
nje. ,,Da li je D ajls Dejd bio u crkvi pro le nedelje ujutru?"
,,Ne nije", odgovorio je sve tenik bez oklevanja. Ni-je vrdao s odgovorom, nije za
htevao da zna za to Ber-den to pita. ,,Nije ni bilo slu be u nedelju popodne. Or-gan
izujemo slu bu za mlade jednom meseèno, nede-Ijom popodne. Ba sam rekao svojoj eni d
a je neobièno to to se nije pojavio i da se nadam da nije bolestan."
,,To je istina." Tekla Rajt je sada dr ala bebu leyom rukom dok je desnom rukom pr
u ala eæer Yajnu. Vajn je uzeo eæer. ,,Bilo je toliko neobièno da sam pozvala dapita
mdalije s njim sve uredu", reklaje. ,,0boje smo bilizabrinuti."
Berden se nagnuo u svojoj stolici. ,,Mo ete mi reæi u koliko sati ste telefonirali
, gospodo Rajt?"
Sela je i na krilo spustila bebu, koja je sada veæ èvr-sto spavala. ,,Bilo je to
posle popodnewie slu be. Na ju-tamjoj slu bi nisam bila, zbog bebe ne mogu da idem
na svaku slu bu, ali oti la sam popodne i kad sam se vratila kuæi - bilo je to oko p
et sati - pozvala sam Dej-dove."
..Dali se neko javio?"
,,Ukljuèila se telefonska sekretarica. Èula sam uobi-cajenu poruku da niko ne in
o e da se javi na telefon."
a RaJt je pitala veoma Ijubazno: ,,Da li biste bili Iju-izni da nam ka ete za to nas
to pitate?"
vajnje objasnio. Rajtovi su izgledali iskreno zabri-
! ,,Zao mi je", rekao je D a ub Rajt. ,,Gospodin i go->aa Dejd su sigurno veoma uznem
ireni. Da li postoji 3 to mo emo da uradimo^"
,,Sumnjam da postoji, gospodine, ali bi pomoglo ka-da biste odgovorili na jo jedn
o pitanje." ,,Naravno."
Berden je bio zaèuden. Ovi Ijudi su tako pristojni, tako spremni da pomognu, tak
o se razlikuju od onoga to je on oèekivao. A sada mora da im postavi pitanje koje
bi moglo da zvuèi uvredljivo, ako ga ne formuli e oprezno. Ipak je poku ao. ,,Pitao
sam se, gospodine Rajt, ta privlaèi tinejd ere va oj crkvi. Oprostite ako to zvuèi n
epristojno, ne elim da vas uvredim. Ali va , hmm, slogan: 'Gospod voli èistotu ivota
', èini se - ja se opet izvinjavam - da pre mo e da izazove prezir jednog petnaest
ogodi njaka nego elju da pristupi crkvi."
Uprkos njegovim izvinjenjima, Rajt je delovao uvre-deno. Glas mu je postao hlada
n.
,,Na a vera je jednostawia, inspektore. Yolite svoje kom ije, budite pristojni, govo
rite istinu, a seksualne aktivnosti saèuvajte za brak. Ne elim da ulazim u na- u li
turgiju i rituale, to vam nije potrebno, a uostalom i oni su krajnje jednostavni
. D ajls je pripadao engleskoj crkvi, pevao je u horu crkve Svetog Petra. Jednog d
ana je, èini se, shvatio da je ta crkva previ e komplikovana za njega i da ga prev
i e zbunjuje. Toliko razlièitih moli-tvi, toliko razlièitih Biblija. Èovek nikad n
ije siguran da li prisustvuje rimokatolièkoj misi, jutrenju iz 1928. ili je na o
bredu neke alternativne sekte. Tako da je do ao kod nas."
,,Njegovi rodtelji ne pripadaju va oj crkvi? Da li me-du va im èlanovima ima jo nekog
od njegovih prijate-Ija i rodbine?"
,,Koliko ja znam, ne."
Tekla Rajt se ume ala: ,,Vidite, mi smo jednostavni. Ljudi to vole. Mi smo direktn
i i ne pravimo kompromi-se. To je su tina na e vere. Pravila se ne menjaju, kao ni p
rincipi, niti su se znaèajno promenili u proteklih sto èetrdeset godina."
Njen mu ju je zagonetnp pogledao. Berden nije mogao da razume taj pogled, sve dok
ona nije tiho do dala: ,, ao mi je, dragi, znam da nije na meni da govo-rim o pit
anjima koja se tièu doktrine."
Rajt se samo osmehnuo i njegovo lepu kasto lice iz-nenada je pocrvenelo. ta li to z
naèi? Da ne sme da go-vori o religiji zato to je erw? ,,Nama je drago kad do-bijem
o nove èlanove, inspektore, ali neæemo to da sla-vimo pesmom i igrom. Mladi, sig
uran sam da i sami to znate, imaju mnogo vi e elana nego stariji Ijudi. Oni se pre
pu taju religiji du om i srcem."
Ni Berden ni Vajn nisu znali ta da odgovore na to.
Tekla Rajt je klimnula glavom. ,, elite li jo jednu
olju èaja?"
Preprièao je Yeksfordu èitav taj razgovor. ,,Ne lièi na verskog fanatika, Izgled
a kao pristojan momak, a njegova crkva je jednostavna i direktna, tu nema nièeg
sumnjivog."
,,Zvuèi kao da planira da promeni veru", rekao je glavni inspektor. ,,Mora da æe sv
ratiti na misu sledeæe nedelje ujutru."
,,Naravno da rteæu. Kao prvo, ne svida mi se njihov odnos prema enama. Nisu ni ta b
olji od talibana."
,,U svakom sluèaju, va no je da znamo da D ajls Dejd nije i ao u crkvu u nedelju ujutr
u, a pretpostavlja-mo da bi oti ao da je u to vreme bio u kuæi. Nije oti ao ni popod
ne? U petak uveèe, kada je gospoda Dejd zva-la iz Pariza, sekretarica nije bila
ukljuèena, ali je bila ukljuèena u subotu uveèe i u nedelju uveèe. Sve to na-v°d
i na zakljuèak da su njih troje napustili kuæu u su-botu. S druge strane, mo da je
sekretarica bila ukljuèe-na u subotu uveèe samo zato to su svi eleli da gleda-u n
^ to na televiziji, i nisu hteli da ih uznemiravaju." »Mada, u subotu uveèe, kao to
 èitava zemlja zna, televiziji su prikazivali poslednju epizodu serije zeJkobova
lestvica, u kojoj inspektor Martin D ejkob umire. Ka u da je tu epizodu gledalo dva
naest miliona

GLAYA 4
Voda je narasla tokom jutra i sada je bila samo desetak centimetara od zida. Dor
a je fotografisala vodu, prvo kako se pribli avala dudu i kasnije kad je stigla do
nje-ga, oko èetiri sata. Pao je sumrak, a zatim i veèe, i mr-zak prizor utonuo
je u tamu. Sklonila je fotoaparat do jutra.
,,Nisam mogao to da uradim", rekao je Yeksford de-limièno u asnut, delimièno zadiv
ljen.
,,Ne, Rejd , ali ti nikada nisi bio spretan s fotoapa-ratom, zar ne?"
,,Zna da ne mislim to. Samo to se nismo podavili, atiide okolo i slika ."
,,Kao Nero koji vrti palèevima dok Rim gori?"
,,Pre kao eridan koji sedi u kafiæu preko puta Dru-ri Lejn pozori ta koje je za³wat
io po ar i govori da je normalno da èovel< sedne i popije ne to kraj vlastitog kamin
a."
To je Silviju nagnalo na smeh. Ali ne i njenog novog mu karca kojeg je izvela na p
iæe. Yeksford ga je jo ra-nije upoznao i nije mu se dopao ni ta vi e nego kada ga je
video prethodni put. Kalum Èapman je bio zgodan, ali ne i pametan i nije umeo da
razgovara. Da li je eni zaista toliko va an izgled mu karca? Uvek je mislio da nije,
ali mora da nije u pravu, ili je njegova æerka bila iz-uzetak medu enama. Nije i
mao ni arma. Retko se °smehivao. Yeksford ga nikada nije èuo da se smeje. Mo da je
bio poput Dajane de Puatijer kojoj je izgled wo toliko va an da se nikad nije osme
hivala da ne bi dobila bore.
Sada je Èapman izgledao zbunjen Veksfordovom anegdotom. Rekao je kroz nos, svoji
m birmingamskim tonom: ,,Ne razumem. ta to znaèi?"
Yeksford je poku ao da mu objasni. Rekao je kako je pozori te gotovo bilo u vlasni tvu
pisca, da su svi njego vi komadi bili igrani u tom pozori tu. On je u njega ulo io
srce i du u, a sada se, pred njegovim oèima, sve to pretvaralo u pepeo.
1 to treba da je sme no?"
,,To je primer uzvi enog duha, samokontrole pred li-cem tragedije."
,,Ja to jednostavno ne razumem." Silvija se ponovo nasmejala, sasvim neoptereæen
a njihovim razgovorom. ,,Mo da æe veæ sutra svi Dejdovi pijuckati piæe kraj njihov
og jezera. Hajdemo Kal. Bebi-siterka æe se unervoziti."
,,Kal", rekao je Yeksford kada su oti li. ,,KaI." ,,Zove ga i 'dragi', takode", re
kla je Dora vragolasto. 0, za to si tako smrknut? Ne verujem da æe se udati za njeg
a. Èak i ne ive zajedno, ne ba ." ,, ta znaèi 'ne ba '?"
Nije se usudila da odgovori. Znao je da neæe odgo-voriti. ,,Ka e da je dobar prema
njoj. Kad prespava kod njega, on joj ujutru skuva èaj i spremi doruèak."
,,To neæe potrajati", rekao je Yeksford. ,,Kad su u pi-tanju moderni mu karci to n
ikad ne traje dugo. Podse-æa me na onog Avgustina Kejsija kojeg je ila jednom dov
ela ovde. Ah, dobro, znam da on nimalo ne lièi na njega. Priznajem da nije tolik
o bezobrazan i da je lepu- kast. Ali nije ni pametan ni zabavan..." ,,Ni nepristoj
an", rekla je Dora. ,,Ne, on nije kao Kejsi, samo ne razumem za to se moje æerke z
abavljaju s takvim mu karcima. Grozni mu karci. Dobro, ilin Pol nije grozan, to moram
da priznam. Samo je toliko zgodan i armantan, da sam si-guran da juri druge ene.
Nije prirodno da mu karac
hude toliko zgodan a da nije gej ili neveran eni ili de-vojci ili ta veæ. Siguran
sam da vodi dvostruki ivot."
,,Ti si nemoguæ."
Zvuèala je uvredeno, nije vi e prihvatala alu. Oti- ao je do prozora da pogleda vodu,
osvetljenu kom ij-skom lampom, i ki u koja je uporno padala. Nije ostalo mnogo. Jo s
amo centimetar ili dva i stiæi æe do zida. Jo samo jedan centimetar...
,,Rekla si da eli da èuje vesti."
,,Dolazim."
Samo gole èinjenice, posle vesti o sudaru vozova, haosu u eleznièkom saobraæaju,
gu va na putevima, jo jedno dete ubijeno na severu, jo jedna tek rodena beba ostavlj
ena u telefonskoj govornici. Na kraju je objavljena vest da su tri osobe nestale
, a zatim su njiho-ve fotografije uvelièane. Objavljen je broj telefona, u sluèa
ju da neko ne to zna. Yeksford je uzdahnuo, znao je taèno kakve æe informacije Iju
di imati.
,,Reci mi ne to. Za to bi se pametan, zgodan tinej-d er iz srednje klase, deèak koji i
ma pristojan dom i ide u dobru kolu, pridru io crkvi fundamentalista? Njego-vi rodi
telji ne idu tamo, ni njegovi drugovi."
,,Mo da mu daje odgovore. Rejd , tinejd eri tra e odgovore. Mnoge odbija moderan ivot. Mi
sle da bi svet postao bolje mesto za ivot ako bi sve bilo jednostavni-je i direkt
nije, zapravo fundamentalnije. Mo da, bi i bio. Yeæinom ih ne zanimaju rituali i è
injenice koje tre-ba da su jednostavne, a skrivene su iza arhaiènih reèi koje ne
mogu da razumeju. Prera æe on to i ne znam da li je to teta ili bi trebalo da nam
je drago zbog toga."
Probudio se usred noæi. Tek je pro lo tri, a ki a je i dalje padala. Spustio se niza
stepenice do trpezarije i pri ao francuskom prozoru. Lampa je bila iskljuèena, a'
i kada je upalio svetlo, i kada su mu se oèi navikle na rorak, mogao je da vidi
dovoljno jasno prizor napolju. v°da je stigla do zida.
58
JRut_Rendel
Dva èoveka su tovarila vreæe u dvori te ispred poli-cijske stanice. Yeksford isprv
a nije znao ta je bilo u yreæama. Zatim je shvatio. Parkirao je kola, u ao unu-tra
i pitao narednika Kamba koji je sedeo za stolom: ,,Èemu ovi d akovi s peskom? Ne p
ostoji moguænost da poplava stigne dovde."
Niko nije mogao da mu odgovori. Yozaè kamiona je u ao sa potvrdom o prijemu robe i
narednik Piè je pri- ao da je potpi e. ,,Mada nisam siguran ta da radimo s njima." P
ogledao je u Yeksforda. ,,Vi ivite u blizini re-ke, zar ne gospodine?" Govorio je
laskavim tonom, ma-da napola u ali. ,,Mo da biste eleli da ponesete neko-liko. Da n
am malo olak ate?"
Yeksford je odgovorio istim tonom: ,,Bilo bi mi za-dovoljstvo ako mogu da pomogn
em, narednièe."
Deset minuta kasnije, pedesetak vreæa je utovareno u kombi koji je Pemberton odv
ezao do Veksfordove ku-æe. Telefonirao je eni. ,,Sti em kuæi tek veèeras da po-dign
em nasipe."
,,Ne brini, du o. Kal i Silvija su ovde, Kal æe to da uradi."
Kal... Nije znao ta da ka e, pa mu je izletelo jedno nemoæno: ,,To je dobro."
Bilo je dobro. Naroèito ako opet poène pljusak. Yeksford je proverio pozive koje
su dobili kao rezultat objave u medijima, ali nije bilo nièeg korisnog, nijedna
poruka koja bi barem upuæivala na to da je u pitanju mentalno zdrava osoba. Ber
den je u ao i izvestio ga o ishodu poseta razlièitim prijateljima i rodacima nesta
le dece. Ukratko, bez rezultata. D ajls i Sofi imaju baku i dedu s majèine strane
koji ive u Birningemu, na obali u Safoku, gde se sedamdesetih i osamdesetih godin
a nalazila velika amerièka vazduhoplovna baza. Lepo su se slagali sa unucima, al
i poslednji put su ih videli jo u septembru, kada su deca do la da provedu nedelju
da-na u Birningemu.
LI^_^_______
Majku Rod era Dejda, koja se preudala posle razvo-da od njegovog oca, deca su èini
se-najvi e volela. ive-ja je sama u jednom selu u Kotsvoldsu. Poslednji put ih ie
videla za vreme njihovog raspusta u oktobru, kada je provela tri dana kod Dejdov
ih, a ostavila ih je u nekim èudnom okolnostima. Svada, pretpostavio je Berden,
madanije dobio nikakve detalje. Katrina Dejdje bila je-dinica. Njen mu je imao se
stru u severnoj Irskoj, uda-tu, sa dvoje dece. Ona je jedva poznavala svoju neæa
ku
i neæaka.
,,A ta je sa D oanom Troj?" ,,Jedinica je", rekao je Berden. ,,Sada nja gospoda Troj
ima dvoje dece iz prethodnog braka. D oana je bi-la udata, ali se razvela. Brak je
trajao manje od godinu dana. Jo nismo prona li njenog biv eg mu a."
Yeksford je rekao oprezno: ,,0dgovor le i kod D oa-ne Troj, zar ne? Mislim da ne mo e
biti drukèije. Deèak od petnaest godina sigurno ne mo e da ubedi enu od trideset je
dne da njega i njegovu sestru povede nekud, a da ne ka e roditeljima i da ne ostav
i nikakav trag o to me kuda su oti li. To je sigurno bio njen plan i njena odluka.
 A ako ih je ona odvela nekud, onda je poèinila
zloèin."
,,To je dosta uop teno."
,,Misli ? Dobro, daj mi scenario koji bi pokrio sve i u kome je D oana Troj nevina."
,,Davljenje, na primer."
,,0ni se nisu udavili, Majk. Èak i ako postoji ta mo guænost, ta se desilo s njen
im kolima? Ili taènije, s ko-lirna njenog oca? Ko je pao u vodu i ko je koga spa
sio? Ako uz ogroman napor ma te èak i uspe da stigne ta-KO daleko, zar nije pomalo è
udno da su se svi udavili? ^ar ne bi barem jedan od njih pre iveo? Naroèito u vo-Q
i dubokoj samo metar i dvadeset?
»Vi sve umete da predstavite kao potpunu glupost", ekao je Berden zlovoljno. ,,U
vek to radite. A nisam si-aeto vrlina."
60
Rut R(
ndei
Yeskford se nasmejao. ,,Ti i Bari ste bili u njenoj ku-æi. Gde je izve taj o tome?
"
,,Na va em stolu. Ispod hrpe drugih papira. Jo ni-ste stigli do njega. Mogu da vam
dam usmeni izve taj, ako elite."
To je veoma mala kuæa, dnevna soba i kuhinja u pri-zemlju, dve spavaæe sobe i ku
patilo na spratu, nalazi se u bloku od osam kuæa po imenu Kingsbrid Mjuz, a ko-ji
je osamdesetih izgradilo neko sumnjivo gradevinsko preduzeæe.
,,Kao to je rekao Dejd, auto je parkirala ispred ku-æe", rekao je Berden. ,,Nepot
rebno je da naglasim da auto sada nije tamo."
Unutra je bilo hladno. D oana Troj je oèito iskljuèi-la centralno grejanje u petak
, pre nego to je oti la. Bi-la je ili prirodno tedljiva ili prinudena da to bude. Va
jn je na ao njen paso . Bio je u fioci od stola, u kojoj nije bilo nièeg drugog to bi
nam bilo od koristi. Nije bilo pi-sama, registracije vozila, potvrda o osiguran
ju, mada bi naravno sve to bilo kod njenog oca, nikalcvi dokumenti u vezi sa kup
ovinom kuæe. U fioci je jo bila polisa osi-guranja za kuæu i za pokretno vlasni tvo
. U velikoj ko-verti nalazi se diploma Univerziteta Varvik na kome je zavr ila fra
ncuski jezik, diploma zavr enog magisterija iz ewopske literature sa Univerziteta
u Birmingemu i sertifikat o zavr enom postdiplomskom kursu iz oblasti obrazovanja.
Jedna od soba na spratu bila je preurede-na u kancelariju sa kompjuterom i tampa
èem, fotoko-pir ma inom, modernim diktafonom i dva velika orma-na za kartoteku. Zi
dovi su bili prekriveni knjigama, u toj sobi uglavnom se nalazila francuska i ne
maèka knji- evnost i reènici.
,,Vajn je primetio da D oana ima sve one knjige na francuskom koje ste vi prona li u
D ajlsovoj spavaæoj sobi. Letres du mon kakogod i Emil Zola i tagod je bila ona tr
eæa. Ali ona ima jo oko stotinu drugih knjiga, ta-kode na francuskom."
Na stolu, s leve strane kompjutera, le ale su strani-ce nekog romana na francuskom
r S desne strane bile su stranice na engleskom, tek iza le iz D oaninog tampa-èa. Oèi
to je prevodila tekst onog dana kada je oti la u Lindherst Drajv da provede vikend
sa Dejdovom de-corrt. U spavaæoj sobi Berden je s interesovanjem raz-gledao na
njenu odeæu.
,,Naravno da jesi", rekao je Yeksford pakosno, ba-civ i pogled na Berdenovo plavo
odelo, svetloplavu ko- ulju i Ijubièastu svilenu kravatu. Niko, ni za trenutak, ne
bi pomislio da je on policajac.
,,Smatram", rekao je Berden hladno, ,,da je pristojno oblaèenje jedno od obele ja
civilizacije."
,,Dobro, u redu, zavisi ta podrazumeva pod tim pristojno. Na ao si ne to zanimljivo u
njenoj garderobi,
vidim tiu oèima."
,,Pa, da jesam. Mislim da jesam. Èitava njena garde-roba sastoji se od sportske
odeæe. Sve jednostavno i opu teno. Nisam na ao nijednu suknju ili haljinu. Far-merke
, trenerke, patike..."
,,Nemam pojma ta je to", prekinuo ga je Yeksford. ,,0nda prepustite sve meni. Ja
znam. Majice, ko u-Ije, d emperi, sportske jakne, skija ke jakne, tofani... Dobro, vi n
eæete znati ni ta je to. Yerujte mi, to nije ne to u èemu bi ena oti la na urku. Radi s
e o tome da ona nema ni ta to bi mogla da nosi na urku, nikakvu sveèanu haljinu, osi
m mo da jednog para crnih panta-lona. ta je radila ako bi je neko pozvao na veèeru
ili u
pozori te?"
,,Bio sam po pozori tima, èak i u Narodnom pozori- tu gde je moja æerka ila uèestvova
la u neèemu. Bilo je zena koje kao da su do le da rade u svinjcu. Èini mi se da vi
, koji tako pratite modu, ne shvatate da ovo nisu ^i e tridesete godine. Ali ti æe
reæi da to niie va no.
Cl v
Mazem se da je èudno. To samo potvrduje ono o èemu sam veæ razmi ljao. Moramo da s
e vratimo kod Dejdo-
Rut Rendel
vih, da pretra imo njihovu kuæu, pove æemo tim ako je potrebno. Ta deca su odsutna v
eæ èetiri dana, Majk."
Kuæa Antrim nije bila daleko, alije Yeksford zamo-lio DonaJdsona, vozaèa, da ide
zaobilaznim putem da bi izbegli popJavljena podruèja. Ki a je lila kao iz kabla,
nivo vode je rastao, a od mosta Kingsbruk videla se sa-mo ograda iznad povr ine vo
de.
,,0vde je mnogo dublje nego metar i dvadeset", re-kao je Berclen.
,,Sada jeste. Gde god da su, i ta god da su radili, ni-su stajali i èekali da vod
a toliko naraste da bi mogli da se udave u njoj."
Berden je samo zabrundao stavljajuæi mu do znanja da tu opasku smatra neukusnom,
a Lin Fankort, koja je sedela na prednjem sedi tu do Donaldsona, glasno se naka lja
la. Glavni inspektor je bio zagonetka koju ona jo nije uspela da re i za dve godine
koliko radi u Kri-minalistièkom menad mentu Kingsmarkama. Zar je moguæe da u jedn
om èoveku postoje tako opreène i ne-uskladive osobine? Kako jedan èovek mo e u ist
o vre-me da bude liberalan, saoseæajan, oseæajan, naèitan, a istovremeno bestida
n, podrugljiv, cinièan i drzak kada su ozbiljne stvari u pitanju? Yeksford nikad
a nije bio nepristojan prema njoj, ne na naèin na koji je to bio prema drugim Ij
udima, ali ipak ga se pla ila. Bolje reèe-no, oseæala je strahopo tovanje prema njem
u. Mada to nikom ne bi priznala. Dok je sedela tako na mestu su-vozaèa i posmatr
ala ki u kako lije, znala je da æe biti najpametnije ako dr i jezik za zubima i prog
ovori samo ako joj se obrate, ali niko joj se nije obratio. Donaldson je skrenuo
na zaobilazan put kojim su i la sva vozila ko-ja su se pribli avala mostu, preko ul
ice Jork i dalje kroz mre u jednosmernih ulica.
Yeksford je oèekivao bespogovornu poslu nost od svojih podredenih. Jednom prilikom
, Lin nije poslu ala njegovo nareèfenje. Bilo je to tokom istrage ubistava u Deven
i u koja su bila povezana sa deèijom pornografi^
U UMI
'om i Veksford joj se obratio na naèin koji joj je ulio strah u kosti. Njegov pr
ekor bfo je na mestu, nije bio u nitanju bezobrazluk, ali tada je nauèila lekcij
u. 0 du-inostima policajca, na prvom mestu, a utoliko se vi e iznenadila kada je Y
eksford rekao Donaldsonu da prvo proète njegovom ulicom i da ga saèeka dva minut
a dok on svrati do kuæe.
Yeksford je otkljuèao vrata svoje kuæe, pozvao je, ali nije dobio odgovor. U ao je
kroz trpezariju. Pogledao je kroz francuski prozor i video Doru, Silviju i Kalu
ma Èapmana koji su stajali u dvori tu, na pljusku, i podiza-li nasip od d akova s pe
skom du niskog zida. Oèito su radili to su br e mogli jer je nivo vode svakog minuta
bio sve vi i. D akovi sa peskom su stigli na vreme. Veks-ford je pokucao na staklo,
zatim otvorio jednu stranu francuskog prozora.
,,Hvala ti za sve", doviknuo je Kalumu.
,,Zadovoljstvo mi je da pomognem."
Te ko da ga je taj posao ispunjavao zadovoljstvom. Sil-vija, koja je u mnogo bolje
m raspolo enju od kako se razvela, pridr ala se za rame svog momka i, stojeæi na jed
noj nozi, skinula je èizmu i izbacila vodu iz nje. ,,Go-vori u svoje ime", rekla
je. ,,Ja nimalo ne u ivam uovo-me, ba kao ni majka."
,,Moglo bi biti gore. Razmisli, ako voda preplavi pri-zemlje kuæe svi æemo morat
i da se preselimo kod tebe."
Zatvorio je prozor i vratio se do kola. Pitao se da li je njegova æerka jo uvek r
adila kao volonter za enskoj spasilaèkoj grupi, uz njen stalni posao u lokalnoj v
ladi. Sigurno jo uvek radi, rekla bi mu da je prestala, ali mo-raæe ipak da pita
Doru. Bilo bi mu lak e kada bi znao da je prestala, tada ne bi morala stalno da se
izla e riziku 1 susretima sa ostavljenim mu evima ili partnerima zlostavljanih ena.
Seo je kraj Berdena i veæ posle dva bili su u Antrimu.
U UMI
65
Zena promenljivog raspolo enja, Katrina Dejd, da-nas je izglecjaia sasvim drukèije
, poput devojèice, ali ti-ha, povuèpna iroko otvorenih oèiju i tupog pogleda. Bil
a je pril([acjnjje obuèena, nosila je pantalone i d em-per. Za ra#ii<u 0(j nje, nj
en mu je bio predusretljiv i Ijubazan. a to je u ovo doba bio u kuæi, a ne na poslu?
T T A 1'
izgieaaii sij ]<ao <ja se odavno nisu naspavali.
,,Tek sad nam je postalo jasno. Isprva je sve izgleda-lo nestvarn0) kao ru an san"
, rekla je Katrina tu nim glasom. ,,Sve to u vezi s davljenjem, to je bila glupost
, zar ne? Ne^nam ta mi je bilo da pomislim da su se po-davili."
,,To je SaSvim razumljivo, gospodo Dejd", rekao je Berden, a n^ njegove reèi Yek
sford se namr tio. ,,Kasni-je æemo zaronjti dublje u celu prièu." Nadao se da niko
nije primeti0 nehotiènu igru reèima. Yeksford sigurno jeste. ,,Ali piy0 zelimo
da pogledamo sobu u kojoj je go-spodica Troj prespavala noæ ili dve."
,,Nije ostayila ni ta za sobom", rekla je Katrina dok su se peli u^a stepenice. ,,
Mora da je ponela torbu, ali ako i jeste, odneia ju je sa sobom."
Jedan zidgo^g presecao je kosi krov kuæe. Plafon is-presecan gredama spu tao se u
o trom uglu iznad kre-veta. Ako bhie se iznenada uspravili na krevetu tokom noæi,
pomisli0 je Yeksford, zaradili biste prilièno veliku èvorugu. Katj-jna je 0Qto g
ovorila istinu, D oana nije ostavila ni ta za sobom, ali bio je za³walan kad se Lin
spustila na l<olena i poèela da ispituje pod. Soba nije imala zasebno kupatilo,
a ugradeni orman bio je pra-zan. Fioke u l(omodi su takode bile prazne, ali u go
rnjoj fiodna lisujednumindu u.
,,To nije njeno", rekla je Katrina glasom devojèice. ,,D oana nil<at}a njje nosila
mindu e." Svako normalan bi u tom tre%tku govorio o 'probu enim u ima', ali ona je re
kla: ,,|\jjje jmala rupe u u ima." Dr ala je min-
MAÆIÆI
du u na dlanu i dodala je rtekako bezbri no, nesta no:
Sieurno pripada mojoj groznoj svekrvi. Bila je ovde u
oktobru, taj matori i mi . Da je bacim? Kladim se da je
vredna?"
Niko joj nije odgovorio. Lin se podigla s poda, oèito razoèarana, i svi su si li u
prizemlje. Onda se stara Ka-trina vratila. Sklupèala se na stolici u hodniku i
poèela da plaèe. Jccala je govoreæi koliko se stidi same sebe. Za to je tako govor
ila? To to su je deca napustila bila je kazna za njene prenagljene reèi. Rod er Dej
d je iza- ao iz dnevrie sobe, sa rukama punim papirnatih mara-mica i prilièno nevo
ljno je zagrlio.
,,0na je u takvom stanju", rekao je, ,,ne zna ta go-
vori."
Yeksford se nije slo io s tim, pomislio je da, dok mo- da ima istine u izreci in vin
o veritas, sigurno ima istine u izreci in miseria yeritas, odnosno 'istina u bol
u'. Nije to rekao. Posmatrao je Lin koja se ponovo spustila na kolena, ali ovog
puta ne iz predostro nosti veæ zato to je ne to ugledala. Uspravila se na kolenima i
rekla gla-som ambicioznog mladog policajca: ,,Da li mogu da do-bijem neupotreblj
enu plastiènu kesu, gospodine, i ste-rilnu pincetu?"
,,Zovi Arèbolda", rekao je Yeksford. ,,To je najbolji naèin. On æe doneti sve to
je potrebno. Bolje to, nego da posao obavimo bez njega."
0 èemu se radi?", upitao je Dejd zaèudeno kad su u li u dnevnu sobu.
,,Hajde da saèekamo da budemo sigurni, u redu?" Berden je veæ imao jasnu pretpos
tavku, ali nije hteo da ka e. Ne jo . ,,A sada, gospodo Dejd, da li mislite da ste u
stanju da nam ka ete ne to o gospodici Troj? Znamo ^a je prevodilac, da je nekada p
redavala u koli, da ima trideset jednu godinu, da je bila udata i razvedena. Ve-^
ujem da ste je upoznali kada ste poèeli da radite kao sekretarica u Kingsmarkam k
oli u kojoj je ona preda-vala?"
66
,,Tamo am radila samo godinu dana", rekla je Katrj. na. ,,Moj rnu nije eleo da nas
tavim da radim, mnog0 sam se umarala."
,,Bila si tako iscrpljena, zna da jesi. Druge ene mo- da mogu da se posvete i poslu
i domaæinstvu, ali ti ni-si jedna odtih. Svakog petka uveèe do ivljavala si ner-vn
i slom."
Rekao je to nekako le erao, ali Yeksford je mogao da zamisli te nervne slomove. Go
tovo da ga je obuzela jeza. ,,Kadaje to bilo, gospodo Dejd?"
,,Da razmislim, Sofija je imala est godina kada sam poèela. Mora da je bilo pre s
edam godina. Ah, moja dra-ga mala Sofi! Gde je ona? ta joj se dogodilo?"
Svi bi voleli da mogu da odgovore na to. Berden je re-kao: ,,Èinimo sve to je u n
a oj moæi da pronademo nju i njenog brata, gospodo Dejd. Najbolji naèin da nam po-
mognete da je pronademo jeste da nam ka ete sve u ve-zi sa gospodicom Troj. Dakle,
upoznale ste se i sprijate-Ijile." Zatimje dodao ne trepnuv i: ,,0na je bila mnog
o mlada od vas,"
Na licu Katrine Dejd videlo se da je, ne toliko uvre-dena, koliko pogodena. Njen
izraz ne bi bio ni ta bolji da je optu io da je zlostavljala decu, prodavala vojne
tajne stranim silama ili provalila u kuæu svog kom ije. Odgovorila rnu je slomljen
im glasom, zamuckujuæi, ,,Zar mislite da je umesno da sa mnom tako razgovara-te?
S obzirorana situaciju u kojoj se nalazim? Mislite li?"
,,Nije mi bila namera da vas uznemirim, gospodo Dejd", Berdenje rekao ukoèeno. ,
,Dobro, pustimo to." Uostalom, pomislio je, veæ zna da je gospoda Dejd tri-naest
godina starija od D oane. ,,Gospodica Troj je pre-stala da predaje u koli ubrzo po
sle toga - da li znate taèno kada?"
Odgovorilaje resko. ,,Pre tri godine."
Za to je prestala da radi kao nastavnica?" Dejd se ume ao. ,,Èudi me da to pitate. Z
ar vam ni-. veæ poznato kako se deca pona aju u tim dr avnim kolama? Galama, ru ne reèi
, nasilje. Niko ne mo e da ih dovede u red. Nastavnik koji se usudi da dete samo p
otap e po ramenu mo e da zavr i pred sudom. Zar to nije dovoljno jak razlog?"
,,Pretpostavljam da D ajls i Sofi idu u privatnu ko-
lu?", rekao je Yeksford.
,,Dobro ste pretpostavili. elim da pru im deci naj-bolje obrazovanje i neæu dozvoli
ti da se provuku tek ta-ko. Jednog dana æe mi biti za³walni. Oboje imaju i pri-v
atne nastavnike, pored toga to idu u kolu..."
,,Ali gospodica Troj nije jedna od njih?"
,,Apsolutnone."
Pre nego to je Dejd uspeo da nastavi zvono na vra-tima je glasno odjeknulo, kao d
a je Arcbold zalepio prst na zvono i nije hteo da ga pusti - a to je verovatno i
bi-lo istina. Lin je oti la da mu otvori.
Berden je nastavio: ,,Da li je gospodica Troj ranije dolazila da èuva va u decu?"
,,Rekla sam vam. Rod er i ja nikada nismo bili od-sutni od kako smo se venèali. Sv
e do pro log vikenda. Ako mislite kada bismo povremeno iza li uveèe - a to se retko
dogadalo - jeste, èuvala je decu. Poslednji put je to bilo pre oko mesec dana. A
h, da, jedne veèeri smo oti li na veèeru i ples u London i onda je ostala sa nji-m
a."
..Nadao sam se da je ovaj vikend bio poslednji put da im
bila potrebna dadilja. D ajls bi uskoro - D ajls æe
skoro da napuni esnaest godina." Rod er Dejd je
Dznenada pocrveneo zbog toga to je rekao: ,,Mislim...
Orio to sam mislio da ka em je..."
»Da misli da je on mrtav!", sve e suze poèele su da 2 slivaju niz Katrinino lice.
Njen mu je prekrio lice rukama i promumlao I<r0 prste: ,,Ne znam ta mislim. Ne mog
u da razmi ljam normalno. Ovo me izluduje." Podigao je pogled. ,,KOJJ. ko dugo æu
morati da odsustvujem s posla?"
Yeksford je gotovo odluèio da ih ne ispituje vi e toe dana, da poku a da sledi neki
drugi trag, kada je Arè-bold u ao u sobu. U ruci je nosio mali sterilni paket ko-j
i je pru io Yeksfordu da ge ispita. Gledajuæi kroz pro-vidni deo koverte spazio je
ne to to je lièilo na malu krhotinu belièastog porcelana, oivièenog zlatom. ,, taje
ovo?"
,,Meni lièi na krunicu ili vrh zuba gospodine." To je Dejda probudilo iz oèajanj
a. Uspravio se na stolici. Katrina je maramicom obrisala oèi. Pru ili su im zapeèa
æeni koverat, a zatim su ga pokazali Berdenu i Lin.
,,Da li je bilo koje od va e dece imalo kranicu?", pi-tao je Berden.
Katrina je odmahnula glavom. ,,Ne, ali D oana je-ste. Imala je dve krunice, stavil
a ih je pre dve godine. Mislim da je jednom pala u teretani i razbila zube. Za-t
im joj je jedna krunica ispala dok je jela karamelu. Zu-bar je vratio nazad, a D o
ana mi je rekla da joj je zubar rekao da obe treba da zameni. U meduvremenu nije
smela da vaæe vaku, ali to je ipak radila ponekad."
Veksford je prvi put èuo gospodu Dejd da govori ta-
ko razborito. Mo da je to bilo zato to nisu govorili o
neèem liènom, veæ o neèemu to je imalo veze sa spo-
Ija njim izgledom. Verovatno bi bila u stanju da govon
jednako razborito o temama kao to su dijete, plastièna
hirurgija i kozmetika, teme koje su bliske njenom srcu.
,,Zar ne bi primetila da joj je ispala krunica?"
,,Mo da ne bi", rekla je Katrina istim ozbiljnim to-
nom. ,,Ne odmah. Primetila bi tek kad bi jezikom pr la
preko zuba i osetila da joj nedostaje."
,,Voleli bismo da se watimo danas popodne", rel<a° je Yeksford, ,,i da saznamo n
e to vi e o deci, o njihovorn
. jnteresovanjima, njihovim prijateljima, i bilo
* ."
. jntereso, Ul<Uf³ruqo to mo ete da nam k*a ete o gospodici Troj.
3 Deid je rekao neprijatno grubim glasom: ,,Zar niste øuli da dela govore glasni
je od reèi?"
Mi radimo, gospodine Dejd", Yeksford se uzdr a-vao"da ne poka e gnev koji ga je sve
vi e obuzimao. Sve raspolo ive snage rade na nestanku va e dece." Bi-i'e su mu mrske f
raze koje je bio obavezan da koristi. Mislio je da one samo ote avaju stvari. ta ta
j èovel< oèekuje? Da æe on i Rerden re iti problem ako poènu da kopaju po njegovoj
ba ti ili zabadaju tapove u jezero tra eæi le eve? ,,Siguran sam da æete se slo iti da j
e naj-bolji naèin da otkrijemo gde se nalaze gospodica Troj i va a deca, taj da ut
vrdimo ta su oni najverovatnije ra-dili i kuda bi najverovatnije mogli da odu."
Dejd je samo slegnuo ramenima, vi e kao znak pre-zira nego bespomoænosti. ,,Ja ion
ako neæu biti ovde. Moraæete da ostanete sami s njom."
Yeksford i Berden su ustali i krenuli. Arèbold i Lin Fankort su veæ oti li. Hteo j
e da ka e ne to Katrini, ali se ona povukla u sebe da je i fizièki lièila na koljku.
Dstala je samo Iju tura ene koja je zurila ispred sebe tupim i praznim pogledom. Na
let razboritosti kod nje nije dugo trajao.
Raspitivali su se od kuæe do kuæe u Lindherst Draj- i, ali to je donelo malo rezul
tata. Svi Ijudi sa kojima su Ku ali da razgovaraju o pro lom vikendu govorili su 0 o
ki i, o nemilosrdnim, neumornim pljuskovima. roz vodu èovek jo i mo e da vidi, ali k
i a, naroèito
ik, stvara siv i neproziran veo kroz koji je nemogu-ieti. Povrh toga, Ijudi koji
ive u ovakvoj klimi )redU] k^ 0(^nos prema vremenu od onih iz su nih za njih j
e ki a nepo eljna, mrze je i ele da po-1 nje. Upravo to su uèinili susedi Dejdovih ka
- æe pUdSUbotu P°Podne poèela da pada ki a. to je e-1 10 Su se on^ v^e Povlaèili, navl
aèeæi zavese. je buèno. Pljusak, kad je najgori, stvara za-
UMI
71
glu ujuæu buku koja prikriva sve druge zvuke. Fauleri Holoveji, koji su iveli u kuæ
ama do Dejdove, nisu ni t èuli ni videli. Obe porodice su èule otvaranje i zatvara
-nje po tanskog sanduèeta, oko est sati kada se raznosi veèernje izdanje lvning kur
ijer, i pretpostavili su da je raznosaè jedan primerak dostavio i u kuæu Antrim
Kom ije preko puta Dejdovih, koji su zapravo iveli u prvoj kuæi na Kingston Drajvu,
bili su odsutni preko vi-kenda.
Medutim, Rita Fauler je videla D ajlsa kako izlazi iz kuæe u subotu popodne pre ne
go to je poèela ki a.
,,Ne mogu da se setim taèno kad. Ruèali smo i ra-spremili sto. Moj mu je gledao r
agbi na televiziji. Ki a jo nije poèela da pada."
Lin Fankort joj je rekla da je ki a poèela da pada ne- to malo pre èetiri sata, gosp
oda Fauler je bila sigurna da je D ajlsa videla pre toga. U èetiri sata bi veæ poè
elo da se smrkava, a ona je bila sigurna da je jo bio dan kad ga je videla. Mo da u
 pola dva. Ili u tri? D ajlsje bio sam. Nije ga videla da se vratio. Yratila se u
prednji deo kuæe tek kada je oti la da uzme veèernje novine iz sanduèeta.
,,Da li ste sluèajno videli tamnoplava kola parkirana ispred Dejdove kuæe tokom
vikenda?"
Yidela ih je, bila je ponosna na svoje pamæenje. ,,Vi-dela sam je kad je do la - d
adilju koja je èuvala decu -videla sam kad je do la u petak uveèe. I seæam se da s
u kola bila tamo kada je D ajls u subotu iza ao iz kuæe.'
Medutim, da li su jo bila tamo kada je iza la da uzme veèernje novine? Nije primeti
la, ki a je padala ta-ko jako. Da li su bila tamo narednog jutra? Nije znala, ali
je bila sigurna da u nedelju popodne kola vi e nisu bila tamo.
Ako je neko u ao u kuæu s namerom da otme Dzoa nu Troj, D ajlsa i Sofi Dejd, ili da
ih nekako namami da izadu, to mora da se dogodilo po to je ki a veæ poèeja-Ili su sv
i oti li da se provozaju kolima u subotu uvec<
^ ko je zamisliti da bi neko po eleo da izade po ta-^1 V vremenu. Jaka ki a je sve one
koji nisu morali ne- v^ da odu dr ala izmedu èetiri zida. Dok je razmi ljao al^mu tom
e, Yeksford je primetio da je teorija o da-°i-e/iju sada veæ potpuno neverovatna
, ali u tom trenut- u 0- ao je Yajn i pru io mu ne to mokro i blatnjavo to stajalo na po
lu avniku.
i(, taje ovo?"
',To je majica, gospodine. Jedna ena ju je prona la iza svoje kuæe i donela je ovde
. Na njoj je od-
u
tainpano ime, pogledajte i biæe vam jasno."
Veksford je u³watio komad odeæe za ramena i podi-gao ga. Osim to je bila plava i
manje velièine, bila je identièna onoj koju su videli u D ajlsovom ormanu. Ali lic
e na od tampanoj fotografiji bilo je devojèicino, a is-pod fotografije pisalo je '
Sofi'.
U UMI
73
GLAYA 5
Poplavljene reke ovde su bile naj ire. ena koja je pro-na la majicu rekla je gotovo p
ostideno da su ona i njen partner, kada su tra ili kuæu u ovom kraju, skoro odbi-l
i ovu kuæu jer je bila suvi e daleko od Kingsbruka. ,,0èigledno nije bila dovoljno
daleko."
Ali bila je mnogo dalje nego kuæa Veksfordovih. Ali ipak, bila je isto u ravnici
i uprkos tome to je ki a ne-prestano padala jo od devet sati, voda je prekrila tek
jednu treæinu ba te, noseæi sa sobom penu avi gomilu dubreta, izmedu ostalog plastiè
ne boce, kese, jednu konzervu koka-kole, slomljene granèice, osu eno li æe, iskori æen
e kondome, jednu èetkicu za zube... 1 ta majica." ,,Na li ste je ovde?"
,,Da. Medu svim tim dubretom. Proèitala sam irne i setila se."
Yeksford je oti ao kuæi. Trebalo je da ode sa Berde-nom na brz ruèak, ali prvo je
hteo da vidi novi zid u svo-joj ba ti. Nije morao da izlazi napolje. Danas izlaze
sa-mo oni koji to moraju. Èetiri sloja d akova s peskom prema ila su visinu zida za e
zdeset centimetara, a vo-da jo nije stigla ni do podno ja prvog sloja.
,,Bilo je to veoma Ijubazno s Kalove strane", rekla je Dora.
,,Da."
,,Izvodi me na ruèak."
,, ta, samo tebe? Gde je Silvija?"
,,0ti la je na posao. Danas ima slobodan dan, ali se ponudila da pomogne u Hajdu.
Jedna njena koleginica je bolesna."
Yeksford ni ta vi e nije rekao. Pomislio je kako je umesno <ja mu karac izvodi*na ruèa
k majku svoje de-vojke, osim ako nema ozbiljne namere prema devojci, na razmi lja
o tome da æe mu ta majka ubrzo postati ta- ta. Za to mu je sve to toliko va no? Kalum
Èapman je bio pristojan izbor. Bio je u braku, ali ena mu je umr-la. Nisu imali d
ece. Imao je razuman posao kao statisti-èar u osiguravajuæem zavodu, ta god to bi
lo, imao je stan u vlasni tvu u Stauertonu. Ove godine je napunio èetrdeset. Silvi
ji je rekla da ga njena deca vole. Dori se oèigledno svidao. On je bio nestrplji
v da uèini neko do-bro delo, kao to je izgradnja nasipa od d akova s pe-skom u sluè
aju poplave.
,,Dosadan je", rekao je Yeksford sebi dok se vozio nizbrdo kroz ki u do novog rest
orana Munflauer Tejka-vej, gde je trebalo da se sastane sa Berdenom. ,,Beskraj-n
o dosadan i sumoran." Ali zar li je va no? Yeksford ni-je taj koji æe morati da ivi
s njim, da gleda njegcwo le-pu kasto lice na jastuku kraj sebe - kiselo se osmehn
uo na tu pomisao - da posmatra njegov tup izraz lica sva-ki put kad bi neko reka
o ne to sme no. Ali, èekaj malo, mo da je ovo poslednje veæ sasvim izvesna moguænost,
ako je Silvija uspostavila neki trajni dogovor s njim... U kojoj meri se on ukla
pao u sliku Novog mu karca? U dana nje vreme, pomislio je, ene tra e mu karca koji æe oba
v³jati kuæne poslove, brinuti o deci i sam peglati svoje ko ulje, i uop te im nije v
a no to to æe pored ta-kvog mu karca umreti od dosade. Na slièan naèin, mu- karci su ne
kad, a mnogi to i danas èine, birali ene ko-je æe biti dobre domaæice i koje imaj
u praznu glavu i le-PO lice. Toliko o Ijudima i njihovim raznim ukusima. Berden
je veæ sedeo za jednim od dvanaest stolova u /Zaueru. Èuven po svojoj kineskoj h
rani, ovaj resto-su godinu dana ranije otvorili Mark Ling i njegov brat Pit. Bio
je veæ uveliko popularan i privlaèio je ne samo mu terije iz kraja, veæ i iz èita
vog grada, a jedan & razloga te popularnosti bio je i glavni konobar Rafi
74
------------------^uej
D onso^ neæak Lingovih. Rafije bio mlad, crn, zgodan i, po Vel<sfordovom mi ljenju,
najljubazniji ugostitelj u centralnom Saseksu. Niko nije mogao da ra iri salvetu p
reko krija nekog gosta elegantnije i kitnjastije od Rafi-ja, i niko nije vi e obra
æao pa nju na detalje kao Rafj koji je uvek proveravao da li je mala vaza s jednim
Iju-bièastim cvetom postavljena taèno tako na sredini stola da ne ometa pogled
dvoje Ijudi koji su sedeli jedan pre-ko puta drugog i da im ne smeta da jedu kad
budu po-slu eni piletinom u soku od limuna i oktopusom sa cr-nim pasuljem. U tom
trenutku sipao je Berdenu èa u kisele vode. Spustio je bocu na sto, osmehnuo se i
pri-vukao Vel«fordovu stolicu.
,,Dobrojutro, gospodine Yeksford. Kako ste? Sigur-no vam se ne svida ova ki a, usu
dujem se da primetim." Kad pomislimo na razne prièe o Ijudskim uspesi-ma... Yeks
ford se setio Rafija par godina ranije kada je bio beznade an sluèaj sedamnaestogo
di njeg d abale-baro a, neodgovoran momak èija je jedina vrlina bilo to to je voleo svo
ju majku i za kojeg je njegova ujna Mo-num Ling rekla da je beznade an sluèaj, i d
a nikad u i-votu neæe bjti kadar da dobije posao. Ali njegova majka Oni je dobila
novac na lutriji i veæinu novca je potro i-la na Rafijevo usavr avanje. Radio je u
hotelima u Lon-donu, u Svajcarskoj i Jordanu, a sada je bio partner svo-jim ujac
ima u ovom uspe nom poslu.
,,Kad god sam poti ten, pomislim na Rafija i bude mi nekako Ièik e", rekao je Yeksfo
rd.
,,Dobro, moraæu i sam to da probam. Imam utisak da smo trenutno svi poti teni. Uze
æu zmajeva jaja i te-steninu 'tre tyin cvet'." ,, ali se. To si izmislio."
,,Nisam. To je na èetvrtoj strani. Rafi je preporuèio. To nisu prav^zmajeva jaja
."
Yeksford je prelistao jelovnik. ,,Nadam se da to nije samo zato to vi e nema pravih
zmajeva. Mo da æu i ja poruèiti isto. Predstoji nam muèan zadatak da danas
U UMI
75
podne poka emo majicu Dejdovima, biæe bolje da to !bavimo to pre."
Poruèili su hranu a Rafi, koji se slo io s njima da 'zmajeva jaja' nisu ba najprikl
adnije ime za to jelo, uverio ih je da je u pitanju izvrsna me avina morskih plodo
va. Razgovaraæe s ujakom da mu nadu neki pri-kladniji naziv. Da li gospodin Yeks
ford ima neku ideju? Yeksford je rekao da æe razmisliti o tome.
,,Mislim", obratio se Berdenu, ,,da moramo dautvr-dimo taèno u koliko sati je po
èela poplava. Kada se Kingsbruk tek izlio iz korita, na to mislim. Kada sam se v
ratio kuæi pro log petka padala je ki a, ali ne jako i ni-je bilo poplave. U subotu
nisam uop te izlazio iz kuæe i nisam èuo upozorenja na opasnost od poplave sve dok
nisam pogledao vesti na televiziji u pet i petnaest."
,,Da, ja sam èuo upozorenje na Radiu 4, u subotu rano ujutru, ali sam pretpostav
io da mi nismo u opa-snosti, suvi e smo visoko i sui e daleko od Brida i Kingsbruka.
Ali u subotu popodne - zapravo, rano uveèe - D eni, ja i Mark smo krenuli kod nje
nih rodi-telja da vidimo kakva je situacija kod njih. Kao to zna-te, oni ive odmah
 pored reke i, naravno, morali su da se odsele, oti li su kod D enine sestre Kendi u
nedelju popodne. Ali, kad smo i li kod njih, pre li smo king-sbru ki most, a to je bi
lo moguæe samo do est sati. Re-ka jo nije bila ni blizu mosta u pola osam kada smo
se vratili."
^,,AH, ki a tada jo nije tako jako padala. Pljusak je poceo tek oko deset, ili kasn
ije, mo da u jedanaest. ^.na da imam prozor na krovu kuæe? Pa, èuo sam kad *n poèeo
Pljusak dok sam se spremao da odem u krevet.
'mislio sam da æe poèeti da proki njava i D eni je pro-
' la nekakav stari limeni lavor za svaki sluèaj. S krov-111111 Prozorima èovek nik
ad nije siguran. U svakom slu-
)u. nije proki njavalo, ali smo oboje dugo le alibud-I1- oslu kujuæi ki u. Nikada nisam
èuo tako jak pljusak.
1<a je probudila Marka i morali smo da ga pustimo da
76 _______________________________________Rut Rendel
spava s nama. Napokon sam zaspao, ali sam se probu-dio u pet i pljusak je jo traj
ao. Ozbiljno, od straha ni-sam smeo da pogledam kroz prozor."
Zmajeva jaja su stigla. Bilo je to prilièno ma tovito jelo, rakovi, kampi i jastog
sa klicama pasulja i renda-nom argarepom u uækastom sosu. Yeksfordje zabora-vio da
preko kolena stavi platnenu salvetu sa dezenom u vidu cveæa i rajskih ptica, pa
je Rafi to graciozno uèi-nio umesto njega.
,,A nivo vode je rastao èitav dan", rekao je. ,,Naravno. Dejdova deca i D oana Tro
j su mogli da izadu u bilo koje vreme u nedelju, da pogledaju kakva je situacija
i verovatno su tada i nestali." ,,Neverovatno", rekao je Yeksford. Èim je to re
kao otvorila su se vrata restorana i unu-tra je u la Dora sa Kalumom Èapmanom. Isp
rva ga ni-su primetili, a ni Berdena. Rafi im je pokazao sto i u tom trenutku Do
ra se osvrnula i ugledala svog mu a. Oboje su pri li, a Yeksford je stao da zahvalju
je Èampa-nu za jutra nji posao. Zatim je pogledao u jedno, pa u drugo kada se Kalu
m osmehnuo - napokon se osmeh-nuo - i iznenada rekao svojim sporim, monotonim gl
a-som: ,,Dokonate, eh? Eto na ta odlaze pare koje mi da-jemo za porez."
Yeksforda je obuzeo takav bes da u trenutku nije mogao da progovori. Okrenuo mu
je leda, a Dora je po-ku ala da se nasmeje. Niko nije predstavio Berdena, jer su s
e Silvijina majka i Silvijin ljubavnik vratili do njiho-vog stola. Da li æe njeg
ova ena posle ovoga stvarno mo-æi da jede, pomislio je Yeksford dok su se oni uda
ljava-li. Berden je bacio pogled preko ramena. ,,Ko je øo?"
,,0èigledno, moje æerke nisu nasledile ukus za mu- karce od svoje majke." Yeksford
je poku ao da se na- ali, ali je ala mu nije uspela. ,,Silvijin novi momak." ,, alite
se." ,,Voleo bih da je tako."
,,Ukusi su razlièiti."
"Da, mada bih ja voleo da nisu. Yoleo bih da posto- dve Ui tri vrste mu karaca. Sme n
i Ijudi, fini i pa lji-vi osetljivi Ijudi s ma tom, tolerantni i popustljivi koji um
eju da razgovaraju, samo te vrste. Da nema pompe-znih, samozadovoljnih skotovaka
o to je on."
Zavr ili su s ruèkom i Berden je platio raèun. ,,Zna-te, to to je on rekao i nije b
ilo tako lo e", rekao je dok su odlazili. ,,Mo da ste malo preterali. Ljudi nam uvek
govore takve stvari."
,,Da, ali ne spavaju svi sa mojom æerkom." Berden je slegnuo ramenima. ,,Hteli s
te da mi obja-snite za to pronadena majica nije dokaz da su se njih troje udavili.
"
Yeksford je u ao u kola.
,,Nisam siguran da nisu prilazili vodi. Hoæu da ka- em, nisam siguran da se nisu u
davili. Ako je nosila majcu, za to bi je skinula? Dobro sam je pogledao. Ima popri
lièno uzan okowatnik, mogla je da spadne s nje ako se spu tala niz Nijagaru, ali n
e u poplavljenom Kingsbruku. Jo ne to, zar ne bi imala kaput preko? Ba-rem ne to to ne
propu ta vodu. A ako je imala, gde je sad to? Ka ete da æe se to tek razjasniti. Mo d
a. Danas popodne moramo da utvrdimo koji kaputi ili jakne ne-dostaju."
,,Ako majica nije spala sa Sofi Dejd, otkud onda ta-mo?"
,,Mo da ju je neko podmetnuo da bismo mi pomisli-« da se udavila. Da nam odvrati p
a nju, da nas zavara, barem za neko vreme, da prestanemo da tra imo da-Ije?"
Katrina Dejd je prepoznala majicu, mada nije bilo ikakve sumnje u to kome majica
pripada. Ponovo je Wa razborita i smirena jer se razgovor vodio oko neèeg 'to j
e imalo veze sa spolja njim izgledom. ,,Sofi i D ajls u zajedno kupili te majice pro l
og aprila kada smo bili
U UMI
79
na odmoru u Floridi. Mo ete da pogledate i njegovu, gore je, u njegovoj sobi."
,,Veæ smo je videli, hvala, gospodo Dejd." ,,Sada æete mo da prihvatiti ideju da s
u se udavili." Ponovo je promenila mi ljenje. Udavili su se. Poslednji put je prek
orevala samu sebe to je uop te pomislila na tu moguænost, a sada sama ponovo veruje
u to. ,,Ah, vo-lela bh da mi je mu ovde. elim da bude ovde. Za to uvek mora da radi
kada mi je potreban?" Niko nije mo-gao na to da ogovori. ,, elim da vidim tela sv
oje dece. elim da ih sahranim kako dolièi."
,,Nema potrebe za tim, gospodo Dejd", rekao je Ber-den. Uverio ju je da su ronio
ci ponovo nastavili potragu kada je majica pronadena. ,,Ali to je samo predostro
- nost", rekao je, ne pokazujuæi ta zaista misli. ,,Mi ne verujemo u teoriju o davl
jenju, jo ne. Dok smo ovde, elimo da taèno utwdimo koje su kaputi ili jakne D ajls i
Sofi nosili kada su iza li iz kuæe. Sigurno su nosili ka-pute."
,,Nedostaje D ajlsov odvratan stari vojnièld kaput, a Sofi je izgleda nosila obièa
n tamnobraon kaput bez ika-kvih ara." Trebalo bi da radi u trgovini tepisima, pom
i-slio je Yeksford. Mo da bi saèuvala zdrav razum. ,,Bila sam vrlo iznenadena zbog
toga", rekla je. ,,Nije mi jasno za to. Za to sada kada smo joj kupili glanc novu j
aknu, utu sa kariranom postavom. Sama ju je izabrala. Vole-la je tu jaknu."
Mogu da zamislim za to, pomislio je Yeksford. Daje ne bi lako prepoznali, da ne bi
mogli da je primete izda-leka. To bi takode mogao biti razlog za bacanje majice
. Ili je to neko drugi uradio i neko drugi je ubedio da ne nosi dreèavo utu jaknu.
..
,,Da li je gospoda Troj èesto vidala svog biv eg su-pruga, gospodo Dejd?" ,,Nikada
ga nije vidala." ,,Zove se Ralf D enings i stanuje u Redingu."
Me znam gde stanuje;." Katrina, koja oèito nije ima-1a n'ikakvog talenta za glum
u, izgledala je nesigurna u tome kako da nastavi u vezi s D oanom Troj. Da li je n
iena biv a prijateljica jo uvek prijateljica ili je sada veæ postala neprijatelj? ,
,Jednom sam joj rekla da ona ne bi znala ne to, mada se ne seæam taèno o èemu je r
eè, jer senije udavala, aonaje odgovoriladajeste. 'Ve-rovala ili ne', rekla je,
'ali jednom sam nekad bila su-pruga Ralfa D eningsa', a zatim se nasmejala. Zapamt
i-la sam ime. Ona nije rodena za brak i to se vidi."
,,A za to nije?", pitao je Berden.
,,Moj mu tvrdi da je to zbog toga to je ona lezbij-ka. Ka e da se to vidi izdaleka."
Njena naprasna stidljivost i treptanje delovali su ne-prijatno. ,,0n ka e da mo e da
prepozna lezbijku kad je
.
Yeksford je pomislio da je Dejd jedan od najnepri-jatnijih Ijudi koje je ikad up
oznao. Èapman je bio mala maca u poreætenju s njim.
,,Rekao je da ja nisam kriva za to i da mu je drago to ja nisam znala jer to doka
zuje da ona nikad nije poku- ala da mene zavede." Katrina je uspela da se strese p
ri-Kèno ubedljivo. Zatim je rekla: ,,D oana je ovo uradila, zar ne? ta god to bilo.
Odvela ih je negde gde ne bi smeli da idu, uvukla ih u nevolju. Mo da ih je ona p
o-davila, zarne?"
Pre nego to je Yeksford smislio odgovor, ulazna vrata su se zatvorila sa treskom
i Dejd je u ao u urba-nim koracima. ,,Htela si da dodem kuæi", rekao je svojoj øeni,
,,i do ao sam. Na deset minuta." O inuo je pogle-dom Yeksforda.
Yeksford je rekao: ,,Voleo bih da mi date spisak ime-
svih D ajlsovih i Sofinih prijatelja. Pretpostavljam a bi to bili prijatelji iz kol
e. Imena i adrese, molim vas."
Katrina je ustala i oti la do francuskog prozora gde zastala, uhvatila se jednom r
ukom za zavesu i nasta-
U UMI
81
vila da gleda kroz prozor. Njen mu je nestrpljivo poèeo da pi e, svojom velikom ruk
om, na hartiji koju mu je pru io Yeksford. Pre ao je do drugog dela sobe da uzme tel
efonski imenik.
,,Èime se vi bavite, gospodine Dejd?" Naglo je spustio hemijsku olovku. ,,Kakve
veze ima moja profesija sa ovom istragom? Mo ete li mi objasni-ti?"
,,To se nikad ne zna. Verovatno ni ta. Pa ipak, voleo bih daznam."
Nastavio je da pi e. ,,Ja sam broker za domaæe pose-de."
,,Da li je to ono to obièno zovu agent za nekretni-ne?", pitao je Berden.
Dejd nije odgovorio. Pru io je Yeksfordu spisak. Ka-trina se okrenula i uzbudeno r
ekla: ,,Pogledajte, sija sunce."
Sijalo je, nekako slaba no i vodeno. Po Dejdovoj ba- ti, drveæu, bunju, poslednjim cv
eæem te jeseni, presi-javali su se milioni kapljica vode. Preko sivih oblaka, iz
-medu kojih se na pojedinim mestima pomaljalo plavo nebo, izvila se duga, s jedn
im krajem u Brid Veliju, a drugim u Forbiju.
,,Mogu li da zadr im majicu svoje æerke?" ,,Bojim se da ne mo ete, gospodo Dejd. Ne
jo . Ka-snije æemo vam je, naravno, vratiti."
Yeksfordu se nije svidao naèin na koji je to rekao, ali nije mogao da smisli bol
ju reèenicu. Podsetilo ga je na obdukciju. Zatim, kad su on i Berden stigli do v
rata, ona mu se bacila pod noge i obgrlila mu kolena. Tako ne to mu se nikada nije
dogodilo i, a to je neubièajeno za njega, osetio se vrlo nelagodno.
,,Pronadite mi decu, gospodine Yeksford! Pronaæi æete moju milu decu?"
Posle toga, prièao je Dori, nije mogao da smisli na-èin kako on i Berden da pobe
gnu odatle. Èuli su kako
broker za domaæe posede urla na svoju enu to pravi
od sebe cirkus, dok je poku avao da je podigne s poda.
,,Voleo bih da vidim kako napreduje ronilaèki tim",
rekao je Yeksford kada se oporavio od neprijatne scene.
KGde su sada?"
,,Vratili su se do mosta. Ponovo æe da pogledaju kod brane. Tamo je voda najdubl
ja. Ka u da su zatvorili bra-nu. Da li ste znali da i to mogu da urade?"
,,Ne, ali ako mogu da zaustave Nijagarine vodopade, onda me to ne iznenaduje."
,,Pretpostavljam da smo poku ali da pronademo au-tomobil D oane Troj? Ili pre da pro
verimo da nije par-kiran negde u okolini?"
,,To smo juèe uradili. Nigde u okolini nismo videli tamnoplavi golf s tom regist
racijom. Onaj, hm, zub, smo poslali u laboratoriju u Stoverton da ispitaju, ni-s
am ba siguran ta. Mo da samo da potvrde da je to ono to mislimo da jeste."
U gumenim èizmama i kapama za ki u stajali su na monta nom drvenom mostu koji je pod
ignut u utorak, za vreme pauze izmedu dva pljuska, da bi mogli da pre-bace stano
vnike poplavljenog podruèja do suvih delova u ulici Haj. Zati je koje je poèelo u
sredu jo je trajalo i svi su se nadali da to nije samo zati je, veæ prestanak ki- e.
Medutim, oblaci su bili previ e masivni i tamni, ve-tar previ e brz, temperatura pre
vi e visoka. Uzvodno, ronioci su vr ili pretragu kraja. Voda je tu uvek dubo-ka, to
je bilo omiljeno mesto na kome su lokalna deca odlazila da plivaju, sve dok jeda
n novi èlan gradske skup tine nije digao paniku oko toga u nacionalnim noYinama. ,
,Dogodiæe se tragedija, pre ili kasnije." Vo-^a je sada jo dublja, a ve taèko jezer
o se pro irilo u pravo more èiji su talasi sada zapljuskivali i Yeksfor-dovu ba tu.
Da bi to mogla biti ta tragedija, koja se de-Sava sada i ovde, svakome je prolaz
ilo kroz misli, osim njemu.
83
Poslednje to je oèekivao da vidi bio je èamac nav
di. Ronilac je isplivao na povr inu i uhvatio se za ivic, |
Yeksford nije znao da li je to bio isti ronilac s kojim jp
razgovarao na Bridu ili neko drugi. Sve je bilo tako mo-
kro, sve je kapalo i prskalo, da nije mogao da razazna da
li kapljica na obrazu bila nova ki a ili prskanje zbog l<a-
mena koji je Berden utnuo u vodu. Ali onda je palajo
jedna kap, pa jo jedna, i uskoro je ponovo poèeo plju-
sak koji je pretio da ih potopi. Yratili su se do kola.
Veksfordov mobilni je zazvonio.
,,Friborn eli da me vidi." Ser D ejms Friborn je bio asistent efa policije. ,,Zvuèao
je uzbudeno kada je èuo da smo ovde i da 'nadgledamo operaciju', kako je sam re
kao. Pitam se za to."
Uskoro je saznao. Friborn gaje èekao u Yeksfordo-voj kancelariji. To je bilo ono
 to je on uvek radio kada bi sam do ao u Kingsmarkam umesto da pozove glav-nog insp
ektora da dode u glavni tab u Miringemu. U kancelariji nije nije bilo nièeg priva
tnog, Yeksford nije bio jedan od onih Ijudi koji su na stolu dr ali fotografi-je en
e i dece, pa ipak, uvek bi zatekao Friborna kako sedi u njegovoj stolici i gleda
u njegov kompjuter, a jed-nom, kada se glavni inspektor yratio ranije nego to je
oèekivao, zatekao ga je kako kopa po fioci na njegovom radnom stolu. Ovog puta
nije sedeo veæ je stajao pored prozora, posmatrao kako se spu ta veèe i, kroz sitn
u ki- u, vodu koja je prekriva!a ovaj deo Èeriton Foresta.
,,Podseæa me na vajcarsku", rekao je, i dalje gleda-juæi kroz prozor.
Èetinarska uma i jezero... Dobro, mo da ima nel« sliènosti. ,,Zaista, gospodine? Zb
ogèega ste hteli da me vidite?"
Da bi ga video, Friborn je morao da se okrene, toje uèinio duboko zami ljen. ,,Sedi
te", rekao je, a sain I seo na Veksfordovu stolicu. Stolica na drugoj strani n j
e bila dovoljno velika za Veksfordovu iroku zadnjic ali nije imao izbora, pa se p
omalo nervozno smestio i
deca i ena sa negde ispod svega toga." Friborn miiano pokazao prema prozoru. ,,0v
de ili u Brid Uu. Moraju biti. Prona li su to, pa, taj komad odeæe,
^Ne sla em se. Yerujem samo da D oana Troj eli da
tako mislimo."
Zaista? Imate li dokaze koji govore o tome da je D o'ana Troj otela tu decu? Mo da i
h i ubila?"
,Ne, gospodine, nemam. Ali ne postoje ni dokazi da je neko od njih troje u ao u vo
du, jo manje da su se udavili. I u svakom sluèaju, gde je automobil?"
,,Pod vodom, takode", rekao je Friborn. ,,Bio sam u Framherstu. Yideo sam kako s
u poplave tamo proguta-la èitav put. Put se spu tao nizbrdo u dolinu. Svi su bi-li
u kolima, voda je narasla, a ona je poku ala da vozi kroz vodu. Kola su propala i
voda ih je sve zajedno pro-gutala i odvukla na dno."
Kako se onda majica na la u vodi izmedu mosta
Kingsbruk i brane, to je udaljeno najmanje pet kilome-
tara? Ako i postoji moguænost da su tela jo uvek tamo
i da ih ronilaèki tim jo nije prona ao, sigurno ne posto-
ii moguænost da nisu uspeli da pronadu automobil. A
voda je poèela da se di e tek u subotu kasno uveèe, ta-
da su oni mogli da podu u razgledanje poplava, ako
<va pretpostavka, tek u nedelju ujutru, mada vero
nije u nedelju popodne. U tom sluèaju, za to D ajls
mje oti ao u crkvu kao to uvek èini? Za to njego-
stra nosi tamnu, neupadljivu jaknu kada je imala
^zutukojujeyolela?
Jo ^ ^ord.Je .znao da je beskorisno sve to to je rekao. ' mislim da moramo i dal
je da ih tra imo, go-uveøp /eruJem da su svi napustili kuæu u subotu e nego t
o je poplava poèela." tako mislite?"
zamisli izraz na Fribornovom licu kada
namerav 0 ° D aJls niJe oti ao u crkvu." Nije ni 0 da ka e ali Friborn mu uo
stalom nije ni
85
dao priliku da to uèini. ,, elim da obustavi istragu Rejd . Prepusti sve roniocima. O
ni su kompetentni, a sti e im i pojaèanje iz Miringema. Njihov ef me je uve-rio - a
on je, sluèajno, takode èlan rotari kluba - da oni neæe odustati dok ih ne pron
adu. Ako su tamo, a jesu, naæi æe ih."
Ako su tamo... A buduæi da nisu tamo, da ne mogu biti tamo, vreme prolazi i sva ta
se mo e dogoditi. Oti- ao je kuæi i zamolio Doru, koja je pohadala kurs za kompjute
re i navodno bila veoma uspe na u tome, da pogleda jedan vebsajt na internetu.
,,ToIiko mogu."
,,Adresa je www.langlearn.com. Kada ga pronade , pozovi me da ga pogledam."
,,Dragi", rekla je blago, ,,ne moram da te zovem, mo-gu da ti ga od tampam." Koris
t³la je jezik koji bi on mo-gao da razume. ,,Izgledaæe kao knjiga ili novine. Vi
de-æe ."
Izgledalo je tako. ,,Strana 1 od 2", pisalo je na vrhu u fontu tajms nju roman:
,,Fantastièan francuski sa D oanom Troj". Njena fotografja bila je mutna. To je mo
gla biti gotovo bilo koja mlada ena. Bila je tu stra-nica teksta, veæinu Yeksford
nije razumeo, ne zato to je na francuskom, nije bio na francuskom, veæ zbog komp
juterskog reènika koji nije razumeo. U koloni s le-ve strane, koja se protezala
i na drugu stranu, bilo je dvadeset ili trideset ponudenih opcija, ukljuèujuæi ,
,Sve reèi koje elite", ,,Glagoli bez muke", ,,Neophodna lite-ratura" i ,,Instant
konverzacija". Potrebno je samo obe-le iti eljenu opciju. Dora je oèigledno obele ila
,,Sve reèi koje elite" i otvorila prvu stranicu od moguæih pe-deset jedne. Bio j
e to reènik, ali u njemu nije bilo nijed-ne reèi koju bi Yeksford ikad upotrebio
. Tu je uèenik mogao da nauèi kako se na francuskom ka e pop muzi-ka, haus i gara ,
vrste piæa koje piju tinejd eri, vrste ci-gareta i, mogao je da pretpostavi, vrste
trave, kako se ka e mini-suknja, korset, ko a i visoke tikle, kada, gde
.,j<0 ]<upovati kondome i kako bi jedna Francuskinja tra ila pilule za kontracepci
ju.
Da H je iz toga mogao da sazna ne to o D oani Troj? Mo da jeste. Na primer, da zna ta d
eca uzrasta njenih biv ih uèenika oèekuju da nadu na internetu, da je slo-bodoumna
, da je upotreba droge ne okira, kao ni slo-bodna prodaja sredstava za kontracepc
iju. Da je, kako se to danas ka e, ,,u toku", a u vreme njegovog oca, ,,la-ka devo
jka". Mo da se sama nije moderno oblaèila, ali je bila upoznata sa naèinom odevanj
a tinejd era. I nije mu bilo jasno za to je oèekivala da svi oni koji ele da nauèe fr
ancuski moraju biti mladi od osamnaest godi-na i upoznati sa daleko slo enijim jez
ikom od onoga ko-ji je ona htela da predaje.
Koliko je samo drukèija od Katrine Dejd, o tome su govorile sve reèi iz reènika
koje je mogao da razume, a jo vi e one koje nije mogao. Da li je takoæte bilo oèi-g
ledno da je imala dobar odnos s njenom decom zato to je po godinama bila negde iz
medu njih i njihovih ro-ditelja? Imali su mnogo vi e zajednièkog s D oanom nego s Ka
tarinom koja bi definisala ,,gara u", bio je si-guran, kao mesto gde se dr e kola, a
,,d oint" kao near-tikulisano mrmljanje koje prave likovi iz stripova.
I za to je oseæao, sada vi e nego ikada, da odgovor
za sve ovo le i u razlogu koji je doveo do prijateljstva
Katrine Dejd i D oane Troj. ta god to bilo. Katrinini
motivi su bili oèigledni. Bila je polaskana pa njom ene
koja je bila mlada i pametnija od nje. Osim toga, Katri-
na je vrsta osobe koju bi psihoterapeuti, a i Yeksfordo-
va SiMja, nazvali ,,zahtevnom". Neko ko je neprestano
ahtevao pa nju. Ali ta je sa D oaninim razlozima?
'eroyatno æe i to izaæi na videlo, pomislio je, i stavio od-
starnpane strane u d ep.
U UMI
87
GLAYA 6
Prema agenciji za oèuvanje ivotne sredine, zemlji te u centralnom Saseksu, u èitavo
j ju noj Engleskoj, bilo je zasiæeno vodom. Èak i kada bi ki a prestala, nago-milana
voda ne bi imala kuda da otièe. ila Yeksford, koja je sletela na Gatvik sa zapad
ne obale Sjedinjenih Dr ava, do la je da provede noæ sa roditeljima i ispri-èala im
da je sletanje na aerodrom lièilo na sletanje hi-droaviona, jer se poplava pro iri
la na hiljade jutara ze-mlje.
Dani su prolazili, vla ni dani, mokri dani, ali ki a je jenjavala. Yikend je bio obl
aèan, nebo je tmurno pretilo, ali ono to je meteorolo ka slu ba nekad zva-la ,,padavi
ne", ta apsurdna reè koju su nedavno izbaci-li iz upotrebe, to je prestalo. Pro lo
je nedelju dana od kako su nestali D oana Troj i D ajls i Sofi Dejd. U po-nedeljak
je granulo slaba no vodnjikavo sunce. Ume-sto da stvara talase, vetar je samo nabi
rao tamnosivu povr inu vode. I suprotno mraènim prognozama, ni-vo vode je poèeo da
opada.
Voda nikad nije stigla do gornjeg reda d akova s peskom u Veksfordovoj ba ti, ali je
opasala zidove ku-æe i stajala tako. Tokom ponedeljka voda se povlaèila, a uveè
e je i prvi red d akova s peskom bio jasno vidljiv. To veèe Yeksford je preneo svo
je knjige i Dorine omi-Ijene komade name taja u prizemlje.
Ronilaèki tim, èiji je glavni tab bio u Miringemu, otvorio je privremenu kancelar
iju u Kingsmarkamu. S obzirom na to da nisu ni ta prona li, njihova jedina svrha, ra
zmi ljao je Yeksford, bilo je to to je on imao kod koga da po alje Katrinu i Rod era De
jda, kad god
MAÈIÆI
bi njih°vi zahtevi postali nerazumni. Ti zahtevi su, medutim, bili sasvim prirod
hi. Poèeo je da oseæa sve veæu simpatiju za roditelje. Zaboravio je Katrinine su
-ze i Dejdovu otresitost obuzet sa aljenjem prema tom paru èija su deca nestala i
koji su se sigurno oseæali potpuno bespomoæno u susretu sa detektivom kome je za
branjeno da nastavi sa istragom. Ona je barem pro-vela duge sate èekajuæi u prik
olici spasilaèkog tima parkiranoj na suvoj strani ulice Bruk i èekala da èuje ve
st koja nikada nije stigla. Za Rod era Dejda sigurno je predstavljalo agoniju to to
je èesto odsustvovao s posla. Izgledali su kao da nedelju dana nisu ni ta jeli. D o
rd i Efi Troj, sada nervozni kao i druga dva roditelja, pozvali su ga da se nadu,
a Yeksford je i njih uputio na spasilaèki tim. Ne zato to se u potpunosti pridr av
ao Fribornove direktive. Zapravo, on je pro-tumaèio da se ta direktova odnosi na
ono to on i nje-govi podredeni rade. Nije se odnosilo na ono to oni ne rade. On n
e mo e (ili neæe) da spreèi Ijude da do-laze kod njega niti, èak i ako bi mu preth
odno telefo-nirali, da im zabrani da u njegovom prisustvu otkriju sve svoje stra
hove. Naravno, mogao bi da ih uputi na spasilaèki tim, ali to nije razlog da ih
prethodno ne
saslu a.
Prva od tih osoba stigla je dok je èitao laboratorij-ski nalaz o onom malom pred
metu koji je Lin Fankort prona la u predsoblju Dejdovih. Bio je to zub, ili taè-ni
je, kruna, napravljena od porcelana i zlata. Nije bilo razloga da se se pretpost
avi da je nekakav nasilan èin doveo do toga da kruna bude otkinuta od korena. Za
-nimljiy faktor, po mi ljenju forenzièara, bio je to to je mala kolièina lepka pron
adena na kruni, a takav lepak D oana Troj je mogla da nabavi u bilo kojoj apoteci
da bi privremeno prièvrstila krunu ako je, na primer, tre-nutno spreèena da ode
kod zubara. Yeksfordu to nije bilo naroèito zanimljivo. Premda on nema krune, ka
-da bi imao jednu, pomislio je, i kada bi ona ispala, na-
Rut Rendel
roèito ako bi to izazvalo bol, i on sam bi upotrebio ta-kav lepak. Siguran je da
bi svako to uèinio kao privre-meno re enje. Zalepio bi krunu i zakazao pregled ko
d zubara.
Dakle, moguæe je da je oseæala bolove. Da li bi po-tra ila zubara ako je oti la negd
e? I da li bi on, Veks-ford, trebalo da uradi ne to po tom pitanju? Da upo-zori zu
bare irom zemlje... Ali on to ne mo e da uèini, zato to je Fribon zabranio dalju istr
agu. Dokje razmi- ljao o tome, u ao je Vajn i rekao mu da gospoda Ke-ri eli da ga vidi
. Mati³da Keri .
,,Predstavila se kao da bi trebalo da znam ko je ona. Mo da je oèekujete?"
Yeksford ju je oèekivao. ,,0na je fotograf ili je ba-rem nekad radila kao fotogr
af. Èuvena po fotografija-ma ru nih, ogavnih prizora." Yeksford je hteo da da doda
da je Matilda Keri pre oko pet godina dobila iz-uzetno pohvalne kritike za svoju
izlo bu portreta bes-kuænika u Nacionalnoj galeriji portreta, ali kada je vi-deo
izraz gadenja na Vajnovom licu predomislio se. ,,Mora da je prilièno ostarila. ta
eli?"
,, eli vas, gospodine. Ona je baka Dejdove dece. Majka Rod era Dejda."
,,Zaista?" Ba neverovatno, pomislio je. Da nije prevarant? arlatani i prevaranti s
u pojavljivali u ve-likom broju u sluèajevima poput ovog. Ipak, zvala se Keri , pr
isetio se, a to je bilo neobièno ime. Da je mo-rao pogada kakav bi tip ene mogla
da bude Dejdova majka, naroèito uzimajuæi u obzir bisernu mindu u i to to je Katrin
u nazvala starim i mi om, on bi zami-slio neko pompezno stvorenje koje se me a u sve, n
i-kad poslovnu enu, veæ enu koja nema èime da ispu-ni vreme i da zaleèi svoje hron
iène frustracije. ,J)ove-dite je", rekao je i odmah ga je obuzela radoznaloSt da
se uveri kakva je, da li je prevarant ili ne.
Ta Matilda Keri je bila zaista veæ ostarila, a to se videlo na izboranom licu i s
rebrnoj kosi, ali ne i u od-
luænom koraku, dr anju i brzim pokretima. Bila je vr-o mr ava i energièna, premda ni
je pokazivala znake one nervozne energije koja je bila oèigledna u mnogim riokre
tima njene snaje. Ruka koju mu je ispru ila bila je suva i hladna, bez prstenja, s
a kratkim noktima. Yeksford ponekad ignori e ispru ene ruke, ali je nje-nu uzeo i bi
o je neobièno iznenaden tom ko èatom ru-kom. Setio se fotografije u spavaæoj sobi
Sofi Dejd ko-ja je potvrdila da ta ena zaista jeste ona za koju se
predstavljala.
Na sebi je imala odelo sa crnim pantalonama, koje je bilo dizajnirano za enu dupl
o mladu od nje, pa ipak joj je sasvim pristajalo, kao da je sa iveno za nju, to ver
ovatno i jeste. Imala je tanke usne i o tre jagodiè-ne kosti, mogao je da vidi Rod e
ra Dejda u njoj. Samo malo peglanja i izravnavanja, samo bi jedan mali lif-ting
od majke i sina napravio blizance.
Odmah je pre la na stvar, bez uvoda, bez nepotreb-nog obja njavanja. ,, ta radite da b
iste prona li moje
nestale unuke?"
To je bilo pitanje koga se Yeksford pla io. On je taj koji mora da odgovori, a ne
Friborn, i bilo mu je jasno da æe svaki odgovor koji on mo e da ponudi zvuèati neu
bedljivo, kao da policiju njihov sluèaj jednostavno ne zanima. Ali je poku ao. Gos
poda Dejd je isprva bila uverena da su joj se deca udavila, a to uverenje sad de
-li i policija. Danas, najkasnije sutra, nivo vode æe do-voljnp opasti, da uklon
i svaku sumnju oko toga.
,,Cula sam da su ronioci sproveli detaljnu pretra-
gu."
"To je istina, ali...", tu reè je mogao da upotrebi u razgovoru s bakom, ne sa r
oditeljima, ,,tela nisu naæte-na."
.,0nda, ako ja nisam naivna, za to niste pro irili
Pretragu? Da li su luke i aerodromi obave teni? ta je
a Policijom u drugim gradovima? Znam da sada po-
90
stoji registar nestalih osoba irom zemlje. Da li se oni nalaze u tom registru?"
Zvuèala je pre kao istra ni novinar nego fotograf Glas joj je bio jasan i direktan
, njene tirkiznozelene oèi su plamtele. Kada je poèela da govori gledala ga je u
oèi i nijednom nije pogledala u stranu, nije ni trepnula. Hteo je da joj ka e da
nije naivna. Umesto toga, rekao je bespomoæno: ,,Deèji paso i su tu. Gospodica Tro
j ne mo e da ih, na primer, odvede van zemlje."
Slegnula je ramenima, na naèin koji je èinio njen
sin. Po prvi put je iznela svoje mi ljenje. ,,Provela sam
tri noæi sama u kuæi mog sina u oktobru. Mislim da su
deca neobièno zrela za svoje godine. Zrela i intligent-
na. Ne znam da li vam je to poznato, ali D ajls je pro-
log proleæa polagao maturski ispit i dobio je najbolje
ocene." Yeksford se pitao da li je u svom eseju uspeo
da upotrebi reèi kao to su mini suknja ili gara a, na
francuskom. ,,Sofi æe jednog dana biti nauènik", rekla
je Matilda Keri . ,,Ne mogu da verujem da im je uop-
te bila potrebna dadilja. Sofi je odgovorna trinaesto-
godi njakinja, a njen brat æe uskoro napuniti esnaest
godina. Ne, moram da se ispravim. Veæ ima esnaest
godina, rodendan mu je bio pre dva dana."
,,Suvi e je mlad da bi ga ostavili samog."
,,Mislite? Deèak ili devojèica od esnaest godina veæ mogu da stupe u brak, glavni
inspektore. Ako je istina ono to sam proèitala u novinama, veliki broj devojaka
u na oj dr avi postaju majke sa trinaest, èetrnaest ili petnaest godina, a lokalne v
lasti ih sme taju u zasebne stanove u kojima ive sa svojim detetom. Nije im po-treb
na dadilja, mogu same da se staraju o sebi."
,,Tako su odluèili gospodin i gospoda Dejd", rekao je Yeksford i pomislio da, ta
god je bio razlog zbog koga je Rod er Dejd izabrao da se venèa s Katrinom, on se i
pak nije o enio svojom majkom. ,,Nemamo raz-
loea", zamalo da ka e 'jo uvek', ali se uzdr ao, ,,da ve-ruiemo da je gospodica Troj
poèinila bilo kakvo kriviè-no delo. ta god se dogodilo, ona je samo nevina rtva,
isto kao i deca."
Matilda Keri se osmehnula. Bio je to superioran osmeh osobe koja bolje poznaje si
tuaciju, izraz tri-jumfa. ,,Mislite? Ono to ne znate, to mi je jasno, jeste razlo
g za to je D oana Troj napustila posao nastavni-ce u srednjoj koli Kingsmarkam. Reæi
æu vam. Bila je otpu tena jer je ukrala 20 funti od jednog od svojih
uèenika."
Yeksford je klimnuo glavom. Nije mogao ni ta drugo da uradi. Setio se da mu je sin
ove ene rekao da je D oana Troj napustila posao jer nije mogla da se izbori sa pon
a anjem dece. ,,Ako postoji potreba da pro irimo potragu", rekao je, ,,budite sigurn
i da æe bi-ografija gospodice Troj biti istra ena. A sada, ako ne-mate ni ta vi e, gos
podo Keri ..."
,,Ah, imam. Moram da vam ka em da sam jutros pre nego to sam do la ovamo - ivim u Gloè
esteru -stupila u kontakt sa privatnom detektivskom agenci-jom. Agencija Tra i i n
adi Ltd. na Bedford Skveru. Da-æu vam njihov broj telefona."
,,Bedford Skver u Londonu?", pitao je Yeksford. ,,Zar postoji neki drugi?"
Yeksford je uzdahnuo. Bila bi odlièan svedok, mi-
s³io je, dok je pratio do vrata i zatvorio ih za njom. U
trenutku kad je pro la kraj njega zapahnuo ga je oblak
parfema, kao i jedan drugi miris. Bio je to - ne, to ni-
e rnoguæe - miris marihuane? Ne, to je nemoguæe. Ne
a njenim gdinama, na njenom polo aju. Mora da je
kolonjska voda koju je koristila imala neku primesu
k°ja podseæa na marihuanu i da je njegovo ponekad
Preosetljivo èulo mirisa to osetilo.
Odagnao je te misli. Nije je pitao kako se slagala s sa unucima, a sada je veæ b
ilo kasno. Bilo je te ko za- ftisliti da mala deca budu privr ena takvoj eni, ali
I
Sofi i D ajls nisu vi e tako mali. Ipak nije mogao da je zamisli da nju privlaèe tin
ejd eri, da ona ima potrebu da im se pribli i, da se prilagodi njihovim interesova-n
jima. Da li, na primer, ona mo e da zna ta je hip-hop? Ili 'gangsta' rep? Da li zna
ko je Eminem? Da li ima ikakav stav prema slobodnoj prodaji pilila za kon-trace
pciju? I ako ima, da li bi to zabranila? Pomislio je kako je govorila o tinejd erk
ama koje radaju decu kao o nekakvim vanzemaljcima kojima je dozvoljeno da i-ve sa
mo zahvaljujuæi velikodu noj dozvoli lokalnih vlasti.
Ali ta je sa prièom o tome za to je D oana Troj napustila kolu? Ako je to istina, za to
mu Dejdovi to nisu rekli? Za to je Rod er Dejd to preæutao? Veks-ford nije mogao da
smesti Matildu Keri u mena eri-ju Dejdovih. Nije imala ni ta zajednièko sa Rod erom, os
im fizièke sliènosti. Moguæe je, naravno, da je sklo-na fantaziji, da je izmisli
la èitav taj dogadaj kako D o-ana Troj krade od uèenika. Oti ao je do prozora i po-g
ledao napolje. Zasiæeno vodom ili ne, èvrsto tlo mo- e da upije jo vi e, i upijalo je
vi e. Mogao je da vidi kako se poplava povlaèi, Voda tone u ne to to je u do-yoljnoj
meri poput sundera da bi je primilo, livade se ponovo pojavljuju, vrbe se uzdi u,
stabla drveæa su ponovo iznad vode i njihove grane se ponovo nji u na vetru.
Pretpostavimo da æe, kada Brid ponovo postane re-ka a ne jezero, plavi VW golf b
iti pronaden kako le i na onom delu puta koji je bio najvi e poplavljen. I pretposta
vimo da tela nisu isplivala na povr inu zato to su sve vreme bila u kolima. Razum m
u je govorio da je to nemoguæe, da automobil nikako nije mogao da stigne do najd
ubljeg dela osim ako nije bio u reci, i da su svi unutra bili bez svesti dok je
nivo vode polako ra-stao do najvi e taèke. Pretpostavimo da je to istina i da su i
h savladala isparenja ugljenmonoksida... Nemogu-æe, mada su Friborn i Berden upr
avo to imali na umu.
93
A ako je to i istina, kada se D oana Troj tamo parkira-la? U nedelju ujutru? Usred
te kog pljuska i poplave? U svakom sluèaju, D ajls ne bi po ao sa njom. Oti ao
biucrkvu....
Sve to se kome alo u Veksfordovoj glavi. Obukao je svoj ki ni kaput, vi e iz navike ne
go to mu je zaista trebao, i oti ao da kupi sendviè za ruèak. Mogao je da po alje nek
og drugig, ali je eleo da u isto vreme po-gleda nivo vode. Prvi put posle gotovo
dve nedelje ploènik je bio suv. Hodao je ulicom Haj i primetio da porta crkve sv
etog Petra vi e nije poplavljena. Nad-grobne ploèe ponovo su postale ono to su rani
je bile, obele ja grobnih mesta. Ne lièe vi e na stene koje iz-ranjaju iz mora. Most
Kingsbruk nije vi e bio pod vo-dom, samo prekriven muljem i blatom. Iz vode su po
-novo izronili kameni zidovi, uliène lampe, dokovi, i sve je bilo prekriveno mul
jem. Koliko æe ko tati da se sve to dovede u red? Da se sve ovo oèisti? A ta je sa
poplavljenim kuæama, neke od njih su dva puta bile pod vodom od septembra? Da li
æe osiguravajuæe kom-panije platiti ylasnicima i da li æe oni ikada moæi da ih
prodaju?
Na povratku je skrenuo u ulicu Jork da kupi sendviè. Najbolje sendvièe u Kingsma
rkamu ima Savoj sendviè bar, tamo sendvièe prave na licu mesta, dok èekate. Odab
rao je crni hleb i dimljeni losos, bez putera. Dok-tor Akande mu je zabranio put
er osim u minimalnoj ko³ièini, a zabranio je mnoge vrste margarina, Veks-ford ni
je mogao da se seti koje. Tra io je da mu stave 1 potoèarke u sendviè, ne zato to i
h je on voleo, veæ zato to ih je voleo Akande.
Sledeæa mu terija, sitan èovek s okovratnikom sve-stenika, tra io je sendviè sa siro
m i kiselim krastavci-ttia, najjeftiniji u Savoju. Yeksford se trgnuo kada je
Rut
konobar za pultom doviknuo nekome u kuhinji: ,,Uo-bièajeno za gospodina Rajta!"
,,Vi me ne poznajete", rekao je Yeksford kada je uzeo upakovan sendviè. ,,Dva mo
ja policajca su razgo-varala s vama. Vi i inspektor Yeksford, Kriminalistiè-ki men
ad ment Kingsmarkam."
Rajt ga je sumnjièavo pogledao. Mnogi Ijudi to èi-ne kada ga tek upoznaju, Yeksf
ord se na to navikao. Upitali bi se ta su to pogre no uradili i za to on eli da razgov
ara s njima. Rajtov zabrinut izraz izmamio mu je osmeh.
,,D ajls Dejd i njegova sestra jo nisu pronadeni, zar ne?"
,,Jo nisu."
Napustili su sendviè bar. D a ub Rajt je skrenuo desno i krenuo u smeru 'kolibe', a
Yeksford je odluèio da pode za njim. Pastor crkve Dobrog jevandelja je po-èeo da
govori o poplavama. Svi u Kingsmarkamu i okolnim selima neprekidno su prièali o
poplavama, i prièaæe o tome nedeljama, mesecima. Dok je govorio, medu oblacima
se pojavilo bledo sunce, obièna vodnji-kava svetla mrlja.
,,Na kakvu vrstu èistote ivota mislite?", Yeksford je pitao kada su zastali ispre
d crkve ispred èijih je vra-ta visila tabla s natpisom.
,,Na sve vrste, zapravo. Èistota uma i pona anja. Na unutra nju èistotu, mada se boj
im da to previ e zvuèi kao dana nja moda da telo treba oèistiti od tok-sina." Rajt s
e iskreno nasmejao vlastitoj ali. ,,Mo e se reæi da je na cilj da zapravo oèistimo u
m, telo i duh od toksina."
Yeksford nikada nije mogao da shvati razliku iz-medu uma i duha. ta je ta od to dv
oje i gde se oni na-laze? to se tièe du e... Ali nije pomenuo ni ta od to-ga, samo je
upitao: ,,Kako to posti ete?"
ivi^ -
To je prlièno slo eno pitanje, s obzirom na to da stoi'imo na ulici, usresl dana."
Ponovo se nasmejao sopstvenim reèima. ,,Ukratko."
,,Kada novi èlanovi odluèe da se pridru e kongre-graciji, moraju pre toga da se is
povede. Mi im nudimo proèi æenje, a oni preuzimaju na sebe obavezu da po-novo ne p
oèine greh. Mi razumemo problem isku e-nja, i ako se nadu u isku enju treba da se ob
rate nama - odnosno meni, i drugim starijim èlanovima crkve -a mi æemo im pomoæi
, koliko mo emo, da se odupru tom isku enju, ta god to bilo. A sada, izvinite me..."
Yeksford ga je posmatrao kao ulazi u crkvu na spo-redna vrata. Pitao se kako je
zaboga Berden mogao da opi e Rajta kao pristojnog èoveka. Pro li su ga marci kad se s
etio tog jezivog smeha. Ta prièa o proèi æenju zvuèala je zlokobno - kako je moguæ
e da neko prisu-stvuje tom èinu i posmatra ga? Jedino ako pristupi cr-kvi, ali n
jegova znati elja nije i la tako daleko.
,,Bila sam odsutna", rekla je ena. ,,Bila sam odsutna dve nedelje. Kada sam se ju
èe vratila kuæi neko na uli-ci mi je rekao da je D oana nestala."
Bio je to njegov drugi nezvani gost, niska debelju- kasta ena od oko èetrdeset godi
na, obuèena u crve-no. Èekala je dugo i morao je na brzinu da pojede svoj sendvi
è da ne bi morala jo da èeka. Muèila ga je go-
ru ica. ,,Aviste?"
Veæ su mu rekli, ali zapamtio je samo njeno kr te-no ime, Ivon. ,,Ivon Mudi. ivim u
kuæi pored D oani-ne- Postoji ne to to mislim da treba da znate. Ne 'narn ta su vam t
i Dejdovi rekli i D oanin otac, ali KO su vam rekli da je D oana volela tu decu i da
su eca volela nju, to ne mo e biti dalje od istine." ..Na ta mislite, gospodo Mudi
?"
96
,,Gospoætica", rekla je. ,,Nisam udata. Reæi æu vam ta mislim. Prvo, nemojte misl
iti da su ona i Katrina bile najbolje prijateljice. D oana mo da jeste bila Katrinin
a prijateljica, ali Katrina nije bila njena. Daleko od toga. Nisu imale nièeg za
jednièkog. Ne znam ta ih je uop te zbli ilo, mada mogu da pretpostavim. D oana mi je je
d-nom rekla da ne eli vi e ni ta da ima sa tom porodicom. Ali je odlazila kod njih, a
kad bi se watila kuæi, govorila je da je to poslednji put da im èuva decu, da j
e to radila samo zbog Katrine, znate, bilo joj je ao Katrine, ali veæ nedelju dan
a kasnije opet bi oti la kod njih." ,,Kako to mislite.mo ete da pretpostavite?" ,,0è
igledno je, zar ne? Svidao joj se Rod er Dejd, ho æu da ka em, previ e joj se svidao.
Mislila je o njemu na naèin na koji ena ne sme da misli o o enjenom èove-ku. Ne poz
najem ga, samo sam jednom upoznala sina, ali kakav god da je, njeno pona anje nije
bilo ispravno. Rekla mi je jednom ili dva puta, ako Katrina nastavi da se tako
pona a, sa svim tim scenama, suzama i dra-mom, da æe ga izgubiti. To sigurno govor
i o tome da je prekoraèila granicu. Rekla sam joj da priziva nevolju, i da se po
na a nemoralno. Èovek mo e da poèini prelju-bu i u srcu, ne samo telesno. Rekla sam
joj to, ali se ona se samo nasmejala i odbila da razgovara o tome."
Yeksford nije bio iznenaden. On svoj privatan i-vot sigurno ne bi poverio toj eni.
Tek to je Berden u ao u sobu zazvonio je telefon i rekli su mu da je na vezi zamen
ik efa policije.
,,Mo e da nastavi istragu, Rejd . Sutra æemo veæ biti sigurni." Fribornu je, èini se,
bilo neprijatno. ,,Ta-mo, ovaj, nema nièega." Da li bi bio sreæniji da su stvarn
o prona li tri le a i potopljena kola?
Berden je bio u Framhrstu gde se voda brzo povla-èila. ,,Kao da je neko izvukao
èep", rekao je. ,,Veæ su-tra u ovo vreme opet æemo moæi da vidimo polja."
Yeksford nije delio njegov optimizam. ,,Kako da shvatimo ovu licemernu Ivon Mudi
? Ako je istina to
"
to je rekla, na koji naèin bi otmica Dejdove dece po-mogla D oani? Time bi ih Samo
zauvek okrenula pro-tiv sebe. Oboje. Ili je sve to gospodica Mudi ka e
obiènala ?"
,,Ko zna? Morate da priznate da ima nekih èudnih momenata u ovoj prièi. Mislim,
za ime boga, ta Katri-na ima zajednièko sa jednom obrazovanom enom ko-ja je èetrna
est ili petnaest godina mlada od nje? Katri-na joj se mo da divila, to je moguæe r
azumeti, ali ta je s D oanom? To to je rekla ova gospodica Mudi zvu-èi kao dobar raz
log zbog koga bi D oana odr avala pri-jateljstvo s Katrinom, i za to je odlazila kod n
jih da im èuva decu. Ali mnogo toga o njima jo uvek ne znamo. Na primer, èini se
da je tog vikenda prvi put prespava-lau njihovoj kuæi..."
,,Ne, veæ sam pitao. Pro log aprila ili maja, nisu mogli da se sete, ostala je da
prenoæi kada su Dejdovi oti li da se nadu sa agentom za nekretnine u Londonu. Rod er
nije hteo da vozi nazad iste veèeri, za sluèaj da
previ e popije."
Berden je klimnuo glavom. ,,U redu. U drugim pri-likama provodila je tamo samo v
eèeri, a mo da je po-nekad èuvala decu da bi Katrina mogla da izade dok je Rod er ra
dio do kasno. A moguæe je da se on ponekad vratio ranije nego to je oèekivao ili
ranije nego to je rekao Katrini. Mo da je ponekad namerno do la bez kola, tako da bi
on morao da je vozi kuæi."
,,Nikada ne bih pomislio da je on tako ve t u zavo-denju. Da ne ka em preljubi."
Berden, koji se dva puta enio, a jednom ostao udovac, rekao je iskreno: ,,Pa, kao
to veæ znate, ja sam imao vanbraène veze, 'ali nikad nisam poèinio preljubu. Ipa
k, èovek sva ta nauèi u ovom poslu."
-Istina. Tvoje re enje je genijalno, ali jo uvek ne zna-m° za to je odvela decu, ako
uop te jeste. To to je
Rut
ukrala dvadeset funti nije nikakva priprema za otmicu dvoje Ijudi. U svakom sluè
aju, kada se tvoja wemen-ska prognoza poka e kao taèna i kad veæ pouzdano sa-znamo
da kola i njih troje nikada nisu bili pod vodom, mo emo da nastavimo sa istragom.
"
,,Bilo bi dobro da poænemo da ispitujemo sve zuba-re u Yelikoj Britaniji, da nam
jave ako ih poseti mlada ena zbog krune koja joj nedostaje. Ili da ih pitamo da
li je neka mlada ena veæ bila kod njih."
,,Mo emo da probamo", rekao je Yeksford, ,,ali ako je inteligentna, kao to ka e , a usu
dujem se da ka em da jeste, premda je njen vebsajt mogao lako da me za-vara, ona j
e sigurno veæ pretpostavila da æemo mi pro-veravati zubare i odluèila je da umes
to da potra i pro-fesionalnu pomoæ ode u apoteku i kupila jo jedno pa-kovanje tog l
epka."
GLAYA 7
Dok se poplava povlaèila, medu nanesenim dubretom prona li su jedan bicikl, dve ko
rpe iz samoposluge, ki- obran sa icama ali bez platna, oèekivane kesice od èipsa, k
onzerve koka-kole, kondome, jednu patiku, raz-lièitu odeæu, stolicu od pruæa, vi
deo-rikorder i turski æi-
lim.
Yeksford je oèekivao nove direktive od Friborna, ali
njih nije bilo. Pozvao je glavni tab i rekli su mu da je zamenik efa policije oti ao
na jednonedeljni godi nji odmor. ,,Mislim da treba da nastavimo sa istragom, zar
ne?", rekao je Berdenu.
,,Ima li svrhe proveravati ovu pronadenu odeæu? Neki od njih su jedva prepoznatl
jivi, skroz su u dronjci-
ma."
,,Pozovi Lin. Neæe koditi da proverimo. Na i priori-teti su roditelji i dalja istra
ga o ivotu D oane Troj."
Rano tog jutra, èim se razdanilo, on je oti ao u obilazak ba te. Muèan posao. Nije b
io nadaren ba tovan. Mno-girn biljkama nije èak znao nazive, nije znao nijedno od
njihovih latinskih imena, nikada nije zapamtio kojim je biljkama potrebno sunce,
kojima hlad, koje biljke tra e mnogo, a koje malo vode. Ali je voleo da ih posmat
ra. Yoleo je da sedi u ba ti, od jutra do veèeri, da u iva u tturisima, ti ini i lepot
i sve dok bledunjavo cveæe ne bi Poèelo da zatvara svoje latice za noæ. Premda m
u je >rauningova pesma bila odvratna, puna odvratnih pri-eva kao to je Jjupko", i
pak je razumeo emociju te pe-. Njegova ba ta je bila sveto podruèje mira. Sada je
100______________________________________Rut Rendel
lièila na moèvaru, jo gore, na moèvaru koju je neko neodgovorno isu io i ostavio je
kao pustaru. Biljke koje su tu rasle i koje je on poznavao kao ,,onaj divan crv
eni bun" ili ,,onaj cvet to divno miri e", ili su potpuno ne-stale ili su pre ivele u
vidu gomile mokrih grana. Bilo mu je ao Dore, vi e nego sebe. Ona je radila u ba ti,
bi-rala biljke, negovala ih, volela to mesto. Samo travnjak, izgleda, voda nije
uni tila, bio je jednako blistav i goto-vo zlobno zelen.
U ao je unutra, izuo èizme i potra io cipele koje je negde ostavio. Dora je razgovar
ala telefonom. Rekla je: ,,Na tebi je da odluèi , zar ne?" Znao je da je u pitanju
ne to neprijatno, ne to o èemu on ne eli ni ta da zna.
Pozdravila se i spustila slu alicu.
,,Bolje mi reci ta Silvija namerava da uradi."
,,Kal æe se preseliti kod nje. Oèigledno, to se moglo i oèekivati, ali Nil je po
besneo. Zbog dece, pretposta-vljam."
,,Nisam iznenaden. I ja bih pobesneo." ,,Ali èini se da se sada primirio, i sam
je na ao neku enu."
Razmi ljao je o tome dok se vozio prema ulici Fo-rest. Da li su on i Dora izuzetno
sreæni zato to su uspe-li da saèuvaju svoj brak? Ili su mo da Ijudi njihovih go-di
na ulagali vi e napora da odr e brak, buduæi da je raz-vod bio, mo da ne ba sramotno, a
li sigurno poslednje re enje kojem su Ijudi pribegavali. Da je Berdenova pr-va ena
po ivela, da li bi njihov brak potrajao? Niko od prijatelja njegovih roditelja i n
iko od njihovih kom ija nije bio razveden. Da li to znaèi da je polovina tih bra-k
ova duboko i potajno nesreæno? Da li se u tim kuæama roditelji estoko svadaju u p
risustvu svoje dece, njego-vih yr njaka? To niko ne zna. Bila mu je mrska i sama p
omisao na Nila, njegovog zeta, koji mu se dopadao i koji je voleo svoju decu. Ni
l sada mora da gleda kako o njegovim deèacima brine neko ko æe im gotovo postati
novi otac, i kome su oni mo da veæ privr eni. Da li i on
amerava da im nade maæehu? A sve je to samo zato to . On Silviji bio dosadan i to
pije dovoljno razgovarao s niom. Mo da gre i, ali zar nije Kal ubistveno dosadan? Yr
emenom æe njegova lepota nestati, kao i njegova fi-zièka moæ, ako je to bio jeda
n od razloga koji su je pri-
vukli...
Odagnaj te misli, rekao je sebi kad su on i Yajn sti-
gli do poslednje ulice u Kingsmarkamu. To je bio njegov prvi susret sa D ord om i Ef
i Troj, Yajn ih je veæ ranije upoznao i razgovarao s njima. Primetio je da je D or
d deblji nego to je on ikad bio i da je mnogo ni i od nje-ga. Njegova ena je imala za
nimljivo lice i manire, bila je ena sna nog karaktera. Te male gotièke kuæe, kojih
je bilo mnogo irom Kingsmarkama i Pomfreta, izgle-dale su slikovito, ali bile su
skuèene i mraène, a nastale su usled neverovatne ideje - prvo Oksfordski pokret,
zatim Raskin, priseæao se - da bi Engleska bila bolje mesto za ivot ako bi se vr
atila u srednji vek. Seo je u stolicu koja je bila premalena za njega.
Posle samo nekoliko reèenica koje je razmenio sa Trojevima, shvatio je da æe Efi
govoriti za njih oboje. Efi je bila praktiènija, manje se prepu tala emocijama, a
pi-tanje koje je nameravao da postavi moglo je da izazove
jake emocije.
,,Zao mi je, ali moram da vam postavim ovo pitanje, ne bih to èinio da ne mislim
da je neophodno." Nedo-kuèivo tamno lice i tamne oèi su se okrenuli ka njemu. »
Cuo sam da je va a kæerka pristala da radi u koli zato to je optu ena da je ukrala nov
ac od jednog uèenika."
,,Ko vam je rekao tako ne to?" To je pitao otac, ne
maæeha.
,,To ne mogu da vam ka em. Da li je to istina?" Efi Troj je govorila sporo i odmer
eno. Yeksford je iz-
nenada pomislio da ako deca veæ moraju da imaju ma-
cehu, l<ao to æe mo da njegovi unuci morati, ova ena i bila pristojan izbor. ,,Istin
a je da je D oana bila optu-
zena da je iz ranca jednog esnaestogodi njaka ukrala
dvadeset funti. On je kasnije to javno porekao. To se dogodilo pre nekoliko godi
na. U pravu ste kada ste re-kli da je zbog toga napustila posao. To je uèinila s
voje-voljno. Nisu je otpustili, niti su tra ili od nje da podne-se ostavku. Nikada
nije optu ena za kradu."
To poslednje je Yeksford veæ znao. Ba se spremao da pita zbog èega je dala otkaz
iako je bila oslobodena sumnje, kada je njen otac planuo. D oana je nevina r-tva, t
aj deèak je bio psihopata, optu io ju je samo zato to je hteo da bude u centru pa nje
, mrzeo je zato to je davala deci mnogo domaæih zadataka. Efi je sve to sa-slu ala
s osmehom, a onda je pomilovala mu a po ruci i obratila mu se tonom kojim bi se ob
ratila detetu: ,,U redu je, dragi, nemoj da se uzbuduje ."
Poslu no, ali i dalje s buntovnim izrazom na licu, D ord Troj je uæutao. Yajn je pita
o: ,,Da li znate ime tog deèaka?"
,,Dejmijan ili Dejmon, jedno od tih pomodnih ime-na. Ne seæam se prezimena." ,,G
ospodine Troj?"
,,Nemojte mene da pitate. Sve to sam eleo je da zaboravim da on postoji. Monstruoz
no pona anje mo-derne dece je izvan moje moæi razumevanja. Ne razu-mem i ne elim da
razumem. D oana nam je mo da re-kla kako se preziva, ali se ja ne seæam. Ne elim da
se seæam. Ljudi vi e nemaju prezimena, zar ne? Jednom je dovela ovde jednog od svo
jih uèenika, ne seæam se za- to, ali je do la ovde i taj uèenik je bio s njom. Obrat
io mi se sa 'D ord e', razumete, zato to je to uèinila mo-ja ena. Ne, oni vi e nemaju pr
ezimena. Svi su u toj koli moju æerku zvali D oana. Kada sam ja bio dete mi smo se
obraæali nastavnicima sa 'gospodine' ili 'gospo-dice', bili smo puni po tovanja...
"
,,Recite mi ne to o va oj æerki", obratio mu se Yeks-ford. ,,Kakva je ona osoba? Kak
va je?" Nameravao je da to pitanje postavi ocu, ali je pogledao u Efi.
103
Na njegovo zaprepa æenje ona je rekla ne to to je Yeksford oèekivao da æe njen mu reæi
njoj: ,,Ako ti ni-\e te ko, donesi nam po olju kafe, dragi."
On je iza ao. Izgledao je kao da nije shvatio da Efi eli da on nakratko izade iz so
be. Ali, da li je zaista to
elela?
,,Majka joj je umrla kada je D oana imala esnaest
godina", Efi je poèela prièu. ,,Udala sam se za njenog oca tri godine kasnije. N
ije mi bilo te ko da budem nje-na maæeha. Poznavala sam je od kada se rodila. Nika
da nije bila buntovnik, nije bila neposlu na. Vrlo je pamet-na, znate, dobila je m
noge stipendije, bila je na Univer-zitetu Varvik i univerzitetu u Birmingemu. Pr
etposta-vljam da je naporno radila, ali uvek je delovala kao da joj je sve lako
polazilo za rukom. To je ono to ste hteli
da znate?
Yeksford je klimnuo glavom. Njen ostareli mu je bio spor i njemu je bilo drago zb
og toga.
,,Bila sam iznenadena kada je odluèila da postane nastavnica. Da predaje u koli.
Ali to je volela. To je njen ivot, reklaje."
,,Udalase?"
,,Svog mu a je upoznala kada su oboje bili na post-diplomskim studijama u Birminge
mu. iveli su zajedno neko vreme. Ralf je bio zaluden za kompjutere. Otac je umro
i ostavio mu popriliènu sumu novca, dovoljno da kupi kuæu. D oana je elela da ivi u
ovom kraju i Ralf je kupio prilièno veliku kuæu. Dobila je posao u koli Haldon Fi
nèu, odlièan posao za tako mladu devojku ali, uostalom, njene kvalifikacije su b
ile odliène. Èini se da su ona i Ralf bili medu onim paroyima koji su se lepo sl
agali dok su iveli zajedno, ali koji nisu mogli da pod-nesu ivot u braku. Raskinul
i su godinu dana kasnije, °n je prodao kuæu a ona je od svog dela novca kupila k
uæicu."
Efi se slatko nasmejala kada je videla mu a kako ne-spretno dr i poslu avnik sa oljicam
a iz kojih se preli-
vala kafa. Dobili su kafu u velikim oljama, sa mlekorn a da ih niko nije pitao da
li ele mleko u kafi, bez ka i-ke, bez eæera.
,,Hvala, D ord e."
Nije rekla ni ta to njen mu ne bi smeo da èuje, po-mislio je Yeksford. Mo da bi to uèi
nila da se on zadr ao malo du e. D ord , koji je èuo njene poslednje reèi, po-èeo je da
kritikuje tu kuæu u Kingbrid Mjuzu. Prema-la je, lo e je projektovana, prozori su s
uvi e uski, stepe-nice opasne. Psihijatar bi to nazvao projekcijom, pomi-slio je Y
eksford koji je primetio da su stepenice u ovoj kuæi strme i uske kao merdevine.
Obratio se ocu: ,,Va a æerka vozi va a kola, ako sam dobro razumeo."
Yeksford je dobro pretpostavio da æe to pitanje iza-zvati dug i zamr en odgovor. D o
rd je isprièao nadu-gaèko i na iroko za to je kupio nova kola i za to je pre-neo vlasni t
vo na svoju æerku umesto da ih sam vozi. Efi ga je spretno prekinula kada je nap
ravio pauzu da bi popio gutljaj kafe.
,,Moj mu vi e nije bio siguran za volanom. Odjed-nom je postao jako nervozan da æe
izazvati saobraæajnu nesreæu." Ilimo daveæjeste, pomislioje Yeksford. ,,Vid mu je
slabio. Naravno, trebalo je da ja preuzmem vo- nju na sebe, ali ja ne umem da vozi
m. Nikada nisam nauèila. Sme no, zar ne? D oana je rekla da eli da ku-pi kola, a D ord j
oj je rekao da to ne èini, da mo e da uzme na a."
Ne samo da nije delovao uvredeno to je razgovor preuzela njegova ena, D ord Troj je i
zgledao ponosan zbog toga. Milovao je njenu ruku kao da eli da joj èe-stita. Efi
je nastavila: ,,D oana je poèela da radi samo-stalno, kao prevodilac i lektor. I n
aravno, dr ala je pri-vatne èasove francuskog i nemaèkog. Uèenici su uglav-nom dol
azili kod nje kuæi, ali bi ponekad ona i la kod njih. Zatim je razvila taj posao p
rivatnih èasova francu-skog preko interneta. Ne znam taèno kako se to zove, vi s
igurno znate bolje od mene. Jedna kompanija ima veb~
U UMI
105
sajt, a ona tu stavUa svoje lekcije, prvo poèetni kurs, pa sred'nji, a sada raz\
dja'i kurs za vi i nivo. Ne znam ta bih jo mogla da vam ka em."
Kakva teta to se stari mu vratio! ,,Da li se zaba-vljala s nekim posle razvoda, gos
podo Troj?"
,,Ne, nije imala nijednog momka", rekao je D ord . MNije imala vremena za te stvari.
Morala je da poène novu karijeru, zar ne? Nema tu mesta za mu karce i sliène glup
osti."
Maæeha je rekla: ,,D oana nije volela decu, sama mi je to rekla. Malu decu, da bud
em preciznija. Naravno, volela je onu koja su dovoljno stasala da je mogla da ih
poduèava. Yolela je pametnu decu. Ne bi se ponovo udala samo zato to eli da ima d
ecu."
Po reèima njihove bake, Dejdova deca su zaista bila pametna. ,,Gospodine Troj, g
ospodo Troj, da li ste ikada èuli za crkvu Dobrog jevandelja? Njihov slogan je '
Go-spodvoli èistotu ivota'."
Oboje su ga tupo pogledali.
,,D ajls Dejd pripada toj crkvi. Gospoda Troj vam to nikad nije pomenula."
,,Ne, nikad", rekla je Efi. ,,D oana nije religiozna. Ne mislim da je bila posebno
zainteresovana za religi-ju."
,,To su sve gluposti, abraka-dabra", rekao je njen mu . ,,Sla em se s njom."
,,Nakraju", rekao je Yeksford, ,,da li je D oana ima-lakrununazubima?"
,,Krunu?"
>,U Dejdovoj kuæi smo prona li predmet za koji veru-jemo da je krunica sa zuba. Èi
ni se da joj je veæ ranije ispala, i da ju je privremeno, i oèigledno neuspe no, ^
ratila na mesto uz pomoæ nekakvog lepka."
Efi je taèno znala o èemu je on govorio. ,,Da, imala
e naylake na nekoliko zuba. Uradila je to pre vi e godi-
^a jer su izgubili boju. Rekla je da su je èmili starijom,
st° naravno nije bilo istina. Mislim da je imala tek dva-
i
Bl
106
Rut Rendel
UMI
107
deset jednu godinu kad je to uradila. Krunice o kojirna govorite otpale su pre d
ve ili tri nedelje, zapravo ispale su dok je jela èokoladu s karamelom u ovoj ku
æi. Rekla je da bi trebalo da ode kod zubara, ali nije imala vreme-na. Te nedelj
e nije mogla da ide. Ja sam se ba sprema-la da podem u kupovinu i zamolila me je
da joj kupim tubu tog lepka u apoteci. To sam i uèinila."
Kod drugog braènog para samo je majka bila kod kuæe. Rod er Dejd je, po obièaju, b
io na poslu. Katrinina maj-ka je bila s njom, ena nimalo nalik Katrini, i veoma r
azlièita od Matilde Keri , bucmasta i sna na, prava majèinska figura, obuèena jednos
tavno, suknja, bluza, d emper i cipele na niranje. Kuæa je izg³edala drukèi-je, kao
da je neko drugi zaveo red. Nikada nije bila pr-ljava, veæ pre neuredna, ali go
spoda Brus je preuredila kuæu kao prava domaæica. Sva stakla su bila obrisana, p
ra ina uklonjena, razbacani èasopisi uredno slo eni. U vazi koja je izgledala kao da
nema nikakwi svrhu sada su stajale crvene i ute hrizanteme, a crna maèka s kr-zn
om poput satena, verovatno vlasni tvo gospode Brus, izle avala se kraj kamina.
Jedina neuredna i zapu tena stvar u toj sobi bila je Katrina Dejd, koja je sedela
sklupèana, sa æebetom oko ramena. Nekada lepe smede lokne sad su visile opu te-no
i be ivotno, a lice joj je bilo ispijeno. Yeksford je ose-tio da neæe biti vi e glum
e, ni poziranja i dramatiènih scena. Suoèena sa stvarno æu, Katrina nije vi e imala
potrebe za tim. Yi e nije marila za to kako izgleda i ka-kav æe utisak ostaviti.
U toj kuæi niko im nikad nije ponudio kafu ili èaj, èak ni vodu. Dorin Brus je s
ada ponudila sva tri. Da su prihvatili ponudeno piæe, razmi ljao je Yeksford, ono
bi bilo poslu eno u porcelanskom servisu na poslu avniku prekrivenim èipkastom platn
enom salvetom. Pitao je
MAÈIÆL
baku kada je poslednji put videla Sofi i D ajlsa i kada je sa njima poslednji put
razgo^arala telefonom.
Lièila je na enu koja ima dubok i prijatan glas, ali njen glas bio je visok i kre t
av. ,,Nikada ne razgovaram s njima, dragi gospodine. Ne volim telefone, nikad ne
znam o èemu da razgovaram. Mogu da ka em ta imam da ka em, ili da prenesem poruku, a
li to se tièe razgo-vora, to ne umem, i nikada neæu nauèiti."
,,Koliko nam je poznato, bili su kod vas za vreme kolskog raspusta."
,,Ah, da, to je veæ ne to sasvim drugo. Mi volimo ka-da su deca s nama, to je ne to
sasvim drugo. Uvek do-du kod nas za vreme raspusta, za Uskrs, a ponekad i preko
leta. Tamo gde mi ivimo ima mnogo zanimljivih stvari. To je divna kuæa, u prirodi
, potpuno izolovana, veoma zanimljiva za mlade."
Yeksford je pomislio kako tu nema nièeg zanimlji-vog za mlade. Naroèito za one m
lade koji su koristili D oanin vebsajt. Naravno, nije nikada bio tamo, ali je pozn
avao taj priobalni deo Safoka. To je potpuno izolo-van kraj, premda je samo oko
sto kilometara udaljen od Londona. ta bi oni tamo mogli da rade? More je bilo uda
ljeno svega petnaest kilometara, ali to nije bilo ure-deno turistièko mesto, a b
ilo je te ko etati drumom po kome se odvijao brz saobraæaj. Nije bilo nikakve zabav
e za mlade, nije bilo omladinskih centara, bioskopa, pro-davnica, a kroz to mest
o autobus je prolazio verovatno samojednom dnevno.
,, ta vi mislite, gde su D ajls i Sofi, gospodo Brus?"
Pogledala je svoju æerku. ,,Pa, ja to ne znam. Nisu
fli ni blizu nas. Sigurna sam da su bili sreæni kod kuæe,
ftiali su sve to su eleli, njihovi roditelji su èinili za
njih sve to su mogli. Oni nisu bili jedna od onih, kako
e to ka e, nesredenih porodica."
Primetio je da je upotrebila pro lo vreme. To je ve-
Dvatno primetila i Katrina, jer se iznenada okrenula
Prema njemu, jo uvijena u æebe, i uzviknula: ,,Kada æe-
108
Rut Rendel
UMI
109
te ih pronaæi? Kada? Da li ste ih tra ili? Da li je bilo ko tra io?
Odgovorio joj je smireno, jer to je bilo istina: ,,Go-spodo Dejd, sve policijske
stanice u Yelikoj Britaniji znaju da su oni nestali. Svi ih tra e. Obratili smo s
e jav-nosti preko televizije. Svi mediji su obave teni. Nasta-viæemo da èinimo sve
to mo emo da ih pronademo. U to vas uveravam."
To mu je zvuèalo tako jadno i bespomoæno. Dva ti-nejd era i ena od trideset jedne g
odine su nestali bez traga. Lice se ponovo sme uralo i suze su poèele da liju prek
o njega tako da je ubrzo bilo mokro kao da ga je gurnula pod slavinu.
Kasnije tog dana razgovarao je o tome sa Berdenom. ,,Pro lo je skoro dve nedelje,
Majk."
,, ta rnislite, ta im se desilo? Sigurno imate neku teoriju. Uvek je imate."
Yeksford nije rekao da je Berdenova teorija o davlje-nju uticala na Friborna da
obustavi istragu u periodu od osam dana. ,,D oana Troj nema kriminalni dosije. To
je ono to znam pouzdano. Ali, ta je istina u vezi s navod-no ukradenom novèanicom?
I da li je bilo sliènih inci-denata u njenoj pro losti?"
,,Prona Ii su njenog biv eg mu a. On vi e ne ivi u Brajtonu. Preselio se u Sautempton, sa
da ima novu de-vojku koja je odande. Mo da bi on mogao ne to vi e da nam ka e o njoj."
,,Imam utisak da je ta ena prilièno zagonetna. Mla-da ena koja je jednom bila udat
a, ali se posle toga ni sa kim nije zabavljala. Nastavnica koja voli da predaje,
ali ne voli decu, pa ipak prilièno èesto brine o dvoje dece dok su njihovi rodi
telji zauzeti. Ako je i imala prijatelje, pored Katrine i, uslovno govoreæi, nje
ne prve kom ini-ce, mi nismo nijednog prona li. Kada ju je kom inica prekorela zbog mo
guæe veze sa Rod erom Dejdom, ona se nasmejala, ali nije porekla tu optu bu. Moramo
da saznamo vi e."
MNiste mi rekli koja je va a teorija."
',Majk, na osnovu dokaza koje imamo, pretposta-vljam da je D oana ubila tu decu. N
e znam ta je bio njen motiv. Ne znam ni gde je to uèinila, osim to znam da to nije
bilo u kuæi Dejdovih. Ne znam gde je sakrila tela, niti ta je uèinila sa svojim
automobilom. Ali, ako se sve to dogodilo u subotu uveèe, imala je vremena da ih
se re i, i dovoljno wemena da ode iz zemlje pre nego to iko sazna da su nestali."
,,Ali, ona nije napustila zemlju. Na li smo paso u njenoj kuæi."
,,Taèno", rekao je Yeksford. ,,A mi ne verujemo u la- ne paso e, zar ne? Osim kada s
u u pitanju pijuni, gan-steri i medunarodni prevaranti, naroèito oni izmi ljeni. Al
i to bi uèinila samo u sluèaju da su ubistva bila pa lji-vo isplanirana, a ja sam
siguran da nisu. Ma kako neve-rovatno zvuèi, odvela je tu decu nekud i ubila ih
u afek-tu, zato to je psihopata i zato to mrzi tinejd ere. A ako misli da su to glupo
sti, ima li neku bolju teoriju?"
GLAYA 8
Toksborou le i severnoistoèno od Kingsmarkama, od-mah preko granice s Kentom, na s
asek koj strani auto-puta M20. Nekad je to bio mali, izuzetno lep starinski grad,
ali je njegovo uni tenje poèelo sedamdesetih go-dina s dolaskom industrije u njego
vu okolinu, a dovr e-no je kada je izgraden prilazni put koji je spajao grad s aut
oputem. Ali nekoliko sela u njegovoj okolini saèuva-lo je lepotu i dra . Jedno od
tih mesta je Pasam Sind en koji je, buduæi da je udaljen samo oko tri i po kilomet
-ra od eleznièke stanice Pasingem Park, omiljena loka-cija dobrostojeæih Ijudi. J
edan od njih se zvao Piter Bakston, koji je pre dve godine kupio Pasingem Hol ka
o svoju vil<endicu.
Prvobitno je nameravao da tamo odlazi svakog pet-ka uveèe i da se u ponedeljak u
jutru vrati u London, ali Bakston je uskoro saznao da bekstvo u provincije Ken-t
a nije bio tako lak poduhvat kako se isprva èinilo. Kao prvo, saobraæaj petkom p
osle èetiri popodne i pre devet uveèe je nemoguæ. Povratak u ponedeljak ujutru j
e ta~ kode nemoguæ. Povrh toga, razna dogadanja na koja su taj veliki medijski t
ajkun i njegova ena bili pozivani odvijala su se najèe æe petkom ili subotom uveèe,
premda ni nedeljni ruèkovi nisu bili retkost. Naroèito zimi takvi pozivi su bil
i èesti, tako da su tek prvog vi-kenda u decembru on i njegova ena uspeli da odu
u Pasingem Hol, posle vi e od mesec dana. Kuæa se nalazila na lednom obronku neve
likog brda i Bakston je znao da nije bilo opasnosti od poplave. U svakom sluèa-j
u, Polin, koja je dolazila dva ili tri puta nedeljno i bri-nula o kuæi, javila j
e eron Bakston da je sve bilo u re-
U UMI
111
du Njen mu je nekad takode radio za Bakstone kao domar i ba tovan, ali je*prestao d
a radi u u oktobru zbog bolova u ledima. Piter Bakston, roden u Grinièu, tada je
shvatio koliko je ova bolest bila rasprostranjena u provinciji. Osim ako nije b
io spreman da plati ogromnu svotu novca za najjednostavnije usluge, nije mogao d
a nade nikog da radi za njega upravo zbog bo-lova u ledima.
On i eron su stigli u petak kasno uveèe, prvog de-cembra, dovezli su se po ljunèano
m stazom kroz umu koja je obuhvatala pow inu od osam hektara i stigli do ulaznih vr
ata. Spoljna svetla su bila upaljena, grejanje ukljuèeno a kreveti presvuèeni èi
stom posteljinom. Po-lin oèigledno nije imala bolove u ledima. Davno je pro- la po
noæ i Bakstoncwi su oti li pravo u krevet. Yremen-ska prognoza je bila dobra, nisu
predvidali ki u, a Pite-ra je u pola devet ujutru probudilo sunce koje je probi-j
alo kroz prozor njegove spavaæe sobe. Bilo je rano po njegovim merilima za viken
d, ali za stanovnike ove pro-vincije to je bilo gotovo podne.
Pomislio je da odnese eron olju èaja, ali je odluèio da je ne budi. Umesto toga, o
bukao je jaknu marke barbor koju je skoro kupio i par zelenih cipela, obaveznu o
de-æu jednog zemljoposednika u provinciji, i iza ao napo-Ije. Sijalo je sunce i ni
je bilo naroèito hladno. Piter je bio veoma ponosan na svoj posed od dvadeset ju
tara ze-mlje, ali je taj ponos èuvao kao tajnu. Èak ni eron nije znala za to. to s
e nje tièe, ta ba ta, zeleni bre uljci, u-nia i travnjaci bili su ne to to se moglo oèek
ivati da po-seduje ena poput nje. To je nekako prirodno i lo uz zvezdu modnih revij
a, uz jednu od retkih manekenki K°ja je bila poznata - irom nacije, ako ne i irom
sveta samo po svom kr tenom imenu. Ali Piter se potajno uièio tim posedom. Namerav
ao je da ga pro iri, i veæ je Poèeo pregovore sa vlasnikom susednih polja. Sanjao
je
112
Rut Rendel
0 ogromnoj ba tenskoj urci, koju je planirao da prire-di narednog leta, sa atorom i
piknik stolovima na trav-njaku posutim cveæem, na otvorenom prostoru usred ume.
Sada je i ao ka tom proplanku, stazom koja je pro-lazila kroz planta e graba. Èak i
u odsustvu Polinog mu a trava du ivice nije previ e porasla - Piter jo ni-je znao da t
rava gotovo da ne raste izmedu novembra i marta - ali ipak mora da pronade sebi
novog ba tovana
1 umara, i to uskoro. eron je mrzela nered i zapu te-nost. Yolela je da ostavi doba
r prvi utisak na posetioce. Skrenuo je na stazu i upitao se za to ne pevaju ptice.
Jedini zvuk koji je mogao da èuje bilo je gasno zujanje bu ilice zbog èega je pre
tpostavio da njegov sused ne to radi oko ograde. Bio je to, u stvari, detliæ èije
bi ga pri-sustvo odu evilo da je samo znao da je tu.
Staza je vodila do starog kamenoloma, ali je on skrenuo levo i po ao drugom stazom
. Piter nije name-ravao da ide do starog kamenoloma koji je sad bio za-pu ten pod
slojevima krede. Na zavoju staze primetio je ne to to bi neko obazriviji primetio è
im bi si ao sa sta-ze. Brazde automobilskih guma duboko useèene u sta-zu. Brazde n
isu bile nove. Jo su bile ispunjene vodom, mada nije bilo ki e veæ danima. Piter se
oswnuo i po-gledao u smeru iz koga je do ao i video da tragovi guma poèinju jo od
puta. Neko je bio ovde od kako je on po-slednji put bio u Pasingem Holu. Polinin
om mu u, ka-ko je rekla Polin, bilo je zabranjeno da vozi zbog bolo-va u ledima, a
ona nikada nije nauèila. To nisu bili oni. Farmer sa susednog zemlji ta je mogao
da ude u umu, ali bi svakako do ao pe ke. Neko nepoznat je bio ovde. eron æe pobesneti
...
Piter je sledio brazdu sve do poèetka kamenoloma. Bilo je oèigledno da je to voz
ilo, tagod da je, jednim de-lom si lo sa staze, nastavilo da ide preko travnjaka i
pre- lo preko dve mladice drveæa. Tu je bilo mnogo mladica i grmlja, i medu njima
je video kola, tamnoplava kola koja
MAÈIÆI
U UMI
113
le ala na jednoj strani ali se nisu potpuno prevrnula. Yisoko drveæe ih je spreèi³
o da se prevrnu na krov. Zatim je na jarkom suncu i u toj ti ini koju je naru avalo
samo kljucanje detliæa, osetio miris. Mora da je miris bio pri-sutan sve vreme,
ali prizor koji je ugledao otupeo je sva njegova èula. Veæ je jednom osetio sliè
an miris, kada je bio veoma mlad, siroma an i radio kao èistaè restorana subotom u
vcèe. Restoran je zatvorila sanitarna inspekci-ja, ali pre nego to se to dogodilo
on je jedne veèeri otvo-rio plastiènu kesu koja je stajala uza zid. Imao je pun
du-bravnik koji je trebalo isprazniti, ali èim je otvorio kesu zapahnuo ga je u a
san smrad, a na dnu je video trulu i-votinjsku utrobu punu belih crva.
Otprilike isti smrad dolazio je iz kola, u njegovom kamenolomu. Nije hteo da nas
tavi dalje ra èi æavanje. Sada mora da se vrati do kuæe i pozove policiju, Da je nos
io svoj mobilni, kao to uvek radi kada je u Londo-nu, pozvao bi na licu mesta. Po
zvao bi 999, broj lokal-ne polidje. Ali provincijski gospodin u jakni marke bar-
bor ne nosi mobilni, on jedva da zna ta je to. Piter se vratio putem kojim je do ao
, oseæajuæi slabost u koleni-ma. Da je doruèkovao pre nego to je iza ao, verovatno
bi mu pozlilo.
eron je ustala i sada je sedela za kuhinjskim sto-lom, sa oljom instant kafe i èa om
soka od pomoran-d e pred sobom. Premda je bila izuzetno lepa i dobro gradena, eron
je jedna od onih ena koje izgledaju sa-svirn drukèije, i neuporedivo bolje, kada
se lepo obuku, na minkaju i naprave frizuru. Bila je u svom prirodnom izdanju, no
rmalno za to doba dana, u staroj kuænoj ha-Ijini, u èupavim papuèama. Njeno lice
bilo je bledo, ma-sno i anemièno, a njena pepeljastoplava kosa zamr ena. Takav st
il bi mo da bio moderan, ali ne sa pramenovi-ma koji trèe pod pravim uglom u odnosu
na lice, dok su na temenu potpuno slepljeni poput kukuruznog po-'ja koje je vet
ar sravnio sa zemljom. eron je bila toliko
I
114
puna samopuzdanja zbog dobrog izgleda sve vreme H je marila samo kada je trebalo
nekog da impresioniøa' ,, ta se dogodilo?", pitala je. ..Izgleda kao da si vi-deo
le ."
Piter je seo za sto. 1 jesam. Odnosno, mislim da je-sam. Treba mi piæe."
Za eron su ove poslednje reèi bile znak za uzbunu mnogo vi e nego reèi koje su im p
rethodile. ,,Ne, ne tre' ba ti. Ne u devet ujutru. Seti se ta ti je rekao doktor
Klajn."
,, eron", rekao je Piter, uzimajuæi njen sok od po-morand e kao ute nu zamenu, ,,u kam
enolomu su ko-la, neko je u njima, neko mrtav. Smrdi odvratno, na tru-lo meso."
Zagledala se u njega. 0 èemu to govori ?" ,,Rekao sam, neka mrtva osoba se nalazi u
kolima u kamenolomu. U na em kamenolomu, gore u umi."
Ustala je. Bila je 12 godina mlada, ali mnogo jaèa od njega, oduvek je to znao.
Ako je ikada postojala opa-snost da on to zaboravi, ona bih ga podsetila. ,,Ta k
ola, da li si pogledao unutra?"
,,Nisam mogao, mislio sam da æu povratiti. Moram da zovem policiju."
,,Nisi pogledao unutra, samo si osetio miris. Otkud zna da je u pitanju telo? Otk
ud zna da nije trulo me-so?"
,,Bo e, prijalo bi mi piæe. Za to bi u kolima bilo tru-lo meso? U kolima treba da je
vozaè, i mo da putnici. Moram da pozovem policiju."
,,Pit", rekla je eron glasom koji bi vi e odgovarao borcu za prava ivotinja ili neko
m politièkom aktMsti koji se bori protiv kapitalizma, nego supermodelu. ,,^ mo e to
, to je ludo. To nije tvoj problem. Da nisi otisac tamo gore, a bog sveti zna ta
si tamo tra io, nikada n bi video ta kola. Verovatno ti se i smrad samo prièii
F ii ljML
115
ce pritinjawaju stvari.;
Niie mi se prièiialo, Seron, i znam èija su kola. To
Lj plavi VW golf koji je nestao, onaj koji pripada eni koja je kidnapovala onu de
cu. Bilo je na televiziji, bilo je u novinama."
Otkud to zna ? Da li si se pribli io da pogleda ? Ne "nisi. Nisi siguran da je to golf
, video si samo neka
plava kola."
,,Pozvaæu policiju."
,,Ne, neæe , Pit. U jedan ruèamo sa Vorenoviina, ve-èeras idemo na urku kod Gilbert
ovih. Neæu to da pro-pustim. Dovede li policiju ovamo, neæemo moæi nikud da idemo
. Biæemo zaglavljeni ovde, i na kraju krajeva to nije na problem. Ako ima tela u
kolima, u ta sum-njam, oni æe posumnjati na tebe. Misliæe da si ti to ura-dio. On
i uvek misle da je kriv onaj ko pronade telo. Dr- aæe te ovde nedelju dana radi is
trage, a onda æe te od-vesti pred sud. Da li je to ono to eli , Pit?"
,,Ne mo emo tek tako da ih ostavimo."
Kada je njen mu to rekao, eron je znala da je do-bila bitku. ,,Ako misli da ne mo emo
kola da ostavimo tamo, za to ne bismo mogli? Ne moramo da se pribli a-ramo tom mest
u." Lako je njoj, ona im se nije ni pribli-Sla. ,,Kada dodemo na proleæe, biæe l
i æa na drveæu i re æe prekriti novi izdanci i neæe biti u stanju da ih vi-
Ne vidim za to ona ne bi tamo stajala godinama."
,,Recimo da ih neko drugi nade?"
..Odlièno. Pusti neka ih nadu. To onda neæe uticati na nas, zar ne?"
Pitera u svoje stanovi te i
ii zaP°ène proces koji æe trajati dva sata
Ce Jp.uèiniti spremnom da krene na ruèak kod Vo-^1 ^ °ti a° u trPezariJu Sde se- s
lobodan od r m^' poslu io èa om yiskija. Uskoro je smrad jegovih nozdrva. Tek posle
dva sata ponovo
116
su pokrenuli tu temu. Yraæali su se sa imanja Trolfild Farm, gde su ruèali, a ero
n, koja nikada nije okusila ni ta jaèe od minerlne vode, vozila je Pitera koji je
bio pijan kao letva.
,,Moram da sutra zovem policiju", rekao je, srièuæi reèi. ,,Reæi æu im da sam ih
tek video." ,,Neæe ih zvati, Pit."
,,Verovatno je protiv zakona da pokrijem - ovaj, da sakrijem - le ."
,,Nema nikakvog le a. Uèinilo ti se." lako je preterao u piæu za vreme ruèka, Pite
r je na-stavio da preteruje i kod Gilbertovih. U normalnim okolnostima, on se ma
nje-vi e dr ao granica koje mu je postavio doktor Klajn jer je eleo mu jetra potraje
jo barem nekoliko godina. Ali normalne okolnosti nisu podrazumevale pronalazak na
pu tenih kola koja su smrdela na raspadnuti le . Sledeæeg dana se i sam ose-æao kao
le koji se raspada i nije pozvao policiju, samo se u tri popodne izvukao iz kreve
ta i odvezao oboje na-zad u London.
,,Daleko od oèiju, daleko od srca" veoma je mudra izreka. Kada se watio u Saut K
ensington, gde su jedina kola koja su bila parkirana bila njegova, i kola drugih
stanovnika koji su svoja kola ostavljali na ulici, i gde je jedino drveæe bilo
ono posadeno du ploènika, seæanje na njegovo otkriæe poèelo je da bledi. Mo da je s
amo umislio smrad. Mo da nije u pitanju le mrtvog èoveka, veæ mrtvog jelena ili krt
ice koja le i zarobljena ispod ra-stinja. ta on uop te zna o ivotu u prirodi? eron je b
i-la u pravu kada je rekla da on nije mogao da vidi, s me-sta na kome je stajao,
da li je to bio VW golf ili neki dru-gi auomobil. Nije video zadnji deo kola na
kome je pi-sala marka.
Piter je bio zauzet èovek. Trebalo je izbeæi kupovi-nu preduzeæa i ubrzati integ
raciju. To je bila njegova stvarnost, u oblakoderu sa staklenom fasadom kraj Tra
falgar Skvera, dok su zbivanja u provinciji u Kentu
U UMI
117
bila daleko od njega. fyli petak uvek dode, ako ne umre i ako ne dode kraj sveta.
Njegov naèin da nastavi s izbegavanjem te teme bio bi da uop te ne ode u Pasam Sin
d en, ili barem ne pre Bo læa. Ali dogodilo se ne to èudno. Nije mogao da pre-stane da
misli na to. Znao je da su kola tamo, i znao je da je smrad dolazio iz unutra njo
sti kola. eron je bila u pravu kada je rekla da je on umi ljao stvari. Bio je ob-da
ren, ili proklet, sa bujnom ma tom, koja je sada uve-æala taj automobil izvan njeg
ovih stvarnih proporcija, raskrèila je grmlje i drveæe koji su ga delimièno skri
va-li, a to je samo pojaèalo smrad i prenelo ga sa njegovog izYori ta u kamenolomu
, kroz umu, du druma, sve do kuæe. Poèeo je da zami lja da æe ga, kada sledeæi put b
u-de oti ao u svoju kuæu na selu, kad god to bilo, zapah-nuti smrad èim skrene na
put s glavnog druma. Neizbe- no, stigao je petak. eleo je, a i nije eleo da ide u Ke
nt, a sada se upla io da æe ga prisustvo tog automo-bila u njegovom kamenolomu otu
diti od prelepe kuæe i imanja, da æe mu oni postati odvratni. ta ako nikad vi- e ne
po eli da ode tamo?
eron nije imala nameru da ide u Pasingem Hol dve nedelje za redom. Divno je imati
kuæu na selu, samo ako ne morate èesto da idete u nju. Korisno je kao ne to to mo et
e pomenuti onako uzgred nekome kraj koga sedite na veèeri. Kupila je novu haljin
u koju je planirala da no-si na humanitarnoj gala veèeri u Dorèesteru u subotu u
veèe, a u nedelju joj na ruèak dolaze majka i sestra i jo èetiri druga, ketering
je veæ poruèen. Nijedan od njih dvoje nije hteo da pomeri svoje planove da bi ot
i li u Pa-singem. Piter se nije usudivao da pode bez nje. Tako ne-st° mu se nikad
nije dogodilo. Mora da ve ba da odagna taj automobil iz svojih misli i da se vrati
u svoje preda-snje bezbri no stanje, u kome je bio pre nego to je oti-Sao da eta po
umi pro le subote ujutru.
GLAYA 9
Èim je sve razjasnio sa hamp irskom policijom, Veks-ford je pozvao Ralfa D eningsa n
a sastanak. to pre, molim vas. Morao je da ostavi poruku na telefonskoj se-kretar
ici. Na stolu pred njim le ala je hrpa izve taja i poruka iz drugih policijskih izvo
ra, i dok ih je pregledao shvatio je da je veæina bila negativna. Isto je bilo i
sa ve-oma dugaèkim spiskom svih moguæih mesta na kojima su tri nestale osobe bi
le videne. Smatrali bi da zanema-ruje svoj posao ako ih ne bi proverio, iako je
znao da su prièe o tome kako je D oana Troj poku ala da proda dvoje dece na internet
u, i kako su se ona i D ajls Dejd venèali u Gretni Grin bile obiène gluposti. Beri
Vajn, Karen Malhajd, Lin Fenkort i ostali æe preuzeti taj mu-èan zadatak.
Nekoliko sati je pro lo, a za to vreme on je jo dva puta okrenuo broj telefona u Sa
utemptonu pre nego to mu je Ralf D enings uzwatio poziv. Glas mu je bio opre-zan, g
otovo upla en. 0 èemu se radi? Kakve veze ima Kriminalistièki menad ment Kingsmarkam
a s njim? On ne ivi u tom kraju veæ est godina.
,,Proèitali ste novine, gospodine D enings? Yideli ste objavu na televiziji? Pro lo
je veæ dve nedelje otka-ko je va a biv a ena nestala."
,,Mo da, ali to nema nikakve veze sa mnom. Ona je moja biv a ena."
IzgoYorio je tu reè ne kao da medu njima vi e nije postojala nikakva veza, veæ kao
da je D oana Troj neka-kav tabu o kome se ne sme govoriti.
Ipak bih voleo da vas vidim. Postoje va na pitanja koia' moram da vam postavim. Ka
da bi bilo zgodno da vas ja i moj kolega posetimo?"
nU mojoj kuæi?"
,Gde drugde, gospodine D enings? Ne tra im da do-dete ovde. Razgovor ne bi trajao du
go, najvi e jedan
sat."
Usledila je duga ti ina. Yeksford je pomislio da je
veza prekinuta.
,,Gospodine D enings, da li ste tamo?" Odsutnim glasom D enings je promucao: ,,Da, d
a..." Zatim je rekao, kao da donosi odluku koja æe mu zau-vek promeniti ivot: ,,S
lu ajte, ne mo ete da dodete kod mene kuæi. To nije moguæe. To bi iziskivalo previ e -
obja njavanja a zatim... Zaista je neophodno da me vi-
dite?"
,,Mislio sam da sam bio jasan, gospodine", rekao je
Yeksford strpljivo.
,,Mo emo nekako da se dogovorimo. Mogli bismo, pa, da se nademo negde napolju. U k
afiæu - ne. U... u restoranu, da popijemoo kafu. ta ka ete na to?"
Nije mogao ba da insistira na tome da tog èoveka po-seti u njegovoj kuæi, mada mu
je on probudio radozna-lost. D enings je verovatno mogao da mu ne otvori vra-ta,
ili da ne bude u kuæi kad on dode, ili da otvori vrata li ga ne pusti unutra. U
ovoj situaciji nije mogao da do-
nalog za pretres. ,,Vrlo dobro", rekao je.
D enings je odluèio u koliko sati narednog dana tre-"a da se sretnu i odluèio je d
a æe to biti u kafeu. Tamo lrna dovoljno mesta za parkiranje, rekao je, a glas m
u je sada bio gotovo bezbri an. I kafa je odlièna, slu e deve-deset devet razlièitih
vrsta. To je njihov za titni znak, zato se kafe i zove Kafe devedeset devet. Yeks
ford mu se Zahvalio i spustio slu alicu.
120
Rgnriel
Za to D enings odbija da se nadu kod njega? Porni-slio je na moguænost da je D oana Tr
oj mo da tamo. JQ gore, mo da su tela D ajlsa i Sofi Dejd tamo sakrivena Yeksford nije
prihvatio nijednu od te dve moguænosti. D enings je mogao nekud da skloni D oanu u v
rerne razgovora. to se tièe tela, ako su recimo zakopana u njegOYoj ba ti, on ne bi
odbijao da primi policiju veæ bi je oberuèke doèekao, praveæi spektakl od toga.
Pa, ta je onda razlog? Re io je da to sazna.
Kada je telefon ponovo zazvonio pomislio je da je to D enings koji se javlja da pr
omeni plan. Ali bila je to nje-gova æerka Silvija. Zvala je iz Hajda, pribe i ta za e
ne gde je sada radila dve veèeri i jedno prepodne u nedelji.
,,Mo da veæ zna tata, jedan èovek samo to je uhap- en ba ispred ove zgrade, zato to je
voju enu napao èekiæem. Yidela sam, sa svog prozora. Jo sam uznemi-rena zbog toga.
"
,,Nisam iznenaden. Ne misli valjda da ju je ubio?" ,,Ne, nije bilo tako stra no. Ni i
je od nje. Ciljao je na njenu glavu, ali je pogodio u rame i leda. Pala je do-l
e vri teæi, a onda - onda je prestala da vri ti. Neko je zvao policiju i ona je do la.
Sedeo je kraj svoje ene na ploèniku i plakao, jo uvel< dr ed èekiæ u ruci. Svuda je
bilo krvi."
,,Da li eli da dodem?"
,,Ne, u redu je. Mislim da sam samo elela da s ne-kim razgovaram o tome. Kal je d
anas uzeo kola, rekao je da æe doæi po mene. Biæu u redu."
Yeksford je stisnuo zube, ali tek kada je ona spusti-la slu alicu. Da li to znaèi
da onim danima kad radi u Hajdu pu ta Èapmana da koristi njen auto, a ona odla-zi
na posao autobusom? Mo da samo ponekim danima, ali i to je dovoljno lo e. Zar on nem
a svoj auto? Lepo se on sna ao, pomislio je otac, lepa i velika kuæa, stari up-ni d
vor koji je Nil renovirao, gotova porodica, auto na kori æenje, i sve to to zato to
je bio Ijubazan, ili ta god veæ, prema jednoj usamljenoj eni.
MAÈIÆI
"~~
pogledao je kroz prozor. Ponovo je padala ki a, fina
sitna ki a koja, kada je jedAom poèela, izgleda nije mo-ela da pronade razlog da p
restane. Auto je do ao iz uli-ce Haj, brisaèi su ukljuèeni na najveæu brzinu, park
iro Se odmah kraj vrata i iz njega su iza li Vajn i Lin Fen-kort, privodeæi nekog
èoveka koji je glavu pokrio kapu-tom. Ylasnik èekiæa, verovatno je to bilo u pit
anju.
A ta je sa SiMjom? Mo da je trebalo da odu do nje-ne kuæe, koju su svi iz navike zv
ali stara upanija i pro-vere kako je ona. Uvek mu je drago da vidi svoje unuke. M
ada, Èapman bi bio tamo. Yeksford je bio proklet pre-vi e bujnom ma tom i sada mu se
javila u asna pomi-sao da bi Silvija mogla da dobije jo jedno dete. Za to da ne? To
je ono to ene ele, kada se ukrcaju u novu i (barem pretpostavljamo da im je to name
ra) stabilnu vezu. Kad izgovore onu u asnu frazu: ,,Ja elim njego-vo dete." Nijedna
razumna osoba ne bi elela da ima ÈapmanoYO dete. On je mo da zgodan, ali je glup,
a glu-post je najverovatnije nasledna, kao i lepota, mo da èak i vi e, premda je SiM
jin otac èesto mislio da je Sihdja
vrlo nerazumna.
Ipak, oti lo bi do njih. Ona je njegova æerka, s kim god da ude u vezu, i do ivela j
e veliki ok. Po ko zna ko-ji put po eleo je da nade manje znaèajan posao.
,,Zami ljam nekog lepu kastog onju", rekao je Yeksford dok su on i Berden vozili auto
putem M3, i dok je on jo uvek razmi ljao o Kalumu Èapmanu. ,,Pa ipak, ne znam za to.
Èini se da D oani Troj izgled nije bio va- an."
,,Ta odeæa." Berden je zgadeno izgovorio te dve reèi. Ponovo je nosio plavo odel
o, ovog puta sa belom ko u-'jom i kravatom sa plavi zelenim i belim arama. Yeks-for
d je u ivao u tome to je Berden i protiv svoje volje to odelo morao da prekrije ki ni
m mantilom, ali se slo-Z1° s tim da je Berdenovo videnje neosnovano. ,,Ja za-nek
og goljavka s velikim zubima."
122
Rut R<
,,Lepa reè, goljavko", rekao je Yeksford. ,,Sada je veæ iza la iz mode."
,,U svakom sluèaju, besmisleno je da nagadamo l<a-ko neko izgleda. Ljudi nikada
nisu onakvi kao to mi oèekujemo. Prema zakonu proseka trebalo bi da smo barem pon
ekad u pravu, ali mi nikada nismo u pravu." ,,Ne verujem u zakon proseka", rekao
je Yeksford. Kafe je bio sasvim obièan, poput hiljada sliènih ko-jih ima svuda
po zemlji. S namerom da bude moderan, s puno hroma, crvenim vinilsldm podom i cr
nim ko- nim sedi tima, imao je separe za skrivanje, okrugle stolove za kojima se sed
elo i visoke okrugle stolove za kojima se sedelo na barskim stolicama. Stigli su
pre za-kazanog vremena, ali D enings nije. Nijedan mu karac nije sedeo sam u Kafeu
devedeset devet.
,,Za to bi bilo ko eleo kafu sa orasima?", pitao je Yeksford èim su se on i Berden
smestili u separe i poru-èili veliku filter kafu i kapuæino.
,,Ili s baderaom i cimetom? Bog zna za to. To je sa-mo ugostiteljski trik."
Kafa je stigla. Yeksford je seo okrenut prema vrati-ma da bi primetio D eningsa ka
d stigne. Pitao se da li je bilo oèigledno èoveku za barom pulta i eni koja je po
slu ivala da su oni policajci. U njegovom sluèaju ve-rovatno da, ali mo da ne u sluè
aju elegantno obuèenog Berdena. To nisu mogli da izbegnu. D enings je tra io da se n
adu na tom mestu, a ne u njegovoj kuæi. ,,Dobro, gde je on?", upitao je Yeksford
, gledajuæi na sat. ,,Veæ je jedanaest i deset, a dogovorili smo se u jedanaest.
"
,,Vreme vi e nema onaj znaèaj koji je nekad imalo. Zar niste primetili? Naroèito z
a mlade. Oni stavljaju ne-ku vrstu mentalnog 'oko' ispred zakazanog vremena, pa
to ispada oko 10 ili oko 11, a to vrlo lako mo e da zna-èi pola sata kasnije."
Yeksford je klimnuo glavom. ,,Problem je u tome to ne mo emo da se naljutimo i da o
demo. On je nama po-trebniji nego mi njemu." Popio je sa kafu, uzdahnuo i
rekao: ,,Seæa se one budale, Kaluma Èapmana? Pa, on . ali ev° na eg nevoljnog»s
vedoka, osim ako se ne va~
ram."
Kako je Berden predvideo, bio je potpuno razlièit od
onoga to su obojca zami ljali. Yeksford je bio u pravu, ali samo u tome to je verova
o da su oni lako prepozna-tljivu kao policajci, jer D enings se odmah uputio pre-m
a njima. Bio je visok i mr av, seo je pored Berdena, a preko puta Yeksforda. D oanin
otac im je rekao da D e-nings ima trideset dve godine. Ako se izuzme æelavo te-me
, koje je poku avao da sakrije tako to je èe ljao ko-su preko njega, izgledao je mnog
o mlade. Bio je jedan od onih mu karaca koji imaju lice poput Petra Pana, gotovo n
alik na bebu, s krupnim oèima, sitnim i præa-stim nosem, i napuæenim usnama. Sve
tla kosa, talasa-sta i gusta iznad èela, padala mu je niz lice u malim uvojcima
koji su sezali do u iju.
,, tavas je zadr alo, gospodine D enings?" Yeksfor-dov ton bio je prijatniji od njegov
ih reèi.
,,Izvinite to kasnim. Nisam mogao da stignem rani-je." U kontrastu s njegovim izg
ledom, glas mu je bio du-bok, premda je D enings, iako je izgledao kao da brijaè n
ikada nije pro ao preko njegovih rumenih obraza, ne-sumnjivo izgledao mu evno. ,,Zap
ravo, imao sam malu nezgodu. Mojoj prièi, ovaj, niko nije verovao."
,,Va oj prièi?", upitao je Berden.
,,Da, to je ono ta sam rekao." Do la je kelnerica. ,,Donesite mi kafu sa cimetom. m
olim vas, Slu ajte, od-luèio sam da vam sve objasnim. Znam da izgleda èudno. Stvar
 je u tome - o Bo e, ovo je tako neprijatno - stvar je u tome da je moja sada nja de
vojka - zove se Yird i-nija- ona je bolesno Ijubomorna. Mislim, patolo ki Iju-bomorn
a, mada je mo da nepristojno da to ka em."
,,Neæemo joj reæi", rekao je Yeksford ozbiljno.
,,Ne. Ne, siguran sam da neæete. Radi se o tome da °na ne mo e da podnese èinjenic
u da sam veæ bio o e-njen. Mislim, ne bi bilo tako stra no da je moja prva e-
124
Rut Re
na umrla. Ali ja sam razveden, kao to znate, i zabranje-no mi je èak i da pomenem
, ovaj, D oanino ime. Sarno da biste s³watili koliko je situacija ozbiljna, ona ne
mo- e da podnese ako samo proèita ime D oana u nekom drugom kontekstu ili ako upozn
a neku D oanu... Pret-postavljam da je to, na neki naèin, laskavo - pa, jeste. Vrl
o sam sreæan to me neko, ovaj, toliko voli."
1 ja sam jednom bio predmet obo avanja", promr-mljao je Yeksford. ,,Hoæete da ka ete,
ako vas dobro razumem, gospodine D enings, da ne elite da dodemo kod vas jer bi se
va a devojka uzrujala zbog teme razgo-vora?"
D enings je rekao s odu evljenjem. ,,Dobro ste raz-umeli."
,,A da biste uop te do li, morali ste da smislite dobar izgovor za to da sami odete
nekud na jedan sat, jedana-est ujutru? Da? Pa, vi nesumnjivo najbolje poznajete
svoju situaciju, gospodine D enings." Svaki normalan èovek bi pobegao glavom bez o
bzira od te Yird inije, pomislio je Yeksford. ,,A sada, da predemo na razlog na- eg
susreta. Recite nam ne to o va oj biv oj eni. Kakva je ona osoba? Kakva su njena intere
soyanja, ciljevi, nje-ne navike." Dodao je istim tonom. ,,Ne brinite, ovde ne-ma
ko da vas èuje."
D enings nije bio razuman èovek. 0 tome svedoèe njegovo pretvaranje i nemoguænost
da se odupre tirani-ji. Ipak, nije bio lo u proceni karaktera, iako se osvrtao ok
o sebe dok je govorio, verovatno iz straha da se Yir-d inija sluèajno ne pojavi na
vratima. Yeksford, koji je oèekivao da èuje: ,,Pa, D oana je kao i svaka druga",
bio je prijatno iznenaden.
,,Upoznali smo se na fakultetu. Ona je bila na post-diplomskim studijama iz mode
rnih jezika, a ja iz bizni-sa. Yeæina Ijudi bi sigurno rekla da smo bili previ e m
la-di za brak, ali mi smo ba to uradili. Oboje smo imali dvadeset tri godine. elel
a je da dobije posao u koli u Kingsmarkamu. Njen otac tamo ivi, majka joj je umr-
U UMI
125
la."
,D oana je veoma ptaietna. Ne bi dobila posao tako mla'da da nije. Yrlo je, ovaj o
dluèna. Mislim, ima stav o gotovo svemu. Impulsivna takode, rekao bih. Ako ne to p
o eli, to mora da dobije, i to odmah. Pretpostavljam da sam bio zaljubljen, ta god
to znaèi - zar nije ovo neko poznatveærekao?"
,,Princ od Yelsa", rekao je Berden.
,,Ah, stvarno? Pa, mora da sam bio zaljubljen u D o-anu jer ona nije... Hoæu da ka e
m, nikada mi se zapra-vo nije svidala, ona nije ba naroèito dopadljiva. Mo e da bud
e prijatna ako ne to eli, ali sama s osobom koju je izabrala - pa, da s njom proved
e ostatak ivota, ume da bude gnjavator. Nepodno ljiva, ako znate na ta mi-slim. Kada
sam je tek upoznao, primetio sam da nije imala prijatelje. Ne, to nije sasvim t
aèno. Imala jednog ili dva prijatelja, ali kada smo raskinuli, shvatio sam da su
oboje bili slabi Ijudi koji su dozvoljavali D oani da radi s njima ta hoæe. Èini s
e da ona nije kadra da s ne-kim ima ravnopravan odnos."
Sada kada se upustio u analizu liènosti svoje biv e ene, D enings je bio u elementu.
Èak je prestao da se trza svaki put kada bi neko u ao u Kafe devedeset devet. Yeks
ford ga je pustio da govori. Pitanja æe postavljati
kasnije.
,,0dluèili smo da se venèamo. Ne znam za to. Kada sada razmislim o tome, nije mi j
asno za to. Mislim, veæ tada mi je bilo jasno da æu biti u grdnoj nevolji svaki pu
t kad se ne slo im s njom oko neèega. Njeno mi ljenje je uvek ispravno i svi ostali
treba da se slo e s njom, naro-èito ja. Verovatno sam mislio da nikada neæu sresti
ne-kog tako pametnog, tako dinamiènog kao D oana. Ni-kad ne bih sreo nekog sa tol
iko energije i snage. Ona je spremna na akciju tokom celog dana, a ustaje rano,
mi-slirn u pola sedam ujutru, èak i vikendom, veæ je okupa-na, obuèena, ali vas
sigurno ne zanima sve ovo. Yrhu-nac je bio kada sam poèeo da mislim da mi niko p
osle
126
nje neæe biti dovoljno zanimljiv. Pa, nisam bio u pravu
ali sam mislio da jesam." To bi bio dobar epitaf za mno-
ge Ijude, pomislio je Yeksford, mo da veæinu. Nije bio u
pravu, ali je mislio da jeste. ,,Moj otac nam je kupio ku-
æu u Pomfretu. Umirao je, pa je rekao da mogu da se
uselim odmah, dokjejo bio iv. Umro je otprilike dva
meseca posle na eg venèanja. D oana se zaposlila u
koli u Kingsmarkamu - koli Haldon Finè - a ja u jed-
noj londonskoj firmi. Nekad sam svakog dana i ao u
London na posao."
,,Jo kafe? Ja æu poruèiti jo ." Yeksford i Berden su klimnuli glavom. Obojica su ht
eli da time dobiju na vre-menu, bojali su se da æe, ako odbiju, D enings primeti-t
i koliko je vremena pro lo i zbrisati. Mahnuo je kelne-rici. ,,Gde sam stao? Da, z
nam. Ka u da èovek mo e da se savr eno dobro sla e s nekim s kim ivi, ali èim ude u brak
stvari krenu naopako. Mo da, ali D oana i ja smo se zaista slagali samo dok sam ja b
io poslu an, a ona komandovala. Tu je zatim bio i seks." Prekinuo je kada je konob
arica do la da primi porud binu, bacio pogled na sat i rekao: ,,Rekao sam Yird iniji d
a neæu vi- e od sat i po, tako da imam jo malo vremena. Da, seks. elite to da èujete
?" Yeksford je klimnuo glavom. ,,Do-bro, u poèetku je bio prilièno dobar, mislim
kada smo se tek upoznali, ali je prestao to da bude mnogo pre ne-go to smo se ve
nèali. Tokom na eg estomeseènog bra-ka skoro da ga nije bilo. Nemojte misliti da sa
m ja to prihvatio le eæi skr tenih ruku." Ne ba najspretnija fraza imajuæi u vidu oko
lnosti, pomislio je Yeksford, ali D enings izgleda nije bio svestan ta je rekao. ,,
Ne, po~ ku ao sam da joj ka em kako sam se oseæao. Rekao sam joj. Mislim, bilo mi je
dvadeset est godina, bio sam normalan, zdrav èovek. Za D oanu mogu da ka em da se ni
je pretvarala. Nikada nije. Odmah mi je rekla, ne svida mi se vi e, rekla je, æelav
i . A ja sam pomislio, mora da je poludela, mislim prevremena æelavost je na-sledn
a u mojoj porodici. Pa ta? Moj otac je oæelavio jo
MAÈIÆIU|UMI________________________________127
nego to je upoznao moju majku, a tada mu je bilo tek trideset godina. Ipak sñ dob
ili troje dece."
Stigla je kafa. D enings je otpio gutljaj, verovatno dautvrdi da li sadr i odgovaraj
uæu kolièinu cimeta. ,,Da rtastavim", rekao je. ,,Bio sam ubeden da postoji neko
drugi- Onda sam upoznao tu Katrinu, majku te nestale dece. One su stalno zajedn
o. Ali, nemojte misliti da je D oana lezbijka. Kao prvo, primetio sam da nijednoj e
ni nije dozvoljavala da je takne. Nije èak dopu tala ni da je maæeha poljubi. A Ef
i ne izgleda nimalo neprMaè-no, daleko od toga. Jednom ili dva puta Katrina bi s
ta-vila svoju ruku na njenu, ali bi D oana uvek povukla svoju ili sklonila njenu.
Osim toga, ja nisam bio prvi mu karac u njenom ivotu, daleko od toga. Imala je pu-n
o veza pre mene, poèela je jo u koli. Ali uvek je bila s mu karcima. Pitao sam se da
li je privr ena Katrini zato to joj se svidao njen mu . On nije nimalo privla-èan, a
li sa enama èovek nikad nije naèisto, zar ne? Ni-sam mogao da smislim nijedan dru
gi razlog za to bi se dru ila s Katrinom - pa, dobro, mo da bih i mogao. Ka-trina se u
vek slagala sa svim to bi D oana rekla, uèini-la i uvek joj je govorila kako je tal
entovana i pametna, D oana je to volela, u ivala je u tome. Jo ne znam od-govor. U sv
akom sluèaju, ubrzo posle dolaska Dejdovih na scenu rekla je da je odluèila da n
eæe biti vi e seksa. Na brak je trebalo da postane partnerstvo, citiram ,,iz prakti
ènih razloga i radi prijateljstva". ,,Yi ste prvi oti li, gospodine D enings?" ,,Nar
avno da jesam. Prodao sam kuæu i polovinu novca dao njoj. Sve bih uèinio samo da
je se re im. Od tadaje nisamvideo."
Berden je upitao: ,,Da li je gospodica Troj bila gruba Prema vama? U tim va im ras
pravama, kada se niste slagali s njom, da li bi digla ruku na vas? I da li znate
neki nasilni ispad u njenoj pro losti, mo da pre nego to ste je upoznali, ali o kome
vam je prièala?"
UUMI
129
,,Nije bilo nièeg sliènog. Sve je bilo samo verbalno D oana je vrlo verbalna. Samo
jedna stvar..." ,,Da, gospodine D enings?"
,,Hteo sam da vam isprièam o jednom incidentu te vrste. Ne prema meni, bilo je t
o mnogo pre nego to smo se upoznali. Nije mi ona rekla, neko drugi jeste. Neko ko
ga sam poznavao na fakultetu. Ne znam da li bi trebalo o tome da govorim, mada n
e mislim da mi je taj momak to rekao u poverenju."
,,Mislim da je bolje da nam isprièate, gospodine D enings", rekao je Yeksford odlu
èno.
,,Pa, dobro. Kada je taj momak èuo da se zabavljam sa D oanom, rekao je da je ona
i la u srednju kolu Kin-gsmarkam sa njegovim rodakom. Oboje su bili tinejd e-ri, ali
je ona bila starija, tri godine starija, mislim. Pre-bila je tog deèka, napravil
a mu crne masnice na oba oka, èakmujeizbilazub. Bioje savu modricama, alini- ta ni
je slomio. Sve je to bilo zata kano, jer se njegov rodak oporavio i nije bila uèin
jena velika teta, ali i za-to to je D oanina majka tek umrla, i neki savetnik u koli
je rekao da je to bio razlog. Naravno, pitao sam D oanu za to, a ona je rekla isto
, majka joj je umrla i bi-la je u oku, nije znala ta je radila. Rodakje to poricao
, ali ona tvrdi da je rekao ne to nepristojno o njenoj maj-ci. To je ono to mi je r
ekla, da je on uvredio njenu po-kojnu majku."
,,Ali bila je tu jedna sme na stvar. Ne ba sme na, ali znate na ta mislim. Taj momak j
e umro. Godinama ka-snije, mislirn od leukemije. Mora da je imao dvadeset jednu
ili dvadeset dve. To mi je rekla D oana. Bilo je to pre nego to smo se venèali. Jo s
mo bili na postdiplom-skim studijama. Rekla je: 'Seæa se onog Ludovika Bra-una...
, èudno da se jo seæam imena, ali ime je ba neo-bièno, zar ne? Seæa se onog Ludovik
a Brauna', rekla je. 'Mrtav je. Neka vrsta raka.' A onda je dodala: 'Neld Iju-di
dobiju ta su zaslu ili, zar ne?' To je bilo tipièno za nju. Jadnièak je mo da rekao
ne to nepristojno i zbog
a je zaslu io da umre od leukemije. Ali to je bila D oana. Na to sam mi lio kada sam r
ekao da nije bila ba dopadljiva."
Ludovik Braun, pomislio je Yeksford. Iz Kingsmar-kama, verovatno, ili okoline. P
ohadao je srednju kolu Kingsmarkam, umro mlad, neæe biti te ko da pronade njegovu p
orodicu. ,,Veoma ste nam pomogli, gospodine D enings. Hvala."
,,Bolje da ne ka em da mi je bilo zadovoljstvo, zar ne?" Ponovo je bacio pogled na
sat. 0 bo e, za pet mi-nuta moram da stignem do kuæe. Uzeæu taksi, ako mo-gudaga d
obijem."
Istrèao je napolje. Konobarica ga je posmatrala ka-ko odlazi, s blagim osmehom n
a usnama. Da li je veæ dolazio ovde sa Yird inijom, a ona javno pokazivala svoju p
osesivnost?
,,Neki Ijudi", rekao je Berden kada je Yeksford platio ra-èun, ,,kao da sve rade
protiv sebe. Skaèu s vrelog tiga-nja pravo u vatru."
,,0n je slab i privlaèe ga jake ene. Na alost, dva pu-ta do sada je izabrao enu èija
snaga nije nimalo dobro-æudna. Njega èovek mo e da ubedi u bilo ta. Da proda babu
u belo roblje, proguta cijanid. Ipak, s na e taèke gledi ta, on je daleko bolji sved
ok od svih drugih koje smo ispitivali u ovom sluèaju, zar ne? Dao nam je neke va n
e informacije."
U UMI
131
GLAYA 10
Berden je zaspao u kolima, a Donaldson nikada ne progovara u kolima dok mu se ne
ko ne obrati, tako da se Yeksford povukao u ylastite misli, koje su se uglav-nom
ticale Silvije i njihovog susreta prethodne veèeri. On i Dora su oti li u staru up
aniju posle veèere, tobo- e da provere kako se oseæa njihova æerka posle nepri-jat
nog dogadaja u Hajdu tog jutra. Èapman je otvorio vrata i oèigledno mu nije bilo
drago to ih vidi. ,,Silvija mi nije rekla da vas oèekuje."
Dora ga je upozorila da pripazi na jezik, tako da je Yeksford æutao. Pitao je ka
ko je Silvija. ,,0na je u redu. Za to ne bi bila?"
Zatekli su deèake kako rade domaæe zadatke, u ne-èemu to su svi zvali porodièna s
oba, a gde je bio uklju-èen televizor, premda je ton bio sasvim uti an, i gde je,
sudeæi po polupraznoj vinskoj èa i na stolu, udubljenju u jastuku fotelje i Radio
tajmsom na naslonu za ruke, Èapman le kario pre nego to su oni stigli. Yeksford, ko
ji je brzo shvatio sve to èim je promolio glavu kroz vrata, pozdravio se sa Robi
nom i Benom, a zatim oti ao za Dorom do kuhinje. Tamo su zatekli Silviju kako spre
ma veèeru, pagete su se kuvale u jednoj erpi, pe-èurke, paradajz i zaèini u tiganj
u, povræe za salatu veæ iseckano na dasci.
,,Samo to sam stigla kuæi", rekla je, kao da se brani ili kao da joj je bilo potr
ebno opravdanje. ,,Kal je hteo da spremi veèeru, ali jo traje ta emisija na telev
iziji, a njemu je bilo va no da to pogleda, ali sada poma e de-èacima oko domaæeg za
datka."
Yeksford ponovo ni ta nije rekao, barem ne o toj te-mi. ,,Kako si?"
,Dobro. Trebalo je da sam se veæ navikla na takve nrizore. Yeæ sam toliko toga v
idela. Ali obièno ne prisu-stvujem samom napadu, samo èujem o njemu po to se veæ d
ogpdio. Ali, dobro sam, moram da budem. ivot
ide dalje."
Svaki mu karac koji naziva sebe mu karcem, Yeks-ford je iznenaden da je uspeo da sro
èi tako ne to, ma-kar samo u svojim mislima - svaki pristojan mu karac bi seo da raz
govara s njom, sipao joj piæe, sklonio negde decu, slu ao je i pokazao razumevanje
.
,,Jako je kasno za veèeru, ali nisam mogla da stig-nem ranije. Da li elite ne to da
popijete?"
,,Do li smo na kratko", rekla je Dora ne no. ,,Bolje
dakrenemo."
U kolima, dok su se vozili kuæi, Yeksford je rekao: ,,Zar on nije trebalo da bud
e taj Novi mu karac? Mislio sam da se o tome radi. Inaèe, u èemu je svrha?"
Dora, koja inaèe smatra da on preteruje, slo ila se s njim. Èesto je èuo da enu ne
privlaèi toliko izgled mu- karca ili njegov karakter, veæ njegova seksualna moæ, a
li on u to nikad nije verovao. Seks je naravno va an, ako volite tu osobu ili oseæ
ate sna nu privlaènost pre-ma njoj. U suprotnom, seks je pretvarao mu karce i e-ne u
ma ine sa dugmiæima za ukljuèivanje i iskljuèiva-nje. Pitao bi Berdena za mi ljenje,
ali on je bio sne-bivljiv kad su te stvari u pitanju. Osim toga, spavao je. Raz
mi ljajuæi o SiMji i Èapmanu i o Sihdjinim poslovi-ma i Nilu, ostavio je Berdena d
a odspava jo deset mi-nuta, a zatim ga probudio.
,,Nisam spavao", rekao je Berden kao nekakav sta-rac koji je sluèajno zadremao u
fotelji.
,,Ne bio si u kataleptiènom transu. Kako se zove glavna nastavnica u koli Kingsma
rkam?"
,,Ne pitajte mene. D eni to zna."
,,Da, ali D eni nije ovde. Siguran sam da radi u istoj koli."
132
lako mu se niko nije obratio, Donaldson je rekao-,,Dama Flora Greg, gospodine."
,,Dama?"
,,Tako je", rekao je Berden. ,,Dobila je tu poèasnu ti-tulu od kole."
,,Zato to je spasla kolu od nereda u koji je zapala. Moj èetrnaestogod nji sin ide u
tu kolu, gospodine."
,,0nda, mora da je relativno nova", rekao je Veks-ford. ,,To sa D oanom Troj se do
godilo kada? Pre petna-est godina. Ko je bio tamo pre dame Flore?"
Donaldson nije znao. ,,Neki mu karac", rekao je Berden. ,,Da razmislim. Bio je tam
o kada sam tek upo znao D eni, a ona je tamo predavala. Govorila je kako je lenj,
toga se posebno seæam, da je lenj i da di e galamu oko pogre nih stvari. Seæam se, L
okhart, tako se zvao. Brendon Lokhart."
,,Pretpostavljam da ne znate gde mo emo da ga na-demo."
,,Pogre no pretpostavljate, kako bi rekao Rod er Dejd. Ali, èekajte malo. Biæe veæ p
et ili est godina od kako se on penzionisao, a Flora Greg do la na njegovo mesto. T
ada je imao ezdeset pet godina. Mo da je veæ mrtav."
,,U tim godinama se nikad ne zna. Gde je on sada?"
,,0dseo je u okrugu, toliko znam."
Yeksford je razmislio. ,,Dakle, kod koga prvo ide-mo? Kod Lokharta ili kod rodit
elja jadnog Ludovika Brauna?"
,,Prvo moramo da ih pronademo."
Potraga za Lokhartom je bila lak a, na li su ga u te-lefonskom imeniku. Yeksford je
dao Lin Fankort mu-èan zadatak da pozove telefonom svaku od pedeset osam porodic
a Braunovih koliko ih ima u lokalnom imeniku i da ih oprezno pita koja je od nji
h imala sina koji je sa dvadeset dve godine umro od leukemije. Raz-mi ljao je, dok
su se on i Bari Vajn vozilo do ulice Ka-melford u Pomfretu, da su oba, moguæa k
riminalna, in-
ridenta iz ivota D oane Troj imala veze sa kolom. Pr-vo napad na èetrnaestogodi njaka,
zatim navodna kra-da. Da li je va no to to je oba puta u pitanju bila ko-la? Hi Je
to samo sluèajnost?
Brendon Lokhart je bio udovac. Rekao je to Veks-fordu dva minuta po to su policajc
i u li u kuæu. Mo da je samo hteo da objasni to to ivi sam, premda je sve u kuæi bilo
zastra ujuæe uredno i èisto. Imao je zasebnu kuæu, u viktorijanskom stilu, okru enu
ba tom koja je leti sigurno izgledala poput fotografije na kalendaru. Odveo ih je
u savr eno urednu dnevnu sobu koja je iz-gledala sasvim bezlièno. Yeksford je inst
inktivno osetio da im tu niko neæe ponuditi èaj. Seo je oprezno na fote-Iju pres
vuèenu cicom sa cvetnim dezenom. Vajn je seo na ivicu visoke stolice èiji su dr aè
i za ruke bili izglan-
cani kao staklo.
,, kola, da", rekao je Lokhart. ,,Jedna ena je do la na to mesto posle mene. Ja uobiè
ajeno ne volim da ko-ristim nove reèi, ali pravim izuzetak kad je u pitanju reè
'nayalentan'. Vrlo dobra reè, zar ne? Savr eno odgova-ra dami Flori Greg. Kakva je
to farsa, zar ne, da ena po-put nje dobije takvu titulu? Yideo sam je samo jedno
m, ali bilo mi je jasno da je preterano stroga, voli da pame-tuje, levièarka je
i navakntna. Ali ene sada vladaju sve-tpm, zar ne? Kako su samo zavladale na im kola
ma! Cujem da Haldon Finè sada ima direktorku. Za nevero-vatno kratko vreme ene su
potpuno preuzele vlast, na-valentno su se ugurale u svaku oblast ivota koja im j
e nekad bila nedostupna. Drago mi je da su kod mene do- la dva mu ka policajca."
,,U tom sluèaju, gospodine Lokhart", rekao je Yeks-ford, ,,mo da vam neæe biti te ko
da odgovorite na ne-ka pitanja o dva va a biv a uèenika, o D oani Troj i Lu-
<³oviku Braunu."
Lokhart je bio nizak èovek, tanak i ivahan, lice mu je bilo glatko i ru ièasto za n
jegove godine, a seda kosa ravnomernije rasporedena u poredenju sa kosom Ralfa
D eningsa. Ali dok je govorio, to lice se krivilo i PTC na momente poprimalo oblik
lobanje. ,,Tako mi je dr go da koristite reè uèenik, mislim, siguran sam da bi
d0~ bra dama radije koristila reè 'student'."
Yeksforda je obuzela elja da ga priupita da li je slu-èajno posetio nekog psihija
tra zbog te svoje paranoje Ali, to naravno nije mogao. ,,D oana Troj gospodine i L
udovik Braun."
,,To je bila ona mlada dama koja je divljaèki napala jednog uèenika, zar ne? Da,
to je bilo u gardarobi, kako se dobro seæam. Posle dramske sekcije, koju sam bi
o-prisiljen da zovem Dramsko dru tvo. Mislim da ga je kasnije optu ila da joj je rek
ao ne to uvredljivo dok su probali predstavu. Da, seæam se. Radili su predstavu An
drakole i lav. Omiljen izbor u dramsim sekcijama, ve-rwatno zato to ima tako mnog
o Iikova."
,,Prilièno ga je povredila, zar ne, mada mu nije polo-mila nijednu kost?"
,,Imao je modrice na oba oka. Bio je sav u modrica-ma."
,,Ali niste pozvali policiju, ni hitnu pomoæ? Èuo sara da je cela stvar zata kana.
"
Èinilo se da je Lokhartu bilo malo neprijatno. Lice mu se zgrèilo u groteksnu ma
sku pre nego to je odgo-vorio. ,,Deèak je to eleo. Pozvali smo njegove roditelje,
zapravo majku, mislim da se tada razvodila od mu a. To je danas tako uobièajeno, z
ar ne. Slo ila se sa sinom. Hajde da ne di emo galamu oko ovoga, rekla je."
Deèak je imao samo èetrnaest godina. Yeksford je poku ao da se seti neèega u vezi
sa komadom Androkle i lav, ali samo se setio starog Rima i hri æana koje su ba-cal
i divljim zverima. ,,Ludovik je sigurno bio statista, zar ne? Igrao je roba ili
nekog od hri æana?"
0 da, tako ne to. Koliko se seæam, rekla je da je sa-pleo ili joj se iskezio, nisam
ba siguran. Znam daje « lo ne to beznaèajno. Ali, on nije umro od leukemiJ6-Mislim
da ste rekli leukemija?"
Yeksford je klimnuo glavom.
Ne ne. On je imao 'leukemiju, to je taèno, ali je to
, " 'ft kontrolom uz jpomoæ nekog leka. Moja draga
okojna ena je poznav ala baku tog deèaka. Radila je
kao kuæna pomoænica ui kuæi neke njene prijateljice.
Moja ena mi je isprièal.a ono to je njoj isprièala ta e-
na. On je zapravo pao sa litice."
,,Kada je to bilo, gospodine?", upitao je Vajn.
Stiæi æu dotle. Pusti~te me da zavr im. Njegova maj-ka i - pa dobro, oèuh pretpost
avljam. Mo da je samo bio ljubavnik gospode Braun, o tome ne znam ni ta. Odveli su g
a na odmor rmegde na Ju nu obalu, ne ba ta-ko daleko. Iza ao je sam jednog popodneva
i pao s liti-ce. Prava tragedija. Sprovedena je istraga, ali tu nije bi-lo nièeg
sumnjivog, kalco biste vi rekli. Bio je slab, nije mogao dugo da hoda, i jpretp
ostavili su da se suvi e pri-bli io ivici i onesvestio tse."
Yeksford je ustao. , ,Hvala, gospodine Lokhart. Po-mogli ste nam."
,,Èuo sam da je D oana Troj postala nastavnica. Zar je to moguæe? Ona je bøila pos
lednja osoba na svetu ko-joj je trebalo prepustiti da brine o deci."
.Dakle, gde je bila D o-ana dok je Ludovik Braun bora-'io u Istbornu ili Hastioigs
u ili gde veæ?"
Veksford je postavio ovo retorièko pitanje Berdenu,
su pili èaj u njegoxr0j kancelariji. 1 kako to da sa-
oo?", dodao je Berden. ,,Mora da je pro lo, pa da vi-
- osam godina. Pretpostavljam da je tada predava-
u Haldon Finèu. Zabavljala se sa D eningsom, mada
s msu biH u braku. N~e vidim razlog za to ne bi otrèa^
Ju ne obale na p.ar sati. To za nju ne bi bio nika-
(avproblem."
tak 'UVe^ nam nMe Jasno ta Je to Braun uèinio da je
nin razbesni. Uwedio njenu majku, kako je rekao D e-
Sapleo je ili se iskezio, kako je rekao Lokhart.
136
Rut
Koje od ta dva? Ili mo da oba? Da li je uop te poznava-la Ludovika Brauna? Da li su
se poznavali pre nego to ju je neèim uyredio na probi? Bili su isto godi te."
,,Moguæe je potwdno odgovoriti na sva ta pitanja, u sluèaju da je ona kriminalni
psihopata."
,,Nemamo dokaze da jeste. Ako ne elite jo jednu olju èaja, mo emo odmah da podemo kod
Braunovih. Lin je saznala da majka ivi u Stovertonu i da se jo uvel< preziva Brau
n, uprkos tom ljubavniku." ,,Kakvom ljubavniku?"
,,0naj stari dinosaurus Lokhart ga je pomenuo." D eklin Braun je izgleda dobila da
leko manje od svograzvoda nego D oana Troj. ivela je u polovini ku-æe u ulici Rombu
s u Stovertonu, a sama kuæa je bila ve-oma mala. Prednji prozor je gledao na sao
braæaj u jed-nosmernoj ulici. Bubnjanje, glasna muzika i glas Emi-nema dopirali
su kroz zid koji je delio njen stan od su-sednog. D eklin Braun je pesnicom udaril
a o zid, ali bu-ka se tek neznatno sti ala.
,,Ne znam za to je napala Luda." Njen glas je bio slomljen, sumoran, kao i cela nj
ena pojava. ivot je oèi-gledno isisao iz nje svu boju i svu radost. ,,Sme no ime, z
ar ne? Njegov otac ga je izabrao. Ta devojka, D oana, on je nije èak ni poznavao,
bila je mnogo starija od nje-ga. Pa, kad je neko tinejd er ta razlika u godinama j
e velika. Nikada to nikom nije uèinila ranije, tako su ba-rem rekli. I samo zato
to joj se iskezio dok je ona pro-bala svoju ulogu. Isplazio se, to je sve."
,, ao mi je to moram da vam postavim ova pitanja gospodo Braun", rekao je Yeksford.
,,Potrudiæu se da to bude to bezbolnije. Odveli ste sina na odmor 1993. -gde taè
no?"
,,Moj partner i ja. Njegovo ime je gospodin Yilkins. Bila je to njegova ideja, o
n je uvek Ijubazan. Oti li smo u Istborn i odseli kod njegove sestre."
Berden se ume ao: ,,Ni vi ni va sin nikada niste po-novo sreli gospodicu Troj posle
napada na Ludovika?"
137
n]Sle nikada. Za to bismo? Ludo je odlazio u etnju goto'vo svako popodne. Doktor je
rekao da je to dobro za njega. Gospodin Yilkins je obièno i ao s nim, ali tog da-
na ga je bolela noga, gotovo da nije mogao da hoda, ne znamo ta se desilo, nikada
nismo saznali, ali u svakom sluèaju Ludo je oti ao sam. Uglavnom bi se vratio veæ
posle dvadeset minuta. Tog puta se nije vratio."
Na stepeni tu su se èuli koraci, vrata su se otvorila i u ao je jedan mu karac. Bio je
nizak i de mekast, i imao podbradak. D eklin ga je predstavila kao gospodi-na Yilki
nsa. Yeksfordu je bilo ao to Lokart nije tu da ga vidi. Sigurno bi prestao da pomi
nje tog nimalo ro-mantiènog èoveka kao ljubavnika. ,,Razgovarali smo o Ludovikov
oj tragiènoj smrti." ,,0h, zaista?"
Kada je njen partner stigao, D eklin Braun se ora-spolo ila. Ponovila je ono to je ve
æ rekla, ali mnogo ve-selije. ,,Sme no ime, zar ne? Njegov otac ga je izabrao." ,,
Hoæete li da èujete odakle mu to ime?" Yilkins je seo i uzeo D eklin za ruku. ,,Èi
tao je knjigu." Pomenuo je to kao da je u pitanju bila neka sasvim neuobièajena
aktivnost, poput skupljanja retkih insekata ili prouèa-vanja metaplazme. ,,Vidit
e, èitao je knjigu pod naslo-vom Ulica Rilington broj 10 Ludovika Kenedija. Sme- n
o, zar ne, da èovek nazove svog jedinca po piscu knji-ge o serijskom ubici."
D eklin se jedva primetno osmehnula i odmahnula
glavom. ,,Jadni Ludo. Ali mo da je tako najbolje. On u
svakom sluèaju ne bi dugo iveo, ne bi do iveo starost."
,,Ljudi ne prestaju da me zapanjuju", rekao je Yeks-
ford dok su silazili mraènim strmim stepenicama.
,,Ni mene. Ostao je jo jedan par roditelja koje treba da posetimo, a mo da i deèaka
. Onog od kojeg je navod-no ukrala novèanicu od dvadeset funti."
,,Ne danas. To mo e da èeka. Moram da odem u svo-Ju uobièajenu posetu Dejdovima. M
o e sa mnom ako hoæe . A dok sam tamo, hoæu da saznam ne to o tim
138
RutR,
Holovejima. Ne to to je rekla deèakova majka a on po-reko, ne da mi mira veæ danima
."
Rod er Dejd je bio kod kuæe. On je otvorio vrata, ni- ta nije rekao, ali ih je pogle
dao na naèin na koji bi po-gledao par tinejd era koji su veæ peti put do li po loptu
. Katrina je le ala, njeno lice bilo je zariveno u jastuke. ,,Kako ste?"
,, ta oèekujete?", upitao je Dejd. ,,0èajno, poludeli smo od brige."
,,Ja nisam zabrinuta", promumlala je Katrina. ,,Pre-yazi la sam to, sad ih oplakuj
em." ,,0h, zave i", rekao je Dejd.
,,Gospodine Dejd", rekao je Yeksford. ,,Poku avali smo da rekonstrui emo ta se dogodi
lo te subote. Va sin je izgleda tog popodneva iza ao napolje sam. Znate li gde je m
ogao da ode?"
,,Kako ja da znam? U kupovinu, verovatno. Koristio je to to sam odsutan. Ta deca
idu u kupovinu kad god im se uka e prilika. Kada sam kod kuæe prilika za to ne pos
toji, to vam tvrdim. Ne mogu da smislim bolji naèin za gubljenje vremena."
Yeksford je klimnuo glavom. S u ivanjem je pogle-dao Berdenov izraz lica, on je sa
m bio jedan od onih ko-li su u ivali u kupovini. Da je D ajls Dejd oti ao u ku-povinu,
ta bi kupio? To je bilo skoro nemoguæe pretpo-staviti. Nisu mogli da utvrde koji
su od predmeta u nje-govoj sobi bili novi, a koji sasvim novi, a Dejd to sigur-
no nije znao.
,,Jedan od njegovih prijatelja, Skot Holovej, ostavio je poruku na va oj telefonsk
oj sekretarici, a zvao je jo nekoliko puta posle toga i niko se nije javio. Hteo
je da svrati i da pozove D ajlsa da èuje njegove nove diskove. Da li je èesto dola
zio ovde?"
Dejd je izgledao razjareno. ,,Mislio sam da sam bio jasan, moju decu niko èesto
ne poseæuje i oni ne idu èe-sto u tude kuæe. Nemaju vremena za to."
Katrina je iznenada ustala i sela. Izgleda da je zabo ravila da je nedavno svoju
,,najbolju i najdra u prijate-Ijicu" nazvala ubicom. ,,Mogla sam da obezbedim D o-a
ni dobar posao ovde. Preporuèila sam nju, kada je Pi-ter tra io nekog da Skotu dr i
èasove francuskog."
,,Piter?", rekao je Berden.
,,Piter Holovej", odgovorio je Dejd. ,,D ajlsu nije bi-la potrebna pomoæ sa francu
skim."
,,Pa, da li mu je dr ala èasove?"
,,Jedno kratko vreme." Katrina je iskrivila lice u sa- aljivu grimasu. ,,Tako sam
sa aljevala te jadne Holove-je. D oana je rekla da je Skot beznade an sluèaj."
Do vrata su ih ispratile Dejdove uvrede na temu nji-hove nemoæi i neefikasnosti.
,,Ba sme no", rekao je Yeksford dok su prelazili razdaljinu od pedeset metara do k
uæe Holoveja. ,,Ni ta od toga to on ka e me ne do-tièe ni blizu toliko kao najmanja o
paska Kaluma Èap-mana. To je, èini se, sastavni deo njegove liènosti", do-dao je
aljivo, ,,kao to je sastavni deo tvoje liènosti u i-vanje u kupovini i oblaèenju."
,,Ba vam hvala."
Zvono na kuæi Holoveja bilo je gotovo nedostupno, za-hvaljujuæi vencima od crven
e mleèike i zelenog li æa uvezanih zlatnom trakom koji su visili ispred vrata. Pre
vazi li su ceo kom iluk u bo iænom ukra avanju ku-æe. Jo jedan venac je visio preko zveki
ra, ali je Berden uspeo da zavuèe ruku ispod njega i dva puta je glasno
pokucao na vrata.
,,Gospode", gospoda Holovej je bila uzrujana. ,,Ka-kva buka!" Kao da su oni stav
ili venac preko zvonceta. "Da 11 ponovo hoæete da razgovarate sa Skotom?"
Deèak je silazio niza stepenice, morao je da spusti glavu dok je prolazio ispod b
una imele. Svi su u li u dnevnu sobu koja je bila blistava i okiæena kao deo rob-n
e kuæe u kome se prodaju bo iæni ukrasi.
140
,,Zar ne izgleda divno?", pitala je gospoæta Holovej. ,,Skot i njegova sestra su
sve to sami uradili."
,,Veoma lepo", rekao je Yeksford. Deèak je izgledao prepla en, to mu se sigurno ni
je prièinilo. Ruke su mu se tresle i, da bi ih obuzdao, dlanovima je stiskao kol
e-na. ,,U redu je, Skote, nema potrebe da se pla i . Samo treba da nam ka e istinu."
Skotova majka ga je prekinula. ,, ta hoæete da ka e-te, pobogu? Naravno da æe vam re
æi istinu. On uvek go-vori istinu. Sva moja deca govore istinu."
Kakav li je on uzor, pomislio je Yeksford, pravi su-per heroj. Da iko na ovom sv
etu uvek govori istinu? ,,Skote, kada sam te poslednji put video, nisi bio sigu-
ran da li si pozvao D ajlsa u subotu popodne. Tvoja majka je rekla da jesi, ali si
ti rekao da to nije bilo tako." Gospoda Holovej je planula. ,,Samo sam iznela p
ret-postavku. Nisam bila u pravu. Ako on ka e da nije, on-da nije i to je kraj pri
èe."
,,Nisam", pro aputao je Skot, a onda ponovio malo glasnije: ,,Nisam."
Berden je klimnuo glavom. Rekao je blago: ,,Samo poku avamo da otkrijemo ta se dogo
dilo tog dana u Dejdovoj kuæi, ko je zvao, ko je do ao i oti ao, i tako da-Ije. Da s
i bio tamo, mo da bi mogao da nam pomogne , ali po to ka e da nisi..." ,,Nisam."
,,Pretpostavljam da zna da je gospodica Troj, D oa-na Troj, takode nestala. Ona ti
je dr ala privatne èaso-ve iz francuskog jezika."
,,Skotu i mojoj æerki Keri." Gospoda Holovej je oæi-gledno odluèila da Skot, iz
nekog razloga, vi e nije bio u stanju da odgovara na njihova pitanja. ,,Skot je im
ao sa-mo tri èasa sa njom, nije mu odgovarala kao nastavni-ca. Keri se nije svid
ala - èini se da se ona nikom nije svidala - ali je makar nauèila ne to od nje. U
svakom sluèaju, polo ila je kontrolni."
Ni ta vi e nisu mogli da uèine. ,,Znam da deèak la- e", rekao je Yeksford kada su se v
ratili u kola, ,,Samo se pitam za to. I èega se toliko pla i? Sada idemo kuæi. elim d
a veèeras o svemu dobro razmislim i da vidim ako mogu da smislim neku razumnu te
oriju o tome gde bi mogla biti njena kola. To je sve weme prepreka o ko-ju se sp
otièemo. I uprkos tome to policija irom zemlje poku ava da ih pronade, jo nismo smisl
ili razumnu te-oriju o tome gde bi kola mogla biti."
,,Èuli smo za deèaka koji je pao sa litice u more. Mo- da ga je ona gurnula i mo da
je kasnije isto tako gur-nula svoja kola sa litice."
,,Ne, na Ju noj obali nije", rekao je Yeksford. ,,To ni-je kao zapadni do kotske gd
e mo e da pride kolima do same ivice. Mo e li da zamisli jedno takvo mesto u Istburnu?
azmisliæu o tome. Sada idem kuæi da razmi- ljam o tome. Odbaci me do kuæe, hoæe li,
D ime?"
Yeoma je te ko, zapravo, da èovek sedne na stolicu, èak i ako je sam i ako je u ku
æi ti ina, i da se koncentri- e na odredeni problem. Kako su otkrili mu karci i e-ne ko
ji imaju obièaj da se mole ili meditiraju, postoji mnogo toga to odvraæa misli, n
eèiji glas koji se èuje iz-van, saobraæajna gu va, zujanje muve. Yeksford nije pok
u avao da se moli, samo da pronaæte re enje proble-ma, ali po to je sedeo tako pola sa
ta, a u meduvremenu jednom zadremao, jednom morao da se natera da osta-ne budan,
 dva puta osetio kako mu misli lutaju prema Silviji i moguænosti novih poplava,
priznao je poraz. Lak e je imati koncentraciju kad èovek ode u dugu et-nju. Ali pad
ala je ki a, povremeno sitna, a powemeno veoma jaka, i to je bio jo jedan faktor ko
ji mu je skre-tao misli. Nije imao nikalmi ideju o tome ta se dogo-dilo sa tamnop
lavim golfom D ord a Troja koji je imao petoro vrata i registarski broj T354 OGC.
Noæu je sanjao ta kola, u onim haotiènim snovima u kojima se odvijaju èudnovati
preobra aji, èija bizarna ^etamorfoza je pravilo. Kola, koja vozi neko nalik na
U UMI
143
mu karca, jurila su pred njim na nekom od glavnih pu-
teva, a kada su se zaustavila, to vi e nisu bila kola veæ
slon koji je mirno stajao kraj puta i vakao li æe s jabu-
kovog drveta. Yozaè je nestao. Pomislio je da se popne
slonu na leda, slika se ponovo promenila i pred njim je
stajao blistavi tamnoplavi trojanski konj i dok ga je on
nemo posmatrao, otvorila su se boèna vrata i kroz njih
je iza la ena sa dvoje dece. Ali pre nego to je uspeo da
im vidi lica, probudio se.
Nije se u potpunosti probudio, bio je to onaj trenu-tak kad se èovek nakratko pr
ene iz sna, ali zna da æe uskoro ponovo zaspati. Ali on je le ao tako jo najma-nje
sat vremena i nije mogao ponovo da zaspi. Ustao je, pogledao sabrana dela D ord a Be
rnarda oa i izvukao dramu Androkk i lav. Bila je bajkovitija nego to se on seæao,
ali pro lo je trideset pet godina od kada ju je pro-èitao, veoma zastarela i melod
ramatièna, ali verovatno je bila moderna u vreme u kome je napisana. Postojala s
u samo dva enska lika, Megera, Androklova ena, i le-pa hri æanka Lavinija. D oana Troj
je verovatno dobila ulogu Lavinije. A ta je sa Ludovikom Braunom? Jedi-na uloga
koju je mogao da igra deèak bio je Prozivaè, koji je imao est ili sedam replika.
Tu ulogu je sigurno dobio Ludovik.
Mora da je u jednom trenutku, mo da kad je Lavi-nija koketirala sa Kapetanom, èetr
naestogodi nji deèak poèeo da se kikoæe i isplazio se. Ili je to uèinio kada je on
sam trebalo da se pojavi na sceni i pozove gladijato-ra ili lavovu rtvu da izade
u arenu. I zbog toga ga je D oana nemilosrdno prebila?
Otkud uop te prièa o tome da je deèak uvredio D oaninu majku? Oèigledno je to samo b
ila D oanina verzija koju je isprièala svom mu u, da bi opravdala svoj napad na Ludo
vika. A on joj se samo isplazio, ni- ta vi e.
Yeksford se vratio u krevet, zaspao, i probudio se u sedam. Prve reèi koje su mu
pale na pamet bile su: ko-
la su na neèijem privatnom posedu, na nekom velikom imanju, medu rastinjem koje
okru uje neku ogromnu vilu, na nekom zapu tdhom delu imanja. Na nekom mestu koje nik
o ne poseæuje tokom dugih zimskih me-seci. Odvezla ih je tamo i napustila. Jer u
njima su bili èvrsti dokazi, tragovi zloèina, mo da samo mrlje, a mo- da i deèija t
ela.
GLAYA 11
U UMI
145
D ord Troj je poku ao da im odgovori na pitanje, ali nije uspeo, jer je skretao s gla
vne na sve moguæe strane. Pominjao je imanja koja je posetio a koja su bila u vl
a-sni tvu nacionalnog fonda, velike kuæe kao to su Èet-svort i Blanhajm koje je odu
vek eleo da vidi ali nikada nije imao yremena i ono moèvarno zemlji te u kotskoj gde
je neki njegov dalji rodak, odavno mrtav, pogoden u nogu dok je neoprezno etao i
manjem za vreme lova. Njegova ena, ne Vajn, napokon ga je prekinula: ,,To je veom
a zanimljivo, dragi, ali ne ba ono to narednik sa-da eli da èuje."
,,To moèvarno zemlji te", rekao je Vajn, ,,gde je i-veo va rodak, da li je to vlasni t
vo porodice? Hoæu reæi, da li je vlasnik bio neko koga je on poznayao ili s kim
je bio u srodstvu?"
,,Pobogu, ne", rekla je Efi Troj, koja je oèigledno jo ranije èula tu prièu, mo da
èak i vi e puta. ,,Trojevi ni-su tako imuæni. Taj èovek je roden u Morkambiju, a u
o-stalom, svejeto bilojo 1926."
Vajn nije bio iznenaden. ,,Dakle, D oana", navikao je da je zove D oana, a tome se n
iko, izgleda, nije pro-tivio, ,,nije poznavala nikog ko je bio vlasnik nekog ve-
likog seoskog imanja?"
,,Ne bih rekla 'poznavala'. Najvi e to je mogla da se pribli i takyim Ijudima bilo je
u periodu kada je davala privatne èasove deci koja su spremala maturski ispit.
Bila je tu jedna devojèica, ne mogu da se setim kako se zvala", gospoda Troj kao
da je za trenutak pomislila da se obrati mu u za pomoæ, ali je znala to neæe biti
od ko-risti, ,,D ulija, D udit ili tako ne to. D oani se ona nije
svidala, rekla je da je bila drska. Njeni roditelji su bili vlasnici Saltram Hau
sa, verovatno su jo uvek. Znate onu veliku kuæu u ulici Forbi, koja je potpuno re
novira-na pre deset ili petnaest godina? Kako li su se preziva-
li?"
,,Grinvelovi", rekao je Vajn. Kao deo uobièajene pre-
trage velikih poseda u okolini, Saltram Haus i imanje oko te kuæe veæ su bili pr
egledani, a Grinvelovi ispitani. ,,Da li je postojalo neko mesto gde je D oana vol
ela da ide? Nije morala da poznaje vlasnike i to nije moralo da bude u ovom kraj
u. Negde gde bi i la u etnju, gde je bi-lo javnih staza za etnju?"
,,0na nije mnogo volela da hoda", rekao je D ord Troj, koga vi e niko nije mogao da z
austavi. ,,I la je na trèanje ili d ogiranje, kako to danas zovu. Ali ni ona ni-ti b
ilo ko drugi ne bi i ao negde daleko da bi to radio na nekom privatnom imanju sa j
avnim stazama. Ne, neza-mislivo je da bi neko to radio, naroèito kad postoje do-
bre staze za trèanje u blizini kuæe. Kada je htela da ve- ba odlazila je u 'fitnes
klub', kako to danas zovu, ili u teretanu, kako ka u drugi, a neki to zovu i 'gim
nastika'. D oana mi je rekla da ta reè dolazi od grèke reèi koja znaèi 'skidati se
go'. To ne znaèi da se D oana skidala gola, ne daj bo e. D oana se uvek pristojno obl
aèila, zar ne, Efi? Yidali smo je i u ortsu, ali samo leti, po veli-kim vruæinama
, a mo da je i u toj teretano nosila orts. ta god da je imala na sebi, kad je htela
da ve ba nije odlazila nigde drugde nego u teretanu."
Zastao je da udahne vazduh i Efi ga je naglo preki-nula: ,,Mi zaista ne mo emo da
vam pomognemo, ao mi je. D oana je rodena na selu i veæi deo ivota je pro-vela na se
lu, ali nikad zapravo nije bila devojka sa sela. Nikad je nisu zanimali priroda,
poljoprivreda, divlje i-votinje, ni ta slièno."
,,0bavestiæete nas kada je budete na li, zar ne?", D ord Troj, koji je izgledao kao d
a je prestao da se bri-ne za svoju kæer, rekao je to kao da je policija Kin-
146
Rut RendP[
gsmarkama bila u potrazi za starim ki obranom koji je on sluèajno ostavio u nekom
autobusu. ,,Kada se poja-vi, gde god da je? Yoleli bismo da znamo."
,,Mo ete biti sigurni u to, gospodine", rekao je Vajn, nastojeæi da prikrije netrp
eljivost.
,,To je dobro, zar ne Efi? Dobro je da znamo da æe-
mo biti obave teni. Prvo sam se brinuo, oboje smo bri-
nuli. Moja ena je bila zabrinuta kao i ja. Ona nije tipiè-
na maæeha, znate, uop te nije. Bila je porodièni prijatelj
jo dok je moja jadna draga prva ena bila iva, ona je u
stvari bila D oanina kuma. Kuma i maæeha, to nije sa-
svim uobièajena kombinacija, sla ete se? Efi je i jedno i
drugo, vidite, jadna D oana je imala samo esnaest go-
dina kada joj je majka umrla, stra na stvar za mladu de-
vojku, to ju je pogodilo, jako ju je pogodilo, ali nije bilo
ni ta to sam mogao da uradim. Efi je sve uèinila. Efi je
stigla kao andeo koji je spasio D oanu, bila joj je majka
kao i kuma, i maæeha, bila je sva tri, i ne preterujem ka-
da ka em da je saèuvala D oanin zdrav razum..."
U tom trenutku, kao da ga je neko udario te kim predmetom po glavi, Bari Vajn je p
restao da slu a. Se-deo je ukoèen poput spomenika, sve dok ga Efi nije oslobodila
muka tako to je naglo ustala i ponovila svo-je poslednje reèi: ,,Mi zaista ne mo em
o da vam pomog-nemo, ao mi je."
Ispratila ga je do vrata, zastala pre nego to ih je otvorila i rekla: ,,Jo uvek sa
m zabrinuta. Da li imam razlogaza to?"
Vajn je odgovorio: ,,Ne znam, gospodo Troj, zaista ne znam."
Ni jedan jedini zubar nije prijavio mladu enu koja je do la zbog otpale zubne navla
ke. Yeksford je bio sigu-ran da æe neki od njih da prijave kako su je videli, da
æe reæi da su joj èak namestili krunicu, èak i ako je u pita-nju sasvim pogre na
osoba. Ali nije bilo nikakvih prija-
147
Èak je pozvao nekolikopolicijskih stanica u i*.dalje-nim delovima koftke, da prov
eri da li je tamo rxja po-licija obavestila lokalne zubare. U to nije bilo simmnje
, svaki zubar u tom kraju bio je obave ten i svi su t»ili ne-strpljivi da pomognu.
Ako zubna navlaka otpadne, to bi sigurno uzrokova-lo bol? yeksford to nije znao.
Pozvao je svog zuba.ra ko-ji mu je rekao da to zavisiod zuba na koji je sta_vlj
ena navlaka. Ako je stavljenana mrtav zub kome je? pret-hodno izvaden ivac, ondan
e bi do lo do bolova. to se tièe spolja njeg izgleda, okmjeni zub se ne bi vide?o, ak
o je u pitanju kutnjak, a najverovatnije je to bio kmtnjak. Ali kada je zavr io ra
zgovor setio se da je Efi Trcrj rekla da je D oana stavila navlate na zube zato to
je b ila ne-zadovoljna njihovim izgledom, èinili su je starijccm...
Ti zubi sada izgledajujo manje prMaèno. Atco'nije oti la kod zubara, za to tonije uèi
nila? Zato to joj iz-gled vi e nije bio va an i zato to je nije bolelo? Z^to to je pret
postavila da æe svi znbari u zemlji biti obav^e teni i nije htela da privuèe pa iiju
na sebe? Ili iz nekog dru-gog, mnogo goreg razloga?
Dok je policija nastavik sa pretragom kuæa Sejyzbe-ri Majnford i Nju Hol, obesa
velikim imanjima nia koja je bilo moguæe uæi s glavnog druma, on je oti ao na sa-s
tanak u kolu Haldon Fiaè. Bila je to jednako velika srednja kola, ali je va ila - ba
rem pre do³aska. dame Flore Greg - za daleko ugledniju nego to je to toila od biv e
okru ne srednje kole Kingsmarkam. Svi roditelji koji su to mogli tamo su slali svo
ju decu. Roditelji koji su polagali na obrazovanje svoje dece èesto su s e selil
i u okolonu Haldon Finèa samo da bi njihova deca mogla da pohadaju tu kolu. D oma T
roj je sigurno im^la od-liène ocene i ostavila odlitan utisak kad je tako mlada
dobila posao u ovoj koli.
Bio 'je poslednji dan polugodi ta. Deca æe ztavr iti èasove u podne i otiæi kuæi za
bo iæne praznike. Od su-tra neæe vi e biti nikog daposmatra jelku, rasko no oki-
146
Rut
gsmarkama bila u potrazi za starim ki obranom koji je on sluèajno ostavio u nekom
autobusu. ,,Kada se poja-vi, gde god da je? Yoleli bismo da znamo."
,,Mo ete biti sigurni u to, gospodine", rekao je Vajn, nastojeæi da prikrije netrp
eljivost.
,,To je dobro, zar ne Efi? Dobro je da znamo da æe-mo biti obave teni. Prvo sam se
brinuo, oboje smo bri-nuli. Moja ena je bila zabrinuta kao i ja. Ona nije tipiè-
na maæeha, znate, uop te nije. Bila je porodièni prijatelj jo dok je moja jadna dra
ga prva ena bila iva, ona je u stvari bila D oanina kuma. Kuma i maæeha, to nije sa-
svim uobièajena kombinacija, sla ete se? Efi je i jedno i drugo, vidite, jadna D oan
a je imala samo esnaest go-dina kada joj je majka umrla, stra na stvar za mladu de-
vojku, to ju je pogodilo, jako ju je pogodilo, ali nije bilo ni ta to sam mogao da
uradim. Efi je sve uèinila. Efi je stigla kao andeo koji je spasio D oanu, bila jo
j je majka kao i kuma, i maæeha, bila je sva tri, i ne preterujem ka-da ka em da j
e saèuvala D oanin zdrav razum..."
U tom trenutku, kao da ga je neko udario te kim predmetom po glavi, Bari Vajn je p
restao da slu a. Se-deo je ukoèen poput spomenika, sve dok ga Efi nije oslobodila
muka tako to je naglo ustala i ponovila svo-je poslednje reèi: ,,Mi zaista ne mo em
o da vam pomog-nemo, ao mi je."
Ispratila ga je do vrata, zastala pre nego to ih je otvorila i rekla: ,,Jo uvek sa
m zabrinuta. Da li imam razloga za to?"
Vajn je odgovorio: ,,Ne znam, gospodo Troj, zaista ne znam."
Ni jedan jedini zubar nije prijavio mladu enu koja je do la zbog otpale zubne navla
ke. Yeksford je bio sigu-ran da æe neki od njih da prijave kako su je videli, da
æe reæi da su joj èak namestili krunicu, èak i ako je u pita-nju sasvim pogre na
osoba. Ali nije bilo nikakvih prija-
va Èak je pozvao nekoliko policijskih stanica u udalje-nim delovima kdtske, da pr
overi da li je tamo nja po-licija obavestila lokalne zubare. U to nije bilo sumnje
, sval<i zubar u tom kraju bio je obave ten i svi su bili ne-strpljivi da pomognu.
Ako zubna navlaka otpadne, to bi sigurno uzrokova-lo bol? yeksford to nije znao.
 Pozvao je svog zubara ko-ji mu je rekao da to zavisi od zuba na koji je stavlje
na navlaka. Ako je stavljena na mrtav zub kome je pret-hodno izvaden ivac, onda n
e bi do lo do bolova. to se tièe spolja njeg izgleda, okrnjeni zub se ne bi video, ak
o je u pitanju kutnjak, a najverovatnije je to bio kutnjak. Ali kada je zavr io ra
zgovor setio se da je Efi Troj rekla da je D oana stavila navlake na zube zato to j
e bila ne-zadovoljna njihovim izgledom, èinili su je starijom...
Ti zubi sada izgledaju jo manje privlaèno. Ako'nije oti la kod zubara, za to to nije
uèinila? Zato to joj iz-gled vi e nije bio va an i zato to je nije bolelo? Zato to je p
retpostavila da æe svi zubari u zemlji biti obave teni i nije htela da privuèe pa nj
u na sebe? Ili iz nekog dru-gog, mnogo goreg razloga?
Dok je policija nastavila sa pretragom kuæa Sejvzbe-ri Majnford i Nju Hol, obe s
a velikim imanjima na koja je bilo moguæe uæi s glavnog druma, on je oti ao na sa-
stanak u kolu Haldon Finè. Bila je to jednako velika srednja kola, ali je va ila - b
arem pre dolaska dame Flore Greg - za daleko ugledniju nego to je to bila od biv e
okru ne srednje kole Kingsmarkam. Svi roditelji koji su to mogli tamo su slali svoj
u decu. Roditelji koji su polagali na obrazovanje svoje dece èesto su se selili
u okolonu Haldon Finèa samo da bi njihova deca mogla da pohadaju tu kolu. D oana Tr
oj je sigumo imala od-liène ocene i ostavila odlièan utisak kad je tako mlada do
bila posao u ovoj koli.
Bio 'je poslednji dan polugodi ta. Deca æe zaw iti casove u podne i otiæi kuæi za bo i
æne praznike. Od su-tra neæe vi e biti nikog da posmatra jelku, rasko no oki-
148
RutRendel
æenu srebrnim i belim ukrasima, koja je stajala u ula-znom holu. Iz lifta je iza a
o èovek koji nije izgledao ni kao nastavnik, ni kao roditelj, ni kao kolski inspe
ktor, mada je mogao da bude bilo ko od to troje. Bio je nizak, mr av, s kosom boje
peska, a na sebi je imao farmerke i smedu ko nu jaknu. Ispratio je Yeksforda do g
ornjeg sprata gde se nalazila kancelarija direktorke kole. Nije ni najmanje lièil
a na njegovu predstavu o tome kako bi jedna direktorka kole trebalo da izgleda. I
mala je tam-nocrvene nokte i tamnocrveni karmin i kratku suknju koja je sezala d
o iznad kolena. Svetloplave lokne pada-le su oko lepo oblikovanog lica. Izgledal
a je kao da ima oko èetrdeset godina, bi³a je visoka i vitka, i mirisala je na p
arfem koji je Yeksford - koji se dobro razumeo u parfeme - odmah prepoznao. Bio
je to Roma, Laure Bjadoti. Kao mnoge uspe ne ene u novom veku, Filipa Sikorski se p
ojavila sa manirima i naèinom govora koji su bili poprilièno razlièiti od uobièa
jenih.
,,Naravno, èitala sam o D oaninom nestanku, in~ spektore. Pretpostavljam da elite d
a me pitate o okol-nostima koje su dovele do njene ostavke." Oèekivao je da èuje
aristokratski naèin govora, ali ona je imala jak lanka irski akcenat. Jo jedno izn
enadenje. ,,Uzgred, mo da biste eleli da znate da je ovde malopre bio èo-vek po ime
nu Kolman. Rekao je da je privatni detektiv. Naravno, nisam mogla da ga primim,
imala sam zaka-zan sastanak sa vama."
,,Mislim da sam ga video na ulazu. Njegovu agenci-ju je anga ovala baka nestale de
ce."
,,Razumem. Ali vi elite da se sada vratim na D oa-nu Troj. Ovde sam bila tek est mes
eci kada je ona dala otkaz, i mada je pro lo veæ pet godina, jo se nisam opo-ravila
od oka."
,,Za to gospodice Sikorski?"
,,Sve je to bilo tako nepotrebno", rekla je. ,,0na nije ni ta uèinila. Taj luckast
i deèak je sve izmislio. Ne znam za to. Jedan savetnik je rekao da je bio na ivici
149
nervuog sloma. Glupost, rekla sam mu, ne verujem u nervne slomove." Yeksford se
iskreno slo io s njom, ali nije ni ta rekao. ,, elite da znate ta se desilo. Da li ste
èuli verziju Vimbornovih?"
,,Vimbornovih?"
^Ah, izvinite. To su Dejmonovi roditelji. On se zove Dejmon Yimborn. Oèigledno n
iste èuli. Bilo je, ukratko, ovako. D oana je zamenjivala nastavnicu fizièkog koja
je bila na bolovanju. Bila je napolju sa uèenicima, u dvori tu, gde su devojke ig
rale rukomet a deèaci, mi-slim da ih je bio osmoro, tenis. To popodne su ima³i d
voèas. Yratila se sa njima u svlaèionicu, ali se tamo ni-je zadr ala vi e od par min
uta. Narednog dana ovde su uleteli gospodin i gospoda Yimborn, van sebe od besa,
i rekli mi kako je D oana ukrala dvadeset funti iz Dejmo-novog ranca. Bio je okaè
en na kuku na zidu i kada je u ao u svlaèionicu sa drugim deèacima - devojèice su
veæ bile tamo - video je kako gospodica Troj ne to pe~ tlja oko njegovog ranca. Re
kao je da je video kako je za-vukla ruku unutra.
,,Pa, sve je to bilo neprijatno. Ispitivala sam Dejmo-na, a on se dr ao svoje priè
e. Tek kada je do ao kuæi vi-deo je da je novac nestao. Pitala sam ga za to je, za i
me boga, ostavio toliki novac u rancu koji je visio u svlaèi-onicu, ali to nije
imalo nikakvog znaèaja. Ispitala sam devojke koje su bile tamo, ali one ni ta nisu
videle. Po-sle toga je trebalo da pitam D oanu."
,,Ne ba prijatan zadatak", rekao je Yeksford.
,,Ne. Ali je bio vrlo neobièan. Oèekivala sam bes, ne-vericu, ok. Ali ona uop te ni
je izgledala iznenadeno. Ne, nisam to dobro opisala. Izgledala je kao da je to p
ri-hvatila na naèin na koji prihvatamo kad èujemo da se dogodilo ne to lo e, a to smo
uveliko oèekivali da æe se dogoditi. Pitate se kako mogu da se setim svega posl
e toliko vremena." Osmehnula se, a Yeksford je klimnuo glavom. ,,Jednostavno mog
u. Seæam se dobro svih tih razgovora, ostavili su sna an utisak na mene. D oana je
150
relda ne to vrlo èudno. Jedva da sam mogla da poveru-jem vlastitim u ima. Rekla je:
'Nisam ukrala njegov no-vac, ali æu mu dati dvadeset funti ako æe mu to popra-vi
ti raspolo enje.' Govorila je sasvim uravnote eno, hladnim i smirenim glasom. Zatim
je rekla: 'lonako æu dati otkaz. Dobiæete moju ostavku danas popodne.' Ni-je pom
injala policiju, nije tra ila od mene da ne zovem policiju. Rekla sam: 'Ne mogu da
spreèim gospodina i gospodu Yimborn da pozovu policiju, ako to ele.' Na to je od
govorila: 'Znam, naravno da ne mo ete.'" ,, ta se posle desilo?"
,,Vimbornovi nisu pozvali policiju kao to smo oèe-
kivali. Ne znam za to nisu, ali pogadam da su znali vi-
e o njihovom voljenom deèaku nego to su nama rekli.
Mo da je veæ ranije iznosio sliène neosnovane optu be.
Ali, kako sam veæ rekla, to mi nije poznato. D oana je
bila neumoljiva, nismo uspeli da je odgovorimo. Bilo mi
je jako ao. Bila je odlièan nastavnik, i mislim da je ve-
lika teta kada neko njenih sposobnosti uludo potro i
svoj talenat na prevode i èasove preko interneta, ili ta
god je to èime se sada bavi."
Filipa Silkorski se veoma unela u svoju prièu. Blago je porumenela. Evo jo jedne
osobe koja je bila naklo-njena D oani Troj, eni za koju je njen biv i mu rekao da je n
edopadljiva. ,,Da li ste ostali u kontaktu sa njom?", pitao je Yeksford.
,,Èudno je da to pitate, uzimajud u obzir okolnosti.
Poku ala sam, ali ona to izgleda nije elela. Imala sam
utisak da je odluèila da prekine sve veze sa kolom Hal-
don Finè, da poku a da je zaboravi. Uzgred, Dejmon je
napustio kolu bez polo enog maturskog ispita i po-
slednje to sam èula o njemu je da luta po svetu i da za-
raduje za ivot tako to radi razne sitne poslove."
Osmehnula se. ,,Taj incident u svlaèionici, ta god se za-
ista desilo, oèigledno ga nije spreèio da nastavi da ivi s
rancem na ledima."
151
Yeksford se /ahvalio i oti ao. Pitao se da li ima sw-he da razgovara sa porodicom
Yimborn, buduæi da Dej-mon, sada veæ ima dvadeset dve godine i M daleko od kuæe.
Sdruge strane, roditelji mo da znaju isto toliko o tome l<ao i on, mo da èak i vi e. Z
a to bi jedan sedam-naestogodi njak optu io nastavnicu da ga potkrada? Mo dajer je on st
varno video, ili je mislio da je video kako pretura po njegovoj torbi. Ali za to s
e onda predo-mislio? Gospoda Yimborn ili njen mu bi to mogli da razjasne. iveli su
nedaleko od kole. Dok je hodao ka njihovojkuæi, razmi ljao je o raznim odbrambenim
me-hanizmima koji su se automatski ukljuèivali kada bi ro-ditelj bio pozvan da
slu a optu be protiv njegovog ili njenog deteta. Naroèito njenog. ena mo e da se pre-tv
ori u tigricu kad oseti da je njeno mladunèe u opasno-sti. Èak i oni najrazumnij
i te ko su bili spremni da pri-hvate moguænost da je njihovo dete uradilo ne to lo e.
Rozmari Yimborn nije bila medu najrazumnijima. Èim jojje rekao za to je do ao, dok j
e sedeo preko puta nje u vrlo maloj i neurednoj dnevnoj sobi, ona je odmah poèel
a uzrujano da obja njava kako je Dejmon uvek bio primereno dete. Jednostavno je na
pravio gre ku. Svako mo e da napravi gre ku, zar ne? Mislio je da je video 'tu enu' kak
o krade njegov novac. Bio je toliko uznemiren da nije znao ta govori. Ali kada je
otkrio da mu je ne-stala novèanica od dvadeset funti... Dvadeset funti, to je m
nogo novca za jadnog Dejmona, èitavo malo bogat-stvo. Oni nisu bogati Ijudi, ima
li su tek koliko je bilo do-voljno, ali ni ta vi e od toga. Dejmon je zaradio taj no
-vac tako to je subotom radio u piljarnici.
,,Ali gospodica Troj nije ukrala novac, zar ne, gospo-do Yimborn?"
,,Novac nije ukraden, kao to sam veæ rekla. Ali, sva-ko mo e da napravi gre ku, zar n
e?" Bila je prava rospi-ja, sa o trim crtama lica koje je bilo prerano izborano. ,
,Bilo je neumesno s njene strane to je tek tako dala ot-kaz. Dejmon je priznao da
je pogre io. Bila je ponosna
152
Rut Rendel
na sebe, eto ta je bilo, imala je tako visoko mi ljenje o sebi da nije mogla da pod
nese kada jedan nevin deèak napravi malu gre ku. Samo se naljutila i oti la." ,,Da l
i je Dejmon voleo gospodicu Troj?" ,,Nju? Kal<ve to ima veze? Ona mu je bila sam
o na-stavnica. Vi e je voleo starog nastavnika fizièkog. On je bio mu karac, u svako
m sluèaju, rekao je da mu ne tre-ba ena da ga trenira na èasovima fizièkog."
Yeksford je blago upitao: ,,Gde je Dejmon na kraju prona ao novèanicu?"
,,Bila je u njegovom rancu sve vreme, savijena i sta-vljena u knjigu da oznaèi s
tranicu."
Potpuno beskoristan razgovor, pomislio je Yeksford u powatku. Policijska stanica
je bila prilièno daleko i sada nije mogao da shvati za to je odluèio da krene pe- k
e. Mo da je to i dobro za njega, ali kada je odlazio ni-je razmi ljao o tome da æe m
orati i da se vrati pe ke. Ki- a je ponovo poèela da pada.
Spremate se za Bo iæ? pisalo je neonskim slovima na tabli iznad mosta Kingsbruk. N
ekada bi pisalo Jo pet dana za kupovinu do Bo iæa, ali danas je svaki dan dan za ku
povinu. Da li je znak bio ovde i ranije, a on ga nije primetio? Verovatno nije p
rimetio ni ukrase u ulici Haj, uobièajene simbole, andele, jelke, zvona, starije
mu- karce s belim bradama i èudnim e irima. Sve te crve-ne, zelene i bele svetiljke
izgledale su mu neukusno. Ono èega tu sigurno nije bilo ranje su dve fotografije
u boji, na kojima su bili D ajls i Sofi. Nije prepoznao broj telefona. Nije bio l
okalni broj, verovatno je pripadao detektivskoj agenciji Tra i i nadi Limitid. To
ga je iz ne-kog razloga razbesnelo, a bes ga je toliko obuzeo da je zaboravio da
kupi bo iæne poklone. Da li se oèekuje da on i Dora ne to kupe za Kaluma Èapmana? O
buzela ga je uobièajena bo iæna panika. Ali, zaista, treba samo da kupi poklon za
Doru. Ona æe se pobrinuti za sve ostale, verovatno je veæ svima kupila poklone i
upakovala ih savr eno kako samo ona ume. Obuzeo ga je oseæaj kri-
M^ÈIÆI U UMI_______________________________153
vice, nadao se da ona zaista u iva u tome, da se nije sa-mo pretvarala da u iva u to
me svih ovih godina.
U bioskopu se prikazivao vrlo pogodan film ta ene ek? Imao je utisak da one nikad n
e ele ono to im on kupi. Oti ao je u Kingsbruk centar, hodao je polako i vi-deo jo po
stera sa natpisom 'Nestali', zatim je zbunjeno razgledao izlo enu odeæu, torbe, ma
le i sme ne stvar-èice za ene koje imaju sve, parfeme, helanke i donji ve od koga ga
je obuzela jeza. U ao je ba u taj butik. Is-pred rafa je stajao Berden, i èinilo s
e, znalaèki razgle-
dao stvari.
Yeksford se odmah oseæao bolje. Majk æe znati. On sigurno zna bolje od Yeksforda
ta supruge drugih mu- karaca nose ili vole da nose. Mo da èak zna i koji im broj odg
ovara. S uzdahom olak anja prepustio se struè-noj proceni svog kolege.
U UMI
155
GLAYA 12
Piter Bakston nije verovao da dvoje Ijudi koji su u bra-ku treba da budu stalno
zajedno, kao vreæa i zakrpa. On je veæ jednom bio o enjen. Njegova prva ena i on ni
su ba iveli odvojenim ivotima, ali su imali svoja intere-sovanja i èesto su izlazil
i jedno bez drugog. Tu je, rekla je eron, brak poèeo da se raspada, tu je sve kre
nulo naopako. Njen stav po tom pitanju bio je veoma razlièit. Njenom mu u su bili
potrebni njena podr ka i savet, bilo mu je potrebno da neprekidno èuje njen glas k
oji izgovara reèi mudrosti i razboritosti. Bez nje bi bio iz-gubljen. Ona èak ni
je smela da ga postavi da sedne kraj nekog drugog za vreme veèere, iz straha da
æe zbog ne~ promi ljenih reèi i pona anja upasti u nevolju. Nije se radilo o tome da
je bila Ijubomorna ili preterano pose-sivna. Imala je savr eno samopouzdanje zahv
aljujuæi svom izgledu i nesumnjivom seksepilu i nije imala raz-loga da to bude.
Iz njene perspektive, ona je trebalo da brine o njemu tokom èitavog dana osim, n
aravno, kada je radio na Trafalgar Skveru, a i onda ga je èesto zvala telefonom.
Imala je ogromnu moæ nad njim zbog velike potrebe koju je sama stvorila. Bila j
e odluèna da od nje-ga napravi èoveka kakvog eli da ima kraj sebe i jedino u èemu
nije uspela bilo je da mu pomogne da prestane da pije.
Gotovo sve ostalo je uspela. Ali takva je Ijudska pri-roda, mali broj Ijudi je s
preman da dugo ivi iza re eta-ka. Piter nije eleo da pobegne iz svog braka. Bio je z
a-dovoljan svojim brakom i ponosan na svoju enu. Kad bude dobila dvoje ili troje
dece, ona æe svoju strogost da preusmeri na njih i SYOJU potrebu da nekom kome b
ude
potrebna. On nije eleo da zauvek pobegne, samo prili-ku da se ponekad izvuèe na n
ekoliko sati. Da bude sam, da vude svoj, ne deo para, ne pola nekakvog entiteta
ko-ji se zove brak, ali samo nakratko.
Pro ao je jo jedan vikend, i jo jedan. eron je ku-povala poklone za Bo iæ a on je kupov
ao poklone za e-ron. Kao njen ,,veliki poklon", elela je da pripremi èa-rapu punu
sitnica: parfem, skupu minku, osamnaesto-karatni zlatni privezak, biserne mindu e.
Èinilo se da je potpuno zaboravila na plava kola u kamenolomu, na njihov sadr aj i
njihov smrad. Nikada nisu razgovarali, nijedna reè nije progoyorena o tome jo od
kada su na-pustili Pasingem Hol tog nedeljnog popodneva. eron je bez sumnje vero
vala da je on pri³watio njen savet i odluèio da zaboravi na kola, da ih ostavi i
h tamo gde su i pusti da grane, trnovito bunje i paprat rastu preko njeih, dok je
olupinu prekrivala rda, a ono unutra tru-lilo i raspadalo se do samih kostiju.
Sve dok weme ne apsorbuje i neutrali e taj odvratan smrad.
On to nije zaboravio. Gotovo neprestano je mislio na ta kola. Mislio je o njima
na sastancima, na konferencija-ma, dok je kupovao bo iæne poklone, dokje gledao no
-ve filmove, dok je bio na internetu, dok je potpisivao ugovore. Jedini naèin da
se re i te u asne fantazije da su kola sada veæ narasla do velièine autobusa, izdig
la se visoko iznad kamenoloma, a da se smrad pro irio po se-lu kao otrovan gas, bi
o je da ode tamo i da se lièno uve-ri i, mo da, da uradi ne to pod tom pitanju. Ali
kako, a da eron ne sazna?
On je, ipak, bio ef. Ako ne eli da prisustvuje kon-ferenciji usred nedelje, niko n
e mo e da mu prebaci zbog toga. Naravno - osim ako zaista ne dode do proda-je pred
uzeæa - niko ne rno e da ga otpusti. Mogao bi sa-mo da ka e da ima neki jo va niji sast
anak, neku oba-vezu. Ali eron æe se javiti telefonom. Njegov asistent
156
Rut Rendpi
ne sme da ga uznemirava dok traje konferencija, osim ako poruka nije hitna, ali
on ne bi bio na konferenciji, bio bi na autoputu M2. Ako eron pita gde se odr ava t
aj drugi sastanak, njegova sekretarica æe reæi da ne zna, a ona to stvarno neæe
znati zato to taj drugi sastanak uop te ne postoji, ali eron æe sigurno pobesneti zb
og toga. Ali sve se odvilo drukèije nego to je on oèekivao. Obièno tako biva. Rek
ao je svojoj eni da ima sastanak sa va nim investitorom u Nejzingstoku, i da æe bit
i izvan Londona sve do ranog popodneva. Nije èak ni pitala ko je to, niti tra ila
broj telefona. Imala je zakazano kod fri-zera u deset, a posle je i la na modnu re
viju.
Zaposlenima u kompaniji isprièao je drukèiju pri-èu. Sahrana u Sariju. Jedva je
uspeo da ubedi svog vo-zaèa da mu nisu potrebni ni on ni bentli i da æe sam da v
ozi. To se jo nikada nije dogodilo. Kada je Piter rekao da je potrebno da malo pr
ovoza svoja kola, jer veæ tri nedelje nisu iza la gara e, Antonio se ponudio da ih o
dveze do Godalminga. Njegov poslodavac, priteran u æo ak, morao je na kraju da ka e
da eli da bude sam,-da razmisli.
Nije bio sam u mercedesu od kako ga je kupio pre osamnaest meseci. Isprva mu je
to prijalo, ali kada je uleteo u gu vu osetio je kako mu nedostaje neko s kim mo e d
a razgovara o saobraæaju, nekoga ko æe mu reæi da je saobraæaj sada mnogo gori n
ego pro le godine i ko æe zbog toga kriviti vladu. Ali sada je makar iza ao iz gu ve,
i ne to pre podneva skrenuo je s autoputa na manji drum koji vodi do Pasingem Hola
. lako je bio prohladan dan, spustio je prozor kola i udahnuo va-zduh. Ne oseæa
nikakav smrad. Da li je zaista mislio da æe ga osetiti? Ovde gore? Naravno da je
ste. Strahovi su ga veæ danima muèili i noæima progonili. A sada, po to se uverio
da nema smrada, poèeo je da se nada - a znao je da je ta nada apsurdna - da su k
ola negde sklonjena, da su potonula u mokro zemlji te ili odvuèena u polje. Èak je
napola ubedio samog sebe da je sve to umislio.
M.AÈIÆUJ UMI________________________________157
Ipak, niko drugi ih nije video, sav taj u as zavisio je od neèega to bi mogla biti
samo njegova halucinacija...
Mada je mogao da parkira na mestu gde se staza odvaja-la od puta, spustio se kol
ima do same kuæe. Æim je sti-gao osetio je potrebu da odustane od pretrage kamen
o-loma. Jer, naravno, to nije bila halucinacija, nije on ni- ta umislio. Polako je
iza ao iz kola, udahnuo vazduh. Al<o i ne uèini ni ta u vezi s tim kolima, prove æe o
sta-tak wemena udi uæi vazduh, to æe postati sastavni deo njegovog ivota u Pasingem
Holu. Stigne, parkira kola i omiri e vazduh. Ustane ujutru, izade napolje i omiri e
vazduh... Izuo je cipele i obuo gumene èizme, a zatim poèeo da hoda putem prema
kamenolomu. A onda se dogodilo ne to neobièno. Potpuno je zaboravio na suse-dovu
kolibu u polju, ali sada je tu bio njegov kom ija, farmer, stajao je na krovu koli
be i sekao grane drveæa elektriènom testerom. Nije mogao da ga izbegne. Rik Mièe
l je ugledao Pitera, podigao jednu ruku i doviknuo: ,,Dugo se nismo videli. Vi s
te dobro?" Piter je klimnuo glavom, i neodredeno mu mahnuo. Na mestu gde se sta-
za odvaja od puta, gde farmer vi e nije mogao da ga vi-di, jo jednom je podigao gla
vu i sna no udahnuo. Pa jo jednom. Ni ta. Ako ta kola ne budu bila tamo, moraæe da po
seti psihijatra, jer ovo je veæ ozbiljna stvar. Èuo je kako je negde iza njega o
djeknula elektrièna testera.
Naravno da su bila tamo. Mala, tamnoplava kola ko-ja su le ala na boku, iz èijeg j
e otvorenog prozora dopi-rao taj odwatan smrad. Mogao je da oseti veæ odande, a
bio je udaljen est metara. Da li treba da im se pribli i,
da pogleda unutra?
Kamenolom je bio okru en liticama, golom ze-mljom iz koje je virilo korenje drveæa
i po kojoj su bile razbacane suve grane. Èovek je mogao lako da pobrka razbacan
e grane s korenjem, da stane na jednu od njih i da padne na zemlju. Piter je poè
eo oprezno da se spu-
158
RutRe
ta niz liticu. Tlo je bilo klizavo, a korenje i grane drve-ta prekriveni vla nom cr
nom mahovinom. Jednom je naprayio gre ku i uhvatio se za ne to to je lièilo na ko-ren
drveta, ali se ispostavilo da je bila samo grana. Okli-znuo se i izleteo mu je
uzvik koji je lièio na psovku, ali se onda uhvatio za pravi koren i zastao. Pono
vo je po-gledao s tog mesta. Yideo je da iz kola viri ne to plavo, ne to to bi mogla
biti ko ulja od teksas platna, i mogao je da vidi ruku, bledu ruku s dugaèkim prst
ima.
To je to. Nije prilazio bli e. To je jedno od one dece. Poèeo je da se penje nazad
. Uspon je bio lak i od spu- tanja. Sada je veæ znao gde le i opasnost i gde su jame.
Na vrhu je poku ao da obri e svoje blatnjave ruke o vla- nu travu, ali ih je naglo pov
ukao kada je jednim pr-stom dodirnuo pu a golaæa dugaèkog deset santimeta-ra. Usta
o je, pogledao pogled i video ne to zbog èega je izgubio dah. Rik Mièel je i ao prem
a njemu stazom ko-
ja se odvajala od puta.
,,Vi ste okej?", povikao je Mièel dok je prilazio. Bila
je to njegova omiljena fraza. ,,Èuo sam viku. Skroz ste
blatnjavi."
Piter je proklinjao taj povik. Znao je da je sada sve gotovo. Nije mogao vi e da s
e pretvara kako dole nema nièega. Sada je Mièel poèeo da nju ka, dok se pribli a-vao
 ivici kamenoloma. ,,Kakav je to smrad?"
Piter je napokon izgovorio: ,,Vidite ona kola tamo, u njemu je telo, mislim èak
i dva."
,,To su ona nestala deca." Mièel je bio zaprepa æen. Ustuknuo je korak nazad, zati
m dva. ,, ta vas je navelo da pogledate? Niste ovde bili nedeljama, zar ne?" Zatim
je odgovorio na sopstveno pitanje. ,,Smrad, pretposta-vljam. Dobro to ste si li do
le. Èista sreæa."
Piter se okrenuo i po ao stazom prema kuæi. Mièel je hodao kraj njega, pitao da li
je dobro i poèeo da nudi korisne savete. Zvati policiju. Odmah otiæi u policiju
. Da li ima mobilni kod sebe? Ako ne, on ga ima. On æe ostati sa njim, da ga pod
r i. Piter je rekao da bi on vo-
leo da telefonira od kuæe. ,,Neæu da vas zadr avam i uvlaèim u to", Yekao je. ,,Sa
m æu to da zavr im."
Mièel je klimao glavom. ,,Biæe mi zadovoljstvo. Ne bih da vas ostavim da sami sv
e obavite." On je oèigled-no umirao od elje da dobije neku ulogu u toj uzbudlji-v
oj drami. Bilo je to daleko uzbudljivije od vitlanja mo-tornom testerom. Neverov
atno, ali kad su stigli do pu-ta, rekao je veselo: ,, ta radite za Bo iæ? Vi i gospo
da Bakston dolazite na dan-dva ili imate planove da ga provedete u Londonu?"
Odupiruæi se isku enju da mu ka e da se nada da ni-kad vi e neæe ponovo kroèiti u Pasa
m Sand in, Piter je rekao da æe ostati u Londonu. Pogledao je unezvereno u kuæu. I
zgledala je kao da je niko nije odr avao, èak zapu tena, na naèin, na kraju krajeva,
onako kako iz-gleda kuæa u koju nedeljama niko nije u ao osim spre-maèice nestrpl
jive da posao obavi to pre i vrati se ku-æi. Nije bilo bo iæne jelke u dnevnoj sobi
, sva svetla su poga ena, premda je dan bio tmuran. U pratnji Mièela, popeo se uza
stepenice s desne strane, otkljuèao ulazna vrata koja su imala tri brave i u ao u
nutra.
Unutra je bilo hladno. Vrlo hladno. ta se desilo sa centralnim grejanjem, koje je
programirano da se ukljuèi svakog dana u devet ujutru i iskljuèi uveèe u de-
vet?
,,Mislio sam da vam je stalno ukljuèeno grejanje",
rekao je Mièel.
1 jeste, mora da se pokvarilo."
Kako bi dao primer Mièelu, èim je pre ao prag izuo je èizme, ali farmer nije skinu
o svoje blatnjave patike. Pro ao je kroz predsoblje, a Piter je poku ao da ne obraæa
pa nju na blatnjave tragove koje je ostavio za sobom. Uleteo je u zamku i znao je
da æe biti najbolje ako to pre zavr i sa tim. Pomislio je na eron i na to kako æe j
oj upropastiti Bo iæ. Kao i sebi. Za to nije jo jednom razmislio pre nego to se vratio
ovde? Ali raz-mislio je, ni o èemu drugom nije razmi ljao veæ nedelja-
160
Rut Rendel
ma osim o tim prokletim kolima, zbog kojih nije mogao da razmi lja o drugim, dalek
o korisnijim stvarima. Po-digao je slu alicu, shvato da nema pojma koji je broj lo
-kalne policije i okrenuo se ka svom pomagaèu.
01892...", zapoèeo je Mièel. Znao je broj napamet. Naravno da je znao.
Do la su dvojica uniformisanih policajaca, i zamoli-li su Pitera da im poka e gde su
bila kola. Narednik je poznavao Rika Mièela i bio je prijateljskim odnosima s n
jim, pitao je za njegovu porodicu, i ta æe raditi za Bo- iæ. Nijednom od policajca
izgleda nije bilo mrsko pri-sustvo tog farmera. Kada su im pokazana kola, rekli
su Piteru da se vrati u kuæu, kako bi izbegao ,,ponavljanje neprijatnog iskustva
".
Piter je shvatio da nema izbora. Seo je za sto u lede-noj kuhinji i upitao se ta
bi uradio da se Mièel nije po-javio. Ni ta, pomislio je, ni ta. Ostavio bi kola tamo
gde su bila i oti ao kuæi. Posle nekoliko trenutaka je ustao, ukljuèio rernu na n
ajjaèe i otvorio vrata. To ga je pod-setilo na njegovu mladost, kada je iveo u ga
rsonjeri s malom kuhinjom, i kada je jedini naèin da ugreje stan bio taj da uklj
uèi rernu. Ponovo je seo, i poku ao da po-zove Polin i majstora za centralno greja
nje. U oba slu-èaja javila se telefonska sekretarica. Po to je sam zabo ravio vlas
tite korene, Piter je pomislio kako se sve u ovoj zemlji okrenulo nagavaèke, kad
èak i spremaèice imaju automobile i telefonske sekretarice.
Pola sata je pro lo pre nego to su se dva policajca -i Mièel - vratili. Sva trojica
 su primetili da je u kuæi hladno i da je ukljuèena rerna, ali nijedan policajac
ni-je to video kao razlog zbog koga Piter ne bi mogao da ostane do daljnjeg u P
asingem Holu, jer biæe jo tele-fonskih poziva, doæi æe jo policije. ,,Moram da se
vratim u London." ,,Siguran sam da ne postoji razlog zbog koga ne mo- ete da se wa
tite veèeras, gospodine", rekao je nared-nik.
Njegov podredeni je primetio da æe Piter tako moæi da uèini ne to po pitanju greja
nja. ,, elim da se vratim sada", rekao je Piter.
,,Bojim se da ne mo ete. Ovo je sluèaj za krimina-listièku policiju. Verovatno æe
patolog hteti da pogleda, ovaj, da dode ovde. Onda æemo morati da donesemo oprem
u za uklanjanje vozila."
,, ta se nalazi u njemu?", pitao je Piter.
,,To ne mogu da vam ka em u ovoj fazi", rekao je na-
rednik.
Isto pitanje je postavio Mièelu kada su policajci oti li. Sinula mu je luda ideja
da bi to nju kalo od kom ije mo-glo znati vi e nego on sam o kolima u kojima su bila t
e-la, a koja su naètena na njegovom imanju.
,,Bolje da to ostavimo policiji, zar ne mislite?", rekao je Mièel nekako zvanièn
o, sa sme no ozbiljnim izrazom na licu. ,,Na njima je da vam ka u, kad odluèe da to
uèi-ne." Ovo je Pitera nateralo da poveruje da Mièela nisu pustili da se pribli i
kolima. ,,0vde nema nièega, zar ne? Idem kuæi na veèeru. Da ka em eni da vam ne to do
nese? Mo da picu li parèe njenog ki a?"
,,Nema potrebe." Piter je govorio kroz stisnute zube. Poput sobarica sa telefons
kim sekretaricama, svet se okrenuo naopaèke, kada seljaci poput ovog jedu pice i
ki . ,,Nema potrebe."
,,Hvala na pomoæi, Rik", rekao je Mièel, odlazeæi. ,,Moram samom sebi da zahvali
m, kad nema ko drugi." Pod kuhinje bio je prekriven blatnjavim tragovima. Poput
mnogih vlasnika imanja danas koji zapo ljavaju mali broj Ijudi koji brinu o kuæi,
Piter se oduvek bojao da ne izgubi Polin. Ne bi joj se svidelo kada bi je pozvao
da èisti blato dva dana pred Bo iæ. Do lo mu je da se sam spusti na kolena i oriba
pod. To bi i uradio da nije èuo neku èudnu melodiju. Toliko je bio pometen da mu
u trenutku nije bilo jasno za to neko pu ta ,,Sur le pont
162
Rut
idel
d'Avignon" u njegovoj kuhinji u dvanaest i deset. Onda je shvatio i izvadio mobi
lni iz d epa svoje jakne. Bila je to eron.
,,Gde si bio, Pitere? Svuda sam te tra ila, u kancela-riji, na nekim mesta gde su
mislili da bi mogao da bu-de . Rekli su da si oti ao na sahranu. Gde si ti?" Nije od
govorio. ,,Da li je ne to hitno, draga?" ,,To zavisi da li eli da se cevi u Pasingam
u zamr-znu. Polin je javila da nam je grejanje pokvareno, i da ne mo e da ga uklju
èi. Gde si ti?"
Bila je to prilika. Mogao bi da joj ka e... padalo mu je na pamet mnogo toga ta bi
mogao da joj ka e. ,,U Gildfordu sam. Slu aj, za to ne bih oti ao u Hol da vi-dim ta mogu
da uèinim? Imam dva slobodna sata." Re-æi æe da je smrad bio toliko u asan daje m
orao da pozo-ve policiju. ,,Mo da mogu sam da popravim grejanje." ,,Pitere, obeæaj
da æe se javiti." ,,Naravno da hoæu."
Na ao je pribe i te u kredencu sa piæem i, u ivajud u onome za ta je znao da neizbe no vod
u propast, ot-pio je veliki gut³jaj èistog yiskija iz boce. Zatim je oti ao na sp
rat i otvorio ormariæ sa prekidaèima za struju. Pri-tisnuo je jedan prekidaè, se
vnula je varnica i grejanje se ponovo ukljuèilo. To ga je ispunilo zadovoljstvom
. Èulo se klokotanje vode u radijatorima i kuæa je poèela da se zagreva. Saèekaæ
e jo malo pre nego to telefonira e-ron. Bolje neka misli da je proveo sat ili dva o
pravljaju-æi grejanje. Zvono na vratima i telefon zazvonili su u isto vreme, i o
n je si ao u prizemlje. Prvo se javio na te-lefon. Bio je to neki èovek po imenu V
ajn iz Krimina-listièkog menad menta Kingsmarkama. ,,Saèekajte trenutak", rekao je
Piter. Na ulaznim vratima stajala su dva uniformisana po-licajca. U njihovim ko
lima, na parkiranim u dvori tu, sedeo je èovek srebrne kose u drap kaputu. ,,Stiga
o je lord Tremlet, gospodine."
UMI
163
Piter je nervozno odgovorio: ,,Ko je, do davola, lord Tremlet?"
,,Patolog. Do ao je da pregleda telo."
,,Mislite - tela, zar ne?"
,,To ne mogu da vam ka em, gospodine."
Mo da je onaj tip na telefonu mogao. Piter ga je pi-tao, ali èovek mu nije odgovor
io.
,,Treba da razgovaramo s vama, gospodine Bakston. to pre."
GLAYA 13
Kada su Berden i Bari Vajn stigli u Pasingem Hol, pato log je veæ bio oti ao, ali
kola su jo bila tamo gde je Pi-ter Bakston rekao da ih je zatekao. Policajd zadu en
i za mesto zloèina bili su zauzeti merenjem i uzimanjem uzoraka, a tu su bili i
Ijudi zadu eni za uzimanje otisa-ka prstiju. Kamion sa dizalicom veæ se spustio do
staze i spremao se da izvuèe VW golf i njegov sadr aj iz ka-menoloma, a iza kamio
na stajala su kola koja je vozio mu Poline Pirson, koji je izgleda zaboravio na b
olove u ledima i savete lekara. Bilo je pola pet i smrkavalo se, ali sna ne lampe
postavljene na mesto zloèina osvetlile su èitavu umu. Dva automobila i kombi bili
su parki-rani na travi kraj staze.
Samo jedna svetiljka bacala je svetlo na fasadu kuæe i Berden je mogao da vidi s
tepeni te koje je vodilo do trema i ulaznih vrata, i dva automobila u dvori tu, je-d
an starinski mercedes i predivan por e. Svetlo je gore-lo u nekoliko soba. Vajn je
pritisnuo zvonce i vrata je otvorila jedna prelepa ena od oko dvadeset sedam go-
dina. Nije izgledala tako zadovoljna kada ga je videla. Ipak, pomislio je Berden
, struènjak za odelo i kozmeti-ku, taj namerno nemaran izgled - oèigledno bez min
-ke, svetloplava kosa pomalo neuredna, plave farmerke, beli d emper, bez nakita -
sigurno je name ten radi njih, ili radi policajaca koji su radili na mestu zloèina
.
,,Moj mu je u dnewioj sobi", bilo je sve to je rekla. Otvorila je dvokrilna vrata
i uvela ih unutra.
Piter Bakston je imao trideset devet godina, a izgle-dao je petnaest godina star
ije. Imao je sumorno pepe-ljastocrveno lice. Bio je jedan od mu karaca koji su ve-
oma mr avi i sa uskim ramenima, ali koji imaju neobiè-no veliki stomak koji im*vis
i kao jastuk u d aku. Imaju problem s tim koji deo stomaka da smeste ispod a koji
iznad kai a pantalona. Bakstonov je virio iznad. Sedeo je u fotelji, a na stoèiæu
kraj njega stajala je èa a s piæem koje je lièilo na viski s vodom. U sobi je bilo
mnogo sliè-nih stolova, onih sa talasastim Mcama na kojima su stajale lampe, ne
koliko sa mesinganim nogama i neko-liko fotelja, kao i arene zavese na prozorima.
Izgledala je kao da ju je uredio unutra nji dekorater koji se opo ravljao od nerv
nog sloma.
,,Kada mogu da se vratim u London?", pitao je Piter Bakston. Berden je znao ne to
malo o njemu, gde ivi i èime se bavi. ,,Glavni inspektor Yeksford bi eleo da vas v
idi sutra, gospodine Bakston..."
,,0vde?"
,,Mo ete da dodete u policijsku stanicu u Kingsmar-
kam, ako vam se to vi e svida."
,,Naravno da ne, elim da se vratim u London. Bo iæ je. eron - moja ena - i ja moramo
da se spremimo za Bo iæ. Ona je Ijubazno do la ovde ovog popodneva da mi pomogne, al
i sada elimo da idemo kuæi."
,,Za to mi ne ka ete ne to o tome kako ste otkrili taj automobil na va em imanju, gospod
ine? Do li ste jutros, kolima, verujem. Do li ste zato to ne to nije bilo u redu s va im
centralnim grejanjem, da li je to
taèno?"
Pre nego to je Piter Bakston uspeo da odgovori, vrata su se otvorila i u la je jedn
a ena u pratnji krup-nog èoveka koji se, èim je videp prisutne u sobi, uhva-tio r
ukom za donji deo leda. ena je bila sna na, us-pravna, sredoveèna i, sudeæi po njen
oj novoj frizuri i plitkim èizmicama na niranje, mogla bi biti glumica koja igra e
nu farmera u nekoj sapunici. Iz nje je pote-kla bujica reèi. ,,Izvinite to upadam
ovako, gospodine Bakston, ali po to imam kljuè nisam htela da vas uzne-miravam da
otvarate vrata. Èula sam u selu ta se dogo-
166
dilo, znate kako u selu kru e prièe, i pomislila sam da vam mo da treba pomoæ. Yidim
da grejanje ponovo ra-di. Taènije, oseæam. Fino i toplo, zar ne? A napolju je b
a zahladnelo, ne bi me èudilo da uskoro padne sneg. Jao, izvinite, nisam videla d
a imate dru tvo."
,,To su policajci", rekao je Bakston glasom hladnim kao i vreme.
,,U tom sluèaju, mogu da posedim koji minut, ako nemate ni ta protiv. Mo da mogu nek
ako da pomog-nem. Sedi na tu tvrdu stolicu, Ted, mora da pazi na svoja leda."
Bakston je oèigledno oklevao da im ka e da odu. Po-ku ao je da uhvati pogled svoje en
e, ali ona je glavu dr- ala okrenutu na suprotnu stranu, oèito nije elela da joj po
gled bude uhvaæen.
,,Poèeli ste, gospodine Bakston", rekao je Berden, 0 tome kako ste do li ovde da po
pravite centralno greja-nje." Ne to na Bakstonovom licu mu je govorilo da nije sve
bilo u redu. Izgledao je nervozno, vi e nego to je trebalo da bude. ,,U koliko sat
i je to bilo?"
Bilo je to ispravno pitanje. ,,Ne znam, ne seæam se." eron Bakston je napokon pro
govorila. ,,Da, Pitere, se-æa se. Hajde da ti osve im seæanje. Prvi put sam te po-z
vala u kancelariju malo posle deset. Bila sam kod fri-zera i zvala sam te s mobi
lnog, ali rekli su mi da si veæ bio iza ao. Rekli su da si oti ao sam, i da nisi hte
o da te Antonio vozi. elela sam da ti ka em da nas je D ejson pozvao da izademo na ve
èeru u Ajvi dva dana posle Bo- iæa. Zatim sam planirala da odem da pogledam Ameri-
govu novu kolekciju, ali sam prvo oti la kuæi i tada se javila Polina da mi ka e za
grejanje."
Vajn je brzo reagovao: ,,Ali ste veæ znali za problem s grejanjem, gospodine Bak
ston, to je bio razlog za to ste do li ovde."
,,Ne, nije." Polina Pirson je iskoristila priliku. ,,0n to nije mogao da zna. Ja
nisam znala dok nisam do la da poèistim i obri em pra inu. To je bilo oko pola jedana
-
MAÆIÆUJ UMI______________________________167
est. poku avala sam da pozovem gospodu Bakston da joj to ka emli pomislila sam da je
sigurno iza la. Mi-slila sam da æe se vratiti kuæi za ruèak, pa sam nasta-vila da
poku avam i konaèno sam je dobila malo posle
jedanaest."
,,Ti bi oti ao mnogo ranije, dragi. Zar se ne seæa ? Kada sam te napokon dobila, ti
nisi bio ovde. Bio si u Gildfordu. Sam si rekao."
Zanimljivo, pomislio je Vajn. Vrlo zanimljivo. Piter Bakston se odvezao do Pasin
gem Hola, iz nepoznatog razloga je odluèio da ne pode sa svojim vozaèem, a on-da
je iskoristio problem s grejanjem kao izgovor za to- to je do ao. Dakle, koji je pr
avi razlog njegovog dola-ska? Mo da ima veze s nekom enom? Moguæe ali, pre-ma Vajno
vim informacijama, Bakston je o enjen tek ne to manje od tri godine, a eron Bakston j
e lepotica. Povrh toga, govorio je o njoj i gledao u nju s nekom vr-stom pobo nog
divljenja. I ta je radio u Gildfordu? Ne moram da ulazim u to za sada, pomislio j
e Vajn, razmi-sliæu o tome. I ko je, do davola, Amerigo, i kakvu kolek-
ciju on ima?
,,0ti li ste u umu", rekao je Berden. ,,Zbog èega?" Bacio je pogled na bele ke koje j
e napravio ranije. ,,Go-spodin Mièel koji radi na susednoj farmi rekao je lokal-
noj policiji da vas je sreo oko 11 kraj kamenoloma. Re-kli ste mu za automobil i
za, ovaj, taj jak smrad. Yratio se do kuæe sa vama i dao vam broj najbli e polici
jske stanice. Je li tako? Ali ta vas je nagnalo da odete u u-mu?"
,,Niste mogli da osetite smrad odavde", rekao je
Vajn.
Polina Parson se ume ala. ,,Sigurno ne. Ja imam ja-ko dobar nos, zar ne, Ted? Ja s
am bila ovde pre toga i nisam ni ta osetila. Hvala bogu. Èoveku mo e da se smuèi zbo
g toga, zar ne?"
,,0dvratno", rekao je Ted. ,,Ba odvratno."
I.
168
Rut Re
,,A ako niste zbog toga oti li u umu, ta je onda bio razlog?"
,,Slu ate, prona ao sam taj prokleti automobil i to sam vam javio. Kakve ima veze za t
o i kako?"
,,0vo je nerazja njena smrt, gospodine", rekao je Berden. ,,Sve pojedinosti mogu b
iti od velikog znaèaja."
,,Ne za mene. Meni niko ni ta nije rekao. Èak ne znam ni koliko je Ijudi bilo u ko
lima. Ne znam da li su to ona deca i ta ena koja je bila sa njima. Ni ta mi ni-su r
ekli."
,,Nema tu ta mnogo da se ka e, gospodine", rekao je Vajn. ,,Telo u kolima jo nije id
entifikovano."
,,Sta jo elite da znate?", Piter Bakston je pru io ruku prema èa i, shvatio da je praz
na i èe njivo pogle-dao svoju enu.
Njena reakcija je zabavila Berdena. ,,Ne dragi", re-kla je odluèno. ,,Ne vi e. Ne
sada. Skuvaæu ti olju èa-ja." Okrenula je glavu, savr enu poput cveta, prema po lic
ajcima. ,,Nadam se da neæete dugo. Moj mu treba rano da ode u krevet. Ovo je bio
veliki ok za njega."
Bilo je est i deset ,,Skuvaæu èaj, gospodo Bakston", relda je Polin, ,,kad oni od
u."
,,Kada ste poslednji put bili u Pasingem Holu?", ovog puta Berden se obratio eni.
Po izrazu njenog lica zakljuèio je da joj nije bilo pri-jatno to mora na to da od
govori. ,,Ne seæam se taèno. Pre nekoliko nedelja. Kada je to bilo, du o? Mo da po-s
lednjeg vikenda u novembru ili prvog vikenda u de-cembru. Ne to tako. Ovo mesto zi
mi nije ba zabavno." To je acnulo Polin Parson, rodenu u ovom kraju, koja je svoje
nezadovoljstvo pokazala tako to je stisnu-la usne i ukrutila ramena. Ted je glas
no mrknuo. Bak-stonovi æe biti sreæni ako dobiju taj èaj, pomislio je Ber-den, ra
zmi ljajuæi o tome kako bi i sam voleo da sad po-pije olju èaja.
,,Da li ste oti li u Gildford po to ste prona li auto-mobil u kamenolomu, gospodine Ba
kston?", Vajn je
MAÈIÆI U UMI
169
gledo u svpje bele ke. ,,Nije mi jasan sled dogadaja. Pro-na li ste automobil otpril
ike u jedanaest, pozvali ste lo-kalnu policiju oko jedanaest i petnaest, oni su
stigli ov-de ne to pre dvanaest, razgovarali su s vama i oti li su u umu sa gospodino
m Mièelom. U dvanaest i deset go-spoda Bakston vas je pozvala na mobilni, a vi s
te tada bili u Gildfordu. Ali ja sam vas pozvao na ovaj broj u dvanaest i dvades
et i vi ste se javili."
Berdenove se trgnuo i napravio ozbiljan izraz lica. ,,Kako vam polazi za rukom d
a budete na dva mesta u isto vreme, gospodine? To mora da je korisna ve tina."
Piter Bakston je pogledao u svoju enu, a ovog puta pogledi su im se susreli. ,,Mo
ja ena je pogre ila. Nika-da nisam rekao da sam bio u Gildfordu. Nisam imao ni-kaka
v razlog da idem tamo."
,,AH ste imali razlog da dodete ovde? Da li ste vi po-gre ili, gospodo Bakston?"
Odgovorila je zlovoljno: ,,Mora da jesam."
,,Dobro." Berden je ustao. ,,Mislim da je to dovoljno za sada. Glavni inspektor
Yeksford æe eleti da ujutru razgovara s vama. Da li vam odgovara deset sati?"
,, elim da idem kuæi", rekao je Piter Bakston kao de-te prvog dana u koli.
,,Sigurno æete moæi da odete - kad glavni inspektor zavr i razgvor s vama."
Napolju u kolima Berden je prasnuo u smeh. Vajn mu se pridru io. Jo su se smejali k
ada su Pirsonovi si li niza stepenice i u li u automobil. Polin ih je zaèudeno pogle
dala i promrmljala ne to svom mu u. ,,Ne bi tre-balo da smejem", rekao je Berden. ,,
Bog zna ta je tamo radio. Tek kad ostanu sami poèeæe prava predstava."
,, eron izgleda kao boginja", rekao je Vajn.
,,Taèno. Siguran sam da æe joj oprostiti to mu je umrsila konce. Èudno da se nisu
o svemu dogovorili pre nego to smo stigli, zar ne?"
I
I
170
Rut Rende!
U UMI
171
,,0ne je tek stigla. Nisu imali prilike."
Lampe su uklonjene, kamion sa dizalicom je oti ao, sve to se moglo yideti bile su d
vostruke brazde toèko va na yla nom drumu osvetljene farovima automobila.
,,Ko æe identifikovati telo?", pitao je Vajn.
,,Bog sveti zna. Biæe to muèan zadatak. Ko god da je. Njegovo lordstvo smatra da
je telo ovde veæ mesec dana. Sigurno le i ovde jo od onog vikenda kad su Dejdovi o
ti li u Pariz. To neæe biti prijatan prizor."
Suvi e neprijatan prizor za oca, pomislio je Yeksford.
To mora da je D oana Troj. Oni su joj pripisali zloèin,
bila je to razumna pretpostavka, ali ona je oèito bila r-
tva i sasvim je moguæe da su nestala deca takode bile r-
tve. Èitavo imanje Pasingem Hola i okolne oblasti biæe
pretra ene, jer je moguæe da se negde u okolini nalaze i
njihova tela. U meduvremenu, Tremplet æe ujutru po-
èeti obdukciju. Mo da æe njen zubar, ko god to bio, mo-
æi da je identifikuje? Da uporede slomljene zubne na-
vlake s njenim zubima? Zatim, ako je moguæe da joj ne-
kako rekonstrui u lice, da ga doteraju tako ponovo za-
lièi na Ijudsko lice, da pozovu maæehu da je pogleda?
Yeksford je slegno ramenima.
Lep bo iæni poklon za enu koja æe morati da gleda istrulelo lice jedine æerke svog
mu a. Mo da bi mogli to da izbegnu. Kako je umrla? Tremplet je rekao da to ni-je bil
o oèigledno na prvi pogled. Nema oèiglednih rana. Yeksforfje poveo Yajna sa sobo
m - ,,Neæe biti presereæ-ni to me opet vide." Stigao je u Pasingem Hol u deset sa
ti i zatekao Pitera Bakstona kako stavlja kofer u otvo-ren prtlja nik por ea.
,,0èekujete da æete ubrzo otiæi, gospodine Bak-ston?", upitao je Yajn.
,,Rekli ste da mogu da podem kuæi èim obavim raz-govor sa kim veæ."
,,Vi i inspektor Yeksford. To æemo tek da vidimo." Buduæi da, kao bog, ne po tuje Ij
ude, Yeksford ga je za-mi ljeno pogledao. ,,Hoæemo li unutra?"
Bakston je slegnuo ramenima, zatim klimnuo gla-vom. U li su za njim u kuæu. Od ,,b
o anstvene eron", kako ju je Beri Yajn prozvao, nije bilo ni traga. Bilo je suvi e ra
no za takvu enu, pomislio je Yeksford. U li su u omanju sobu u kojoj su se nalazile
ko ne stolice i sto. Prozor je gledao na umu Pasingem Hola. Piter Bakston je posko
èio kao o uren kada je iz bunja izleteo fazan koji je iznenada poèeo da ma e krilima
i da kre ti. ,,Da-kle, kada ste prvi put videli automobil u kamenolomu, gospodine
Bakston?"
Yeksford se oslanjao na intuiciju i na ono to su mu rekli Berden i Yajn. Njegovo
pitanje izazvalo je crvene peèate na Bakstonovom licu.
,,Juèe ujutru. -Zar vam nisu to rekli?"
,,Rekli su mi ono to ste vi rekli. Ono to i nisu rekli, a to ni sami ne znaju, to j
e razlog zbog èega ste juèe do- li ovde. Niste do li ovde zbog pokvarenog grejanja,
za to niste znali. U kancelariji u Londonu rekli ste gospo-dinu Antoniju Belinij
u da idete na sahranu u Godal-ming. Ya a ena, èini se, veruje da ste bili u Gildfor
du kada je razgovara³a s vama telefonom."
,,Veæ je rekla da je pogre ila u vezi sa tim."
,,Da li je i gospodin Belini pogre io? Dok je inspek-tor Berden pozvao sinoæ u dev
et, bio je vrlo siguran u to ta ste mu rekli."
Piter Bakston je nervozno uzdahnuo. ,,Za to je sve ovo bitno? Do ao sam ovde. U vlas
titu kuæu. ta je tu neobièno? Nisam provalio na tudi posed. Ovo je moja kuæa, ima
m puno pravo da budem ovde. Prona ao sam automobil u umi i rekao sam policiji. ta je
tu lo e?"
,,Na prvi pogled, ni ta. Ali, kada ste prvi put videli automobil u kamenolomu? Da
li je to bilo kada ste po-slednji put bili ovde? Da li je to bilo u subotu, drug
og decembra, pre otprilike tri nedelje?"
172
Rut Rendel
,,Ne znam ta hoæete da ka ete?" Bakston je skoèio na noge i pokazao na prozor. ,, ta
svi ti Ijudi rade na mojoj zemlji? Ko su oni? ta tra e?"
,,Kao prvo, oni nisu na va oj zemlji. Oni su na zemlji gospodina Mièela. Tu su pol
icajci i savesni gradani koji im poma u u potrazi za dvoje nestale dece. Trebalo b
i da pretra imo i va e imanje. Ne sumnjam u to da neæe-te imati ni ta protiv."
,,U to nisam siguran", rekao je Bakston. ,,Uop te ni-sam siguran. Evo moje ene. Mi
smo saglasni po tom pi-tanju. Ne svida nam se to to nas dr ite ovde i hoæemo da ide
mo kuæi."
eron Bakston je bila tip ene koji Yeksford nika-da nije smatrao privlaènim. Divio
se enama s Ijupkim licem, tamnijim, ivahnijim enama zaobljenog tela, ali je mogao d
a se slo i da je eron lepa. Izgledala bi jo bolje da je bila manje mrzovoljna i da n
ije imala taj prezrivi izraz na licu. Umesto 'dobro jutro', 'zdravo' ili èak 'æa
o', rekla je glasom i akcentom koji je zahtevao, ali nije dobio, isto poliranje
i oblikovanje kao i njeno lice i telo: ,,Mi vam ovde nismo potrebni. Imamo oba-v
eze u Londonu. Bo iæ je, ili vi to mo da niste prime-tili?"
Yeksford nije obraæao pa nju na nju. Rekao je nje-nom mu u: ,,Hvala na dozvoli. Ta p
retraga je veoma va- na, a oni koji je sprovode biæe vrlo obazrivi prema va- em iman
ju."
,,Nisam vam dao dozvolu. I ne nameravam. Osim ako nas ne pustite da idemo. To je
pravedna razmena, zar ne? Pustite nas da se vratimo u London i, to se me-ne tièe
, mo ete da ostanete ovde sve do Nove godine."
Yeksford koji je gledao u svoje bele ke, naglo je za-tvorio bele nicu. Osetio je pot
rebu da citira jednu repli-ku iz serije Pogled kroz dvogkd: ,,Policija se ne cen
ka". Ali umesto toga je rekao: ,,U tom sluèaju æu tra iti na-log za pretres. Nemam
ovla æenje da vas nateram da
MAÆI.ÆL
UMI
173
ostanetc.ovde, ali trebalo bi da vas podsetim na to da je ornetanje policije u i
strazi ozbiljan prekr aj."
,,0staæemo", rekla je eron Bakston. ,,Ali neka osta-ne zabele eno da mi nismo eleli
da nam preturate po kuæi."
Berden je prisustvovao obdukciji. S obzirom na njegov istanèan ukus i ugladenu p
ojavu, bio je zaèudujuæe mi-ran dok je posmatrao prizore autopsije. Gledao je sa
-svim smireno, kao da posmatra seriju o bolnici na tele-viziji. Yeksford, koji j
e na autopsije reagovao sasvim drukèije, ali je navikao da skriva ta oseæanja, s
tigao je kada je bilo skoro gotovo. Hilari, lord Tremplet, èiji je sablasni smis
ao za humor postao jo gori od kako je do-bio plemiæku titulu, veæ je govorio o to
me kako mrtvu ovèetinu treba zapakovati u kesu i uraditi brz kozmetiè-ki tretman
kako bi mogli da je prika u rodbini. Èini se da ga je ludo zabavio prizor kad je
zubar, koji je do ao da uporedi zube sa onim na svom kartonu i da uporedi navlake,
a koji nije bio navikao na takve prizore, izne-nada povratio i zatra io èa u vode p
re nego to je mo-gao da pogleda usta le a.
,,To je ona", rekao je Berden, koji je prema jadnom zubaru imao isti hladan stav
kao i Tremlet. ,,To je D o-
anaTroj."
,,Ipak, pozvaæu Efi Troj da je pogleda", rekao je Yeksford priseæujuæi se sluèaj
eva pogre ne identifikaci-je. ,,0na je razumna osoba, a lord Tremplet joj je sredi
o lice. Dakle, od èega je umrla?"
Tremplet je skinuo rukavice. ,,0d udarca u glavu. Smrt je nastupila odmah. Moguæ
e je da je udarena ne-kim tupim predmetom, ali ja mislim da nije. Mislim da je u
pitanju bio pad i udarac glavom o ne to twdo, ve-rovatno o tlo, ali ne mekano tlo
. Ne tlo u toj va oj umi, to je ne bi ubilo, pre bi je usisalo poput ivog blata."
174
Rut Rendel
,,Da li je to moglo da bude u automobilu?", pitao je Yeksford. ,,Mislim, kada su
njena kola sletela u kame-nolom, da 11 je mogla da udari glavom o ofer ajbnu do-vo
ljno jako da je to ubije?"
,,Va i Ijudi æe moæi da ka u ne to vi e o tome. Po tragovima na staklu, ili neèemu veæ.
Ali sumnjam. Sumnjam ako je sama vozila kola. teta to nisam mo-gao da je pregledam
ranije, mrtva je veæ mesec dana." ,,To biste i uradili da sam se ja pitao", rek
ao je Veks-ford. Ali onom klovnu mo emo da zahvalimo na... ,,Da li joj je pad ili
udarac izbio navlaku sa zuba?"
,,Kako to mogu da znam? Nisam zubar. Ja sam obi-èan mesar, ni ta vi e. Mo da jeste. Ne
mogu da tvrdim. Ni ta drugo joj nije falilo i nije bila trudna. Dobiæete sve to n
apisano na odgovarajuæem jeziku koji neæete razumeti, kada budem napisao izve taj"
,,Ne mogu da podnesem tog èoveka", rekao je Ber-den kada su se vratili u Veksfor
dovu kancelariju. ,,Daje mi onog drugog - kako se be e zove? - Mavrikijev."
,,Nisi jedini koji tako misli. ta je tra ila u umi Pa-singem Hola, Majk, za to je bila
tamo? Pogledao sam okolo posle razgovora s onom budalom Bakstonom, ko-ji je pok
u ao da se cenka sa mnom. Oti ao sam u kame-nolom i pro etao po umi. Tamo se nalazi vel
iki i lep -dodu e, bio bi lep da je proleæe - nekakav otvoreni pro-stor u sredini,
okru en drveæem, ali tamo nema nièega osim kamenoloma i drveæa. Ako ona nije vozi
la, ko je-ste? I gde su D ajls i Sofi Dejd?"
,,Potraga uveliko traje. A danas popodne æemo dobi-ti nalog da pretra imo Bakstono
vo imanje."
,,Do tada æe se veæ smraèiti. Drago mi je da sam za-dr ao Bakstona tamo, dr aæu ga t
okom Bo iæa, dr aæu ga tokom Nove godine ako budem mogao. Obièno ni-sam osvetoljubiv
, ali voleo bih da ga zakljuèam tamo." ,,Bo anstvena eron æe morati da ode do najbl
i e sa-moposluge i da kupi sebi smrznutu æurku", rekao je Berden. ,,A Bo iæni kolaè
æe morati sama da napravi."
UMI
175
Tog popodneva poèeo je da pada sneg. Bio je to prvi sneg koji je pao na Kingsmar
kam u poslednjih sedam godina. Pretraga Mièelove zemlje je obustavljena u pola è
etiri, a tragaèi, kentska policija, policija iz srednjeg Sa-seksa i itelji Pasam
Sind ena, okupili su se u Mièelovoj velikoj seoskoj kuhinji. Tamo ih je Rik èa æavao
èajem (s nekoliko kapi viskija), tek ispeèenim kolaèima i tortom i pripovedao k
ako je Piter Baksford bio neprijatan prema njemu prethodnog jutra. Govorio je o
neza³walnosti, snobizmu i preziru gradskog momka prema jednom po- tenom seljaku. V
ara se ako misli da æe mu prodati pola jutra svoje zemlje. to se tièe eron, rekla
je gospoda Mièel, krupna ena u pantalonama i dreèavoroze d em-peru, ta je obièna dr
oca i s njim je samo zbog love. Nji-hov brak æe potrajati jo najvi e godinu dana.
Jo uvek je padao sneg kada su oti li, sve je bilo bli-stavo belo u sumrak, a ako su
u okolini i bila tela ili sve- e iskopani grobovi, oni se nisu mogli videti. Toko
m ve-èeri, prema prognozi meteorologa na dnevniku u deset sati, palo je 12,7 cen
timetara snega. Saèekao je da Do-ra ode u krevet, zatim upakovao parfem koji je
kupio, fotografiju njena èetiri unuka u srebrnom ramu, dva deèaka i dve devojèic
e, i ru ièastu svilenu jaknu za ko ju je Berden tvrdio da æe joj pristajati. Nije
ba bio spre-tan sa uvijanjem poklona. Dora je veæ spavala kada se popeo gore. Sak
rio je poklone u zadnji deo ormana i oti ao u krevet, le ao budan neko vreme, pitaju
æi se da li æe biti jo poplava kad sneg poène da se topi.
Automobil D ord a Troja bio je pun va nih informaci-ja. Unutra je bilo mnogo otisaka p
rstiju, veæinom D o-aninih. Ali da su se oslanjali na otiske prstiju da bi od-govo
rili na pitanje ko je vozio auto, zakljuèili bi da ga niko nije vozio, jer na vo
lanu, menjaèu i ofer ajbni ni-je bilo nikakvih otisaka. Sve je bilo pa ljivo obrisano
. Kola su bila neuredna, gomila knjiga na zadnjem sedi-
176
Rut Rendp]
tu, knjige i papiri na podu, ambala a od èokolade, po luprazna boca vode u pregradi
zadnjih vrata, zgu vani raèuni za benzin plaæeni kreditnom karticom. U pred-njoj
pregradi bile su naoèare za sunce, dve hemijske olovke, bele nica, èe alj i dve oras
nice u papirnoj am-bala i. Kosa na zadnjem sedi tu pripadala je D oani, ostatak verova
tno D ord u Troju i njegovoj eni. Kosa koju su na li na podu bila je tamnosmeda, glatka
mlada kosa, koja je verovatno pripadala Sofi Dejd. Veæ su je odneli u laborator
iju gde æe je uporediti s kosom sa nje-ne èetke.
U prtlja niku se nalazio mali tamnoplavi kofer sa inicijalima JRT napisanim belim
slovima sa strane. U koferu su na li par èistih crnih farmerki, èistu belu majicu,
èisti beli grudnjak i gaæice, par sivih èarapa, sivi vuneni d emper, kao i dva no e
na grudnjaka, dva para no enih gaæica i dva para no enih èarapa u torbi marke Marks
and Spenser. Mala torbica na dnu sadr ala je èet-kicu za zube, pakovanje deèijeg t
alka, kesicu ampona i bocu vrlo skupe kolonjske vode, Diorov Forever and Ever. Ta
kolonjska voda je iznenadila Yeksforda. Osim ako u koferu nije bila spakovana i
elegantna veèernja haljina, to je bilo poslednje to bi on oèekivao da nade.
Odeæa na D oaninom telu ga je takode zbunila. Par crnih patika na nogama, ali na s
ebi je imala samo sve-tloplavu pamuènu majcu koja je sezala do iznad kolena, maj
cu koja je mogla da pripada nekom veoma krupnom mu karcu. Ni ta vi e, nije imala donji
 ve , nije imala èarape. Ako je i upotrebila Forever and Ever, od njega ni-je osta
lo ni traga.
Efi Dejd je do la u mrtvaènicu dva dana pre Bo iæa i potwdila da je u pitanju telo n
jene usvojene æerke, D oane Rejèel Troj. Bila je mirna, nije ni trepnula, ali kada
se okrenula i kada su ponovo prekrili D oanino li-ce, bila je vrlo bleda. Yeksfor
d ju je otpratio do njene kuæe u ulici Forest i proveo pola sata sa o alo æenim ocem
. Oèigledno, D ord u Troju nije palo na pamet da
UMI
177
se moglo desiti ne to tako tragièno s njegovom æerkom. Nijednom mu nije pala na pa
met ta moguænost. S njom æe biti sve u redu, ona je razumna devojka, zna ta radi.
Isprva je bio u neverici, zatim zanemeo od oka, doslov-no, njegova uobièajena bu
jica reèi od u asa je sasvim presu ila. Samo je zurio u Yeksforda, otvorenih usta, o
dmahujuæi glavom. Njegova ena je poku ala da ga pri-premi za u asnu vest, ali on je n
jeno oklevanje razumeo kao upozorenje da je ona u la u sukob sa zakonom ili da je
iz nekog neobja njivog razloga morala da napusti ze-mlju. Odbio je èak i da pomisl
i da je mo da umrla, da je umrla nasilnom smræu, i ta vest ga je u asnula.
Yeksford je shvatio da je D ord Troj u dobrim ru-kama i oti ao, a na izlasku je rekao
Efi Troj da postoje psiholozi i savetnici koji mogu da pomognu njoj i nje-nom m
u u, kao i druge vrste pomoæi, mada ni sam nije mnogo verovao u njih. Odmah je po ao
kod Dejdovih, kroz Lindherst Drajv, pored kuæa sa èempresima u ba- tama okiæenim
bo iænim svetiljkama, sa bo iænim jel-kama kraj prozora i dragim ukrasima koji su se
videli u unutra njosti. Iza prozora Antrima nisu se videli nika-kvi ukrasi, èak n
i svetla nisu bila upaljena premda je ju-tro bilo oblaèno i mraèno. Morao je da
ka e Dejdovima da jo uvek ne zna gde se nalaze njihova nestala deca, mada je telo D o
ane Troj pronadeno. Ali to je za sada bila dobra vest, mnogo bolja od one koju j
e morao da saop ti D oaninom ocu.
Bombardovali su ga pitanjima, Katrina moleæivo, Rod er osorno. Pitanje kako to da
su ulo ili napor da pronadu D oanu, ali ne i njegovu decu, bilo je pitanje koje Yeks
fordu jo niko do sada nije postavio u sliènoj situaciji. Nije eleo da nagla ava da j
o uvek traje pre-traga u Pasam Send inu, jer æe to zvuèati kao da je oèi-gledno da
policija tra i njihova tela, a to je bilo taèno, ali ipak je to morao da ka e, zbog
èega je Katrina bri-znula u plaè. U suzama je izletela iz sobe, a on je to is-ko
ristio da se pripremi za novi napad za koji je znao da
jv I
I
I
178
Rendel
æe uslediti kao odgovor na njegovo sledeæe pitanje. Po-stavio ga je direktno.
,,Da li ste ikada imali razlog da pomislite da je D o-ana Troj bila zaljubljena u
vas?"
,, ta?"
Lako je reæi ,, ta", pomislio je Yeksford. ,,Èuli ste me, gospodine Dejd. Zar nist
e? Da li ste sami bili zain-teresovani za nju? Da li vas je privlaèila?"
Dejd je poèeo da rièe kao lav, tako da nijedna reè koju je izgovorio nije bila r
azumljiva. Mogli su da èuju Katri-nu kako cmizdri u kuhinji.
,,Do videnja", rekao je Yeksford, a zatim dodao ne- to bla e: ,,Nastaviæemo ovaj raz
govor uskoro."
Na Badnje veèe ponovo je pao sneg i potraga za decom bila je privremeno obustavl
jena. Jo uvek nije bilo nika-kvog traga od njih, i ni ta nije upuæivalo na to gde b
i oni mogli da budu.
Kasnije tog dana Yeksford je dobio izve taj da kosa pronadena u automobilu nije pr
ipadala Sofi Dejd, veæ nekom drugom, nepoznatom detetu. Upitao se za to je osoba k
oja je poèinila zloèin stavila u kola D oaninu torbu, ali nije ponela ni ta za decu.
GLAYA 14
Na sam Bo iæ, Yeksford i njegovi Ijudi nisu nastavili s istragom, ne zato da bi mo
gli da u ivaju u prazniku, veæ zato to bi bilo pogre no, zapravo neumesno da na taj d
an dolaze da uznemiravaju Trojeve i Dejdove. On sam nikada nije naroèito u ivao u
bo iænim praznicima. Ali Dora jeste, i èini se da ju je jedan pogleda na beli pre-
krivaè u ba ti ispunio elanom da obavi sve to neizbe no kuvaixje, postavljanje stola
i ukra avanje.
,,Mrzim naèin na koji sneg sve pokrije", rekao je Vel<sf*3rd. ,,Govori o sne nom po
krivaèu, a to je upravo ono to mi se ne svida. Kao da sve treba da stane dok to
traje.£'
,,Dok tatraje? 0 èemu govori ?"
,,?^h, ne znam ni sam. Ne volim kad sve upadne u zirnsl^i san, ne volim odlaganj
e, ne volim kad svi presta-
nu dai rade."
e mora da prestane da radi ", rekla je Dora. treba da radi stvari kao to su otvaranje
fla e s Yinor^1- da proveri da li imamo dovoljno leda, oh da, i da pi^egleda èa e za l
iker, u sluèaju da neko po eli kaj-sijev^èu ili brendi posle veèere."
j^dine osobe koje bi mogle da zatra e estoko piæe bili s u Silvija i Kalum, i ila i
Pol. A oni dolaze ovde sa svojc?m decom - ,,Proveri da li imamo dovoljno soka od
pom^31311^26 i koka-kola, molim te, dragi", rekla je Do-ra - Sihdja sa Benom i
Robinom, a ila sa Amulet i be-bom Anu kom, koju veæina zove Ejmi ili Eni. Da li si
kupila poklon za Èapmana?," Kal, Rejd , mora da se navikne na to. Naravno da
'
180
Rut Re
ndel
Polin Pirson se samo nasmejala predlogu da ona treba da skuva bo iænu veèeru za Ba
kstonove. ,,Neæete naæi nikog ko bi pristao na to, gospodo Bakston. Ne na Bo iæ. S
vi æe kuvati veèeru u svojoj kuæi, zar ne? Bilo je drukèije u vreme moje bake, a
li pro lo je to vreme kad su svi kuvali za gospodu. Sada vi e i nema gospode, ne u n
a em besklasnom dru tvu i hvala bogu za to. Ta æur-ka koju ste kupili treba da se od
mrzne i da odstoji ba-rem dvadeset èetiri sata, a toliko vremena nemate. Ako ost
ane samo malo leda unutra dobiæete salmonelu ili ne to jo gore."
Za Pitera je bilo otkriæe to to eron ne zna da ku-va. Ipak se nije toliko udaljio
od svojih korena da bi pre-stao da ivi u uverenju da svaka ena ume da napravi pris
tojnu veèeru, to je njima nekako u genima. Ali ne u eroninim genima. Bespomoæno j
e gledala kako se æur-ka polako topi i tra ila od Pitera da odu u neki restoran na
ruèak.
,,Zato se mesto u svakom restoranu u koji bismo se usudili da kroèimo nogom, i u
onima u koje ne bismo ni privirili, za bo iænu veèeru rezervi e mesecima una-pred."
,,Ne govori o veèeri kada misli na ruèak, Piter." ,,Svi ka u bo iæna veèera. Bez obzi
ra na to u koje se doba dana jede, to se zove veèera."
Piter je ispekao æurku. Premazao ju je puterom, sta-vio u rernu i ostavio je tam
o est sati. Nije bilo tako stra no. Na ao je krompir u konzervi, smrznuti gra ak i kupo
vni sos za meso, i Piter je bio prilièno ponosan na rezultat. Slu io se velikim ko
lièinama piva dok je kuvao i kad je veèera bila gotova osetio je da je malo nesi
gu-ran na nogama i bilo mu je drago da sedne.
Piæe mu je pomoglo da zaboravi na policiju, na onu koja je bila i, jo gore, onu k
oja æe tek doæi. Ali ne to ka-snije, kad su poèeli da ga muèe suva usta, ed i nesno
-sna glavobolja, poèeo je da shvata da je policiji veæ bilo jasno da je on prona a
o automobil nekoliko nedelja pre
U UMI
181
nego to je on priznao da ga je na ao. Sada uop te nije mogao da razume vlastito pona an
je. Za to jo tada ni-je sve isprièao policiji? Sigurno nije to uèinio zato to bi zbo
g toga morao da otka e jedan poziv na veèeru i je-dan poziv na ruèak, koji ga èak
i nisu naroèito zanima-li. Sigurno ne zato. Ne, bila je to eron. Ona ga je spre-
èila.
Posmatrao ju je mutnim pogledom, na momente je èak video duplo. Bila je sklupèan
a u fotelji, bosa, nje-no lice mirno, bezbri no, bez osmeha, i gledala bo iæ-nu kome
diju na televiziji. Kraj nje je stajala neizbe na èa a kisele vode. Za to ga je spreèi
la da obavi svoju gradansku du nost? To to se dogodilo prvog vikenda u decembru bil
o je neobja njivo. On, razuman èovek koji æe uskoro napuniti èetrdeset godina, doz
volio je svojoj eni, dvanaest godina mladoj od njega, koja je model ali nije èak
ni supermodel, eni koja nikad nije morala da radi ni ta drugo osim da se eta gore-do
le po modnoj pisti u odeæi tog treæerazrednog dizajnera Ameriga, da mu ka e ta da u
radi. A sada, sam bog zna ta æe se desiti s njim. Nije mu se dopalo ono upozore-n
je da je ometanje policijske istrage bio ozbiljan pre-kr aj. Ako se on pojavi pred
sudom, novine æe biti pu-ne toga.
,, eron?", rekao je.
Nije okrenula glavu. ,, ta je? Gledam emisiju."
,,Da li je razme ten krevet u jednoj od gostinskih so-
ba?"
,,Pretpostavljam da jeste. Za to? Ne oseæa se do-bro?" Sada se okrenula, setila se
svoje uloge njegovog staratelja. ,,Sam si za to kriv, Pitere. Ne znam kakvo za-d
ovoljstvo nalazi u tom piæu. Ostani tu, doneæu ti veli-ku èa u vode i aspirin."
Kako to da ne zna da li je krevet razme ten? Njen je po-sao da to zna, ako ne i da
ga sama raspremi. Ne razume
182
za to to nije sama uradila, ionako nema ta drugo da ra-di. Nije ga èak ni podr ala ka
da je poku ao da objasni za to je do ao tu. Niko nije tra io od nje da se ume a dok je ona
j detektiv razgovarao s njim. Uradila je to sa-moinicijativno, gotovo u inat. Ko
ju je vukao za jezik da ka e celu istinu. Mogla je da æuti. to se tièe te glupe Po
line, ona ne bi rekla sve to o centralnom grejanju, da eron nije prva poèela da g
ovori o tome.
Popio je vodu i progutao aspirin. eron se vratila emi-siji na televiziji, a ovog
puta njene besprekorne crte li-ca kvario je osmeh. Piter ju je pogledao gotovo n
etrpe-ljivo. Zatim je bez reèi ustao i oti ao da sebi pronade krevet koji na sebi
ima makar pokrivaè, ako ne i poste-Ijinu, to dalje od njihove zajednièke spavaæe
sobe.
Kalum Èapman se igrao sa dva deèaka i dvogodi njom devojèicom, kao da eli da potvrd
i reputaciju èoveka koji ,,ume s decom". Ipak, bio je prilièno grub s njima, pom
islio je Yeksford kome se nije dopao naèin na koji je Kalum postupao sa malom Ej
mi.
ena koja ivi s ljubavnikom kojeg je sama izabrala trebalo bi da bude smirena i zad
ovoljna, ali Silvija je iz-gledala nezadovoljno. Narawio, svi su bili napeti, sv
i su se trudili da u ivaju u ovom ,,porodiènom" Bo iæu. ila je bila iscrpljena od doj
enja, a sada sprema novu pred-stavu, a Pol se brine za nju. Dora je bila malo Ij
uta na njega jer je zaboravio da proveri da li ima dovoljno leda i nije mogao da
se opusti, u mislima se stalno vraæao na nestalu decu, na otkriæe tela D oane Tro
j i neobja nji-vo pona anje Pitera Bakstona.
Ko god da je dovezao plavi golf u umu Pasingem Hola, sigurno je poznavao to mesto
, barem je znao da je uma bila tamo i da postoji put koji vodi do nje. Mo- da ga ni
je poznavao dovoljno dobro, pa se zato sur-
vao preko ivic;e kamenoloma? Ili ga je dovoljno dobro poznavao i namerno pustio
da kola padnu preko ivice? Ne, ne dok je vozio kola. Iza ao je iz njih i gurnuo ih
. Dok je D oana poslu no sedela na mestu vozaèa? To nije moguæe. Sigurno je veæ bila
mrtva ili bez svesti, kada se automobil prevrnuo. Mrtva, najverovatnije. I ta se
desilo sa decom? Da li su i ona u to vreme bila mrtva ili negde sakrivena? Ako
je on, ko god to bio, ubio decu i sahranio ih, za to nije sahranio i D oanu? Za to je
ostavio njeno telo u automobilu? Mogao je da gurne i prazan golf preko ivice. Ko
god je to bio, sigur-no je dobro znao da u Holu i okolnom zemlji tu nikad nema mn
ogo Ijudi. Dakle, da 11 je to neko koga je Piter Bakston poznavao? Krivac bi mog
ao da bude i sam Pi-ter Bakston. Yeksford je bio ubeden da on nikada ne bi prija
vio da je prona ao automobil da u tom trenutku Rik Mièel nije u ao u umu...
,,Red ", rekla je Dora, ,,probudi se, skuvala sam èaj."
SiMja je spustila olju i tacnu ispred njega. ,,Da li eli ne to da pojede , tata?"
,,Blagi bo e, ne. Ne posle veèere."
Podigao je pogled i dok je Sihdja povlaèila ruku ugledao je nekakav tamnocrveni
beleg, poput opekoti-ne, na njenom zglobu. Kasnije se pitao za to nije od-mah tra io
od nje da mu objasni ta je to bilo.
Dan posle Bo iæa nastavili su potragu. Nisu tra ili ive Ijude, veæ grobove. Sne ni prek
rivaè sada je bio 7,6 cen-timetara. Potraga je bila besmislena, a to je samo jo v
i- e uèvTstilo njegov stav da je sneg po ast koja prekriva sve tragove. Naredio je d
a se potraga obustavi dok se ne otopi sneg. U mislima se vratio na prethodni dan
, video je Kaluma Èapmana kako baca Ejmi u vazduh i pretva-ra se da je neæe uhva
titi, ilu koja je poèela da tone u san èim je sela na na stolicu, Doru koja je ne
rvozna, i sve vreme prisutna avet, neko ko nije prisustvovao toj
184
Rut Rendel
gozbi i ko joj nikad vi e neæe prisustvovati, Nil Ferfeks, Silvijin biv i mu .
Deda i baka imaju nezavidnu ulogu. Ne smeju da se me aju, ne smeju èak ni da daju
savete. Moraju da æute i da se osmehuju, da se pretvaraju kako je sve to su njiho
ve æerke uèinile za svoju decu bilo savr eno i da su one bile uzorni roditelji. De
da i baka... Da li je obratio dovoljno pa nje na dedu i baku u sluèaju Dej-dovih?
Na Brusove i Matildu Keri ? Mo da bi bilo do-bro da ih poseti u njihovim kuæama, da
zatra i dozvo-lu policije u Safoku i Glosteru, i da ode tamo pre nego to se sneg ot
opi. Putevi su èisti i ako ponovo ne pad-ne sneg...
Ako o deci svoje dece i nisu znali vi e nego to su znali njihovi roditelji, sigurno
su mogli da primete ne- to to ti roditelji nisu primeæivali. Eto, on je primetio d
a Ejmi nije u ivala dok ju je Èapman bacao u vazduh, mogao je na tom malom stoièko
m licu da primeti odlu-ku da ostane pristojna, jer tako su je roditelji uèili, d
ok Pol nije primetio ni ta. Silvija je ubedila sebe da njen ljubavnik ume s decom,
ali Yeksford je primetio prezriv pogled u Robinovim oèima. Odluèio je da poseti
baku i dedu nestale dece u njihovom domaæem okru enju, do-govoriæe se s njima da
ih vidi to pre.
U meduvremenu je oti ao kod Dejdovih. Oti ao je sam. Njihova kuæa je bila jedina u è
itavom okrugu koja nije bila ukra ena, pa ipak je pretpostavio da bi i njiho-va ku
æa blistala od bo iænih ukrasa u normalnim okol-nostima. Katrina mu je otvorila vr
ata, njeno lice bilo je poput lica sa Munkove slike Krik.
,,Ne, gospodo Dejd, ne", rekao je. ,,Nemam nikakve vesti, ni lo e ni dobre. Samo el
im da razgovaramo, bu-duæi da se situacija sada promenila." ,,Promenila?"
,,Pronadeno je telo gopodice Troj." ,,Ah, da. Da. Bolje je da udete." Nije bila
pretera-no srdaèna, ali bila je bolja od Rod era Dejda koji se,
èim je ugledao Yeksforda, namr tio i povukao u dnev-
°U S°pbomislila sam da ste mi mo da prona li decu", re-kla i'e Katrina alosnim glasom
, s neizbe nim suzama u oèima .Mislila sam da ste ih mo da pronasli mrtve.
Sedite molim vas, gospodo Dejd. Moram da vam ka em da j'e obavljena detaljna pretr
aga u okohm Pa-singem Hola, ali do sada ni ta nije nadeno."
,Kakvog smisla ima ta pretraga kada je sve prekri-veno snegom?", upitao je Dejd.
Taèno je da je to muèan zadatak za policiju, ali sneg nije'tako dubok, a poèeo j
e i da se topi Recit : mi da h ie neko od va e dece, Sofi ili D ajls, ikada bilo u P
asam Sind enu? Da li su ikada pommjali to mesto'
Nikada. Za to bi? Ne poznajemo nikoga tamo "
Katrina je bila manje osorna. Nikada nisam cula za Pasam Sind en, dok mi mste rekl
i da ste prona li D o-anu I njen automobil. Jednom sam bila u Toksborou, ili to ie b
ilo pre mnogo godina i deca msu bila sa mnom " Na kljuènu reè koja izaziva emoci
je bnznula je
U ^^Automobil je pronaden u umi u Pasingam Holu. Ona'je vlasni tvo èoveka koji se z
ove Piter Baks
[1 ^NikadJèuo za njega", rekao je Dejd. ,,Èuli ste moju enu kad vam je rekla da n
e poznajemo to mesto. Zar
ste gluvi?" ,, , . ,
Naite e u njegovom poslu, pomisho je Yeksford, ieste da ostane smiren i hladan kad
mu se Ijudi pbraæa-u tim tonom, naroèito kada i sam ima kratak fmlj. Ah nije im
ao izbora. Morao je da se podseti - a to je nepre-stano èinio - daje dvoje dece
ovog èoveka nestalo,! da su oboje najverovatnije mrtvi.
Katrina je kroz suze uputila muzu prekoran pogled kakav Yeksford do sada jo mje v
ideo, a zatim upitala ne to sasvim neoèekivano: ,,Da li znate kada ce biti D oanina
sahrana?"
186
,,Bojim se da ne znam."
,,Volela bih da idem. Ona je bila moja najdra a pri-jateljica, jadna D oana."
Posle toga pomislio je da ne bi bilo lo e da ponovo poseti Pitera Bakstona. Poveo
je Vajna sa sobom. Ovog puta su pro etali du puta, nadajuæi se da æe utvrditi kolik
o je bio vidljiv ulazak u umu, na mestu gde je skrenuo plavi golf, ali sneg je sa
da prekrio sve i u tim uslovima mogli su samo da primete da se na mestu na kome
je verovatno poèinjao put i duboko u umi, drve-æe bilo dovoljno proredeno da je a
utomobil mogao da prode izmedu njih.
Bakston je otvorio vrata. Kao i prethodnog puta, bi-lo je suvi e rano ujutru za nj
egovu enu. Izgledao je kao bolestan èovek, kao da ima neko kardiovaskularno obo I
jenje ili arteriosklerozu, lice mu je bilo poput sivog granita sa crvenim i beli
m pegama, i jednako hrapavo. Beonjaèe su mu bile pro arane crvenim kapilarima. Ru-
ke su mu podrhtavale, a u njegovom zadahu, koji pasta za zube nije uspela da sak
rije, oseæala se me avina vi-skija i nekog sredstva za probavu, dovoljno da Yeksfo
rd ustukne nekoliko koraka dalje od njega. Osetio je potre-bu da upozori tog èov
eka da srlja u samoubistvo, ali to naravno nije uèinio. Dnevne novine i èasopisi
puni su upozorenja o tome ta se dogodi kad se èovek hrani ne-zdravo i preteruje
u piæu. Neka ih Bakston sam proèita. ,,Èini mi se da je sad zgodna prilika da po
prièamo, gospodine Bakston", rekao je Vajn le erno.
Bakston je delovao razjareno. Nikada se u ivotu ni-je oseæao tako jadno. Poveo ih
je niz hodnik do kuhinje, zbog èega je Yeksford pomislio da je dnevna soba vero
-vatno puna prljavih tanjira i èa a od sinoæne veèere. Ali to nije bio sluèaj, jer
je kuhinja izgledala jo gore: prlja-vo posude u kome su kuvali bo iænu veèeru, erpe
, lon-ci i razbacane prazne konzerve. Iz nekog razloga, Bak-ston ih je ponudio p
iæem.
,,Voda, sok, koka-kola ili ne to estoko?"
MAÈIÆI U UMI
187
Razlog je bio oèigledan, sigurno je sam Bakston e-leo ne tt) estoko. Yeksford i Yajn
bi prihvatili èaj da im je bio ponuden, ali nije.
,,Do davola", rekao je Bakston dok je s avetinjskim kezom na licu sipao sebi vis
ki. S istim kezom je poslu- io inspektore kiselom vodom.
,,Ko zna za ovo mesto osim vas i va e ene?", pitao je Yeksford. ,,Ko vas ovde poseæ
uje?"
,,Na i prijatelji. Ljudi koji rade za nas." Bakston je procedio prve dve reèi ohol
o, a ostale s jedva sakrive-nim prezirom. ,,Ne oèekujete valjda od mene da vam k
a em imena svojih prijatelja."
Yajn ga je podozrivo pogledao, ,,Za to da ne, gospo-dine? Siguran sam da neæe imat
i ni ta protiv ako nisu uèinili ni ta lo e."
,,Naravno da nisu uèinili ni ta lo e. Kris Yoren je èlan okru nog veæa, a njegova ena M
erion, pa ona je..." Bakstonu izgleda nije bilo sasvim jasno ta je radi-la Merion
Yoren. ,,...ona je vrlo poznata dama u ovom kraju."
,,A gde stanuju gospodin i gospoda Yoren?" Yajn je zapisao adresu u Trolfild Far
mu koju mu je Bakston ne-rado izdiktirao. ,,Ko jo , gospodine?"
Njihove kom ije Gilbertovi, rekao je Bakston. Mo- da je mislio ,,kom ija" u biblijskom
smislu, pomislio je Yeksford, jer nigde u blizini Pasingem Hola nije se mo-gla
videti nijedna kuæa. ,, ive u veoma lepoj vili usred sela." Bakston je zvuèao kao
èita iz nekog drugorazred-nog bedekera. Nije znao ime niti broj kuæe, samo je zn
ao kako izgleda, tu kuæu niko ne mo e da proma i. Yajn je izvukao iz njega jo nekolik
o imena: poznanici iz sela koje su upoznali na prijemima, nekoliko Londo-naca ko
ji su jednom do li u posetu za vikend. Yi e je go-vorio o onima koje je smatrao infe
riornim na dru tve-noj lestvici, a o Riku Mièelu i njegovoj eni govorio je tak osve
toljubivo. To su Ijudi koji guraju nos u tude po-slove i koji verovatno nju kaju p
o njegovom imanju u
188
Rut Rendel
njegovom odsustvu. Iznenada, kao da je shvatio da mu je ova policijska istraga p
ru ila priliku koja mu se ina-èe mo da ne bi ukazala.
,,Isto va i za Polin i njenog mu a. Ona dolazi ova-mo kad god joj to odgovara. Ne do
lazi redovno. etao sam kroz umu - ne s³watam kako Ijudi ne mogu da razumeju da ja
u ivam u etnjama po sopstvenom imanju - kad sam naleteo na Polininog mu a u prat-nji
n?kog neuglednog tipa koga je predstavio kao go-spodina Kolmana, Privatni detekt
iv. Na mom imanju. To je samo jedan primer. Mogu samo da pretpostavim da svi Iju
di iz sela dolaze ovde kad im je volja dok sam ja u Londonu."
,,Gde je sada gospodin Kolman?" ,,0tkud jato znam? To se desilo juèe. Na Bo iæ, ak
o ste ikad èuli za tako ne to."
Yeksfordje klimnuo glavom. To samo govori o tome da je agencija Tra i i nadi Limit
id bila veoma revnosna. ,,Koliko ste dugo vlasnil< Pasingem Hola, gospodine Baks
ton?"
,,Veæ skoro tri godine. Kupio sam ga od èoveka po imenu and-Gib, ako vas to zanim
a."
Bakston se okrenuo - nervozno, pomislio je Veks-ford - kada je njegova ena u la. Da
nas na sebi ima tre-nerku belu poput snega napolju. Da li je planirala da ide na
trèanje, da ode u neku lokalnu teretanu ili je jed-nostavno bila raspolo ena za t
akvu odeæu? On joj je po- eleo dobro jutro, a ona je osorno upitala ta oni tra e ovde
. Mislio je da nije na njemu da odgovori na to. Bak-ston je odgovorio umesto nje
ga, mrzovoljnim glasom, dok je eron skoèila na fla u yiskija, zatvorila je i odne-l
a. Njeno pona anje podsetilo ga je na Silviju, koja je jednom isto tako reagovala
kada je Ben pojeo veliku ko-lièinu mentol bombona, a izraz na Bakstonovom licu j
e, ako ga pamæenje ne vara, sada isti kao Benov. Besan i buntovnièki.
Da li mo ete jo nekoga da se setite, gospodine Bak-
ston?"
,,Ne. Da li jo uvek pretra uju imanje? I kada mo e-
mo da se vratimo u London?"
,,0dgovor na va e prvo pitanje je da", rekao je Veks-ford, ,,sutra ujutru je odgov
or na drugo pitanje. Ali, ja nisam zadovoljan sa va im obja njenjem o tome kako ste
prona li automobil, gospodine Bakston, i moraæu ponovo da razgovaram s vama."
On i Vajn nisu saèekali da èuju njegov protest. Na-polju je sijalo sunce i sneg
je poèeo da se topi. Voda se cedila sa krovova kuæa, a zemlja se ponovo mogla vi
de-ti ispod sve tanjeg sne nog pokrivaèa. ,,Ako u Engleskoj topli ta³as znaèi dva
sunèana dana i pljusak sa grmlja-vinom, onda hladan talas sigurno znaèi dvanaest
sati sne nih padavina i èetrdeset osam sati blatnjavog ota-
panja."
Put, koji je pre sat vremena bio nevidljiv pod sne- nim pokrivaèem, sada je lièio
na bistri potok. Na pola puta su sreli ekipu koja je uèestvovala u potrazi i koj
a nije prona la ni ta. Yeksforda je obuzeo oseæaj nemoæi. Logièno, Dejdova deca bi t
rebalo da budu u okolini, morala su biti tamo, gde bi drugde bila? Zamislio je s
ce-nario u kome je zloèinac, mo da vi e njih, ovde doveo sve troje, sve ih pobio i o
stavio D oanu u kolima koja je potom gurnuo preko ivice kamenoloma. ta se onda de-s
ilo sa ostalim telima? Nije bilo smisla da ih sklanja na neko drugo mesto, a da
D oanino ostavi ovde. Mo da uop te nije trebalo da razmi lja o telima, veæ o ivim Ijudima
. Da li su onda bila dva automobila? Jedan je ostavljen kao D oanina grobnica, a d
rugi odvezen? Od-
vedena deca, ali gde?
Nije imao dovoljno podataka da rekonstrui e mogu-æi sled dogadaja. Ko su, na prime
r, to dvoje Ijudi, vero-vatno mu karac i ena, koji su se dovezli ovde u dva au-tomo
bila? ta je bio njihov motiv? Kako su, pre svega, oni znali za imanje oko Pasinge
m Hola i za kamenolom
190
koji je skriven u umi? Odjednom je poèeo da razmi lja o otvorenom prostoru, o èisti
ni u umi, i predlo io Vaj-nu da ponovo odu do njega.
To bi bilo jedno od podruèija na kojima æe se sneg najdu e zadr ati, jer ni ta nije kv
arilo njegovu ujedna-èenu belinu, nièija noga nije pre la preko njega. S me-sta na
kome su stajali ta èistina izgledala je kao sne no jezero okru eno zidom od tamnog,
golog drveæa ujed-naèene visine. Nije bilo ni da ka vetra i grane su staja-le pot
puno mirne.
,,Mo da taj and-Gib mo e da nam pomogne", rekao je Vajn.
GLAYA15
Nije imao nikakvo seæanje na skora nja zbivanja. A u ovom sluèaju ,,skora nja" se od
nosilo na protekle tri de-cenije. Svega to se dogodilo pre toga, svoje mladosti i
srednjih godina, mogao je bez problema da se seti. Yeksford je tu pojavu veæ ra
nije sretao kod nekih starih Ijudi, ali retko toliko izra enu. Bernard and-Gib je j
e-dva mogao da se seti imena svoje kuæe pomoænice, e-ne koja nije mnogo mlada od
njega, i kojoj se obratio sa Poli - Pensi - Pira -Peni, pre nego to je pogodio i
gla-sno i radosno uzviknuo: ,,Beti!"
Yeksford odavno nije èuo taj akcenat. Bio je to go-vor stare aristokratije, dok
je bio deèak jo je mogao da èuje plemiæe koji su se tim tonom obraæali onima ispo
d sebe, ali daj govor je danas gotovo sasvim nestao. Glum-ci su morali da ga uèe
, to je negde proèitao, da bi mogli da igraju u televizijskim dramama èija je ra
dnja sme te-na u dvadesete godine dvadesetog veka. Takav akcenat bio je rasprostra
njen, pomislio je Yeksford, u doba ka-da je njegov deda jo bio mlad i kada bi lok
alni vlastelin pro ao na konju kraj njega, mahnuo svojim bièem i uz-viknuo: ,,Skid
ajte kape u prisusmi gospode."
and-Gib je bio jedan takav gospodin, koji je bio zbunjen vlastitom nesposobno æu da
se seti poslednjih godina koje je proveo u Pasingem Holu. ,,Voleo bih da mogu d
a se setim nekoga ili neèega, dragi moj gospodi-ne", rekao je tim neobiènim akce
ntom, ,,ali sve je to ne-stalo."
,,Mo da va a kuæna pomoænica..."
Gospoda and-Gib je tada bila iva i Beti ih je oboje slu ila. Ali je Beti bila slu kinj
a starog kova koja nije za-
1
I
192
Rut Rendel
badala nos u privatan ivot svojih poslodavaca. Veks-
ford je pomislio da mu se ona sigurno obraæa sa ,,god-
podaru". Sedela je u njegovom prisustvu samo zato to
ju je Yeksford zamolio da ostane, a morao je i da zatra-
i od nje da sedne. Sela je nervozno i to na ivicu stolice.
,,Mo ete li da se setite bilo èega?", and-Gib je pitao
na svoj blag, uljudan naèin. On je bio od one vrste Ijudi
koji nikad nisu propu tali da izgovore neèije ime ili ti-
tulu kad bi razgovarali s neldm i ulagao je napor da se
seti kako se ona zove, poku avao je ali nije uspevao, bo-
rio se s tim, izgovarao je razlièita imena, ali nije uspe-
vao.
,,Sigurna sam da ne znam, gospodine", rekla je. ,,Mogla bih da poku am. Do li su izv
idaèi da kampuju, u proleæe, u jesen takode. Dobri momci, nikada nisu pravili pr
obleme, nikada nisu ostavili nered za sobom."
,,Da li je jo neko kampovao u umi?", pitao je Vajn. ,,Prijatelji? Rodaci?"
and-Gib je uètivo slu ao, povremeno bi klimnuo gla-vom ili se osmehnuo. Bio je popu
t nekog ko je tvrdio da razume strani jezik, ali kada bi mu se obratio neko ko g
ovori taj jezik shvatio bi da on zapravo ni ta ne razu-me. Beti je rekla: ,,Nije b
ilo nièeg sliènog, gospodine. Niko nije spavao u umi, ne. Ljudi iz sela su tamo o
dr- avali svoje letnje sveèanosti. Da li ste na to mislili? To su radili svake god
ine, u junu, postavili bi veliki ator u sluèaju ki e, gospodine, jer je u veæini sl
uèajeva padala ki a. Bili su takode èisti, nikada nisu ostavljali nikakvo dubre za
sobom." Zatim se zamislila. ,,A dolazili su i oni Ijudi koji su pevali i plesal
i. Na plesnom podijumu, go-spodine."
Nostalgièan osmeh se ra irio preko and-Gibovog lica. Kao da je njegove izbledele pl
ave oèi iznenada oba-sjala svetlost. ,,Plesni podijum", rekao je. ,,Tada smo ima
li divna, topla leta, gospodine, ovaj... Ne verujem da
MAÈIÆI
U UMI
193
ikada padala ki a u junu. Èitavo selo je plesalo u Ivanjdanjskoj noæi, svirala je
muzika, prava muzika a ne ovi dana nji gramofoni." Audio kasete i kompakt di-skovi
su mu oèigledno promakli. Yini³ ploèa je verovat-no bilo poslednje èega je moga
o da se seti. ,,Igrali smo na plesnom podijumu, nalep em mestu u Kentu, visoko gor
e, ali ravno kao palaèinka i zeleno kao smaragd. Tre-balo bi da odemo tamo na le
to, Poli, ovaj, Dejzi, ma ni-je va no. Treba da zamolimo mladog Mièela da me od-gu
ra do tamo u mojim kolicima, ta mislite?"
Beti ga je pogledala. Bio je to pogled beskrajne bla-gosti i ne nosti. Rekla je ve
oma ne no: ,,Vi e ne ivite u Holu, gospodine. Odselili ste se pre tri godine. Drugi g
ospodin i dama tamo sada ive. Seæate se, zar ne?"
,,Za sada se seæam", rekao je, ,,èim me podsetite, ja se setim," Zatim je pre ao s
vojom mr avom rukom pro- aranom venama preko èela, kao da æe tim pokretom rasterati
maglu u koji je utonulo njegovo pamæenje. ,,Verujem vam na reè."
Yeksford je mogao da zamisli okiæen stub postavljen izmeètu olistalog drveæa, ml
adu devojku, punaèku, ble-du, lepu, ne lepu po dana njim standardima, ne poput eron
Bakston, koju su doveli da je kruni u za Majsku kraljicu. ,,Da li su to Ijudi koj
ima je gospodin and-Gib dao dozvolu da koriste zemlju?", pitao je.
,,Nisu dobijali dozvolu svi koji su tra ili", rekla je Beti. ,,0ni koji su pravili
nered nikad vi e ne bi dobili dozvolu da ponovo dodu. Bio je jedan par koji je ele
o da tamo napravi prijem za venèanje. Gospodin and-Gib je pristao, zato to se tib
dana nije oseæao dobro, a gospoda and-Gib", dodala je tiho i oprezno, ,,je bila n
a samrti." Starac se preneo i poku ao da se osmehne. ,,Ah, kakav su samo nered ost
avili. Dubre svuda, kon-zerve i ne znam ta veæ. Èak su imali obraza da ponovo tra e
da tamo naprave nekakvu urku ili ta veæ, ali go-spodin and-Gib je odbio, rekao je
da mu je jako ao, ali
I
194
ovog puta ne. Lo e su to podneli. Neverovatno kako su bili nepristojni."
Yeksford je zapisao imena tih Ijudi, to su bila jedina imena koje je uspeo da do
bije. Beti je mogla da se seti drugih Ijudi koji su koristili podijum za ples, a
li ne i nji-hovih imena. Gospodin and-Gib je znao imena, ali njoj nisu rekli, to
se nje nije ticalo, rekla je. Samo je znala ime para koji se tamo venèao, jer je
gospoda Mièel pri-èala o njima, celo selo je prièalo o njima.
,,Kada ste pomenuli pevanje i ples", rekao je Vajn, ,,da li ste mislili na Ijude
koji su se venèali?"
,,Ne, to su drugi", rekala je Beti. ,,0ni nikad nisu pravili nered. Kad god bi o
ti li, kao da nikad nisu bili tamo. Ipak, bili su veoma buèni, neko bi to zvao pev
a-njem, ali zvuèalp je kao urlanje i wi tanje. To nije sme-talo gospodinu and-Gibu,
pustio ih je da dodu i nared-ne godine." Njen poslodavac je utonuo u san. ,,Pre
tpo-stavljam da nije mogao da ih èuje iz kuæe, jadan stari gospodin."
Yri tanje i urlanje, pomislio je Yeksford dok su se vozili nazad iz Pasingem Hola
sa jednim policajcem iz Kenta koji je po ao s njima. Nesumnjivo je ta stara i sta-
romodna ena mislila na glasnu muziku, ciku i dreku koji se mogu èuti u dana njim di
skotekama ili na muzi-ku koja tre ti iz kola s otvorenim prozorima. Mièelovi na fa
rmi æe mo da znati, oni su sigurno korisniji od sta-rovremenske kuæne pomoænice ko
ja nije gurala nos u ono to je se ne tièe i ostarelog èoveka sa nepovratno iz-gub
ljenim pamæenjem.
Rik Mièel i njegova ena D uli su znali sve. Barem
su voleli da ostave takav utisak. Oni ,,sve znaju" i oni su
,,fini Ijudi", ona vrsta Ijudi koja æe vas obasuti ponuda-
ma za jelo i piæe, kojima je va no da se oseæate udobno
u njihovom domu kad god biste ih posetili. Javljeno im
je unapred da æe tri policajca doæi kod njih i D uli Mi-
èel je spremila sendvièe, kafu i sok od pomorand e, su-
ve kolaèe i voæne tanglice. Vajn i mladi policajac su se
U UMI
195
Bosi. Yeksford je eleo, ali se nije usudio. Rik Mièel \e odiiiah poèeo da dr i pred
avanje o ivotu u selu Pa-sam Sind enu, od srednjeg veka do modernog doba. Yeksford
je poku avao, ali nije uspevao da ga prekine, jer Mièel jednostavno nije obraæao p
a nju na njegove upadice. Pitao se da li je Mièel sluèajno nauèio tu teh-niku tako
to je slu ao intervjue sa vladinim ministrima na Radiju 4.
A kada je Mièel napokon zastao da udahne vazduh, Yeksford ga je hitro prekinuo:
,, ta znate o onom paru", pogledao je u svoje bele ke, ,,gospodinu i gospodi Kroft,
koji su se venèali u umi? Gde oni stanuju?"
Mièel je izgledao uvredeno. Bilo je lako pogoditi o èemu je razmi ljao. Dode ovde i
jede moju hranu, od-lièan domaæi kolaè zbog koga se moja ena satima zno-jila izna
d vruæe rerne, a ti èak i nema toliko pristojno-sti da mi dozvoli da zavr im reèenic
u... ,,Dole u selu", rekao je zlovoljno. ,,Imaju kuæu s nekakvim glupim imenom.
Kako se zove, D uli?"
,,Nisam sigurna da umem da izgovorim kako treba. Nekada se zvala kuæa Ajvi, ali
sada ima neko sme no in-dijsko ime. Kerala, ili kako se to veæ izgovara."
,,0na je Indijka, ta to se udala." Rik Mièel je izgle-da zaboravio na svoj jed i
ponovo je bio zadovoljan to mo e da im pru i informacije. ,,Ima sme no indijsko ime. Na
rinder, ako ja to izgovaram kako treba. Mu joj je Englez, kao vi i ja." Pogledao
je nervozno u kentskog policajca, smede puti, sa ziftcrnom kosom i tamno-braon o
èima. ,,Sada imaju bebu, ono to Ijudi zovu me- anac. Pretpostavljam da su potrebne
sve vrste da bi se
stvorio svet."
,,Kuæna pomoænica gospodina and-Giba nam je re-kla da je bilo Ijudi koji su koris
tili umu, navodno neko-liko godina uzastopce, i koji su pravili veliku galamu sa
vri tanjem i urlanjem. Da li vam to ne to znaèi?"
Da li mu je to ne to znaèilo ili ne, Yeksford je sa-znao tek posle nekoliko minuta
. Mièelovi su uglas po-
196
Rut Rendpi
èeli da hvale biv e vlasnike Pasingem Hola i da ale zbog njihovog odlaska. Bili su
to divni Ijudi, prava go spoda.
,,Bio je to tu an dan za Pasam Sind en kada je dra-gi stari gospodin and-Gib prodao i
manje", rekla je D uli Mièel tu nim glasom koji koriste voditelji na tele-viziji kad
a sa vesti o uspehu engleskog fudbala treba da predu na vest o smrti nekog pop p
evaèa. ,,Nije ga bilo u milion Ijudi. Daleko iznad ovih novokomponovanih ti-pova
, ovih Bakstonova, tih bogatih skorojeviæa."
,,Poptuno si u pravu", rekao je njen mu . Ona je sa-mo tu no odmahnula glavom, a Miè
el je preuzeo reè: ,,Siguran sam da je on znao da su ta kola tu veæ nedelja-ma.
Mo da ih je sam tamo ostavio, kao i to to je bilo u njima, ne bih to zanemario. ta j
e tra io tamo, usred nedelje, usred decembra, to bih ja voleo da znam. Vra-tio se
na mesto zloèina, nema drugog obja njenja. Znao je da su kola tamo."
Yeksford je morao da se slo i s njim, ali nije to re-kao. ,,Da se vratimo na poset
ioce koji su pu tali muzi-ku. To vikanje i vri tanje? Imate li ideju ko je to mogao
dabude?"
Najgore pitanje koje mo ete da postavite èoveku kao to je Rik Mièel jeste ono na ko
je on nema odgovor. Jo je gore od pitanja na koje on ima odgovor, ali bi tim odgo
vorom na neki naèin optu io i sebe. Na ovo pitanje oèito nije znao odgovor, ali to
ga nije spreèilo da odgo-vori. ,,Ne radi se o tome ko su oni, ako mislite na im
e-na. Ja znam ta su oni. Gomila vandala, makar sudeæi po naèinu na koji su parkir
ali kola du puta. Ostavljali su duboke brazde po travnjaku, a takve brazde nikad
ne mo ete ispraviti, one ostaju tu zauvek..."
1 mogli ste da ih èujete kako vièu i urlaju", dodala je D uli. ,,Hteli smo da se ali
mo..."
,,Ne gospodinu and-Gibu, moliæu. On je veæ bio oti- ao. Ozbiljno smo razmi ljali da s
e alimo Bakstonu.
MjeiaU nisu smetali, zar ne? Nije bio tu kad su oni bili. 0 ne, on je u ivao u Lon
donu, nesumnjivo."
,,Nije zvuèalo engleski, to to su vil<ali", rekla je D iili, 1 - C - I -C, tako je z
vuèalo."
,, ta, slova I i C?", pitao je Yajn.
,,Tako je zvuèalo, ali to nije engleski, zar ne?"
Naglasak na engleskom govoru mora da je izazvao malo gri e savesti u Mièelu koji s
e, dok su odlazili, pri-jateljskim tonom obratio kentskom policajcu: ,,Ti si do-
bro, zar ne?"
Yeksford se vatio u Kingsmarkam, ostavljajuæi dru-gu dvojcu da nastave sa istrag
om u selu. Oti ao je na sa-hranu D oane Troj. Nije vozila auto do ivice kamenolo-ma,
bila je veæ mrtva kad su je stavili u kola. ,,Ubijena?", pitao je Tremleta prek
o telefona.
,,Nema razloga da tako mislimo, uop te nema razlo-
ga."
Osim to je neko uklonio njeno telo s mesta, gde god da je to, na kome je nastupil
a smrt. Ulo eno je mnogo truda da se sakrije telo. I gde su u svemu tome Dejdova d
eca? Roditelji su, to mu je poznato, oti li na sahranu u crkvu Svetog Petra u King
smarkamu, Rod er Dejd za-jedno sa svojom enom, i Katrinini roditelji, ako je u prav
u da je taj stariji èovek njen otac. Sada mu se pru- ila prilika da porazgovara sa
bakom i dedom. Nije va- no to to ne bi bilo u njihovoj kuæi. Dejdovi se oseæaju bo
lje, pomislio je Yeksford. Izgledaju bolje. Oni veruju da su D ajls i Sofi ivi, zat
o to je D oana mrtva, a nije bilo drugih le eva u kolima. Da li ja u to verujem?, pi-
tao se. Nije imao nijedan razlog da u to veruje. I znao je da su se ti roditelji
oslanjali na instinkt i intuiciju vi e
nego na razum.
Bio je hladan, vla an dan, i bilo je ledeno u crkvi ve-likoj poput katedrale. Koli
ko Ijudi uop te zna da nije neophodno organizovati sahrane? Koliko njih zna da nij
e potrebno izgovarati molitve i pevati sumorne cr-kvene pesme - ako ne verujete
u boga i ako umrla oso-
198
ba nije verovala u boga? Nikood tih Ijudi godinama ni-je u ao u crkvu, pomislio je
. Zar ne bi bilo daleko bolje da D oanino telo kremiraju, a potom se prijatelji i
po-rodica okupe u ti ini da joj odaju pomen. Makar nije bi-lo drugog cveæa osim on
og koje je donela porodica, jed-nostavan venac od narcisa, od D oaninog oca i maæe
he.
Ralf D enings, biv i suprug, nije do ao, ali je kom ini-ca Ivon Mudi bila tamo, ena l<oja
mu je rekla da veru-je da je D oana bila zaljubljenau Rod era Dejda. Kleèa-la je do
k su svi drugi sedeli ili stajali, i tiho je jecala. Pri-metio je da D oanin otac
nije plakao. Njegova bol bila je ispoljena drukèije, u starenjukoje je dodalo jo
jednu deceniju njegovim godinama. Ljudi jo uvek nisu odba-cili naviku da na sahra
ne odlaze u crnoj odeæi. Svi pri-sutni su bili u crnom, a samo su Ivon Mudi i Do
rin Brus nosile e ire. Iza li su iz crkve, D ord Troj pridr ava-juæi se za ruku svoje sup
uge, Katrina Dejd silom dr e-æi mu a za ruku, i u li u kola kojima æe se odvesti do kr
ematorijuma koji se nalazio u Majlet Taju, udaljenom nekoliko kilometara. Katrin
ini roditelji nisu i li. Veks-ford je bio iznenaden to su uop te do li, ali verovatno s
u bili tu samo da daju podr ku svojoj æerki. Brusovi su i li svojim kolima. Dok je g
ospoda Brus pomagala svom mu u da ude u kola i upali motor, Yeksford je u ao u svoja
i pratio ih do Lindherst Drajva. Bio je veæ na pra-gu pre nego to su oni stigli
da udu.
Dorin Brus ga nije prepoznala i pretpostavila je, bez razloga, da je bio nekakav
trgovac. Èak i kada se pred-stavio, nije bila voljna da ga primi, rekla je da n
jen mu mora da se odmori, ima slabo srce, va no je da to pre prilegne. Ona nije ni h
tela da dode na sahranu. Nisu ni poznavali D oanu Troj. Erik je imao infarkt u okt
obru i od tada ne sme da se napre e. Paipak stalno nekud ju-ri. Yeksfordu Erik Bru
s nije izgledao kao èovek koji stalno nekud juri. Bio je to mr avi bled starac, ne
ko za
AAAÆIÆI U UMI
199
koga ne biste pretpostavili da mo e da ima srèanu ma-nu. Nije mu bilo dozvoljeno d
a se penje uza stepenice, ali ena ga je odvela do sofe u dnevnqj sobi i pokri³a æ
e-betom. Crna maèka, koja je le ala na polici iznad radi-jatora, posmatrala je pre
zrivo njihove u urbane pokre-te i istegla jednu prednju apu koliko god je mogla, ka
o da se divi svojim dugim kand ama.
Yeksforda su uveli u dnevnu sobu, koja se oèito ni-je mnogo upotrebljavala, a ko
ja je bila mraèna zbog ma-lih prozora i te kih zavesa od crvenog pli a. Dorin Brus j
e sela preko puta njega, nervozno tapkajuæi prstima po stolu. ,,Ponekad", rekao
je, ,,baka i deda bolje poznaju svoje unuke nego njihovi roditelji. -Znam da su
D ajls i Sofi vo³eli da provode vreme s vama - u Safoku, zar
ne?"
Verovatno se svakome obraæala sa ,,dragi" i³i ,,dra-ga". To nije bio znak prisno
sti ili simpatije. ,,To je taè-no, dragi. Birningem. Tamo je nekad bila amerièka
va-zduhoplovna baza, ali sada je mnogo lep e od kako su uklonili te grozne zgrade
. Danas mnogo slu amo o ti-nejd erima koje zanirnaju samo noæni klubovi i zabava, al
i na i unuci nisu bili takvi. Oni vole prirodu, vole da budu na sve em vazduhu. Sofi
je nekad p³akala kad bi morala da se vrati kuæi. D ajls nije, naravno, deèak ni-k
ad ne bi plakao."
,, ta su radili po ceo dan?"
Bila je zbunjena. Za nju je oèito bila misterija ta su radili po ceo dan kad su b
ili u svojoj kuæi u Kingsmar-kamu. ,,0dlazili u etnje, dragi. Yodili smo ih na pl
a u. Erik i ja mislimo da su dovoljno odrasli da idu sami. Do-bro, Erik tako misli
, ali znate kakvi su mu karci, rekao je da ih tretiram kao bebe. Ali on je u iyao u
njihovom dru tvu, uvek je eleo da bude kraj D ajlsa, ta god je radio. Naravno, to je b
ilo pre njegovog infarkta, dragi."
,,Kada su poslednji put kod vas, gospodo Brus?"
,,U avgustu", odmah je odgovorila. ,,Za vreme kol-skog raspusta, dragi. Nisu im d
ozvoljavali da dodu za
200
vikend usred kolske godine. Rod er im ne dozvoljava da se odvoje od knjige tokom go
dine, znate." U glasu joj se oseæalo da je uzrujana. ,,Domaæi, domaæi, domaæi, d
an i noæ. Ne znam za to se ne pobune. Mnogi bi tinej-d eri bi to uradili. Sudeæi po
onome to èujem. Mada, ja verujem da bi naporno radili èak i da nema njegovog gosp
odstva da vitla bièem oko njih. Oni vole kolu. U svakom sluèaju, D ajls voli. On je
pametan deèko. D ajls æe daleko dogurati."
Dorin je rekla ne to to je zainteresovalo Yeksforda. Pitao je radoznalo: ,,Rekli st
e da je Sofi plakala kada bi trebalo da pode kuæi?"
,,Tako je, du o. Plakala bi kao da æejoj srce puæi." ,,Trinaestogodi njakinja?", rek
ao je. ,,Da li mislite da je detinjasta za svoje godine?"
,,A ne, dragi. Ne ba . Nije to u pitanju." Glas gospo-de Brus se iznenada uti ao i o
na je pogledala oprezno u pravcu zatvorenih vrata. Onda kao da se setila da njen
zet nije bio u kuæi. ,,Radi se o tome da se ona ne sla e sa svojim ocem. D ajls ga
se boji, ali Sofi, pa, ona ne mo- e da ga smisli. teta, zar ne?"
A ona ena je rekla da Dejdovi ne spadaju u one ne-sredene porodice.
GLAYA 16
Brusove ipak neæe videti u njihovom domu, ali kada je razmi ljao o kuæi Matilde Ke
ri , Yeksfordje pomislio da je ona sigurno vi e lièila na kuæu u kojoj bi tinejd eri v
oleli da provode vreme. Ali mo da su D ajls i Sofi ret-ko odlazili tamo. Sme tena u pr
edivnom Kotsvoldu, u selu sivo-zlatnih kuæa i vikendica, njena kuæa je bila od s
ivog kamena kao i druge kuæe u Triniti Lejsu, oèigled-no izgradena osamdesetih g
odina: bezlièna, sa ravnom fasadom i niskim kosim krovom. Prilièno odbojna na pn
ti pogled. Moguæe je da je Katrina Dejd zabranila de-ci da odlaze kod njihove ba
ke po ocu. Èinilo se da nije gajila simpatije prema svojoj svekrvi. Koliko je sa
mo bi-lo antipatije u toj porodici!
,,Da ³i su èesto dolazili ovamo?", pitao je Berden ka-da su u li u prohladnu dnevn
u sobu s malo name taja.
,,Zavisi ta mislite pod tim èesto. Dolazili su povre-meno. Kada sam imala vremena
. Kada im je to bilo do-zvoljeno."
Yeksfordje diskretno osmotrio sobu u kojoj se nala-zio. Najlep e u njoj bile su po
lice za knjige koje su pre-krivale tri od èetiri zida. Primetio je savremeni muz
ièki uredaj, kompjuter sa monitorom koji je oèito bio pove-zan na internetu, tamp
aè i neke druge delove za kom-pjuter koji mu nisu bili poznati. Svaki komad name t
a-ja, osim belih i crnih stolica i sofe, bili su od bledog dr-veta, hroma i crno
g melamina. Na zidu koji nije bio po-kriven knjigama visile su uramljene apstrak
tne slike u ramovima od aluminijuma, kraj fotografija gradske pr-ljav tine i indus
trijskih otpadaka, za koje je Yeksford znao da ih je uradila sama Matilda. Ona j
e izgledala jed-
202
Rut Rendel
nako hladno i strogo kao njena umetnost, visoka mr a-va ena sa pravim ledima i mr avi
m nogama u sivim pantalonama i crnoj tunici, a oko vrata je imala srebr-nu ogrli
cu sa sivim i belim kamenjem koja joj je sezala do struka.
Mora da je uveliko pre la sedamdesetu, pomislio je. Pa ipak, poslednje to padne u o
èi kad èovek gleda u nju jeste èinjenica da je stara. Uprkos njenim borama, sedo
j kosi i kvrgavim rukama. ,,Poslednji put ste ih vide³i u oktobru, pretpostavlja
m?" Klimnula je glavom.
,,Kada ste bili zajedno", dodao je Berden, ,,da li ste bili bliski? Oni su tinej
d eri, to je te ko zamisliti, ali da li su vam se poveravali?"
Ovog puta se blao osmehnula. ,,Sigurno je da nisu bili bliski sa svojim roditelj
ima, zar ne? Moj sin je sile-d ija, a ena mu je histerièna." Rekla je to sasvim smi
-reno, kao da govori o sluèajnim poznanicima èije je po-na anje povremeno posmatra
la. ,,Kada je imala prilike, moja unuka je razgovarala sa mnom. Otkrila bi mi po
-ne to o svojim oseæanjima. Ali se to retko de avalo. Njena majka to nije htela da d
ozvoli."
,,Da li su se oni slagali, D ajls i Sofi? Da li su bili dobri prijatelji, pored to
ga to su bili brat i sestra?"
,,Mislim da jesu. Sofi je bila u velikoj meri pod D ajlsovim uticajem. Yolela je s
ve ono èime se on ba-vio. Ako se njemu dopala neka muzika i njoj bi se dopa-la."
,, ta mislite o teoriji da je D oana Troj bila u vezi sa va im sinom? Ili da je elela d
a bude u vezi sa njim?"
Po prvi put, Yeksford je èuo da se nasmejala. ,,Nika-da ne znate za ta su Ijudi s
posobni, zar ne? Ali, za nje-ga ne bih rekla da je dobar glumac. Naravno, nisam
upoznala gospodicu Troj. Mo da je ona elela da ima vezu sa mojim sinom. Neæemo rasp
ravljati o ukusima."

MAÈIÆI U UMI
203
U asno hladna ena. To je bilo njeno dete o kome je gOYorila. ,,'Njena oseæanja', ta
ko ste rekli, gospodo Ke-ri . ta je Sofi rekla o svojim oseæanjima?"
,,To bi znaèilo da odajem tajnu, zar ne? Ali ovo je ozbiljna situacija, vi æete
mi veæ sami reæi ako ja to ne uèinim prva. Ne bih da to preterano nagla avam, ali
re-kla mi je da mrzi svog oca i da ne voli svoju majku. Vi-dite, Katrina je pust
i da uradi ne to to ona hoæe, onda pobesni kada ona to uradi, dok moj sin zabranjuj
e sve to im prièinjava zadovoljstvo i prisiljava ih da nepre-kidno rade. Sofi bi
najvi e elela da dode da ivi sa
mnom."
Ponovo ista stvar. Gotovo isto to je Dorin Brus rekla, samo isprièano drugim reèi
ma. ,, ta ste vi rekli na to?"
,,Gospodine Yeksford, biæu iskrena sa vama. Ja ne volim svoje unuke. Kako bih? Y
idam ih samo dva ili tri puta godi nje. Oseæam, kako bih to nazvala... dragi su mi
. To je sve. elim im dobro. Yolim svog sina, ne mo-gu to da poreknem, ali on mi s
e ne svida. On je dosadan i koiwencionalan, i nema ni trun dru tvene elegancije. N
emam ni ja, ali se nadam se da se manje pretvaram. Ne pretvaram se da sam konfor
mista. Radim ta elim. Siroti Rod er je nesreæan jer nikada ne radi ono to e-li, godina
ma nije radio."
Iskrena, zaista, pomislio je Yeksford. Da li je ikada èuo da jedna majka i baka
tako govori? ,,Katrina nikad ne bi dozvolila da jedno od njeno dvoje dece dode d
a i-vi sa mnom", rekla je. ,,A i za to bi? Ni ja bih dozvolila svojoj deci da ive sa
bakom. Osim toga, ja sam sebièna, volim da ivim sama, elim da ivim sama dok ne umr
em. Zato i ne ivim sa mojim suprugom, mada se savr eno sla emo."
Bio je zapanjen. Pretpostavio je da je udovica, da je veæ dva puta bila udovica.
Uvek ga je zabavljala sposob-nost Ijudi da èitaju misli. Bio je to dar koji je
i sam imao. Matilda Keri je sada ispoljila tu sposobnost. ,,Ne, raz-vela sam se o
d svog prvog mu a, Rod erovog oca. On je
204
Rut Rendel
sada mrtav. Moj drugi mu predaje na Evropskom uni-verzitetu. On ima svoj posao i
vi e voli da ivi u ino-stranstvu, dok sam ja odluèila da ivim ovde, bio je to jednos
tavan, prijate³jsld dogovor. Jednom ili dva puta godi nje provedemo neko vreme zaj
edno - a to je èe æe nego to vidam Sofi i D ajlsa."
Berden je reagovao ne njene reèi. ,,Pomenuli ste de-cu, gospodo Keri . Imate jo jed
no dete pored gospodi-na Dejda?
,,Æerku", rekla je nezainteresovano. ,,Udata je, ivi u severnoj Irskoj. Okrug Ant
rim." Berden je zapisao nje-no ime i adresu. Pitao se da li Matilda Keri ima sliè
nu vezu sa svojom æerkom kao sa sinom, nekakvo oseæanje ljubavi koje dolazi iz s
tomaka, ali bez svidanja ili po to-vanja i, verovatno, bez ikakve elje da je vidi.
Dok su odlazili pokazala im je jedan poster na zidu u predsoblju. Litografija, p
omislio je Yeksford. Na njoj su prikazane zgrade iz XVIII veka u nekom gradu koj
i bi mogao biti negde u severnoj Evropi. Matilda Keri kao da je htela ne to da ka e o
toj slici, ali se okrenula, ne rekav i ni ta.
Yeksford je rekao u slu alicu: ,,Gospodine Bakston, moj vam je savet da uradite on
ako kako ka em, i da dodete u policijsku stanicu u Kingsmarkam sutra ujutru. Veæ s
am rekao da je ometanje policijske istrage ozbiljan prekr aj. Postoji jo jedan, a t
o je la no svedoèenje. Ne-mojte ni pomisliti da je ovo prazna pretnja. Yidimo se o
vde sutra u dvanaest."
,,Ne bih imao ni ta protiv da dodem", rekao je Bak-ston ojadenim tonom. ,,Postoji
par stvari koje moram da obavim. Zar ne mo ete da dodete u Pasingem Hol?"
,,Ne", rekao je Yeksford. ,,To mi nije usput." Zastao je. ,,0èekujem vas ovde u
dvanaest."
Da Bakston nije do ao, mogao bi da pokrene postu-pak protiv njega. Prilièno mu se
dopadala ideja da
MAÈIÆI U UMl
205
uhapsi tog èoveka. Potom je telefonirao arloti Mekali-ste'r, rodenoj Dejd. Njen g
las je neobièno lièio na glas njene majke, o tar, hladan i sarkastièan.
,,Ne poznajem Rod erovu decu tako dobro. Nisam se svadala sa njim. Retko dolazim u
Englesku a oni ni-kada ne dolaze ovamo. Katrina se boji bombi." Prezrivo se nas
mejala. ,,Ka em da nikada ne dolaze ovamo, ali D ajls je bio ovde pre tri ili èetiri
godine, dok je trajalo zati je. Do ao je sam i mislim da je u ivao u dru enju s mojom d
ecom."
Ni ta neæu izvuæi iz nje, pomislio je Yeksford. A on-da se neèega setio. ,,Da li z
nate za to su svoju kuæu na-zvali Antrim, gospodo Mekalister?"
,,Zar jesu? Nikada nisam primetila."
,,Mislim da to nije sluèajnost. Vi Mte u okrugu An-trim, va brat svoju kuæu zove A
ntrim, pa ipak se èini da niste bliski."
,,Ah, to je lako. iveli su ovde kada su se tek venèa-li. D ajls je ovde roden. Rod er
se tada nije jo bavio ne-kretninama. Moj mu i on su i li zajedno u kolu. Naj-bolji d
rugari i sve to, i moj mu mu je na ao posao. Za-to su i do li ovde, zbog posla. Bio j
e trgovac kompjuter-skom opremom, kompjuteri su tada bili moderni, ali oèigledno
nije bio veoma dobar u tome. Nije nasledio pamet od na e majke." Da li je time ht
ela da ka e da ona jeste? Mo da. ,,Katrina je bila uznemirena kada je on dobio otkaz
, ali nije htela da ode odavde. Yolela je kuæu u kojoj su iveli, elela je da nade
posao ovde. On-da je jedan lokalni pab odleteo u vazduh, bila je to bom-ba IRA-e
, i ona je pobegla odavde glavom bez obzira."
I
Bakston je u ao. Izgledao je bolesno. Beonjaèe su mu bile uækaste, a obrazi prekriv
eni ispucalim kapilari-ma. Bledosivo odelo koje je nosio izgledao je nepriklad-n
o za ovo doba godine, a kravata, suvi e labavo uveza-na, bila je neprilièno ukra ena
arama u vidu ba ten-
206
Rut Rendel
skog cveæa. Tako vesela odeæa bila je u sna nom kon-trastu s njegovim ogromnim pod
oènjacima i prorede-nom kosom. Oseæao se nelagodno u Veksfordovoj pri-jatnoj kan
celariji.
,,Pozvao sam vas da dodete ovamo iz dva razloga, gospodine Bakston", poèeo je Ye
ksford. ,,Prvi je u vezi s pitanjem na koje æete, verujem, lako odgovoriti. Drug
i æe mo da biti malo te e za vas, mislim te ko u smislu smislu neprijatno. Ali to æemo
ostaviti za kasnije." Bak-ston je skrenuo svoj bolesni pogled u stranu i zagled
ao se u braon telefon, prouèavajuæi ga kao da je u pitanju poslednje dostignuæe
tehnologije. ,,Veæ ste nam rekli imena nekih va ih prijatelja i poznanika koji vas
pose-æuju i koji poznaju va e imanje. Posle toga sam razgo-varao s gospodinom and-
Gibom, i on i njegova kuæna pomoænica su pomenuli razlièite Ijude i grupe Ijudi
ko-ji su koristili ono to on naziva plesnim podijumom u razlièite svrhe. Tu je, n
a primer, bio par koji je odr ao svadbu u umi, a njegova kuæna pomoænica mi je pome
-nula buènu grupu Ijudi èije urlanje i pevanje mo e da se èuje i u kuæi. Da li vam
to ne to znaèi?"
Bakstonovo crveno lice jo vi e je pocrvenelo. Dao je uobièajen odgovor: ,,Mo da znaèi
."
,,Da, gospodine Bakston, znam. Mo da meni ne to znaèi, da, na primer, gomila Ijudi n
apolju na otvorenom u letnjoj noæi obièno pravi veliku buku. Da parafrazi-ram pi
tanje. Da li znate ko su ti Ijudi i da li oni imaju va u dozvolu za to to rade na v
a em imanju?"
Bakston je odgovorio nevoljno kao da mu je neko kle tima vadio reèi iz usta. ,,Kor
istili su tu èistinu u u-mi dok je bila vlasni tvo and-Giba. Kada sam se uselio, taj
èovek - ef, organizator, ne znam - poslao mi je pi-smo i pitao me da li bi oni m
ogli da nastave s tradici-jom. Prostor im je bio potreban dva puta godi nje, u ju-
lu i januaru, mora da je u asno hladno u januaru."
1 ste se vi slo ili?"
UMI
207
,. Niisam imao razlog da odbijem. eron i ja nismo ta-mo tokotn nedelje, tako da n
am buka ne bi smetala." ,,Dakle, koristili su je èetiri ili pet puta od kako ste
seuselili?"
,,Pretpostavljam."
,,A po to je sada januar, ubrzo opet æe ponovo kori-stiti umu?"
,,Neæe sada. Ne posle onoga u kamenolomu."
Za to je tako oprezan, za to izbegava odgovor? Yeksfordu je odjednom sinulo. ,,Vi im
naplaæujete? Iz-najmljujete taj prostor?"
,,Naplaæujem simboliènu rentu", rekao je Bakston
nerado.
,,A koliko iznosi ta simbolièna renta, gospodine Bak-
ston?"
,,Ne moram to da vam ka em."
,,Morate", rekao je Yeksford odseèno.
Mora da se iznenada setio reèi o ometanju istrage, jer vi e nije oklevao. ,,Sto fu
nti po dolasku."
Pristojan dodatni prihod, pomislio je Yeksford. Po-sebno ako je stizao dva puta
godi nje, dok su sliène su-me stizale od drugih organizacija koje su koristile u-mu
. Dobar dodatni prihod na neèiju platu, ali sigurno ne na platu èoveka poput Bak
stona. Ali, naravno. On taj prihod nije prijavljivao u svom poreskom izve taju. I
si-gurno je tra io ke . Ubaèen u po tansko sanduèe, u ko-verti, nesumnjivo. To je razl
og to mu je neprijatno...
,,Ko su ti Ijudi? Za to koriste èistinu?"
Yrpoljeæi se na stolici, kao da ga je stra njica svrbe-la, Bakston je rekao: ,,0ni
su religiozni. To to pevaju su himne. Oni vièu: 'Ja vidim, ja vidim', kao da vid
e ande-le ili duhove ili slièno."
,,Mislio sam da nikad niste bili ovde da to èujete?"
,,Prve godine kada su koristili prostor, bio sam ovde. Hteo sam da znam u ta se u
pu tam."
,,Ko su oni, gospodine Bakston?"
,,Zovu se Crkva dobrog jevandelja."
208
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
209
Crkva èiji je D ajls Dejd bio ostra æen èlan. To je znaèilo da je D ajls, buduæi da je
bio tamo nekoliko pu-ta, veæ dobro poznavao umu i kamenolom. A drugi bi to takod
e znali, i znali bi za njega. Poznavali su ga do-voljno da kidnapuju njega i nje
govu sestru i ubiju enu koja se brinula o njima? Mo da. Izgleda da nema svrhe da se
raspituje o drugim grupama koje su koristile taj prostor, jer ovde je postojala
direktna veza koja je vodi-la do nestalog deèaka, prva veza izmedu njega i Pasi
n-gem Hola. ,,Taj èovek, ef, organizator", kako je Bakston rekao, nesumnjivo je D a u
b Rajt, pastor Crkve dobrog jevandelja...
Bakston je to potvrdio, zapanjen da je Yeksford znao za njega. Ali to ga je samo
jo vi e upla ilo. Izva-dio je mobilni iz d epa i pitao da li sme da pozove svo-ju enu.
Yeksford je slegnuo ramenima i osmehnuo se. Èovek barem nije tra io da se poslu i nj
egovim telefo-nom.
eron, èini se, nije bila obave tena o tome da je njen mu oti ao u Kingsmarkam i o razg
ovoru u polidjskoj stanici. Yeksford je mogao mnogo da sazna iz Baksto-novih neo
dredenih odgovora i premda nijednom zapra-vo nije rekao: ,,Ja sam u Pasingemu...
" - to bi bilo suvi- e drsko u prisustvu policije - pomenuo je vi e puta: ,,Pasingem
Hol". ta bi Bakston radio kad bi ga ona po-zvala na telefonski broj u Holu? Mo da
bi morao da svrati do Gilforda? Sa svog mesta Yeksford je mogao da èuje njene po
vike i prekore. Nije mogao da je krivi. Baksford je izgleda bio hronièan la ov i l
agao je èak i onda kada bi jednostavna istina bila savr eno prihvatlji-va i za nje
ga i za njegovog sagovornika. Na primer, za- to bi, pobogu, eni govorio: ,,Moram da
idem, draga, imam poslovni ruèak za pet minuta"? Kad je prestao da bude oèaran
bo anstvenom eron i poèeo da vrlja oko-lo, imao je dovoljno vremena da uve bava smi ljan
je opravdanja.
,,0nda ne bih smeo vi e da vas zad avam", rekao je YeksTbrd. I pored svih tih la i i p
retvaranja Bakston jo nije nauèio kako da ne crveni. ,,Na alost, jo nisam za-vr io sa
vama. Rekao sam vam da imam da vam posta-vim jo jedno pitanje, pretpostavljam da
veæ znate ta je to." Kilmnuo je glavom i nervozno slegnuo ramenima. ,,Kada ste pr
vi put videli plavi VW golf u kamenolomu? Ne, nemojte mi reæi 21. decemra. Znam
da ste jo rani-je znali za to."
,,Bilo je to malo ranije", rekao je Bakston, ponovo je morao da mu vadi reèi iz
usta.
,,Mo da dosta ranije, gospodine Bakston. Mo da za vikend, 15. decembra? Osmog? Ilijo p
retoga? Prvog?"
Naravno da je Yeksford u ivao u tome. Kako ne bi? Ina-èe saoseæajan i uvidavan èov
ek, nije oseæao potrebu da svoju saoseæajnost tro i na Bakstona. Posmatrao ga je k
ako se praæaka i to bez imalo savesti. Ah, kakvu zamr- enu mre u pletemo, govorila j
e njegova baka, dok prvi put smi ljamo prevaru. Nesreæni Bakston je rekao: ,,Ni-sa
m bio ovde ni petnaestog ni osmog."
,,Dakle, bio je to prvi decembar, ujedno i prvi vikend u decembru?"
,,Mora da je bilo tako."
,,Pa, gospodine Bakston, protraæili ste dosta policij-skog wemena. Potro ili ste d
ru tveni novac. Ali ako prestanete da me la ete, i objasnite mi taèno ta se do-godilo
kada ste oti li u umu prvog vikenda u decem-bru, nedelju dana posle nestanka gospo
dice Troj, D aj-Isa i Sofi Dejd", zastao je i ispitivaèki pogledao Baksto-na, ,,mi
slim da javni tu ilac neæe od³uèiti da preduzme dalje mere protiv vas."
Bilo mu je ao Bakstona, ali umesto da oseti olak a-nje, Bakston je izgledao kao da
æe zaplakati.
lllll
210
Rut Rendel
Ni ta od onoga to mu je Bakston rekao, nije mu po-moglo da odredi taèno vreme kada
je automobil stigao u kamenolom. Ali u subotu, drugog decembra, telo u automobil
u je bilo dovoljno trulo da se mogao osetiti u asan smrad. Napolju nije bilo hladn
o, ali to je ipak bio tek poèetak zime. Bilo je toplo i vla no posle ki e i proces t
ruljenja se odvijao brzo.
,,Nemam nikal<vu teoriju", rekao je Yeksford kada su se on i Berden, na kraju du
gog dana, sreli kod Oliv i Dav. ,,Ima li ti neku ideju?"
,,Znamo da je D ajls mogao da uputi tu osobu, ko god da je, koja je ubila D oanu, u u
mu i kamenolom. Ali ne mislim da bi on i Sofi pristali na njeno ubistvo, zar ne?
Verovatno je samo rekao poèiniocu za Pasin-gem Hol. On nije znao koje su namere
te osobe. On i Sofi nisu èak ni znali da je D oana mrtva. Mo da su i sami ubijeni p
re nego to su saznali. Ili su mo da odve-deni dok je D oana jo bila iva. Mo da su èak st
gli ta-mo u istim kolima u kojima je bila i D oana, ko god da je vozio."
,,Pa, kakve veze s tim imaju Dobri jevandelisti?"
,,Nikakve. Njihova jedina svrha bila je upoznavanje D ajlsa sa Pasingem Holom."
,,Ipak moram ponovo da razgovaram s njima. S vi e njih. Ne samo sa presvetlim D a ubom
. Yoleo bih da saznam ta se taèno dogada tokom tog rituala na otvo-renom u Pasing
em Holu, kada se svi transformi u u plave kupola e."
,, ta su plavi kupola i?"
,,Neko ko ne ide u crkvu jer vi e voli da se moli na-polju, pod bo ijom 'plavom kupo
lom'. Majk, ne znam kako, jo manje za to, ali mislim da je D oana Troj ubijena u pred
soblju Dejdove kuæe te subote uveèe."
Yeksford je zurio kroz prozor, tupo, ne videæi ni- ta, ali u tu prazninu sada je u l
o troje Ijudi koje je poznavao, prelazili su most i dr ali se za ruke. Na u-toj sve
tlosti lampe prepoznao je svog biv eg biv eg
MAÈIÆI U UMI
211
zeta i svoja dva unuka. Naravno, bio je petak veèe, a tada Nil dolazi po svoje s
inove i izvodi ih. S obzirom na to da su prelazili most prema centru grada, najv
e-rovatnije su i li ka Mekdonaldsu, za deèake omi³je-nom mestu za jelo.
,,U ta gledate?"
,,U Nila, Bena i Robina. Tek sam ih ugledao."
,,Zar neæete da izadete i da se pozdravite?"
,,Ne." Yeksforda je odjednom obuzela tuga. Nije bio ni Ijut ni ozlojeden, samo t
u an. ,,Neka, hoæu da pustim tog jadnog momka da provede neko vreme sam sa svo-jom
decom. Zna , Majk, to je danas nere iv problem. Mediji bruje o tome kako mu karci tre
ba da nauèe da budu dobri oèevi, ali retko ka u ne to o ocu koji za to nema priliku.
Njega je ena ostavila, i njegova deca su kod nje, ona su uvek kod nje. Ali, da l
i ima smisla da oni ostanu zajedno, zauvek i da budu nesreæni zajedno sa-mo da b
i on mogao da bude dobar otac? Recimo da ona to neæe? Ne znam odgovor na to pita
nje. Da li ti zna ?"
,,Ljudi treba da ostanu u braku zbog dece", rekao je Berden znalaèki.
,,Lako je tebi da ka e kad si sreæno o enjen." Nil i deca su iza li iz vidnog polja. Ye
ksford je uzdahnuo. ,, eli jo jednu olju èaja?"
,,Samo akovi elite."
,,Ne, bolje da krenem kuæi."
Napolju je padala ki a jaèe nego ikada. Kingsbruk je po-novo poplavljen, preko sam
og poèetka prelivala se pr-ljava i penu ava voda. Yeksford se pitao ta bi se dogo-d
ilo ako bi ponovo do lo do poplave i s u asom je pomi-slio na svoju ba ty^. Berden ga
je dovezao kuæi, ali je od-bio da ude. Yeksford se popeo stepenicama do ulaznih
vrata i primetio vodu koja se slivala iz oluka. Tu ni ta nije moglo da se uradi. U a
o je, zatekao Doru u dnev-noj sobi sa èa om vina, prvu od dve koje æe popiti te ve
-
212
Rut Rendel
èeri. Ustala je, poljubila ga i rekla: ,,Rejd , upravo sam primila vrlo èudan tele
fonski poziv od Sihaje."
,,Èudan u kom smislu?"
,,Zvuèala je nekako divlje. Rekla je da Kal vr i priti-sak da se uda za njega. To
je bila njena reè, pritisak. Re-kla je da æe razmisliti, ali ona jo nije spremna
da se po-novo uda. Zna kako to mladi govore ovih dana. Nije spremna da se ponovo
uda."
,,Hvala Bogu za to, u svakom sluèaju."
,,Deèaci su iza li sa Nilom, petak je. Kada je ponovo ostala sama u kuæi sa Kalom,
on je ponovo poèeo da vr- i pritisak i rekla je da joj se nije dopao naèin na koj
i ju je pritiskao."
,,Za to ga jednostavno ne napusti?", rekao je Veks-ford uzrujano. ,,Na kraju kraje
va, veæ je ostavila jednog mu karca, zna kako se to radi. Pretpostavljam da bi tre
-balo da ka em, za to ga ne izbaci napolje, i to je veæ ra-dila."
,,Nisam imala pojma da si ti tako ogorèen." ,,Pa, jesam. Ogorèen sam na oboje, n
a njega to je takva svinja i prostak, a na nju to je takva budala. Da li misli da æ
e nam se ba ta opet poplaviti?"
Kada je stigao u Pasingem Hol da proveri kakva je situacija s grejanjem - nije v
erovao Polininom sudu -Bakston je zatekao èoveka po imenu Kolman kako stoji na p
o ljunèanoj stazi ispred kuæe i gleda u prozor spa-vaæe sobe.
,, ta, kog davola, radite tu? Be ite s mog imanja i ne waæajte se."
,,Samo polako", rekao je Kolman razvlaèeæi reèi na naèin koji ga je podsetio na
njegovog dedu. ,,Nema po-trebe da se uzrujavate." Izvadio vizitkartu iz d epa i pr
u io je Bakstonu. ,,U va em je interesu, vi e nego u bilo èijem, da pronademo tu decu.
"
Bakston je znao da bi to moglo da bude taèno, ali ni-je ni ta rekao. ,,Za koga rad
ite?"
MAÈIÆI U UMI
213
,,Za gospodu Matildu Keri . Hajde da podemo sada do ume, da mi poka ete gde ste taèno
prona li taj au-tomobil - kada se to be e dogodilo?"
,,Nekoliko dana pre Bo iæa", Bakston se unervozio.
,,Ma nemojte. Prièa se da ste znali da je vozilo tamo nekoliko nedelja pre nego t
o ste prijavili. Pitam se za- to ste to dr ali u tajnosti?"
Bakston ga je poveo u umu i poku ao da rekonstru-i e kojim su putem stigla kola i kak
o su se prevrnula kad su stigla do staze koja je skretala s puta. Posle izve-sno
g vremena Bakston je s³watio da mu prija Kolmano-vo dru tvo, naroèito zbog toga to
je agent nosio sa so-bom pljosku viskija koju je nekoliko puta pru io Bak-stonu. N
a rastanku, Kolman je trebalo da ode u Kot-svolds, Bakston u London, dogovorili
su se da æe ostati u kontaktu.
eron je iza la a da mu nije ostavila nikakvu poru-ku. Bakston se pitao da li je mo da
, posle onog razgovo-ra koji je obavio s njom iz policijske stanice u Kin-gsmark
amu, ona mo da zvala Pasingem Hol i, buduæi da se niko nije javio, oti la eleæi time
da ga kazni. To bi lièilo na nju. Telefon je bio na malom stolu, tiho i op-tu ujuæ
e, mali beli instrament èije su postojanje i uni-verzalna upotreba verovatno iza
zvali vi e nevolja na svetu nego motor s unutra njim sagorevanjem. Iz ne-kog razloga
podigao je slu alicu i pozvao 1471, da bi èuo snimljeni broj poslednjeg poziva. N
ije ga prepo-znao, ali je znao da nije pripadao nikom od onih koje su on i eron n
azivali svojim prijateljima, i nijednom tr-govcu ili prodavnici kojih je mogao d
a se seti.
Kada je oti ao da sebi sipa piæe primetio je da je pr-stima dr ao i okretao vizitkar
tu, koju mu je dao pred-stavnik detektivske agencije Tra i i nadi Limitid.
GLAYA 17
U Antrimu su detaljno pregledali ulazni hol.
,,Sve æe biti vraæeno taèno onako kako je bilo", rekao je Vajn Katrini Dejd, vi e
u nadi nego to je bio siguran u to. Katrina je stenjala i stiskala ruke, ali se n
apokon watila u dnevnu sobu, gde je legla na sofu, pokrila se æebetom i zaronila
lice u jastuke.
Podigli su tepih kao i par podnih dasaka. Ostrugali su braonkastu mrlju sa lajsn
e do zida i podigli su jednu da èicu parketa sa crvenkastosmedom mrljom koja je st
ajala izrnedu komode sa odelom i dela parketa na ko-me je bio tepih. Vajn je zna
o ta sledeæe treba da uèini i to mu se nije dopadalo, ali posao policajca, èesto
je mi-slio, zapravo je serija neprijatnih zadataka. Lin Fankort mu je Ijubazno r
ekla: ,,Ja æu je pitati, narednièe, ako ho-æete. Nemam ni ta protiv, zaista."
Da nije sreæno o enjen èovek sa decom i porodiènim obavezama, èesto je mislio Vajn
, ne bi se protivio avan-turi sa Lin. Bila je ba njegoy tip, staromodna figura i
divna zlatnosmeda kosa. ,,Ne, ja æu. Odmah. Da prebri-nem to."
Oti ao je u dnevnu sobu i naka ljao se. Katrina je podigla uplakano lice s jastuka.
Vajn je proèistio grlo. ,,Gospodo Dejd, ao mi je to moram ovo da vas pitam. Yerujt
e mi, to je samo predostro nost. Nemojte èitati izmedu redova. Ali da li znate krv
ne grupe va e dece?" Katrina je proèitala izmedu redova. Sela je glasno i zajeèala
. Vajn ju je samo unezvereno posmatrao, a on-da je pozvao Lin, koja je do la smire
no, sela do Katrine i poèela tiho da joj govori. Bez grubih prekora, bez a-mara.
Katrina je ridala i jeèala, udarala se pesnicom po
MAÆIÆI U UMI
215
èelu, spustila glavu na Linino rame i napokon je neka-ko izgoYorila'da ne zna nj
ihove krvne grupe, da se ni-kad time nije bavila.
,,Da li bi va mu mogao da nam pomogne?"
,,0n je u kancelariji. Njega nije briga. Deca su samo ne to to èovek na njegovom po
lo aju misli da treba da ima. Nikada ih nije voleo." Emotivna reè je nov napad jau
ka i novu bujicu suza.
Lin je ne no potap ala po ramenu i rekla: ,,Ali, da li on mo da zna njihovu krvnu grup
u?"
,,Pretpostavljam. Ako tu ima ta da se zna."
U tom trenutku èulo se otvaranje i zatvaranje ulaznih vrata i u sobu je u ao Rod er
Dejd. Katrina je ponovo zarila glavu u jastuk. Kao i uvek, bio mu je potreban ne
-ko koga mo e da okrivi, pa se besno okrenuo prema Yajnu: ,, ta ste joj rekli?"
Lin je odgovorila: ,,Moramo da znamo knmu grupu va e dece, gospodine Dejd."
,,Za to niste odmah pitali mene? Znate da je luda i histerièna. Pogledajte ta ste j
oj uradili." Zatim je pridi-gao svoju enu, ne no koliko je za to bio sposoban, i za
-grlio je. ,,Hajde, dobro, smiri se. Ne mo e doveka ova-ko." Okrenuo se ka Lin. ,,N
jihove krvne grupe su u zdravstvenom kartonu na spratu. Ako vas pitam zbog èega
vam trebaju pretpostavljam da æete reæi da je to rutinsko pitanje."
Niko od policajaca mu nije odgovorio. Dejd je uzda-hnuo, izvukao se iz eninog sti
ska - Katrina je èvrsto obavila obe ruke oko njegovog vrata - i oti ao na sprat. V
ajn je pogledao Lin i zakolutao oèima.
Ne postoji razlog zbog koga bi odbacili moguænost tro-strukog ubistva. To bi mog
la da bude èinjenica da nema mnogo tragova krvi. Ali, hodnik bi bilo lako oèisti
ti, po-
216
Rut Rendel
mislio je Yeksford. Nema tepiha, nema ponjava, drvo je oèigledno prekriveno neko
m vrstom laka otpornim na mrlje sa kog je krv ili bilo ta drugo moglo lako da se
oèisti. Pitao èak da li je uzorak koji su na li dovoljan da ga uporede s krniom gr
upom D oane Troj.
Sofi je imala krvnu grupu koja se podudara s D oa-ninom, 0 pozitivna, najèe æa. D ajls
Dejd je A poziti-van. Ako medu uzorcima otkriju samo 0 pozitivnu, to im ne bi o
tkrilo mnogo, osim da je Sofi mo da ubijena zajedno sa D oanom. Medutim, to ne mora
da znaèi. Ali ako pronadu i A pozitivnu grapu, postoji velika vero-vatnoæa da je
u pitanju D ajlsova krv. ta ka ete na uporednu analizu DNK? Veæ imaju kosu sa èetke
Sofi Dejd. DNK bi bilo lako otkriti ako je kosa otpala ili i -èupana, ali ne i ako
je odseèena...
Treba da se nade sa D a ubom Rajtom u podne, kod njega kuæi, da ga pita za ritualno
okupljanje na p³esnom podijumu u umi. Lin Fankort, koja se vratila od Dejdo-vih,
oti la je sa njim. Bila je to njegova prva poseta toj kuæi okreèenoj u najdepresiw
iiju od svih moguæih fa-sadnih boja, pepeljastosivu. Oèito da niko nije vodio ra
-èuna o ba ti, osim to je neko pokosio svu travu, korov i mladice drveæa. To je ver
ovatno uèinio jednog od onih retkih dana kad ne pada ki a. Sada je padala ki a zbog
koje je fasada izgledala jo sivlje i jo pepeljastije. Kad god bi video talmi fasad
u, Yeksford bi se setio kada je jednom kao mali deèak oti ao u posetu kod svoje te
tke. Zidovi njene kuæe bili su sliène boje. Morao je rano da ide u krevet u spav
aæu sobu u zadnjem delu kuæe dok su se ostali gosti zabavljali. Dru tvo je sedelo
pod njegovim prozorom na klupama, njegovi tetka i teèa, dve stare e-ne - barem su
mu tada izgledale stare - i jedan star i potpuno æelav èovek. Posmatrao ih je n
eprimeæen sa svog otvorenog prozora i, nemoæan da se odupre isku e-nju, poèeo je d
a kida sitne kamenèiæe sa fasade i da nji-ma gada æelavo teme. U prvih nekoliko
trenutaka imao je zadovoljstvo da posmatra tog èoveka kako otresa s
MAÈIÆI U UMI
217
glave ne {:o za ta je mislio da je insekt. Uradio je to dva--tri puta, zatim je pod
igao pogled. Tetka Freda je odju-rila na sprat, zgrabila svog neæaka i izudarala
ga èetkom, na kasniji u as njegove majke. U dana nje vreme, pomi-slio je, dok je Li
n pozvonila na vrata, i oni èekali da im neko otvori, ona bi sigurao svoju snaju
izvela pred Evropski sud za Ijudska prava.
Yrataje otvorila Tekla Rajt. Yeksford je nikada rani-je nije video i bio je zate
èen. Bila je plava i veoma lepa, ali njena odeæa - na ta ga je podseæala njena od
eæa? Setio se kad su bili na pragu dnevne sobe. Jednom je vi-deo fotografiju ena
nekog mormona iz Jute, premda je poligamija odaviio bila zabranjena zakonom, ali
se taj zakon nije sprovodio. Bile su odevene kao Tekla Rajt, ili je Tekla Rajt
bila odevena kao one, njena izbledela pa-muèna haljina koja je sezala do sredine
listova, gole no-ge prekrivene dugim plavim dlakama, stopala u ravnim sandalama
poput onih kakve su u njegovoj mladosti no-sila deca na pla i. Kosa joj je bila p
odignuta u neured-nu pundu, prikaèena nalama i ukosnicama.
Oèekivao je da vidi D a uba Rajta samog, ali kada je pastorova ena otvorila vrata ugl
edao je grupu Ijudi ko-ja ga je podsetila na onu vrstu okupljanja kojoj nije nik
ada prisustvovao, ali za koju je èuo, zajednièku mo-litvu. Stolice, verovatno ve
æina koju je Rajt posedovao u kuæi, bile su rasporedene u krug, i na svakoj od n
jih, na osam od ukupno deset stolica, sedeo je po jedan mu ka-rac. Svi su nosili o
dela i kravate. I svi su imali kratku kosu. Svi su skoèili na noge kad je u sobu
u la Lin i po-gledali je veoma neobiènim pogledom. Pomislio je da ih je gospoda R
ajt ostavila zato to je morala da pazi na bebu, ali mo da nije, mo da ih je ostavila
zato to ene nemaju pristupa njihovim razgovorima. Ali D a ub Rajt im je pri ao ra irenih
uku. Yeksford je to ignori-sao - imao je iskustva s tim - i predstavio Lin, oèek
uju-æi verbalno neodobravanje. Ali nije ga bilo, nastupila je samo neprijatna ti i
na.
I
I
218
Rut Rendel
Yeksford je seo, a Lin je uèinila isto. Sada su sve sto-lice bile zauzete. Pre n
ego to je uspeo bilo ta da ka e, jedan od mu karaca je progovorio i shvatio je da je p
re-naglio sa svojim zakljuèkom.
,,Ja sam najstariji èlan Ujedinjene crkve jevandeli-sta. Zovem se Hobab Yinter."
Bacio je pogled na Lin i odmah zatim pogledao u stranu. U tom pogledu jedna femi
nstkinja bi prepozna-la strah od ena. ,,Moja je du nost da naglasim da ene obièno ne
prisustvuju na im sastancima, ali u ovom sluèaju æemo napraviti izuzetak."
Yeksford nije ni ta rekao, ali je Lin progovorila, kao to je on i oèekivao. ,,Za to n
e?" Niko joj nije odgovorio i ona je ponovila pitanje. ,,Zaista bih volela da zn
am za- to ene ne prisustvuju va im sastancima?"
Pastor je bio taj koji je odgovorio, blagim i prijatelj-skim tonom, kao da æe ta
ko Lin bolje da pri³wati njego-ve reèi: ,,Ne smemo da zaboravimo da je ena dovela
do mu karèevog pada iz raja."
Lin je oèito bila suvi e zapanjena da bi odmah odgo-vorila, a kada je posle par se
kundi otvorila usta, Veks-ford joj je apnuo da niko ne èuje: ,,Ne sada. Pustite i
h." Nije rekla ni ta, ali je bio svestan da je kiptela od besa. Brzo je odgovorio.
,,Recite mi va a imena? Da znamo ta radimo."
Jedan po jedan govorili su svoja imena, ispred kojih su uredno stavljali titule:
stariji, èitaè, oficir, pomoænik. Vrlo neobièno, pomislio je. ,,A sada, neka mi
neko obja-sni znaèenje svetkovine koja se odigrava u umi Pasin-gem Hola dva puta
godi nje, u januaru i julu. Pretpo-stavljam da je u pitanju ritual proèi æenja, kao
to ste mi jednom pomenuli."
,,Taj ritual, kako ste ga vi nazvali, mada mi vi e voli-mo drugi izraz, neæe se od
r ati tamo ovog januara, ne pod ovim okolnostima."
,,Pa ako ga tako ne zovete, kako ga zovete?" ,,To je na a ispovedna kongregacija."
MAÈIÆI U UMl
219
Oèito nisu bili voljni da govore. Yeksford je posma-trao mu karce u krugu. Neki su
mu bili odnekud po-znati, vidao ih je po Kingsmarkamu. Sva lica su bila mirna,
nepristupaèna, blaga. Sva su nekako bila slièna, nijedan mu karac se nije isticao
kao naroèito zgodan, svi su imali okrugla lica, svi su bili uredno obrijani, ima
li sitne oèi, tanke usne, premda su se nosevi razliko-vali po obliku i velièini,
kao i boja kose, tamo gde se ko-sa uop te mogla videti. Neobièno je to to ni na je
dnom licu nije mogao da vidi bore, premda je najmladi imao trideset, a najstarij
i preko ezdeset. Ako je jo uvek iv i ako ostane s njima, da li æe D ajls Dejd jednog
dana iz-gledati ovako?
,, ta se de ava prilikom kongregacije ispovedanja?", pitao je.
,,0kupljaju se èlanovi crkve." D a ub Yrajt je bio tur na reèima. ,,Novi èlanovi ispo
vedaju svoje grehe i dobijaju opro taj. Budu proèi æeni. Oèi æeni. Kako sam vam veæ je
dnom rekao, njihova tela i du e budu oèi æe-ni od toksina. Posle toga slu e se biskvit
i, ³imunada i koka-kola. Naravno, ene pripremaju poslu enje." Po-novo se Ijubazno o
smehnuo pogledav i u pravcu Lin, ali ona je okrenu³a glavu. ,,Za to je zadu ena gosp
odica Mudi. Ljudi su veoma sreæni, raduju se, pevaju, prihva-taju nove èlanove k
ao svoje. Svaki novi èlan ima men-tora, jednog od starijih naravno, koji mu je d
odeljen. Ili njoj. Da ga spreèi da ponovo poèini greh."
,, ta ste rekli, ko je bio zadu en za hranu i piæe?"
,,Gospodica Ivon Mudi. Ona je jedna od najposveæe-nijih èlanova."
Iza li su iz sobe nakratko.
,,0na je dobrovoljno do la kod nas, gospodine, i pri-znala je da poznaje D ajlsa Dej
da", rekla je Lin. ,,Ne mo ete da ka ete da je poku ala da nas prevari."
220
Rut Rendel
,,Ne, ne usudujem se da to ka em. Ali to je zanimlji-vo na razlièite naèine, zar n
e? Dobro je poznavala D o-anu Troj, ivela je odmah do nje, a D ajlsa je znala pre-ko
crkve. Ne samo to. Znala je za èistinu koju and-Gibs zove plesnim podijumum, dakl
e znala je za kamenolom i za put kroz umu. Ponavljam, ne usudujem se da to ne ka em
. Ona nas jeste prevarila. Do la je dobrwoljno kod nas, jer je videla da je to naj
bolji naèin da doka e svoju nevinost. Hajde da se vratimo."
Krug èlanova je bio isti kao i kada su oti li, lica jo uvek mirna, bla ena, nedokuèiv
a. Yeksford je primetio ne to to nije primetio ranije, slab ali neprijatan smrad ko
ji se oseæao u maloj sobi. Posle samo nekoliko trenu-taka shvatio je da je to mi
ris osam pari mu kih odela koja se èesto nose ali retko peru. Ponovo je seo.
,,Recite mi, kako dolazite - mo da bi trebalo da pi-tam kako ste dolazili - do mes
ta na kome se odr ava is-povedna kongregacija? Kolima?"
,,Svakako, kolima", rekao je Rajt. ,,Neki Ijudi dolaze vozom ili taksijem, ali t
a prevozna sredstva su skupa. Yeæina na ih èlanova ima skromne prihode, gospodine
Yeksford." Krug se slo io s tim energiènim klimanjem glave. ,,0sim toga, u Pasinge
m Holu nema mnogo me-sta za parkiranje, a gospodinu Bakstonu nije smetalo da ost
avljamo kola ispred njegove kuæe. Zbog toga obièno tri ili èetiri èlana dodu jed
nim kolima. To je najskrom-niji naèin."
,,Dakle, svi èlanovi Ujedinjene crkve jevandelista", rekao je Berden, ,,znaju ka
ko da stignu do Pasam Sin-d ena, kako da dodu do Pasingem Hola, poznaju put kroz um
u i okolinu kamenoloma?"
,,Uop teno reèeno, da" Bio je to èovek koji se zvao Hobab Yinter. Otkud im ta imen
a? Sigurno ih nisu do-bili od svojih kumova na kr tenju, pomislio je Yeksford. Mor
a da su ih dobili kasnije. ,,Naravno, kako smo veæ rekli, neld putnici bi se voz
ili u tudim kolima. Neki od
221
MAÈIÆI U UMI
ajih ne voze kola. Nekoliko njih dolazi vozom, oni uzi-maju taksi sa stanice Pas
ingem Park."
Ako je i hteo da ka e jo ne to, D a ub Yrajt ga je pre-kinuo. ,,Kuda vode ova pitanja?"
Yeksford je resko odgovorio: ,,Vode tome da se pro-nade, uhapsi i dovede pred su
d osoba koja je odgovorna za ubistvo D oane Troj, gospodine Rajt. I da se pronadu
D ajls i Sofi Dejd." Zastao je. ,,Mrtvi ili ivi", r^kao je.
Rajt je æutke klimnuo glavom, ali bilo je oèigledno da je uvreden. Èuo se glas n
jegove ene kako ga poziva da dode do vrata i on je pri ao, pridr ao vrata tako da je
ona mogla da prode. U ruci je dr ala poslu avnik na ko-me se nalazilo deset èa a s nek
akvim uækastim i penu- avim piæem. Lin je uzela svoju èa u s takvim izrazom na licu d
a Yeksford samo to nije prasnuo u smeh. U èa- ama je bila limunada, ali iznenadujuæ
e dobra, domaæa
limunada.
,,Pretpostavljam da svi vi prisustvujete kongregaciji? Da. elim da zapi em va a imena
i adrese i...", kao da je bacio bombu bombu, ,,,.,hteo bih da znam gde je svako
od vas bio u nedelju, 25. novembra, izmedu deset uveèe
i ponoæi."
Oèekivao je da æe odjeknuti hor protesta, ali njiho-va su lica ostala smirena, p
rotestovao je samo pastor. ,,Hoæete da ka ete, alibi? Ne mislite to ozbiljno."
1 te kako sam ozbiljan, gospodine Rajt. A sada, mo-lim vas, uèinite to to sam reka
o, dajte va a imena go-spodici Fankort."
Rajt je poku ao da se na ali, ali nije mogao da sakri-je gorèinu u glasu. ,,Evo, tu
vam je krug uobièajenih osumnjièenih", rekao im je.
U svojoj kancelariji Yeksford je prouèavao spisak ime-na. Njih sedmoro su se zva
li Hobab Yinter, Pejd el
222
Rut Rendel
Smit, Nan Plamer, Iv Tejlor, Nemjuel Morison, Haok
Krejn i Zuri adai Yilton. Imena su im bila groteksna,
prezimena nesumnjivo engleska. Ne samo da medu nji-
ma nije bilo azijskih imena - to je mogao da pretposta-
vi po njihovom izgledu - nijedno ime nije bilo kotsko
ili vel ko, a da ne govorimo o do ljacima s evropskog
kontinenta. Pitao se da li su svi oni morali da produ
kroz kr tenje za odrasle osobe kada su pristupili crkvi
jevandelista i dobijali nova imena, kao to je sluèaj s Iju-
dima koji prelaze u judeizam.
,,Sme no, zar ne?", rekao je Berdenu. ,,Te èudne hri- æanske sekte, nekad su ih zval
i disenteri, ne znam ka-ko ih sada zovu, svima su puna usta jevandelja, ali svi
koriste imena iz Starog zaveta, zapravo stara jevrejska imena, dok sami Jevreji
to ne rade. Èovek bi oèekivao da imaju imena kao to su D on ili Mark, ali oni to ne
prihvataju, misle da su to katolièka imena."
,,Znam jednog Jewejina koji se zove Mojsije, ne mo e biti vi e vezan za Stari zavet.
A moji sinovi se zovu D on i Mark, iako ja nisam katolik."
,,Ne, ti nisi ni ta, a nisam ni ja. Zaboravi na to. Znam na ta mislim, ako ti ne zn
a . Beri, Karen i Lin proveravaju njihove alibije, a mi idemo u posetu kod Ivon Mu
di."
Jedno pitanje je zaboravio da postavi stare ini uje-dinjene crl<ve jevandelista, a
li tog pitanja æe se setiti tek kasnije.
Mala kuæa u kojoj je D oana Troj ivela izgledala je za-pu teno. Mo da im se to samo uèi
nilo, zato to su zna-li da je kuæa prazna i da je njen vlasnik zauvek oti ao. Fikus
u saksiji, koji bi D oana, da se vratila kuæi u po-nedaljak 27. novembra, nesumnj
ivo unela unutra, van dometa ki e, snega i mraza, podlegao je vremenskim
MAÈIÆI U UMI
223
nepogodama i pretvorio se u sasu eni stub sa nekoliko braon listova koji su podrht
avali na vetru. Ki a je pre-stala, ali vazduh je bio ispunjen belom izmaglicom koj
a nije bila dovoljno gusta da bi se nazvala maglom, ali je zato maglila pogled.
Na simsu jednog od prozora u prizemlju kuæe Ivon Mudi bila je zakaèena objava na
kojoj je pisalo da æe se ,,zimske sveèanosti" odr ati u prostorijama Crkve do-bro
g jevandelja u ulici Jork, u Kingsmarkamu, u subo-tu, 20. januara. ,,Svi su dobr
odo li. Èaj, kolaèi, dru e-nje, igre i tombola." Nije skrivala svoju veroispovest, p
omislio je Yeksford. Ali zaista nije imao opravdanje za pretpostavku da je ona t
o krila, samo to bi jedna iskre-na ena, kada govori o D alsu Dejdu, rekla: ,,Upoznal
a sam njihovog sina, on pripada mojoj crkvi", dok ona cr-kvu nije uop te pomenula.
Kad su u li, i seli u dnevnu sobu koja je mirisala na osve ivaè vazduha, upitao je
za to je izostavila taj podatak.
,,To nije bilo va no", rekla je i dodala, ,,iskreno, mi-slila sam da se to vas ne
tièe."
,,Ali mislli ste da nas se tièe va a pretpostavka o mo-guæoj vezi izmedu Rod era Dej
da i D oane?"
,,Bila je to korisna informacija, zar ne? Preljuba do-vodi do ubistva. Ja to zna
m. Ne iz iskustva, svakako ne, ali iz onoga to gledam na televiziji. Polovina ser
ija i drama na televiziji su o sliènim stvarima. Naravno, ja pazim ta gledam. Pol
ovinu tih emisija moram da izbe-gavam, nije umesno da ena koja je odana Isusu kao
to sam ja gleda takve stvari."
Mogla je da izgleda sasvim privlaèno, da nije imala tako punaèko telo koje je je
dva stalo u pantalone od ze-lenog erseja. Pogledao je u njene ogromne grudi i po-
jas sala ispod njih, a zatim je iz pristojnosti sklonio po-gled. Imala je tamnu,
be ivotnu kosu koju je s èela sklo-nila rajfom, bila je to frizura za koju je Yek
sford vero-vao da nijedna ena iznad dvadeset godina ne treba da nosi. Nosila je j
aku minku, to oèigledno znaèi da joj
224
Rut Rendel
Dobri jevandelisti nisu objasnili kakav je stav Biblije po pitanju minke i ukrasa
.
,,Da ste voleli va u kom inicu, gospodo Mudi?"
,,Mo ete me zvati gospodicom. Ne stidim se svoje nevinosti." Berden je poèeo ubrza
no da trepæe. ,,Volela? Nije da je nisam volela. alila sam je. Mi uvek sa alje-vamo
gre nike, zar rie? ao mi je svakoga ko se toliko udaljio od Boga i zakona i ko raz
matra preljubu sa o e-njenim èovekom. Taj jadni deèak, D ajls. Bilo mi ga je tako ao.
"
,,Za to?", pitao je Berden.
,,Ima petnaest godina, veæ se zamomèio, a i dalje je pod njenim uticajem. Bio je
dovoljno zreo da vidi ta se de ava izmedu nje i njegovog oca, ako njegova sestra n
ije. Obuzima me jeza kad vidim da neko l<vari nevinu decu."
Da li ona uvek ovako govori? Da li njeni prijateji mogu to da podnesu? Ali mo da n
ije imala prijatelje. ,,Kada ste poslednji put prisustvovali jednoj od ispoved-n
ih kongregacija crkve Dobrog jevandelja, gospodo Mudi?" ^
Uzdahnula je, mo da samo zato to je on ponovo za-boravio da oda po tu njenom devièans
tvu. ,,Nisam mo-gla da idem pro log jula, moja majka je bila bolesna. Ona ivi u Ajl
sburiju i veoma je stara, ima skoro deve-deset godina. Tu nije bilo pomoæi, mora
la sam da odem do nje. Naravno, shvatila sam da to nije moglo da potra-je, da æe
morati da se preseli ovde i ivi sa mnom. Te si-tuacije su nam poslate kao isku enj
e, zar ne?"
Yeksford i Berden nisu imali nikakvo mi ljenje o to-me. ,,Dakle, niste bili tamo g
odinu dana, ali ipak dobro poznajete to mesto? Mislim na imanje oko Pasingem Hol
a."
Da li je postala podozriva ili mu se to samo uèinilo? ,,Nisam sigurna da bih ume
la sama da dodem tamo, uvek me je neko vozio. Obièno me vozi gospodin Mori-
225
-ospodin Nemjuel Morison. I njegova ena, narav-no. Ntmam svoja kola, ne vozim."
,,Ne vozite ili ne mo ete da vozite?", pitao je Ber-
den.
,,Mogu, ali ne vozim. Saobraæaj je postao suvi e za-krèen i opasan za mene. Nikada
ne idem daleko, sem do moje majke, a tamo idem vozom." Poèela je da na-braja sv
e moguæi deta³je o vo nji od Kingsmarkama do Ajlsburija, prvo vozom do Yiktorije,
zatim podzem-nom eleznicom kroz London, a onda vozom iz Meri-lebona. ,,Jednom sam
oti la u Pasingem vozom. Sva kola su bila puna. Bilo je to grozno putovanje, ali
tako p³emeniti cilj bio je vredan muka. Prvo se ide od Kin-gsmarkama do Toksboro
ua, zatim se uhvati lokalni voz iz Toksboroua do Pasingem Parka, pa na kraju tak
-si, ali taksijem se ide samo poslednja tri i po kilometa-ra. Mada, mogla bih se
bi da priu tim kola. Imam vrlo dobar posao u menad mentu."
,,Zanima nas gde ste bili 25. novembra pro le godine", rekao je Yeksford. ,,To je
najverovatnije noæ kada je D oana Troj umrla. Mo ete li da se setite gde ste bili te
subote izmedu deset uveèe i ponoæi?"
Ispitivanje o alibijima èesto izaziva razjaren odgo-vor od Ijudi koji nisu nu no o
sumnjaèeni, ali su jedno-stavno morali da budu eliminisani iz dalje istrage. Ali
retko kad je to rutinsko pitanje izazvalo tako silovit na-letbesa.
,,0ptu ujete me da sam ubila D oanu? Mora da ste ludi ili vrlo pol<vareni, niko mi n
ikada u nije rekao tako ne to."
,,Gospodice Mudi, niko vas ni za ta ne optu uje. Mi samo bri emo Ijude sa spiska. Nar
avno, imamo spisak Ijudi koji su poznavali D oanu, to je sve. Vi ste je pozna-vali
, ba kao i njen otac i maæeha, i elimo da precrta-mo va e ime na tom spisku."
226
Rut Rendel
To ju je umirilo. Izraz srd be i gadenja je nestao, a lice joj se opustilo, ba kao
i njene ruke malopre èvrsto stisnute u pesnice. ,,Bo³je da moje ime precrtate ov
de i sada", rekla je. ,,Bila sam u Ajlsburiju sa majkom. Mo-gu da vam ka em taèno
kada sam oti la tamo i kada sam se vratila, ne moram ni da proveravam. Njen kom- ija
me je pozvao 23. novembra, a oti la sam kod nje na-rednog dana. Ponovo sam morala
 da izostajem s posla, uzela sam ostatak godi njeg odmora. Kad sam stigla ta-mo, n
ju su veæ odveli u bolnicu. Pitajte bilo koga tamo, svi æe vam reæi da sam odsel
a u njenoj kuæi tog vikenda i poseæivala je u bolnici dva puta dnevno - dobro, u
su-botu popodne nisam, imala je neku intervenciju, mora-li su da joj daju sedat
ive, tako da nije bilo potrebe da idem sve do narednog jutra. Kom ije æe potvrditi
da sam celo veèe provela sama u kuæi."
,,Kom ije", rekao je Yeksford dok je sa Berdenom u i-vao u krigli piva u obli njem pab
u, ,,kom ije æe nam re-æi da je nisu ni videli ni èuli, i da nisu èuli nikakav zvu
k koji je dopirao iz kuæe, ali æe reæi da znaju da je bila ta-mo, jer gde je dru
gde mogla da bude?"
,,Ipak, moraæemo da ih pitamo. Mogla je da dode u Pasingem Hol te veèeri i da se
vrati nazad, ali za to bi joj trebalo mnogo wemena. Siguran sam da ona nije ume a
na."
,,Mo da. Ali pusti to za sada, da se vratimo D oani. Mislim da sadr aj njenog malog ko
fera ukazuje na to u koje vreme su njih troje oti li, ili bolje, u koje vreme su o
dvedeni iz kuæe Dejdovih."
,,Mislite da je to sigurno bilo kasno uveèe zato to je D oana na sebi imala - ovaj,
spavaæicu. Devojke danas nose te ogromne pamuène majce kao spavaæice."
,,Zaista?", rekao je Yeksford, osmehujuæi se. ,,A ot-kud ti zna ? Ali, ne, to nije
ono to sam mislio."
MAÆIÆHJ UMI
227
,,Ne, jer bi ona, po toj logici, mogla isto tako da bu-de ubijeria u nedelju uju
tru. Opet bi nosila tu majicu."
,,Majk", rekao je Yeksford, ,,ona je bila ranoranilac. D enings nam je rekao. Zar
se ne seæa ? Kada je prièao o njenoj energiji? Uvek ustaje u pola sedam ujutru, re
-kao je, èak i vikendima. Uvek se istu ira i obuèe, rekao je, mo da ne ba tim reèima.
U toj torbi imala je dva pa-ra donjeg ve a, pored druge odeæe, jedan za petak, je
-dan za subotu i jedan neno eni par. Taj je bio za nede-Iju. Dakle, odvedeni su iz
kuæe u subotu uveèe i to ve-rovatno prilièno kasno."
Berden je klimnuo glavom. ,,U pravu ste."
,,A sada idem kuæi", rekao je Yeksford, ,,da potra im ova luda imena u Starom zave
tu, a mo da èak i na listi glasaèa na internetu, da vidim kako se ti Dobri jevande
-listi zaista zovu."
,,Za to, pobogu, to radite?", pitao je Berden kad su iza li iz paba.
,,0nako, iz zabave. Petak je uveèe, potrebno mi je malo da se opustim."
On sam nije bio kadar da pregleda izborni registar na internetu, ali Dora jeste.
Za pos³ednjih est meseci, od kako je to èudo nove tehnologije u lo u njihovu ku-æu
, Dora je nauèila sve o kompjuterima.
,,Ne eli da skine celu listu sa interneta, zar ne? Jakojedugaèka."
,,Ne, naravno da ne. Samo mi je poka i i ponovo mi objasni kako skroluje kroz listu
sa tim, ta god to bilo."
Sve je bilo na ekranu ispred njega. Imao je adrese stare ina crkve Dobrog jevandel
ja, i pregledao je regi-star - ulicu po ulicu. Kao to je i pretpostavio, niko od
starijih nije koristio ime koje su im dali njihovi rodite-Iji. Hobab Yinter se,
prema registru, jo uvek zove Ke-net D , dok je Zuri adai Yilton zapravo D ord V. Samo je
D o ub Rajt jo uvel< koristio svoje kr teno ime. Za-
je Yeksford potra io Bibliju. I nju je mogao da na-
II
GLAYA 18
Bilo bi pogre no da ode sam. Najispravnije bi bilo da po alje dva policajca, na prim
er Karen Malahajd, koja se usavr avala za sluèajeve porodiènog nasilja. Ali, nije
mogao da sedi u kuæi i èeka. Pozvao je Donaldsona zbog kola i telefonirao je Kar
en. Nije bila na du nosti, ali ni-je oklevala da dode. Oboje su stigli kod Yeksfor
da goto-vo u isto vreme.
,,Moram da podem s vama", reka je Dora. ,,Mo da je nasilan", Yeksford nije eleo da
je spreèi, ali je morao. ,,0njeste nasilan. Javiæu ti se èim je prona-dem. Neæu
te dr ati u neizvesnosti, obeæavam."
Tokom prvih deset minuta vo nje do udaljenog predgrada gde su SiMja i Nil kupili s
taru upaniju i pretvorili je u dom, Karen je æutala. Napokon je rekla da ne mo e da
 razume da se tako ne to dogodilo SiMji. Nemoguæe da je Sihdja i sama postala rtva.
,,Posle toliko wemena koje je provela radeæi u Haj-du. Mislim, dan za danom je g
ledala rezultate takvog pona anja. To joj je dobro poznato."
,,Èovek posmatra stvari sasvim drukèije kada je nje-gov lièni ivot u pitanju." Ye
ksford je i sam sebi posta-vljao to pitanje. ,,Ka e sebi - a i drugima - 'Da, ali o
vo je ne to drugo.'"
Stara upanija je bila velika kuæa do koje se sti e krivudavim prilaznim drumom duga
èkim oko sto meta-ra. Ba ta ispred kuæe, ako bi se uop te mogla tako na-zvati, jer s
ama kuæa je bila deo jednog velikog imanja i okru ena ba tom, bila je obrasla u grml
je i natkrivena visokim drveæem. Mo da je zbog toga Silvija u sumrak palila sva sv
etla u kuæi, oseæala je da je tako bezbedni-
MAÆIÆI U UMI
231
ja, ili da su njeni sinovi tako bezbedniji. Ali veèeras je sve bilo u mraku, tot
alnom mraku, nije se video ni tra-èak svetlosti, ni najmanji zrak koji bi se pro
molio izme-du navuèenih zavesa. Da li su zavese uop te bile navu-èene? Èak i kad j
e Donaldson zaustavio kola ispred sa-mih vrata, bilo je nemoguæe reæi. Ki a se ced
ila sa gra-na drveæa, kameni ploènik bio je prekriven barama.
Kuæa je izgledala kao da u njoj niko ne ivi. Kada Nil treba da se vrati sa deèaci
ma? U devet? Mo da èak i de-set? Ujutru ne idu u kolu, mogli su da legnu kasnije. Y
ekford je uspeo da nade put do ulaznih vrata zahvalju-juæi farovima automobila i
pozvonio je. Bilo je to tipiè-no za odnos izmedu roditelja i dece, da dete ima
kljuè od roditeljskog doma, ali da roditelji nikada nemaju kljuèeve od stana nji
hove dece. Veksfordov esti zakon, pomislio je cinièno, gotovo da je i zaboravio p
rvih pet. Niko nije otvorio vrata. Ponovo je zazvonio. Osvrnuo se i u tom trenut
ku iznenadan nalet vetra bacio mu je ki- u u lice.
ta da radi ako Kalum Èapman odbije da ga pusti unutra? Provaliæe, naravno, a³i ne
jo . Karen je iza la iz kola sa baterijskom lampom u ruci i osvetlila ulaz kuæe. Sv
i prozori bili su èwsto zatvoreni. Yeksford se ponovo okrenuo prema vratima, gur
nuo ruku u po tansko san-duèe i povikao kroz otvor: ,,Policija! Otvorite vrata!" B
i-lo je to za SiMjino dobro, ne zato to je mislio da æe ti-me ne to postiæi. Ponovi
o je jo jednom, ovog puta mnogo glasnije i odluènije. Mo da ga je èula, gde god se
sada nalazi.
On i Karen su oti li do zadnjeg dela kuæe. Bi³o je ne-moguæe da to uèine a da se n
e pokvase. Nepotkresano grmlje, veæinom zimzelene biljke, opkolilo je stazu, a n
jihovo li æe bilo je natopljeno vodom. Ki a se cedila s drveæa u krupnim ledenim kap
ljama. Nije se moglo pro-æi bez baterijske lampe. Lampa je bacala zelenkasto sve
-tlo, tek jedan bledi snop maglovitog svetla da im poka- e put kroz mokru d unglu i
da osvetli jednako vla nu
232
Rut Rendel
dugu travu ispod njih. Osvetlila je i crvenu plastiènu fudbalsku loptu koju je s
igurno jedan od deèaka utnuo tu tokom leta i posle nije uspeo da je nade.
,,Zar ovde niko ne brine o ba ti?", Yeksford je gun-dao, priseæajuæi se da je njeg
ov jedini doprinos horti-kulturi to to povremeno sedi u ba ti tokom leta i divi se
cveæu. ,,Zadnja vrata bi trebalo da budu ovde negde."
Bilo je zakljuèano. Da li je stavljen i lanac? Zadnji deo kuæe je bio u tami, ka
o i prednji. Pogledao je na sat uz pomoæ svetla baterijske lampe. Tek je pro lo po
la de-vet. U koje vreme Nil treba da vrati deèake kuæi i da li on ima kljuè? Ver
ovatno ne. Jo jedan od Veksfordovih zakona treba da se odnosi na pravilo da æe pr
va stvar koju æe uraditi ena kad izbaci mu a iz kuæe, biti to da mu uzme kljuè od o
noga to je nekad bio njihov zajed-nièki dom.
Onda se setio. ,,U upi", rekao je Karen, ,,tamo je ne-kada dr ala kljuè od zadnjih
vrata. Nil je napravio ne-kakvu pregradu u gredi na zadnjem zidu upe. Imali su te
oriju da niko ne bi pretpostavio da je kljuè tamo."
,,Neko ko po eli da ude sigurno æe veæ pretpostavi-ti", rekla je Karen. ,,Ne posto
ji mesto na kome èovek mo e da sakrije kljuè, a da bude siguran da neæe biti prona
den."
,,To sam joj i rekao. Rekla je da æe ga skloniti, ali pi-tam se..."
Barem vrata od upe nisu bila zakljuèana. Unutra je bilo mraèno, lièilo je na neku
 prostoriju iz srednjegve-ka, sa gredama preko zidova i tavanicom koja je bila t
a-ko niska da Yeksford nije mogao da se uspravi. Unutra nije bilo svetla, nikad
ga nije bilo. Kada je nekad davno u toj kuæici ivela porodica, jo je bila osvetlje
na sveæa-ma. Elektrièna kosilica, neupotrebljeni ba tensld alat, plastiène vreæe i
kartonske kutije pravili su èudne obli-ke u tami. Uzeo je bateriju od Karen i u
perio baterijsku lampu ka petoj gredi. Svetlost je otkrila gustu pauèinu i jedno
nepravilno malo udubljenje u drvetu. Mora da
MAÈIÆI U UMI
233
ima veæe ruke od Nilovih, jer samo je njegov mali prst bio dovoljno mali da se p
rovuèe unutra. Ali je uspeo da ga ugura i da opipa po udubljenju, a kada ga je i
zvukao ne to metalno je palo na pod. Sagnuo se da ga dohvati, a tada se uspravio s
pobedonosnim uzdahom i udario je glavom o gredu.
,,Da li ste dobro, gospodine?", Karen je bila zabrinu-
ta.
,,Dobro sam", rekao je dok je trljao glavu, premda je jo mogao da vidi sve zvezde
. ,,Dobro je da me nije po-
slu ala."
Samo da nije stav³jen katanac, pomislio je. Otklju-èao je vrata i u li su unutra.
Prva prostorija je bila ve- ernica, zatim kuhinja. Karen je napipala prekidaèe i u
palila svetlo. Na kuhinjskom stolu bilo je jelo koje je neko poèeo da jede, ali
nije zavr io. Pili su i vino, na stolu je stajala poluprazna boca, a veæinu je, po
njego-voj proceni, popio Èapman, jer je èa a na mestu na ko-me je on obièno sedeo
bila prazna a druga, SiMjina, pu-na. Yeksford je u ao u hodnik, upalio jo svetla i
po-zvao: ,,Silvija, gde si?"
Otvorila su se vrata na vrhu stepenica. Bila su veo-ma blizu vrha stepenica, uda
ljena samo jedan metar od poslednjeg stepenika. Na vratima se pojavio Èapman. ,, t
a tra ite ovde? Kako ste u li?"
,,Imam kljuè", rekao je Yeksford koji nije hteo da mu otkrije skriveno mesto, za
sluèaj da on to ne zna. ,,Zvonio sam dva puta i nisi odgovorio. Gde je SiMja?"
Èapman ponovo nije odgovorio. Pogledao je u Ka-ren. ,,Kojeto?"
,,Detektiv narednik Malahajd", rekla je Karen. ,,Re-cite nam, molim vas, gde mo em
o da pronademo Silvi-ju."
,,To se vas ne tièe. Ni ta od svega ovoga vas se ne ti-èe. Imali smo malu raspravu
, to je normalno, mislim, kad dvoje Ijudi ive zajedno."
234
Rut Rendel
Odjednom je Yeksford znao gde bi Silvija mogla da bude. U sobi koju su ona i Nil
zvali garderobom. Yrata garderobe imala su bravu za zaldjuèavanje, to je prime-
tio pre nekoliko godina, kada je Sihdja imala grip i on je poseæivao u sobi. Zak
oraèio je na prvi stepenik, a kada se Èapman nije pomerio, rekao je: ,,Hajde, pus
ti me da prodem."
,,Vi ne ulazite ovamo", rekao je Èapman, a onda, ot-krivajæi da nije znao za tel
efonski poziv: ,,Ne znam ot-kud vam ideja da dolazite, mo da samo njeno uobièaje-n
o kukanje, ali ona vas ne eli ovde, a ne elim ni ja. To je ne to izmedu nas dvoje, n
a a privatna stvar." ,,Davola jeste."
Yeksford se popeo i poku ao da ga zaobide. Èapman je bio ni i od njega, ali mnogo ml
adl Podigao je ruku i zamahnuo da udari Yeksforda, ali je proma io vilicu i udario
ga po kljuènoj kosti. Sreæom, mo da sreæom za oboje - jer Yeksford nije smeo ni d
a pomisli ta bi se dogodilo da ga je udario - od snage koju je upotrebio da ga ud
ari, Èapman se zateturao i pao na stepenice. Od-mah je ustao, zajapuren od besa.
Yeksford je ostao da stoji ispred vrata na vrhu stepenica, zaklanjajuæi telom v
rata. Da je poku ao da prode pored njega, Èapman bi morao da zapoène tuèu. Poèeo j
e da se penje uza stepe-nice sa stisnutim pesnicama, ali u tom trenutku Karen je
izgovorila njegovo ime. Izgovorila ga je blago: ,,Go-spodine Èapman!"
Okrenuo se i potrèao niza stepenice. Sigurno je mi-slio, Yeksford je razmi ljao ka
snije, da æe, ako napadne enu, Yeksford siæi niza stepenice da je odbrani. Kre-nu
o je rukama prema njenim ramenima, mo da vratu, ali ga je ona istog trenutka zgrab
ila, izvila mu telo u ne-ku vrstu poluge i nekim znalaèkim zahvatom ga uz tre-sa
k oborila na zemlju.
,,0dlièan zahvat", rekao je Yeksford. Zaboravio je na one èasove karatea koje on
a redovno pohada veæ dve godine. Isplatili su se. I ranije je vidao kako Ijudi t
o ra-
MAÈIÆI U UMl
235
de, ali nikada tako efikasno. Istog trenutka je upalio svetlo'i po ao prema garder
obi. Karen je po ³a za njim.
OdgOYorila mu je samo zlokobna ti ina. Kako to da ga nije èula prvi put? Yrata nje
ne spavaæe sobe nisu bi-la zakljuèana, kao ni vrata garderobe. Otvorio je vrata
garderobe. U njoj nije bilo nièega osim odeæe koja je vi-sila na ve alicama.
,,Silvija, gde si?"
Nije se èuo glas, samo tupo udaranje stopalima u ne to. U toj kuæi je bilo mnogo s
pavaæih soba, a svaka je imala orman. Ali Èapman je iza ao iz one sobe koja se nal
azi na vrhu stepenica... Karen je prona la Silviju u toj sobi, na mestu koje oni z
ovu orman za provetra-vanje, mada tu ni ta nije bilo provetreno veæ deceni-jama. U
nutra je bila nesnosna vruæina, od grejalice koja je bila ukljuèena na maksimum.
Mora da je bilo 40 stepeni. Sedela je na podu, okupana u znoju, a oko nje je le a
la odeæa koju je verovatno imala na sebi, ali je skinula i ostala samo u tankoj
podsuknji i majci. Èlanci na nogama bili su joj uvezani neèim to je lièi-lo na ka
i od kuæne haljine, ali ruke su joj bile slobod-ne - sigurno su i one bile vezane
, ali je nekako uspe-la da ih oslobodi. Bilo mu je jasno za to nije odgovo-rila. O
èito posle telefonskog razgovora s njim, ali iz nekog drugog razloga, Èapman joj
je zapu io usta le-pljivom trakom.
Podigao ju je, izneo napolje i spustio je na nerazme- ten krevet. Dok je Karen pa lj
ivo skidala lepljiw traku s njenog lica, on je pozvao Doru, rekao joj da je sve
u re-du i da ne mora da brine. Zatim se okrenuo i pogledao u svoju æerku. Karen
je skinula poslednji deo trake u jednom naglom i verovatno bolnom trzaju. Silvij
a je ru-kom pokrila gornju usnu i poèela tiho da plaèe. Imala je crne modrice pr
eko oba oka, tamnoplavu modricu na obrazu i posekotnu izmedu gornje usne i nosa
preko koje je bila zalepljena traka, mada je ona nije prekrila

236
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
237
rukom s namerom da je sakrije. ,,To ti je on uradio?"
Klimnula je glavom. Oèi su joj bile pune suza. Yeksfor-da je obuzeo bes. Oseæao
je da æe svakog trenutka eks-plodirati kada je èuo kako se Èapman penje uza step
e-nice. Potpuno je izgubio sposobnost hladnog rasudiva-nja i prestao je da razmi l
ja p moguæim posledicama. Zamahnuo je rukom i udario Èapmana pesnicom po vi-lici
. Bilo je neverovatno kako je to uèinio, razmi ljao je posle, jer nikada nikog nij
e udario jo od kako je kao m-lad trenirao boks u koli, ali to je uèinio vrlo dobro
, vr-lo spretno. Silvijin ljubavnik se pru io po podu, naiz-gled bez svesti, otvor
enih usta. Bo e, pomislio je Veks-ford, ta ako je mrtav?
Naravno da nije bio mrtav. Poèeo je da se pridi e. ,,Ne dozvoli mu da mi pride", v
risnula je SiMja. ,,Imali ste sreæe", mucao je Èapman, trljajuæi vilicu. ,, elim d
a ode iz ove kuæe, smesta!" Yeksford je zahvaljivao Bogu zbog toga. ta bi ura-dio
da je odluèila da mu oprosti? To je bilo moguæe... Karen je rekla: ,,Mo e li da si
de dole, Silvija? Mo e li da ustane ?"Skuvaæu ti vruæ èaj sa puno eæera."
Klimnula je glavom i podigla se s mukom, kao stari-ca. ,,Mora da mi lice lepo iz
gleda", rekla je. ,,Telo mi je jo gore, samo se to ne vidi." Pogledala je u Èapma
na oèima punim prezira. ,,Pakuj stvari stvari i odlazi. Ne znam kako æe da stigne
u Kingsmarkam. Pe ke, pret-postavljam. Ali, to je samo deset kilometara odavde."
,,Nisam u stanju da hodam", promumlao je. ,,Tvoj prokleti otac me je gotovo ubio
."
,,Nedovoljno", rekao je Yeksford, a onda, jer je to bio jedini naèin da bude sig
uran da æe ga se re iti, dodao je: ,,Mi æemo ga odvesti. Ne elim to, ali nikada neæ
e stiæi pe ke." Zatim mu je u seæanje iskrsla ona Èapmanova opaska o tome kako on
tro i pare poreskih
obveznika. ,,Najradije bih ga video mrtvog u jarku ali, na alost, samo dobri umiru
mladi."
Pomogli su SiMji da siæte u prizemlje. Sada je mogao da vidi modrice na njenim n
ogama. Kako to da nije s³watio kada je, za Bo iæ, video crvenu modricu oko njenog
zgloba, nalik na narulwicu? Zato to nije mogao da poveruje da bi ena koja radi u p
rihvatili tu za ene koje su rtve domaæeg nasilja, mogla sebe da stavi u po-lo aj da i
sama postane rtva.
Zaèudo, Èapman je po ao s njima. Njegovo do ma-lopre okrutno lice poprimilo je pos
tiden izraz. Yukao se za njima, æutke, i izgledao kao da æe svakog trenutka zapl
akati. Karen je stavila èajnik na poret i skuvala èaj za Silviju, sebe i Yeksford
a. SiMjin èaj bio je pun eæe-ra i s mlekom. U normalnim okolnostima nikad ne bi p
ila takav èaj, ali sada joj je prijao. Boja se vratila u nje-no prebijeno lice i
poèela je da govori. Yeksford je oèe-kivao da æe saèekati da Èapman ode pre neg
o to poène da obja njava, ali ona je èini se na la zadovoljstvo u to-me da o svemu go
vori u prisusmi samog napadaèa. Yeksford je morao da prizna da bi i sam u ivao u t
ome.
,,0n eli da se venèamo. Ili je eleo. Pretpostavljam da sada ne eli. Nije prestajao
da govori o tome i dva puta me je udario." Pogledala je u svog oca. ,,Ba sam buda
la, zar ne? Od mene bi se oèekivalo da budem pa-metnija. Mogu samo da ka em da je
sve to drukèije ka-da se dogodi tebi. Poveruje im kada obeæaju da to ne-æevi e radi
ti..."
Èapman ju je prekinuo. ,,0beæavam SiMja, neæe se ponoviti. Mogu da se zakunem na
d Biblijom, ako eli . Sveèano se zaklinjem da to yi e neæu ponoviti. I jo uvek elim da
se venèamo. Sve se ovo desilo samo zato to si ti odbila da se uda za mene."
Nasmejala se, kratko i suvo, ali je zastala jer ju je za-bolelo. ,,Imali smo u asn
u svadu veèeras. Rekla sam mu da ode i on je skoèio na mene. Oborio me je i pesn
icom me udario po licu. Oslobodila sam se i otrèala uza ste-
l
238
Rut Rendel
penice. Mislila sam da æu moæi da se zakljuèam u spa-vaæu sobu, ali to je bila f
atalna gre ka. Njemu je bilo zgodnije da me dr i ovde gore. Za poèetak, bilo mu je l
ak e da se domogne lepljive trake." Èapmanovo lice poprimilo je tako zloban izraz
da je Yeksford bio zapa-njen. ,,U ovoj kuæi je tako hladno, dobroje da sam na se
-bi imala svu tu odeæu - pa, dobro je na neki naèin. Sko-ro da sam umrla od vruæ
ine u onom ormanu, ali zato sam imala mobilni telefon u d epu od d empera."
Èapman to nije znao. Zavrteo je glavom, verovatno se prekorio to je nije pretresa
o pre nego to ju je za-kljuèao. Silvija je nastavila: ,,Udario me jo nekoliko pu-t
a, stavio traku preko usta, vezao mi noge i ruke i uba-cio me u orman, u vreo or
man. To je bilo smi ljeno mu-èenje. Ne znam ta je mislio da uradi posle toga, da od
e nekud u mojim kolima ili da saèeka dok Nil ne dovede deèake... gde su deèaci?"
Èim je postavila to pitanje oglasilo se zvono na vra-tima. Yeksford je oti ao da o
tvori. Ben i Robin su potr-èali prema kuhinji. Neæe biti prijatno da vide majku
u takvom stanju, ali uskoro bi ionako saznali. Isprièao je Nilu ukratko ta se dog
odilo.
,,Gde je on? Dajte da ga nauèim pameti." ,,Ne Nil, ne i ti. Kako stvari stoje, n
ije trebalo ni ja da ga udarim, sam bog zna ta æe on uraditi zbog toga. lonako od
lazi. Najbolje bi bilo da SiMja i deèaci dodu kod nas. Karen mo e da ih odveze SiM
jinim kolima." ,,Ja æu ih ovdesti", rekao je Nil. Silvija je oèigledno rekla sin
ovima da je pala niza stepenice. Iza la je iz spavaæe sobe u kojoj se nalazio or-m
an sa grejalicom, bilo je mraèno, proma ila je stepe-nik i survala se niza stepeni
ce. Yeksford nije mogao da proceni da li su oni poverovali da je na taj naèin mo
gla da dobije i crne masnice preko oba oka. Ali èinilo se da su zadovoljni obja nj
enjem i da su se obradovali, kako deca veæ umeju, to æe provesti noæ van kuæe. Èa
pman,
MAÆIÆI U UMI
239
kojeg je tuèa iscrpla, oti ao je na sprat da spakuje svoje kofer?.
,,Za to je pogasio sva svet la?", pitala je Karen.
,,Ne znam. Uvek je govoii o da previ e tro im struju, ali ovo je moja kuæa i ja plaæ
am raèune. Ne znam ta je mis³io da æe se dogoditi kada se Robin i Ben vrate. Mo- da
je planirao da im ka e da se ne oseæam dobro i da sam oti la u krevet, a da me tamo
dr i celu noæ. On je sposoban za to. Kakva sam ja. budala." , Nil je odvezao poro
dicu do Veksfordove kuæe, a Yeksford i Karen su povezli Èapmana. Poneo je toliko
kofera, kutija i plastiènih torbi kojima je napunio prtlja- nik, da se Yeksford p
itao koLiko li je Silvijinih stvari taj èovek pokrao. Ali najva nije je bilo da ga
se re i. Niko nije progovorio. Donaldson je za volanom umirao od znati elje, èekao
je da èuje m akar kakav podatak o ono-me to se dogodilo, ali niko il ta nije rekao.
Rekli su mu da vozi u okrug Stoverton, koji on normalno ne bi pove-zao sa æerko
m glavnog inspel<tora, niti bilo kim ko je s njom u vezi. Tamo, u ulici ukojoj s
e nalazila napu tena fabrika, rek³i su mu da zastajie i pusti da putnik izade napo
lje. Zastao je ispred bloka stambenih grada s kojih su imena i brojevi oèito dav
no otpali, a da ih niko nije zamenio, i èiji je ulaz osvetljavala samo jedna od
èetiri lampe koje su se nalazile iznad vrata. Donaldson je hteo da ponese torbe
i kutije uza stepenice do ulaza, ali Yeks-ford mu je rekao da ih samc ostavi na
ploèniku.
Èapman je iza ao i ostac -da stoji tako, okru en svo-jim i verovatno SiMjinim strari
ma.
,,Laku noæ", rekao je Yeksford kada je izbacio glavu kroz prozor. Poslednje to st
i videli od njega bila je tam-na figura koja epajuæi vuæe neugledne stvari preko
ploènika, du prilazne stazel uza stepenice. Bilo je toli-ko stvari da je morao ne
koliko puta da se vrati. Mo da ga sada poslednji put vidi, a mo da ne, pomislio je Y
eksford. Iskustvo mu je gororilo da parovi koji se tako razidu nikad sasvim ne p
rekinu vezu, veæ se ponovo
240
Rut Rendel
vraæaju zajedno i ponovo razilaze, a èitav proces je is-punjen problemima, pomir
enjima i medusobnim optu- bama. Ne ovog puta, molim te, ne kada je u pitanju njego
va povredena æerka....
Kako bi bilo da optu i Èapmana za nano enje tele-snih povreda, recimo, ili èak za od
upiranje pri hap e-nju? Ali odustao je od toga. To je njegwa æerka. Da li æe moæi
da predupredi optu be koje bi Èapman eventual-no izneo protiv njega, tako to æe prv
i otiæi kod Frima-na i reæi mu ta je Èapman uradio? Èapman bi mogao da se izvuèe
tako to bi optu io Yeksforda za udarac, ali mala je verovatnoæa da bi on priznao da
ga je savladao èovek toliko stariji od njega. Yeksfordu iskreno nije bi-lo ao zb
og toga to je uèinio, jer u tom trenutku nije udario samo Capmana, veæ i sve osta
le nepodno ljive mu karce koji su tokom proteklih nekoliko godina ula-zili u ivot nje
govih æerki i izlazili iz njega. Onog gnja-vatora s kojim se SiMja vidala posle
Nila, a pre nego to je upoznala Èapmana, onag groznog knji evnika i pe-snika s koji
m se zabavljala ila dok je pohadala kolu glume, onog idiota po imenu Sebastijan ko
ji im je jed-nog dana uvalio svoje kuèe koje je posle Yeksford mo-rao da izvodi
u etnju. Ne elim sada da razmi ljam o svemu tome, pomislio je Yeksford, moram nekako
da odagnam te misli.
Oprostio se od Karen i zahvalio joj za pomoæ. Kada je oti la, upitao se ta je bilo
to o èemu èitavo veèe nije mogao da prestane da razmi lja. Ne to to je imalo ve-ze sa
stepeni tem i s tim kako su se vrata spavaæe sobe otvarala samo pola metra od pos
lednjeg stepenika. Sva-ko ko je izlazio iz te sobe mogao je lako da padne niza s
tepenice, kao to je Èapman pao kada je izgubio ravno-te u po to je udario Yeksforda.
Poku ao je da usredsre-di misli. Zamislio je scenu u glavi.
Polo aj vrata u odnosu na stepeni te bio je isti kod Sib/ije kao i u kuæi Antrim. U
oba sluèaja u pitanju je bi-la nespretno projektovana kuæa, ali situacija nije m
ora-
MAÈIÆl U UMl
241
la da bude opasna ako su ukuæani bili pa ljivi. Ali, za-mislimo da se neko pribli av
a tim vratima... Ne, ne ,,ne-ko", D oana Troj. Jer, u toj sobi se nalazio on, koji
je ra-dio domaæe zadatke kojima nije bilo kraja, zadatke na kojima je toliko in
sistirao njegov otac, i D oana je do la do vrata i pokucala, mo da da mu ka e da ugasi s
vetlo i ode na spavanje. Moguæe je da su joj Rod er i Katrina Dejd nalo ili da se po
brine za to da deca rano odu u krevet. Mo da je veæ nekoliko puta pre toga pri la vr
a-tima i on ih je, u besu, naglo otvorio, a ona je, od udar-ca, izgubila ravnote u
.
To je bilo nemoguæe. Jedan petnaestogodi anjak to ne bi uradio, osim ako se u njem
u nije krio kriminalac i psihopata.
MAÈIÆI U UMI
243
GLAYA 19
U svakom kriminalnom sluèaju, naroèito ako je sluèaj slo en poput ovoga, postoji t
renutak kada detektiv ose-ti da je stigao u æorsokak, kada mu se uèini da ne zna
kuda dalje da krene jer nema tragova koji su ostali ne-istra eni. Tako se sada os
eæao Yeksford, u sluèaju ne-stale Dejdove dece. Mislio je da su dobri jevandelis
ti bi-li dobar trag koji æe ga odvesti do re enja, ali detaljna is-traga nije otkr
ila ni ta sumnjivo osim da su svi oni po-znavali umu Pasnigem Hola i da je D ajls Dej
d bio je-dan od njih. Svi stariji èlanovi crkve imali su jak alibi, veæinom su t
aj alibi mogle da potvrde njihove ene, a u pojedinim sluèajevima i deca. Razmi ljao
je o pro losti D oane Troj, ali znao je da je mnogo va nije to to je ona radila od ono
ga to su njoj radili drugi. Sada kada je mrtva, verovatno ubijena, njeni prekr aji
nisu imali veliki znaèaj. Koga je sada briga za to to su je jednom optu ili da je u
krala novac od svog uèenika? to njen brak nije uspeo? Ili za to to je nekad davno
napala ne-kog deèaka koji je godinama kasnije umro tako to je pao s litice? Bila
je mrtva, ostavljena u vlastitim kolima na dnu vodom natopljenog kamenoloma. to s
e tièe svih onih tinejd era koji su bili povezani s njom -D ajls i Sofi, Skot i Keri
Holovej, æerka Hobaba Yinte-ra - tu nije bilo nièeg sumnjivog, ona je bi³a okru e
na decom jer je bila nastavnica.
Dejdova deca su verovatno takode mrtva. Yeksford je vrlo dobro znao da je jednos
tavno pronaæi telo koje je zakopano u vlastitoj ili u kom ijskoj ba ti, ali da je go
-tovo nemoguæe pronaæi telo koje je ubica zakopao na nekom udaljenom mestu, udaj
enom mo da nekoliko
stotina kilometara, ne mestu koje niko ne poseæuje. Znao "je da mora da sagleda
ovaj sluèaj iz nekog novog ugla. Ali iz kog ugla? I odakle da poène?
Pa, mogao bi da se raspita kod Lin Fankort o kol-skim prijateljima Dejdove dece,
mada su mnoga deca veæ bila iskljuèena iz sluèaja. Svi uèenici kole u Sjuing-beri
ju su nosili braon uniforme obrubljene zlatnim tra-kama, a Dora je primetila da
je Vinterova æerka nosila tu uniformu dok je raznosila novine koje je prodavao n
jen otac.
,,Kako se ona zove?", pitao je.
,,Ima jedno od onih èudnih biblijskih imena, Dor-kas."
,,Dorkas?"
,,Rekla sam vam da je èudno. Ali kada malo bolje razmislim, nije ni ta èudnije od
Debore, samo to je jedno ime moderno, a drugo nije."
Zatim je upitao Lin: ,,Da li je njeno ime na spisku?"
Pogledala je spisak. ,,Nije. Da li je ona D ajlsova ili Sofijina drugarica?"
,,Ne znam. Otprilike su istih godina i idu u istu ko-lu. Ona ivi u mojoj ulici i æ
erka je prodavca novina iz ulice Kvin."
,,Da li elite da odem tamo i da je pitam da li pozna-je D ajlsa, gospodine?"
Zbog èega? Zar bi time ne to postigli? Odmahnuo je glavom. ,,Ako odluèim da to ist
ra im, sam æu otiæi ta-mo."
Jo jedno razoèaranje. Poku ao je da nade utehu u èinjenici da njegova ba ta nije bila
ponovo poplavljena, kao to su bili neki ni i delovi Kingsmarkama, naroèito oni u b
lizini reke koji su ponovo bili pod vodom. ivot kod kuæe sada je ukljuèivao SiMju
i njene sinove, jer ona jo nije bila spremna da se vrati svojoj kuæi iz stra-ha
da æe Kalum Èapman mo da odluèiti da se vrati. Ka-ko je mogla da zna da li on ima
kljuè ili ne? Uzela je kljuè koji je on gre kom ostavio u njihovoj zajednièkoj
I
244
Rut Rendel
spavaæoj sobi. Moguæe je da je napravio sebi rezemii jednog od onih dana kada su
se svadali i kada je vr io pritisak na nju da se uda za njega, jer tada mu je rek
la da æe morati da ode iz kuæe ako ne bude prestao da na-valjuje. Nadugaèko i na i
roko je obja njavala majci i ocu za to ga nije napustila kada ju je prvi put udario,
ona koja je sama tako ostra æeni borac protiv porodiè-nog nasilja, ona koja gotov
o svakodnevno savetuje e-nama da napuste mu karce koji ih zlostavljaju, bez ob-zira
na njihova obeæanja i promenu pona anja.
,,Drukèije je kad se to de ava tebi", neprekidno je ponavljala. ,,U pitanju je iva
osoba koja ima i neke do-bre osobine. To za koga yeruje da je potpuno iskren prem
a tebi, uprkos svim manama."
,,Davola je iskren", rekao je njen otac, koji je sada prevazi ao period sa aljevanja
, buduæi da su se njene rane i modrice veæ zacelile. Barem Èapman nije podneo pr
ijavu za napad. ,,Mogla si slobodno da izostavi po-slednji deo reèenice. Ti si od
rasla ena, Silvija, majka dvoje deca, bila si u braku ko zna koliko dugo. Za sve
to to ti je Èapman uradio, sama si kriva."
Dora je mislila da je bio previ e grub. ,,0h, Rejd ." ,,Ni ta, oh Rejd . Pobogu, pa ona
je socijalni radnik. Trebalo bi da ume da prepozna Ijigavca kad ga vidi."
Odnos izmedu njega i njegove starije æerke brzo se vraæao na ono to je ranije bio
. Silvija je ostavila svog mu a i nekim èudom postala bolja osoba. A on se zagli-b
io u moèvaru krivice iz koje je poku avao da ispliva ta-ko to je neprestano ponavlj
ao sebi neku vrstu mantre: Ne sme da poka e da ti je jedno dete dra e od drugog. Ali È
apman je oti ao, tako da su svi imali razlog da bu-du zadovoljni.
Jedan od najveæih problema bilo je to to oni jo uvek nisu mogli taèno da utvrde ka
da su D oana i Dejdova deca napustili Antrim. Nije va no za to. Sve troje su bi-
MAÈIÆI U UMI
245
li u kuæi u petak uveèe i verovatno prespavali tamo. Moguæe je pretpostaviti da
je D oana jo uvek bila tamo u subotu ujutru i tokom popodneva, buduæi da je njen au
tomobil bio ispred kuæe. D ajlsa su kom ije videle u subotu popodne, verovatno oko p
ola tri. U nedelju uju-tru automobil nije vi e bio tamo. Bilo je moguæe pret-posta
viti da su D ajls i D oana bili ivi i zdravi u subo-tu rano uveèe - ali, da li je to
zaista tako?
Za vreme ruèka u Munflaueru, rekao je Berdenu: ,,Znamo da je D ajls iza ao oko pola
tri, ali ne znamo kada se vratio. Ni da li se vratio. Znamo da je D oana bila u ku
æi, jer su njena kola bila parkirana na prila-znom drumu. Gospoda Favler ih je v
idela, a njen otac je rekao da ona nikud nije i la pe ke ako nije morala. Ali mi uop t
e ne znamo gde je bila Sofi. Koliko je nama po-znato, niko nije bio u kontaktu s
njom, jo od kako je razgovarala telefonom sa majkom koja je bila u Parizu u peta
k uveèe oko pola osam."
Berden je zami ljeno klimao glavom. Pa ljivo je po-ruèio hranu za obojicu. To je mor
alo da bude ne to to æe brzo biti servirano, ne to zdravo - u poslednje vreme je post
ao zavisnik od zdrave hrane - i sa to manje ma-sti, jer Yeksford je imao povi en ho
lesterol. Zmajeva ja-ja su jo bila u jelovniku, a dodato je jo jedno jelo: le-teæa
strast.
,,Zvuèi grozno", rekao je Yeksford, ,,ali æu probati."
,,Pitaæu Rafija da li ima mnogo masti", rekao je Ber-den, mada je sumnjao da æe
dobiti iskren odgovor. A kada je èuo pitanje, Rafi je, efikasano i znalaèki kao
i uvek, rekao da je to jelo sa najmanje masti od svih dru-gih jela u jelovniku.
,,Ima sastojak za koji je nauèno dokazano da sni a-va holesterol u krvi."
,,To ste izmislili."
,,Ja nikad ne la em, gospodine Berden, naroèito ne policiju."
246
Rut Rende
Yeksford je napravio grimasu i otpio gutljaj mine-ralne vode na kojoj je Berden
insistirao. ,,Da se vratimo na na problem", nastavio je, ,,da li se D ajls ikada vr
a-tio kuæi? Nemamo razloga da pretpostavimo da se uop- te vratio, niti razloga da
verujemo u suprotno. Kad smo veæ kod toga, kuda je oti ao?"
,,U prodavnicu? Da poseti prijatelja?
,,Prijatelji koje je Lin ispitivala rekli su da ga nisu uop te videli tog vikenda.
Skot Holovej je poku ao da razgvara s njim preko telefona, ali nije uspeo. Mo da je
oti ao do D ajlsa, a mo da i nije. Rekao je da nije, a ne bi nam mnogo pomoglo kad bi
h mu rekao da mu ne ve-rujem. I gde je bila Sofi?"
,,Sigurno je sve vreme bila u kuæi sa D oanom?"
,,Mo da. Ali mi to ne znamo. Jedino u ta mo emo da budemo sigurni jeste da su D oana, S
ofi i D ajls na-pustili kuæu, mo da silom, u nekom trenutku u subotu uveèe."
Berden je oprezno rekao: ,,Postoji moguænost da je neko drugi do ao u kuæu u subot
u po to je ki a veæ po-èela da pada. Èinjenica da niko nije video tu osobu ne znaèi
da ona nije bila tamo. Moguæe je'i da je D ajls do-veo tu osobu kada se vratio kuæ
i."
,,Skot? Da je D ajls oti ao u kuæu Holoveja i poveo Skota sa sobom, gospoda Holovej
bi to znala. Ne, ako je Skot i bio tamo, on je oti ao sam i, siguran sam, mnogo ka
snije."
,,Hoæete da ka ete", rekao je Berden, ,,da je to neko koga jo nismo ukljuèili u na u
istragu?"
,,Tako je. Jer je taj neko napustio zemlju. Mi znamo, na primer, da su paso i D ajls
a i Sofi ostali u kuæi, D o-anin takode, ali ne znamo ni ta o tome gde su paso i drugi
h Ijudi. A najveæi problem je to to ne znamo ko je ta osoba. Da li je D oana ubijen
a u Antrimu i da li ju je ubila ta osoba? Da li se sve odigralo u hodniku i da l
i je smrt nastupila usled sluèajnog pada ili je ona baèena niza stepenice? Kolik
o nam je poznato, D oana nije na-
247
pt³ tala Antrim do subote uveèe, a kada ga je napustila, D ajls i Sofi su oti li sa nj
om. Da li je ta osoba koja im je do la u kuæu vozila njena kola? To je sigurno bio
ne-ko koga su oni, ili jedan od njih, poznavali, i koga su po-zvali da dode."
,,Koliko nam je poznato, kom ije nisu videle niko-ga", rekao je Berden. ,,Tek posl
e je gospoda Fovler vide-la D ajlsa kako napu ta kuæu. Ali, sklon sam da veru-jem da
su te veèeri imali posetu u kuæi, i da je taj pose-tilac do ao nekim va nim poslom.
Ili je to mo da bila sluèajna poseta."
Stigla je Veksfordova ,,leteæa strast" i Berdenovi ,,leptiri i cveæe". Prvo jelo
je bilo identièno piletini u so-su od limuna, a ovo drugo je bilo lepo aran irano
jelo od kampa, mladog bambusa, argarepe i ananasa. Uz to su dobili i veliku èinij
u lepo obojenog pirinèa. Za su-sednim stolom sedeo je zaljubljeni par, mu karac i e
na koji su se ne no dr ali za ruke dok su kineskim tapiæi-ma nespretno lovili hranu p
o tanjiru. Oboje su jeli ,,zmajeva jaja".
Berden je nastavio da razvija svoju teoriju. ,,0n je si-gurno hteo da ukloni nje
no telo. Recimo da je do ao zbog nekih nesreètenih raèuna iz pro losti. Znamo da je
D oana prebila Ludovika Brauna dok su jo bili u koli, mo da je bilo sliènih incidenata
u njenom ivotu. Pri-premala je decu za maturski ispit. Pretpostavimo da je napal
a nekog od te dece i da je otac deteta eleo da se osveti."
,,0nda bi oti ao njenoj kuæi, zar ne?" Yeksford nije prihvatio tu teoriju. ,,A ne
kod Dejdovih."
,,Mo da je pitao njene kom ije, Ivon Mudi na pri-nier, gde se D oana nalazi. Ne, to ni
je mogao. Ivon Mu-di je bila kod svoje majke. Mo da je pratio D oanu ili mu je njego
vo dete reklo da je D oana mogla da bude kod Dejdovih."
,,Ne znam." Yeksford je bio sumnjièav. ,,0soba X sa-znaje gde je D oana, premda jo
ne znamo kako, i odla-
248
Rut Rendel
zi u Antrim u subotu uveèe. On zna da je do ao na pra-vo mesto jer su njena kola b
ila napolju. Zvoni na vrata, neko ga pu ta unutra."
,,D oana ga sigurno ne bi pustila ako je znala da je neprijateljski raspolo en prema
njoj", rekao je Berden. ,,Mo da su ga D ajls i Sofi pustili da ude."
,,Taèno. Pretpostavimo da je izazvao svadu. Mislim, sigurno neæe da ka e da su svi z
ajedno sedeli, pijuc-kali èaj i gledali televiziju, zar ne? Ne, on izaziva svadu
i besni, ali ne mo e ni ta da uèini pred decom. Uspeva da nekako namami D oanu u hodn
ik. Ovde postaje èu-pavo, Majk. Ostaju sami u hodniku i na zlikovac joj ka- e ne to p
oput: 'To æe te stajati glave, moja ponosna le-potice!' i onda je mlatne po glav
i. Ona vri ti, pada, uda-ra glavom u ivicu ormana. D ajls i Sofi istrèavaju napo-Ije
. ' ta ste to uradili?'
Shvataju da je D oana mrtva. Telo mora biti sklo-njeno i sakriveno. Potom osoba X
ubedi decu da podu sa njim D oaninim kolima. Mora da ih je ubedio, ne prisilio. Ni
su bili bebe, imali su petnaest i trinaest godi-na. Deèakje sigurno prilièno jak
. Ne zaboravite daje vi-sok. Oni nisu morali da pristanu. Ali pristali su da pod
u s njim. Name taju svoje krevete, D oaninu odeæu sta-vljaju u kofer, ali ne uzimaju
svoju odeæu. Za to ne? Za sluèaj da budu optu eni za ubistvo kao sauèesnici oso-be
X? Taj deo mi se ne svida, a tebi?"
,,Ni meni, ali ne mogu da smislim ni ta bolje." Ber-den je otpio gutljaj vode. ,,K
ako je X stigao do Dejdove kuæe? Mora da je do ao pe ke, mo da donekle javnim prevozom
. Da je taj neko do ao svojim kolima, ta kola bi jo bila tamo u ponedeljak ujutru.
A nisu se ni odve-zli tim kolima, veæ D oaninim. Da li je ostavio otiske pr-stiju?
Mo da su njegovi otisci meætu onima koje smo na li u kuæi Dejdovih, a koje nismo mo
gli da identifiku-jemo, mada su mnogi od njih uni teni zahvaljujuæi op-sesivnoj ur
ednosti gospode Brus. Zatim, tu je majica sa Sofijinim licem. Da li je X rekao S
ofiji da ponese
249
i, tako da bi mogao da je izbaci kroz prozor na mostu Kingsbruk kao la ni trag? To
podrazumeva da je veoma dobro poznavao porodicu Dejd."
,,Ne mora da znaèi, mo da je jednostavno zamolio decu da ponesu neki komad odeæe p
o kome æe ih lako prepoznati. Ali ipak... Ne znam, Majk, ima toliko rupa i tolik
o pitanja na koje nemamo odgovore." Yeksford je pogledao na sat. ,,Vreme je da p
osetim Dejdove", rekao je i uzdahnuo.
Jdem s vama."
Pro lo je vi e od dva meseca od kako su D oana i de-ca nestala, i Yeksfordu je veæ pre l
o u naviku da pose-æuje Dejdove dva ili tri puta nedeljno. Ne da ih o neèe-mu ob
avesti, ne da bi im doneo vest, veæ da bi im pru i podr ku. Da im ulije oseæaj da nj
ihova deca nisu zabo-ravljena. Njegove posete nisu bile ni ta bolje prihvaæe-ne ne
go u poèetku. Naprotiv, Katrina je sada bila jo vi- e uznemirena i obuzeta u asom neg
o ranije. Yesford je pomislio da æe posle nedelju dana njene suze presu iti, ali d
va rezervoara koji su njene oèi snabdevali teèno æu bila su nepresu na. Ponekad ne b
i progovorila ni reè to-kom njegove posete, samo bi zarila lice u ruke ili jastu
-ke dok je njen mu ili bio nepodno ljivo nepristojan ili ih je sasvim ignorisao. Ip
ak, èudno je to to je odsustvo-vao s posla mnogo èe æe nego kad su deca tek nestala
. Izgleda da je time ne to eleo da doka e Yeksfordu. Mo da je samo oèekivao da æe time
naterati glavnog in-spektora da prestane da dolazi. Yeksford je bio odluèan da t
o ne uèini. Dok se deca ne pronadu ili dok se potra-ga ne obustavi, on æe nastav
iti da ih poseæuje, bez obzi-ra na pona anje njihovih roditelja.
Ki a je prestala. Bilo je hladno i maglovito, ali se veæ moglo primetiti da su dan
i postajali du i, i premda je i dalje bilo vla no, bilo je oèigledno da je najgori d
eo zi-me veæ bio iza njih. Ulazna vrata Antrima otvorila je go-spoda Brus. Ne bi
pro lo ni nedelju dana, a ona bi se po-novo pojavila kod svoje æerke, s mu em ili b
ez njega.
250
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
251
Dok je ona bila tamo te posete mu nisu bile toliko u a-sne, jer se ona pona ala kao
civilizovano Ijudsko biæe, pozdravljala ih je, nudila im èaj, èak se zahvaljival
a na dolasku. I bila je dovoljno uètiva da je umela da ka e ,,Dobar dan", umesto u
obièajenog æutanja kojim su ga obièno pozdravljali drugi ukuæani.
Na alost, Dejd je bio kod kuæe. Nije primeæivao Yeksforda osim to bi mu povremeno u
putio namrgo-den pogled pre nego to bi se vratio svojim papirima, verovatno listi
specifikacija koje koristi agent za ne-kretnine. Katrina je sedela u fotelji, n
a naèin na koji de-ca ponekad sede, glava i telo su joj bili okrenuti prema nasl
onu dok je noge podvila ispod sebe. Yeksford je za trenutak pomislio da æe ga i
ona ignorisati, da æe biti ostavljen u potpunoj ti ini koju æe samo povremeno razb
iti neobavezno èavrljanje Dorin Brus. Berden, koji nije dolazio tako èesto, posm
atrao ih je u neverici. Ali onda se Katrina polako okrenula, tako da su joj noge
jo uvek bile na fotelji, i rukama obgrlila kolena. U posled-nja dva meseca jo je
vi e smr ala, lice joj je bilo be i-votno i ispijeno.
,,Pa?", upitalaje.
,,Bojim se da nemam nikakvih vesti za vas, gospodo Dejd."
Progovorila je glasom lude osobe, gotovo da je pevu ila, ,,Ako njihova tela, njiho
va tela, budu nadena, budu na-dena, imala bih ne to, ne to, imala bih le eve da sahra-
nim."
,,Ma, umukni", rekao je Dejd.
,,Imala bih kamen da na njemu pi em imena, njiho-va imena..." To ga je podsetilo n
a Ofelijin monolog u sceni u kojoj je izgubila razum. ,,Imala bih grob na koji b
ih stavljala cveæe... stavljala cveæe..."
Dejd je ustao i stao iznad nje. ,,Prestani sa tim, pre-teruje sa tim, glumi . Misli
da si mnogo pametna?"
Poèela je da se nji e, zatvorenih oèiju iz kojih su se sliVale suze. Dorin Brus je
u³watila Veksfordov pogled. Yeksford je pomislio da æe Dejd udariti svoju enu, m
a-da je znao da neæe, bilo je to iskustvo sa Silvijom koje je govorilo iz njega.
Dejd je bio nasilan samo verba³no. Isto to je D enings tvrdio za D oanu Troj. Gospo
da Brus je upitala: ,,Da li ste za olju èaja?"
Oti la je da skuva èaj. Dejd je poèeo da eta po so-bi, zastajuæi da pogleda kroz pr
ozor, sle uæi ramenima bez ikakvog razloga. Katrina se potpuno zgrèila, spu-stila
je glavu na kolena, a zbog tog polo aja suze su joj se slivale niz noge. Yeksfordu
nije padalo na pamet ni- ta to bi mogao da im ka e. Èinilo mu se da je izvu-kao iz t
ih roditelja sve moguæe pojedinosti o ivotu njihove dece koje su oni bili spremni
da mu ka u. Sve ostalo æe morati sam da zakljuèi, oni mu u tome neæe pomoæi.
Usledila je ti ina. Bila je to najdu a ti ina s kojom se Yeksford susreo u ovoj kuæi.
Katrina je legla i zatvorila oèi, kao da spava, Dejd je penkalom pravio neke bel
e ke na specifikaciji, a Berden je sedeo i posmatrao vlastita kolena u besprekorno
m sivom tofu.
Yeksford je poku ao da rekonstrui e kako je izgle-dalo detinjstvo Rod era Dejda, na os
novu njegove opa-ske da se u mladosti i sam prepu tao u ivanjima. Ne-sumnjivo je Mat
ilda Keri njemu i njegovoj sestri dala gotovo potpunu slobodu, to je u to vreme bi
o moderan naèin za odgajanje dece, sloboda izra avanja, sloboda da rade ta god po ele
, bez prekora. A on je to mrzeo. Mo da mu je bila mrska nepopularnost do koje je d
ove-lo njegovo nepristojno i drsko pona anja. Ako je to taè-no, on nije uèinio mno
go da promeni te aspekte svoje liènosti, jedino je doneo èwstu odluku da æe vrst
a vas-pitanja koju æe dobiti njegova deca biti sasvim suprot-na, a zasnivaæe se
na starinskoj strogosti i disciplini. Kao rezultat toga jedno dete ga nije volel
o, drugo ga se
252
Rut Rendel
pla ilo, a me avinu upravo tih oseæanja, èini se, on je oseæao prema sopstvenoj majc
i...
Gospoda Brus nikako da se vrati... U mislima je odlutao do Kaluma Èapmana. Èovek
je izgubio ravnote u i pao sa stepenica. Ne zato to je nespretan ili zato to je iz-
gubio kontrolu, veæ jednostavno zato to prostor na vr-hu stepenica nije dovoljno i
rok, pa time i bezbedan. Isto se dogodilo i ovde, pomislio je. D oana je pala niz
stepenice. Ili ju je neko gurnuo. X je gurnuo. Daje, kao Èapman, samo pala, ona
ne bi poginula, da nije udarila glavom o orman. Ostalo je malo krvi i izbijena z
ubna navlaka...
Katrinina majka se vratila noseæi poslu avnik na kome je stajao èajnik i veliki do
maæi kolaè sa marcipanom i èokoladnim filom. Godinama nije video takav kolaè, bi
o je neodoljiv. Odluèio je da se ne obazire na Berdenov pogled i njegovo jedva p
rimetno odmahivanje glave, i pustio je gospodu Brus da spusti jedno veliko parèe
na njegov tanjir. Kolaè je bio tako ukusan, tako sladak i prijatan da je bio sa
svim ravnodu an na Dejdove prezri-ve poglede. Gospoda Brus je zapoèela razgovor o
vreme-nu, o tome kako noæ postaje sve kraæa, o srèanim pro-blemima njenog mu a i d
osadnom putu dovde iz Safol-ka, dok joj je Berden davao Ijubazne jednoslo ne odgo-
vore. Yeksford je pojeo svoje parèe torte sa velikim u i-vanjem i iznenadio se kad
a je video je Dejd èinio isto. Razmi ljao je o D oani i stepenicama. Da li je X gurn
uo s vrha stepenica ili se ona spotakla i pala u mraku? Mo- da nijedno. Mo da je X j
urio za njom hodnikom od mesta gde se nalazi Sofijina soba, a ona je pala niza s
te-penice jer nije mogla da ih izbegne. I kada je to bilo? U subotu popodne? Ne
kasnije. Uveèe? Mora da je bio mrak, mo da nije bilo svetla na stepenicama. Ali, a
ko su
MAÈIÆL
 UMI
253
X zajedno bili na spratu kasno uveèe, ili tokom noæi, onda mora da je X bio njen
ljubavnik...
Dejd je prekinuo njegovo razmi ljanje. Pojeo je ko-laè, otresao mndce s krila na p
od i okrenuo se ka Veks-fordu. ,,Vreme je da idete. Ovde ne èinite ni ta dobro, do
videnja."
Policajci su ustali. Yeksford se, uprkos svojoj odlu-ci, pitao jo koliko dugo æe
moæi da ga podnosi. ,,Vide-æemo se za dan ili dva, gospodo Dejd", rekao je.
ena Kena Yintera mu je otvorila vrata. Zove se Prisila, to je saznao sa glasaèke
liste. Nikada je pre nije video, oèekivao je stariju i neugledniju verziju Tekle
Rajt. Pri-sila Yinter jeste bila neugledna, ali njena ofucana ode-æa, stare pap
uèe i grube, crvene ruke nisu bili ono to bi neko prvo primetio na njoj. Yeksford
je bio iznenaden, gotovo u oku, njenim povijenim ramenima, a taj polo- aj tela ver
ovatno je bio rezultat neprestanog povijanja i grèenja tela u uzaludnim poku ajima
da za titi lice i grudi, njenom bledunjavom prilikom i oèima iz kojih je izbijao
strah.
Njen mu se jo nije vratio kuæi. Rekla mu je to èim ga je prepoznala, jo pre nego to
je on uspeo da progovori. ,,Voleo bih da vidim va u æerku, gospodo Yinter." ,,Moju
æerku?" Ako ima petnaestogodi nju æerku, verovatno nema vi e od pedeset godina. Nje
na o tra se-da kosa koju, sudeæi po njenom izgledu, godinama nije sekla, visila jo
j je po ramenima. Dobri jevandelisti su, èini se, zabranili frizere. ,,Tra ite Dor
kas?"
Devojka je bila lepa, premda je ne to na tom oval-nom licu i pravlinim crtama pods
eæalo na njenog oca. Irnala je dugaèku tamnu kosu, uvezanu pozadi braon ma nom ali
, na Veksfordovo iznenadenje, na sebi nije imala kolsku uniformu braon i zlatne b
oje, veæ obiènu
254
Rut Rendel
tinejd ersku odeæu, farmerke i ko ulju. Dorkas je bila iznenadena jer je tra i odrasta
o èovek.
,,Veèeras ne raznosi novine?", pitao je Yeksford.
,,Kasno sam se watila iz kole. Tata je poslao mog brata ili je oti ao sam."
Kao da je u tome videla moguæi napad na svog mu- a, Prisila Yinterje rekla: ,,Nije
to duga mar ruta." Po-èela je da recituje nazive ulica koje je znala napamet kao
dete tablicu mno enja. ,,Ulice Èe am, Kaver am, Martindejl i Kingston, do ugla sa Lind
herstom."
Te kim koracima pre ³a je preko hodnika da im otvori vrata. Dorkas je to mogla da ur
adi, ali je ostavila to svojoj majci. Progurala se pored nje i uvela Yeksfor-da
u dnevnu sobu. Mo da nije bila najva nija osoba u ovom domaæinstvu, ali sigurno je d
r ala drugo mesto, odmah iza oca. To je govorilo o slabosti Vinterovih ver-skih pr
incipima pred licem oèinske ljubavi. U toj sobi je bio televizor, sigurno samo z
a nju, pomislio je Veks-ford, ali nije bilo knjiga, cveæa, kuænih biljaka, jastu
ka ili ukrasa. Te ke zavese neodredene boje odvajale su unutra njost od noæi i ki e. J
edina slika bio je jedan ble-di pejza bez drveæa, ivotinja, Ijudskih figura ili ob
laka na nebu. Soba ga je podsetila na lobi nekog treæerazred-nog hotela èiji su
se gosti alili da nemaju nigde drugde da provode vreme sem u svojim sobama.
Gospoda Yinter je progovorila upla eno, kao da je odluèila da saop ti neki drzak pre
dlog: ,,Da li ste za o-Iju èaja?"
Upitao se da li su èaj sluèajno uwstili medu nelegal-ne supstance, ali pomislio
je da to nije moguæe. ,,Do ao sam na kratko", rekao je, priseæajuæi se predivnog k
ola-èa kod Dejdovih, ,,hvala, u svakom s³uèaju."
,,Èula si za mlade Ijude koji su nestali", rekao je Dor-kas. ,,D ajls i Sofi Dejd.
Zanima me da li si ih dobro po-znavala, i ta mo e da mi ka e o njima. Oni stanuju rela
tivno blizu, praktièno ste kom ije."
255
Ne poznajem ih. Dobro, znam kako izgledaju, ali nikada nismo razgovarali."
Idete u istu kolu, a ti i D ajls ste istih godma."
','znam", rekla je devojka. ,,Ali ne idemo u isti raz-red.OnjeurazreduA."
,,Tamo gde bi i ti trebalo da bude ", rekla je njena maj'ka. ,,Sigurna sam da si d
ovoljno pametna."
Dorkas joj je uputila prezriv pogled. ,,Zaista ih ne
poznajem."
Yeksford je morao da to pri³wati. ,,A pretpostavljam da ti D oana Troj nikada nije
davala privatne èasove?"
,,Njoj to ne treba", rekla je Prisila Yinter. ,,Rek³a sani'vam, ona je pametna.
Jedini privatni èasovi koje je imala bili su èasovi violine. Kad smo veæ kod tog
a, Dor-kas, da li si ve bala za èas koji ima sutra uveèe?"
Izgledalo mu je èudno da Dorkas nije poznavala Dejdove, ali nije mogao da pretpo
stavi za to bi lagala. Za³walio se i pozdravio sa gospodom Yinter. Iza ao je u vla nu,
tamnu noæ, ali nije morao dugo da hoda. Na pu-tu do kuæe nije sreo nikog, niko
èak nije ni pro ao po-red njega. U ao je u kuæu, toplu, dobro osvetljenu i is-punjen
u prijatnim mirisom veèere, i gotovo se sapleo o veèernje novine koje su le ale na
otiraèu, vla nom i blatnjavih ivica, na ta su se poslednjih meseci veæ svi navikli
.
GLAYA 20
Sihdja je rekla da planira da sutradan ide kuæi. Nil je obeæao da æe doæi po nju
i deèake i odvesti ih kuæi u sta-ru upaniju. Yeksford je u³watio Dorin pogled, i
bilo mu je jasno ta je pomislila, mogao je da proèita njene misli, kao knjigu. P
onadala se da bi oni mogli da se po-mire, Sihdja i Nil, da ponovo budu zajedno,
da se ven-èaju i zapoènu zajednièki ivot kakav su nekad imali. A s obzirom na to
da bi ovo bio drugi poku aj, bili bi sreæ-niji i iveli bi zajedno do kraja ivota. Da
li je zaboravi-la da se Nil napokon skrasio s novom devojkom? Kada je Silvija o
ti la u krevet, rekao joj je ne no: ,,To se neæe dogoditi, zna , a i ako se dogodi, to
neæe ispasti dobro."
,,Za to, Rejd ?"
,,Kada su se tek venèali va an je bio seks, a kada je to nestalo, nije bilo vi e niè
ega. To se ne mo e obnovi-ti, suvi e je kasno. Ali jednog dana æe upoznati nekog sa
kojim æe biti sreæna, yideæe ."
Hrabre reèi, u koje ni sam nije bio siguran. Ujutru se oprostio od æerke, poljub
io je, i sve je opet bilo do-bro. Manje-vi e. Sedeo je u svojoj kancelariji, razmi l
ja-juæi vi e o njoj nego o sluèaju Dejdovih, kada je zazvo-nio telefon.
,,Halo? Yeksford ovde."
,,Tra i vas glavni detektiv Vots iz gloster irske poli-cije, gospodine."
,,Dobro. Spoji ga." Gloster ir? U prvom trenutku ni-je mogao da se seti nikakve ve
ze s tim okrugom. Mo da jo jedan la ni trag o tome kako su videli Dejdovu decu. Takve
prijave su jo pristizale.
MAÈIÆI U UMI
257
Èuo je prijatan glas: ,,0vde Brajan Vots. Imam vesti za vas. Kod nas se nalazi m
lada devojka koja tvrdi da je Sofi Dejd, ovde je u stanici..."
,,0na je kod vas?" Posle prvobitne navale uzbude-nja, vratio mu se zdrav razum.
,,Imali smo desetoro de-ce koja su tvrdila da su Dejdova i desetak Ijudi koji su
ih navodno videli."
,,Ne, to je ona. Sasvim sam siguran. Jutros u est je uspela da pozove slu bu za hit
ne sluèajeve. Tra ila je ambulantna kola za svoju baku. Pretpostavila je da je sta
ra dama imala srèani udar i bila je u pravu. Dobar pogodak za trinaestogodi njakin
ju, zar ne mislite? U svakom sluèaju, ona je ovde."
,,Ima li traga od deèaka?"
,,Ba ste pohlepni. Ne, ovde je samo devojèica i ne-æe da govori o tome gde je bil
a i koliko je yremena pro-vela kod gospode Keri . Nije rekla ni reè o svom bratu.
Da li mo ete da po aljete nekog da dode ovde i odvede je kuæi?"
,,Naravno. Da, hvala. Hvala puno."
,,Zvuèite zapanjeno."
,,Pa, jesam. Upravo tako se oseæam. Da li je Rod e-ru Dejdu javljeno za njegovu ma
jku?"
,,0na je u bolnici u Oksfordu. Bolnica æe obavestiti najbli u rodbinu."
,,Dakle, javiæe mu da je neka mlada devojka bila s njegovom majkom kada je imala
infarkt?"
,,Mo da, ali ne nu no."
Da li da obavesti Rod era i Katrinu Dejd? Bolje ne, mi-slio je. Ne jo . Ljudi u boln
ici nemaju razloga da im ka- u ko ih je zvao, osim da je u pitanju neka devojèica.
To ne mora biti Sofi.
To jo uvek ne mora da bude Sofi. Uprkos onome to mu je rekao detektiv, postojala j
e velika moguænost da to nije ona. Problem je u tome to njemu pravila ne
258
Rut Rendel
dozvoljavaju da razgovara s devojèicom, osim u prisu-stvu jednog od roditelja il
i neke druge odrasle osobe. Dok je èekao Karen Malahajd i Lin Fankort da se vrat
e sa devojèicom, pitao se da li bi je prepoznao. Izvadio je njenu fotografiju i
pogledao, pivi put je zaista pogledao njeno lice. Poslednji put kada je video tu
fotografiju primetio je da je lepa i da pomalo podseæa na majku. Ali buduæi da
tada jo nije upoznao Matildu Keri , nije mo-gao da primeti sliènost s njom. Kad nap
uni trideset go-dina, ta devojèica æe takode imati o tre crte lica, rimski nos, ta
nke usne. Imala je radoznalo velike oèi, tamne, premda se boja nije mogla razazn
ati, a u njima je bli-stao sjaj odluènosti i inteligencije.
ta je radila u kuæi Matilde Keri ? Jo va nije, koli-ko je dugo bila tamo? Mora da je v
eoma hladna i pribra-na za nekoga ko je, pre svega, jo uvek dete. Zamislio je da
kako se budi u noæi, u mrklom mraku tog februar-skog jutra, od treska koji se èu
o kada je njena baka pa-la na pod. Yeæina dece njenih godina, siguran je, u su-z
ama bi oti la do najbli ih suseda. Pozvala je ambulant-nu slu bu. Da li je, kada je bi
la sigurna da æe ambulant-na kola da dodu i da æe njena baka biti zbrinuta, poèe
-la da razmatra moguænost bekstva, ali je odluèila da bi to bilo besmisleno, da
ne bi imala nikakve anse da po-begne? Kuda bi oti la? Moguæe je, takode, mada on ni
-je verovao u to, da je suvi e volela svoju baku da bi je ostavila.
Ruèao je u kantini, posmatrajuæi kako pada ki a. Karen se javila da ka e da se waæaj
u sa devojèicom. Poledao je na zidni sat, pogledao je na svoj ruèni sat, i odluè
io da bi bilo pogre no da du e odla e i pozvao Dejdove. Javi-³a se gospoda Brus.
,,Mogu li da razgovaram s gospodinom Dejd ili s va- om æerkom?"
259
,,Katrina je zaspala, dragi, a Rod er je oti ao u Oks-ford da poseti svoju majku u b
olnici. Imala je srèani udar. Jutros su mu javili."
Yeksfordje oklevao, ali je doneo odluku. ,,Kada su je odveli u bolnicu s njom je
bilo jedno dete. Postoji mo-guænost da je to Sofi."
Usledila je ti ina, a zatim glasan uzdah na osnovu koga je shvatio da niko od Dejd
ovih nije bio obave ten.
,,Molim vas, recite gospodi Dejd da me pozove kada se probudi."
Èim je spustio slu alicu obuzela ga je sumnja. ta ako to nije Sofi? On bi rekao Kat
rini da se njena æerka vraæa kuæi, a kad otkriju da to nije ona, Yeksford mo e sam
o da zamisli reakciju Rod era Dejda koji bi sigurno digao dreku na glavnog inspekt
ora. Yeksford je si ao liftom. Hteo je da bude tamo, kada se dve ene vrate sa devoj
èicom. Oksford nije toliko daleko, pomislio je, ali po ovakvom saobraæaju to mo e
da potraje. A saobraæaj je uvek mnogo gori kad pada ki a, to je znaèilo da je ovih
dana uvek mnogo gori. Tri sata i deset minuta. Otvorila su se vrata i u ao je Berd
en.
,,Verujete li da je to ona?"
,,Ne znam. Rekao sam majci da jeste. Ko bi drugi bio sa Matildom Keri tako rano u
jutru?"
,,Mo da ima nekog ko ivi s njom, kao ispomoæ."
,,Moguæe", rekao Yeksford suvo, zaboravljajuæi da ni sam nije verovao da je to z
aista Sofi. ,,Najverovatnije je u pitanju neka izofrenièna i paranoidna trinaesto
go-di njakinja koja se predstavlja kao unuka ene za koju radi."
Automobil se zaustavio u dvori tu. Lin je vozila. Vi-deo je devojèicu kako izlazi,
zatim Karen. Lin je posled-nja iza la. Jo je padala ki a i oni su urno u li u zgra-du.
Sada je veæ bio siguran, vi e nije bilo sumnje. Nosi-la je braon kaput koji je ned
ostajao iz ormana i skinula gaèimjeu la.
260
Rut Rendel
,,Pa, Sofi", rekao je. ,,Moraæemo da razgovaramo s tobom, ali ne sada. Prvo mora
mo da te watimo kuæi, tvojim roditeljima."
Pogledala ga je pravo u oèi. Malo njih je imalo takve oèi, izdu ene poput badema,
pomalo isko ene, nevero-vatno velike i gotovo nestvarno tamnozelene boje. Nije bil
a toliko lepa kao na fotografiji, ali je delovala inteli-gentnije, i zastra ujuæe
odluèno. ,,Ne elim da idem ku-æi", reklaje.
,,Bojim se da mora ", odgovorio je Yeksford. ,,Ima trinaest godina, a sa trinaest n
ema izbora."
,,Karen ka e da je moj otac u bolnici sa Matildom."
,,Takoje."
,,0nda idem. Barem on neæe biti tamo."
Dopustila mu je da joj pridr i kaput dok ga je obla-èila i u pratnji Lin oti la je d
o automobila. ,,Prava mla-da dama, gospodine", rekla je Karen.
,,Da, moglo bi se reæi. Recite gospodi Dejd da æu ka-snije doæi da razgovaram sa
Sofi. Recimo, u est sati. Je-dan od njih dvoje mora da bude s njom. Ako gospoda
Dejd nije za to sposobna, to mogu da budu gospodin Dejd ili gospoda Brus."
Sada je morao sve da radi po propisima. Prvo, pono-vo je pozvao Antrim i ovog pu
ta je razgovarao sa histe-riènom Katrinom, a iz njenog isprekidanog govora uspeo
je da shvati da je ona pozvala svog mu a na mo-bilni, ili je makar to uèinila nje
na majka, i da je on oba-ve ten. Yeksford je odluèio da bi ipak bilo pametno da i
on to uradi. Nije imao broj njegovog mobilnog i, budu-æi da nije dovoljno verova
o Katrini da tra i taj broj od nje, pozvao je bolnicu u kojoj se nalazila Matilda
Keri i uspeo je da ostavi poruku za Dejda kod nekog ko je je-dva govorio engleski
.
Onda su poèela da naviru nova pitanja i novi mogu-æi odgovori. Koliko dugo je bi
la sa gospodom Keri ? Sve vreme ili samo izvesno vreme? Za to ih je Matilda pre-vari
la? I gde je sada D ajls? ta god da sada pomisli, si-
MAÆIÆI U UMI
261
I , no neæe biti u pravu. U ovoj situaciji nije kadar da donese ispravan zakljuè
ak. Moraæe da èeka.
Ki a je prestala i zahladnelo je, èini se da je to bio naj-hladniji dan te zime. O t
ar vetar je su io ploènike. Bio je februar i u petnaest do est jo nije bilo toliko m
raè-no, ali crvenkasto sunce poèelo je da zalazi. Nebo je bi-lo i tamnoplavo, na
pojedinim mestima svetlucavo, ali bez zvezda. Karen ga je odvezla do Lindherst
Drajva gde je, na njegovo iznenadenje, Dejd otvorio vrata. Toliko se' trudio da
izgleda ugladeno da je zaboravio da bude nepristojan.
,,Nema smisla da ostanem tamo. Ona je bez svesti. Ne verujem da æe pre iveti."
Mi ljenje laika u takvim s³uèajevima nema nikakav znaèaj, ali Yeksford je rekao da
mu je ao to to èuje. U li su unutra. ,,Ne mogu da izvuèem ni reè iz moje æer-ke", r
ekao je Dejd, ,,ali to je uobièajeno. Nikada to ni-sam umeo."
Yeksford je pomislio da je bolje da to prepusti njemu i Karen. U li su u dnevnu so
bu u kojoj je prweo toliko vremena poslednjih nedelja. Katrina je bila tamo, izg
le-dala je bezumnije nego ikada ranije. Poput jedne od ve- tica iz Makbeta, pro aput
ala je Karen, koja se obièno nije pozivala na likove iz knji evnosti. A Yeksford,
ko-jeg je pona anje Sofine majke obièno dovodilo do besa, sada je bio ozbiljno zab
rinut za tu enu èija je kosa iz-gledala kao da je neprestano èupala i èija usta s
u visila otvorena kao da je posmatrala neku zastra ujuæu viziju. Ni ta joj nije reka
o, nije znao ta da ka e.
,, elite da bude neko sa njom dok je ispitujete, zar ne?"
,,To pravila nala u, gospodine Dejd. Vi ili...", ne, oèi-gledno ne, ... ili va a ta ta.
"
262
Rut Rendel
,,0na vam ni ta neæe reæi dok sam ja tu", rekao je Dejd ogorèeno. Yratio se do otv
orenih vrata i pozvao o trim, strogim glasom koji je Yeksfordu bio tako dobro pozn
at, jer se èesto istim glasom obraæao njemu: ,,Do-rin! Dodite ovde, molim vas!"
Dorin Brus je u la, pri la svojoj æerki i pru ila joj ru-ku. ,,A sada, draga, najbolje
je da ode u krevet. Ovo je sve previ e za nju."
Ponovo su morali da èekaju. Nije bilo ni traga od Sofi. Da li je Dorin Brus odve
la Katrinu u krevet? Dejd je seo u fotelju, ili taènije, legao, ra irio je ruke pr
eko naslona za ruke, ra irio noge i zabacio glavu unazad. Oèito je bio van sebe od
bola. Yeksford se pitao ta je zapravo oèekivao da vidi u ovoj kuæi. Olak anje, rad
ost, Ijubazan osmeh? Ne to slièno. Vi e nije mogao da pret-postavi kako æe Ijudi rea
govati u ekstremnim situacija-ma, niti je mogao da predvidi odgovore na pitanja
koja æe postaviti Sofi. Ako se ona uop te pojavi. Èim je to po-mislio, njena baka
je uvela devojèicu u sobu. Pogledala je u oca koji je le ao zavaljen u fotelji i b
rzo sklonila po-gled to je dalje mogla, pri èemu je izvila vrat u stranu. ,,Gde d
a sednem?"
Bilo je to previ e za Rod era Dejda, koji je naglo skoèio s fotelje. ,,Pobogu", zaur
lao je. ,,Nisi kod zuba-ra." Iza ao je iz sobe i zalupio vratima.
,,Sedi ovde, Sofi", rekla je gospoda Brus, ,,ja æu da sednem na stolicu."
Yeksford je primetio da se devojèica presvukla od kako je do la kuæi. Ispod kaputa
je nosila pantalone, koje su bile malo, ali ne previ e, velike za nju, i d em-per,
koji iz nekog razloga nije pristajao devojèici njenih godina. Shvatio je da je s
igurno nosila Matildinu ode-æu. Ni ta nije ponela sa sobom kada je oti la osim ono-g
a to je imala na sebi. Sada je bila obuèena u vlastite farmerke i majcu, koja je
bila savim neprikladna za ta-ko hladno veèe, naroèito u kuæi gde centralno greja
nje
MAÈIÆIU UM
263
nije radilo ba najbolje. Èinilo se da joj to ne smeta. Sa-da 'su te oæi ispunjene
nezadovoljstvom gledale u njega.
,,Sofi, elira da razgovaram s tobom o onome to se dogodilo ovde za vikend, 25. nov
embra."
,,Naramo."
,,Spremna si za to?"
Klimnula je glavom. ,,Ni ta ne krijem. Reæi æu varn sve."
,,Dobro. Seæa se tog vikenda?"
,,Naramo da se seæam."
,,D oaaa Troj je do la da èuva tebe i tvog brata. Do- la je u petak, je l' tako? Da li
mogu da tvrdim da je sti-gla oko pet?" IClimnula je glavom. ,, ta si radila to ve
-èe?"
,,Imala sam domaæi", rekla je. ,,0ti la sam u spavaæu sobu i uradila ga. Otac mi j
e usadio uslovni refleks kad su u pitanju domaæi. Ja sam kao onaj ruski pas. Dod
e est sati ija radim domaæi." mrknula je. ,,Majka se ja-vila iz Pariza. Nisam priè
ala sa njom, D ajls je. Bio je dole sa D oanom, gledao televiziju, pretpostavljam. D o
ana nam je spremila veèeru. Skuvala je pasulj. Pa-sulj, tosti slaninu." Napravil
a je grimasu. ,,To je bilo njesra."
Karenje prevela: ,,To znaèi odvratno, gospodine."
Sofi ju je zapanjeno pogledala, verovatno je mislila da èitav svet treba da razu
me ta to znaèi. ,,Slanina je bila ogavna, mekana. Posle smo gledali neko sranje n
a televiziji, U deset sati D oana nam je rekla da idemo u krevet. Nisamse prepiral
a, nije ni D ajls."
Karen je rekla. ,,Sofi, da li ti se svidala D oana?"
Kao neko ko je tri puta stariji od nje, Sofi je odgovo-rila: ,,Dali je to va no?"
,,Voleli bismo da znamo."
,,U redu. Znate, ja nisam kao moj otac. Mislim, ni-sam neprijatna i nepristojna
prema svima. Obièno sam prilièno Ijubazna. Ne, nije mi se mnogo svidala D oana, a
ni D ajlsu. Njemu se u poèetku pomalo svidala, a on-
264
Rut Rendel
da je to prevazi ao. Ali to nije imalo nikakvog znaèaja, i dalje smo morali da je
trpimo ovde."
,,A narednog dana?", pitao je Yeksford.
,,Ustali smo. Doruèkovali. Jo nije poèela da pada ki a. D oana je htela da ide u Asdu
- znate, tamo po-red autoputa - i mi smo oti li s njom. Strava naèin da provedemo
nedelju, zar ne? Kupi³a je gomilu hrane i vino. lako je bilo puno hrane u kuæi.
Ruèali smo u ka-feu Tri grada u ulici Haj, i tada nam je rekla da joj pri-jatel
j dolazi na veèeru, zato je i kupila toliku hranu."
,,Prijatelj, kakavprijatelj?"
,,Mu karac."
Ili je Sofi bila odlièan la ov, ili je to bila istina. A to bi znaèilo da je on bi
o u pravu. Nastavila je da gleda pravo u oèi svojim odluènim pogledom, a onda je
prsti-ma uhvatila pramen kose i poèela da ga uvija.
,,0ti li smo kuæi i D ajls je posle toga iza ao. Ne znam gde, zato ne pitajte."
,,Kada se vratio?"
,,Ne znam. Bila sam na spratu i radila domaæi koji sam dobila od privatnog nasta
vnika. Kada sam si la D ajls je bio tamo i D oana je spremala veèeru. Nas dvoje smo sa
mo kulirali, on je gledao televiziju, a ja sam surfovala na netu. Bilo je mo da ve
æ est sati. Da li je to ono to vas zanima?"
Karen je klimnula glavom. ,,Taèno to. Kulirati znaèi opustiti se, gospodine."
,,S obzirom na to èime nas je pre toga hranila, veèe-ra je trebalo da bude strav
a", rekla je Sofi. ,,Tri razlièita jela. Avokado i grejpfrut u neèemu to je zvala
kulis, neka glupava riba, mrzim ribu, i nekakve voæne korpi-ce sa lagom."
,,Da li je do ao prijatelj?"
Sofi je lagano klimnula glavom. ,,0ko pola sedam. Piter, tako ga je zvala."
MAÈIÆI U UMI
265
Bilo je to uobièajeno ime. Morao je da sazna vi e, pre ñego donese bilo kakav zakl
juèak. ,,0ko pola se-dam", ponovilaje.
,,A njegovo prezime?"
,,Niko nije rekao. Bio je samo Piter."
,,Da li su negde u to vreme stigle veèernje novine?", pitao je Yeksford. To je v
eæ pitao Dorkas Yinter, ali je eleo da èuje Sofinu verziju.
,,Ne mogu da se setim. Znam da su stigle. Pretposta-vljam da ih je devojka donel
a, ona to ide sa nama u kolu. Bile su mokre, pa smo ih su ili na radijatoru. Bog zna
za to smo to radili, uvek su pune sranja."
Dorin Brus se trgnula, ali je nije prekinula.
,,Posle jela D oana je pitala da li D ajls planira da ide u crkvu 'po ovakvoj ki i', t
ako je rekla. Mora da joj je tog jutra rekao da æe iæi. Odgovorio je da neæe, je
r mi-sa je u nedelju, a taj smrdljivi Piter je poèeo da ga zadir-kuje zbog crkve
. D ajlsu se to nije svidalo, ali navikao je da ga zbog toga zadirkuju. 'Biæe pop k
ada poraste , zar ne?' i slièna sranja, èesto je to slu ao."
Gospoda Brus je jo jednom uzdahnula. Sofi se ve-rovatno oseæala bezbednom u njeno
m prisustvu. Veks-fordje rekao: ,,Kako je on izgledao, taj Piter?"
,,Glupo. Obièno. Ne ba u formi, star."
ta je to znaèilo za nekog ko je imao trinaest godi-na? Koliko star, bilo je skoro
besmisleno pitati.
,,Ne znam. Ne toliko star kao moj otac."
Odustao je. Nije mu dala mnogo podataka, ali nije ni odagnala sumnju koju je iza
zvala u njemu. ,,Da li je Skot Holovej bio ovde?", pitao je.
,,0n? Da, mislim da jeste. Zvonio je na vrata, ali mi nismo otvorili."
,,Za to niste?"
,,Jednostavno nismo."
Mo da je to bilo uobièajeno pona anje u ovoj kuæi. ,,Nastavi."
266
Rut Rendel
,,Veèerali smo i gledali seriju D ejkobove kstvice. Taj lik, D ejkob, na kraju su ga
opkolili i ubili. Onda su D oana i Piter rekli da idu u krevet."
Pogledala je u Yeksforda, s glavom naherenom na jednu stranu. To to je video na n
jenom licu, u njenim oèima, okiralo ga je vi e nego da je poèela otvoreno i glasno
da ga vreda. U tim oèima video je znanje i isku-stvo odrasle osobe. Pitao se da
li mu se to samo prièini-lo, ili je stvarno mogao da pretpostavi razlog, a kada
je pogledao u Karen shvatio je da je mislila isto. Nije bilo potrebe da ka e Sofi
da nastavi. Nije joj bilo potrebno ohrabrivanje.
,,Vatali su se, valavili i sve to ide uz to, znate veæ i sami. Nije ih bilo briga t
o smo mi bili tu. On je hteo da je kresne, to je bilo oèigledno. Nije nam rekla
da mora-mo da idemo u krevet, potpuno je zaboravila na nas. Ta-da se èulo zvono
na vratima." Pogledala je pravo u Yeksforda. ,,Bilo mi je zanimljivije da posmat
ram njih dvoje nego da otvaram vrata. Ali oni su se samo Ijubili i mi smo oti li u
 krevet. Bilo je oko pola jedanaest. Za-spala sam. Ne znam kada je to bilo, mo da
oko ponoæi, probudila me je buka, vrisak i sna an udarac. Neko je trèao niza stepe
nice. Nisam odmah ustala. Ako elite da znate istinu, bila sam upla ena, bilo je str
a no. Ustala sam posle nekog vremena, i krenula niz hodnik, a D ajls je samo stajao
ispred svoje sobe i gledao dole. Dole je bio Piter, pognut nad D oanom, opipavao j
oj vrat i puls i sve to. Pogledao je gore prema nama i re-kao: 'Mrtvaje.'"
Za trenutak je nastupila mrtva ti ina, a onda je za-zvonio telefon. Zvonilo je sam
o dva puta pre nego to je neko u hodniku podigao slu alicu. Yeksford je rekao: ,,Ni
ko nije zvao hitnu pomoæ? To si uradila kada se tvo-ja baka razbolela, a nisi ka
da je ena pala niza stepeni-ce. Za to?"
,,Nisam ja bila jedina tamo, zar ne?", odgovorila je osorno. ,,Nije bilo na meni
da ne to uèinim. Ja sam sa-
267
dete, kao to mi otac uvek govori. Ja nemam nika-kva prava."
Yeksfordu se ponovo javila ista misao kao malopre. Obuzela ga je jeza. ,,Piter j
e poku ao da podigne D oa-nu, ali je ona za njega bila suvi e te ka. Pozvao je D aj-Isa da
mu pomogne i zajedno su je stavili na sofu. Bilo je malo krvi, ne mnogo. Piter
je uzeo krpu i obrisao krv, a onda me je pitao gde se nalazi ribaæa èetka. To uv
ek pitaju ene, zar ne?"
Odjednom je iz nje progovorila èetrdesetpetogodi- nja feministkinja, èak joj je i
glas postao grub. Dorin Brus je prebledela. Ruke su joj se tresle na naslonima z
a ruke. Karen ju je pitala da li se oseæa dobro. Klim-nula je glavom, taj ivi sim
bol prestravljene starije ge-neracije.
,,Nisam htela da to uradim", rekla je Sofi. ,,0n ju je gurnuo niza stepenice."
,,Ali ti to nisi videla?"
,,Bilo je oèigledno. Pitao je da li negde imamo ko-njak? D ajls mu je sipao jednu
èa icu i on je odmah po-pio. Tra io je jo jednu, ali se predomislio, shvatio je da æe
morati davozi..."
Vrata su se otvorila i u ao je Rod er Dejd. Sofi je istog trenutka prestala da govor
i i fiksirala ga drskim pogledom. Rekao je: ,,Zvali su iz bolnice. Moja majka je
mrtva. Umrla je pre pola sata."
Dorin je prva progowila. ,,Ah, Rod ere, to je stra- no. Takomije ao."
Nije uop te obratio pa nju na nju. Jednostavno je ponovo: ,,Umrla je pre pola sata."
Zatim se okrenuo i poèeo da ur³a na svoju æerku: ,,Ti si kriva za ovo, ti mala k
uèko! Jo bi bila iva da je ti ni-si toliko nasekirala. Bila si la ljivica jo od roden
ja i na-terala si je da la e, okrenula si je protiv njenih najbli ih i najdra ih..."
^ Veksford je ustao. ,,Sada je dosta", rekao je. ,,Jo ste u °ku, gospodine Dejd. N
iste pri sebi." Bojao se da je
268
Rut Rendel
èovek bio suvi e pri sebi, ali nije imalo smisla da sada nastavi razgovor. Da li j
e devojèica u opasnosti? Mislio je da nije. U svakom sluèaju, imala je uz sebe b
aku, onu koja je jo bila u ivotu, ma koliko to malo znaèilo. ,,Ide-mo sada, videæe
mo se sutra."
Dejd se smirio, ali lice je iskrivio u gimasu oèajnika i zavalio se u fotelju na
isti naèin na koji je to malopre uèinio. Yeksford se zahvalio Sofi, rekao joj d
a je mnogo pomogla. Posle to gesta, koji je bio vrlo neuobièajen za njega, pomis
lio je da mu je to bilo dovoljno za jedan dan, vi e od toga ne bi mogao da podnese
. Gospoda Brus mu je pri la, kada je devojèica oti ³a, i rekla izvi-njavajuæi se: ,,
Ne znam gde uèe te reèi, ali ih sigurno ne èuju kod kuæe."
Yeksford nije bio siguran u to. Potap ao je po ruci. ,,Svi prolaze kroz tu fazu. M
islim da je najbolje da ne obraæate pa nju na to. Sutra u deset ujutru?"
Klimnula je glavom prilièno tu no.
Iza li su napolje. Veèe je bilo hladno, nebo èisto, iz-nad drveæa plutao je mesec
koji kao da je bio potopljen u sapunicu. Osetio je sve i vla an vazduh na obrazima.
Seo je u kola pored Karen.
,,Pomislili ste isto to sam i ja, zar ne?"
,,A ta to, gospodine?"
,,Da, premda Dejd prezire svoju æerku isto onoliko koliko ona njega mrzi, izmedu
njih postoji ne to vi e nego to bi smelo da postoji."
,,Mislite, da je on radio stvari koje nije smeo." Oèito se nije slo ila s njim, al
i on nije insistirao. ,,0èigledno postoji neki razlog za to nije htela da ode kuæi
dok je on tamo. Muka mi je kad samo pomislim na to."
1 meni", rekao je Yeksford.
Skrenuli su u njegovu ulicu i ona ga je ostavila is-pred kapije. Nije ni ta rekao
o Piteru. Bilo je isuvi e ra-no.
GLAYA21
Nije pitao devojèicu gde se nalazi njen brat. Zato to je znao da mu ne bi rekla?
Èak i uz pretpostavku da je znala. Bilo mu je veæ jasno da ih je taj Piter odvez
ao D oaninim kolima, sa D oaninim telom u gepeku.
,,Za to je poveo decu sa sobom?", pitao je Berden sledeæegjutra.
,,Nije mogao da ima poverenja da nikom neæe reæi ono to su videli", rekao je Yeks
ford. ,,Ali meni se èini da su oti li svojevoljno. Sofi je jedva èekala da ode od
kuæe. Njena majka je luda, a bojim se da je otac zlosta-
,,Govorite ozbiljno?"
,,Ne bih se alio s tim. Potrebni su mi jo neki poda-ci pre nego to odem u socijalnu
slu bu. Mo da sve to postoji samo u mojoj glavi."
,,Koliko verujete u sve to to je ona isprièala? Da li vam se èini da la e?"
Yeksford je veæ razmi ljao o tome. ,,Ne znam. Mo- da la e oko detalja, ali ne i u vezi
s glavnom prièom. Na primer, nije taèno da su ruèali u kafeu Tri grada. Za-posl
eni tamo poznaju decu i niko ih nije video te subo-te. Kada je govorila o Piteru
zvuèalo je kao da je sve to izmislila, ali kada je poèela da prièa kako su se o
n i D o-anavatali..."
,,Upotrebila je tu reè?"
0 da, a onda je dodala da je on hteo da je 'kresne'. Njen nepodno ljivi otac je rek
ao d'a je ona la ov, ali u tom trenutku sam shvatio da je govorila istinu. Tada sa
m i poèeo da se pitam da li je on mo da zlostavlja. To je uobièajeno za oèeve koji
zlostavljaju svoju decu, op-
270
tu uju dete da je la ov. A poznato je da zlostavljana de-ca poprime starmali, donekl
e sofisticirani izgled. Imaju iskustvo koje nije primerno njihovom uzrastu, kao
ono dvoje u knjizi Obrt zavrtnja.
Berdena je njegova supruga polako uvodila u svet knji evnosti, ali oèito je da jo n
isu stigli do Henrija D ejmsa. ,,Dakle, videæete je ponovo danas?"
Klimnuo je glavom. ,,Matilda Keri je umrla. To su veæ objavile novine. Kao i èinj
enicu da se Sofi pojavila, samo to, koliko je njima poznato, ne postoji veza izme
-du ta dva dogadaja. Bolje je tako. Zaista tu no, zar ne? Da je Sofi mrtva to bi b
ila udarna prièa, ali ona je iva i dobro je, tako da su joj posvetili samo jednu
kratku vest. Èitulje æe se, verujem, pojaviti sutra. Novine uvek imaju unapred p
ripremljene èitulje za slavne liènosti, za sluèaj da iznenada napuste ovaj svet.
Pitam se za to je Matilda krila Sofi, umesto da uèini ono to bi uèinila svaka odra
sla i odgovorna osoba."
,,Mo da joj je Sofi rekla ono to ti sumnja u vezi s njenim ocem."
,,Mora da je jako neprijatno kad neko èuje tako ne- to o vlastitom sinu. Ali usudu
jem se da pretpostavim da je èula dovoljno u asnih stvari o tom nemilosrdnom Rod eru
da je odluèila da je za titi."
,,Ne znam da li ste primetili", rekao je Berden, ,,ali jutros su osvanuli poster
i te nestale dece po èitavom gradu. Sad ih ima vi e nego ikada. Niko nije obavesti
o detektivsku agenciju Tra i i nadi Limitid da se Sofi po-javila."
,,Neko æe im veæ reæi. Naravno, sada nema ko da ih obavesti buduæi da je Matida
Keri mrtva."
,,0sim ako im nije platila unapred", rekao je Berden, ,,sigurno æe obustaviti is
tragu. Bilo bi glupo s njihove strane da oèekuju da im Rod er plati ono to im Matil
-da duguje."
Kada su Yeksford i Karen stigli u Antrim, èini se da su samo gospodin i gospoda
Brus i Sofi bili kod kuæe.
271
ivko im nije objasnio gde se nalaze Katrina i Rod er Dejd, a Yeksford nije pitao.
Nije eleo da zna. Prvo pi-tanje koje je pripremio za Sofi bilo je neoèekivano. On
a se oèigledno nadala da æe joj biti dozvoljeno da nastavi da ivi van kuæe, i sad
a je delovala razoèarano.
,,Gdeje D ajls sada?"
Polako je odmahnula glavom. ,,Ne znam. Stvarno ne znam. Poku avam da vam pomognem,
ali ne mogu jer jednostavno ne znam."
,,Zato to ti baka ni ta nije rekla?"
,,Pitala sam je. Matilda je rekla da je bolje za mene da ne znam, tako da, ako m
e iko pita, kao to vi sada pi-tate, ne moram da la em jer jednostavno ne bih znala.
"
To je imalo smisla. Matilda Keri je nekud poslala D ajlsa da se skloni... Ali, od è
ega je htela da ga skloni? I za to je to uèinila? Za to je èinila i ta od svega ovoga?
Za to je uop te prihvatila decu? Do lo je vreme da pro-veri da li Sofi govori istinu.
,,Gde smo stali? Ah da, èula si buku i vrisak i istrèa-lasiizsobe..."
,,To smo pro li."
,,Mo da, ali bih voleo da to ponovo èujem."
Prozrela je njegov lukavi poku aj onda kada to triput stariji od nje ne bi shvatil
i.
Znala je dobro ta radi. ,,D ajls je iza ao iz svoje so-be. Ona se nalaz³ odmah na vrh
u stepenica. Piter je bio dole u hodniku, opipavao D oanin puls i vrat. Pogledao j
e prema nama i rekao 'Mrtva je'. Posle izvesnog vreme-na poku ao je da je podigne
ali nije mogao, i morao je da pozove D ajlsa da mu pomogne. Stavili su je na so-fu
. Piter je doneo krpu i obrisao krv, nije bilo mnogo to-ga, ali je rekao da su m
u potrebni ribaæa èetka i voda. Rekla sam mu gde se nalazi i on je doneo èetku.
Ali, pre nego to je poèeo da riba pod tra io je konjak i D ajls mu je sipao jednu èa ic
u i odbio je drugu zato to je pla-nirao davozi."
272
Rut Rendel
,,Dobro Sofi, to je dobro." Nije mu se uèinilo, izgle-dala je kao da je izvojeva
la pobedu.
,,0ribao je tepih", rekla je, 1 obrisao krv sa ormana, onda je rekao da moramo da
spakujemo njene stvari i da ih ponesemo sa sobom."
,,Da ih ponesete sa sobom gde?", pitala je Karen. ,,Nije rekao. Samo je rekao da
moramo da iznesemo D oanino telo. Dobro, znam na ta mislite, za to nisam odbila? Ne
znam za to. Ne znam za to D ajls nije. Pret-postavljam da smo mislili da mu pomognemo
da ra èi-sti, ja bih spakovala D oanin kofer, a D ajls bi mu po-mogao da je iznesu do
kola. Bili smo veæ nekako uple-teni, vidite. Slu ajte, pomislila sam da æu, ako os
tanem, morati sve da isprièam ocu, i veæ sam mogla da zami-slim njegovo ispitiva
nje, sva ta sranja, vi ne znate kakav je on. Krivio bi nas, bila sam sigurna u t
o.
,,Plju tala je ki a, bili smo mokri do gole ko e. Obu-kla sam svoju staru jaknu jer je
Piter rekao da bi uta privukla pa nju, mada nije imao ko da nas vidi, bilo je jeda
n posle ponoæi i plju tala je ki a kao da je do ao smak sveta..."
Karen ju je prekinula. ,, ta su D oana i Piter imali na sebi? Kada je si la niza stepe
nice ili kako se veæ na- la u prizem³ju?"
,,Na sebi je ima³a samo majicu, dugaèku do kolena. On je bio u gaæama, nije imao
ni ta vi e na sebi. Ali ka-da je poèistio sve u hodniku obukao je svoju odeæu, far-
merke, majicu i duks. Svi smo oti li gore, D ajls i ja, obukli smo se i namestili kr
evete da izgledaju kao da ih je spremaèica namestila." Nasmejala se. ,,Uspeli sm
o, uz malo truda. Onda smo zatvorili vrata svih spavaæih soba. Ne, pre toga je P
iter rekao da ponesemo ne to sa sobom to æe ostaviti utisak da smo se udavili. Reka
o je da æe biti poplave i da æe reka, kako se to ka e, da se iz-lije iz korita."
KAÈIÆUL UMI
273
,,To je rekao?" Bio je to prvi put da Yeksford nije mogao da poveruje u ne to to je
rekla. Èovek je bio vi-dovit? To se desilo pre nego to je poèela poplava.
,,Za to da ne?" Zvuèala je jednako agresivno kao njen otac. ,,Bilo je na vestima u
deset. Èuli smo upozo-renja da æe biti poplava po èitavom ju nom delu ze-
mlje."
,,Pa, dobro, ta si ponela sa sobom?"
,,Majicu sa svqjom fotografijom i imenom. Bi³a je kul ali mi je bila mala. Jednu
smo napravili za mene i jednu za D ajlsa kada smo bi³i na Floridi."
,,U koliko sati ste iza li iz kuæe?"
,,Tada je bilo veæ dva sata. Ukljuèio je brisaèe u ko-lima na najbr e, jer inaèe n
ije mogao ni ta da vidi, ki a je toliko jako padala..."
,,Saèekaj malo", rekla je Karen. ,,To su bila D oani-na kola, zar ne? A ta je sa nj
egovim kolima? Stigao je uveèe kolima? Zar nije?"
Sofi nije o tome razmi ljala ili zaista nije znala? Te- ko je reæi.
,,Ni ta nije rekao. Mo da nije do ao kolima. Mo da je do ao pe ke, ili je ostavio svoja kol
na ulici."
,,0nda bi jo uvek bila tamo."
,,Pa, ne znam. Ne mo ete da oèekujete da znam ba sve."
Yeksford je pomislio da æe ponoviti kako je ona sa-mo dete, ali nije.
,,Reka je rasla. Jo je bilo moguæe preæi preko mosta Kingsbruk, ali izgledalo je
da æe to ubrzo biti nemogu-æe. Piter je rekao da bacimo majicu preko ograde, i t
o sam i uèinila. Da li je neko na ao tu majicu?"
,,Da, nadenaje."
,, elim je nazad, bila je kul. Da li su mislili da smo se udavili?"
,,Neki jesu."
,,Kladim se da je moja majka to mislila, ona je buda-'a, znate. Fale joj jo samo
dve pesme pa da postane CD,
274
Rut Rendel
rekao bi D ajls. Tako je makar ranije govorio. Pre nego to je postao hri æanin i doba
r. Hoæete da èujete ta se posle desilo?"
,,Da, molim te."
,,Nisam imala pojma kuda smo krenuli. Mislila sam da nije bitno. Mislila sam sam
o da æe Piter brinuti o na-ma. Izgledao je nekako prilièno bri an i prijateljski.
Vi-dela sam da smo pre li granicu okruga. Pro li smo tablu na kojoj je pisalo 'Dobro
do li u Kent'."
,,Tada sam veæ htela da znam kuda idemo. Piter je znao. Nije vozio tek tako. Si li
smo sa glavnog puta i sti-gli u selo, a tu se nalazio jo jedan znak na kome je p
i-salo Pasingem Sent D on." Sofi je izgovorila naziv sela onako kako je bio napisa
n. ,,Piter je rekao da je to po-gre no", rekla je, ,,da se to izgovara Pasam Sind en
. Bi-lo mi je jasno da je dobro poznavao to mesto."
,,Vozio je niz drum, a posle nekog vremena nai li smo na put koji je vodio u umu. B
ilo je prilièno mo-kro i bljuzgavo, i mislila sam da kola mogu da se zagla-ve, a
li nisu. Do li smo do jedne velike èistine, a na dru-goj strani na³azio se kamenol
om. Svuda okolo je bilo drveæe. Piter se tu zaustavio. Rekao je da æemo tu osta-
ti oko sat yremena, jer bilo je tek tri sata, a kad se budemo otarasili kola, ne
æemo imati nikakvo skloni- te. Jo je padala ki a, ali ne tako jako kao kad smo po- li o
d kuæe. Mislim da sam zaspala. Ne znam da li je D ajls spavao. Kada sam se probudi
la, jo uvek je pa-dala ki a ali ne tako jako."
,,D ajls je pomogao Piteru da prebace D oanu na mesto vozaèa. Sedela sam pozadi dok
je to trajalo, ali onda me je naterao da izadem i da pomognem da po-guramo kola.
Svi smo gurali koliko god smo mogli dok se kola nisu prevrnula preko ivice. Nis
u se skroz pre-vrnula, samo su poskoèila i skliznula i zaustavila se ka-da su se
zaglavila u bunju. Jo uvek smo mogli da ih vidimo, ali samo ako bismo se dobro za
gledali u njiho-vom pravcu."
UMI
275
,,Dobro", rekao je. ,,Napraviæemo pauzu od deset minuta."
,,Bilo je oèigledno da je dobro poznavao to mesto", tako je rekla. Yozio je tamo
po mraku, po ki i, oèigledno je dobro poznavao teren. Zvao se Piter... Ipak, Baks
ton je izgledao kao prava budala. Ako je sve to istina - a kako je moglo da ne b
ude istina - mora da je bio odlièan glu-mac.
Yratili su se u sobu i gospoda Brus je u la sa Sofi. Donela je olje èaja na poslu avn
iku i èa u koka-kole. Njena unuka ju je pogledala i rekla: ,,Pravi Ijudi piju iz k
onzerve."
,,0nda æe sada morati da bude malo manje prava osoba, du o."
Karen je poèela sa pitanjima. ,,Ti, D ajls i Piter ste ostali u umi - u koliko sati
? U èetiri ujutru? Bez kola i bez ikakvih planova. Da li je to istina?"
Devojèica je klimnula glavom. Napravila je grimasu zbog koka-kole.
,,Na kraju tog puta nalazi se kuæa. Da li ste i li do te kuæe?""
,,Nisam videla nikakvu kuæu. Nisam znala da je bila tamo. Oti li smo na stanicu."
Kao obièan zaposleni èovak na rutinskom putova-nju do kancelarije. ,,Koju stanic
u?"
,,Ne znam. Pasingem ne to, Pasingem Park. Tamo nema parka. To valjda znaèi da Ijud
i tamo mogu da se parkiraju, ali nismo videli nijedna parkirana kola. Bilo je is
uvi e rano."
,,Kako ste stigli do Pasingem Parka?", pitao je Veks-ford.
,,Hodali smo. Pretpostavljam da smo morali. Bila je to duga etnja, pro li smo mnoge
raskrsnice, ali je Piter znao put. Tek to su otvorili stanicu kada smo stigli. B
i-li smo skroz mokri. Onda je glupi Piter rekao da nas
276
Rut Rende!
ostavlja, rekao je da treba da budemo odsutni od kuæe oko nedelju dana, a zatim
da se watimo i ka emo ta god po elimo. On æe u meduvremenu da ode iz zemlje. Dao je D a
jlsu neku adresu i rekao mu da mo emo da odsednemo tamo. Prvi voz je trebalo da st
igne odmah posle pet. Oti li smo na stanicu i kupio nam je karte. Iz ma ine. Morali
smo da predemo most, ali on nije pre ao sa nama. Dao je D ajlsu ne to novca i po eleo na
m sre-æu. Èekali smo na peronu i voz je do ao oko pet i petna-est."
,,To bi bio voz Kingsmarkam-Toksborou-Yiktori-ja?", rekla je Karen.
,,Pretpostavljam. I ao je do Yiktorije, tamo smo iza- li. Tada smo mislili da æemo i
æi na adresu koju nam je Piter dao, ali je D ajls odbio, rekao je da idemo kod Mat
ilde. Bilo je malo posle est, suvi e rano da je zove-mo, ali smo morali da predemo
London do stanice Pa-dington i tu smo malo zalutali. Nismo èesto i li lon-donskom
podzemnom eleznicom, i kada smo si li s prvog voza seli smo u drugi koji je i ao u po
gre nom pravcu, tako da je bilo skoro sedam kada smo stigli u Padington. D ajls je i
mao ono malo novca to mu je Pi-ter dao. Kafeterija je bila otvorena i kupili smo
zemiè-ke sa sirom i banane i to smo pojeli, i imali smo dve konzerve sprajta, a
onda je D ajls oti ao da pronade te-³efonsku govornicu. Ima mobilni, ali ga je ostav
io kod kuæe."
,,Mobilni", rekla je Karen.
,,Matilda je rekla da dolazi odmah, da æemo se naæi na Kingam stanici. Kingam je
najbli a stanica njenoj kuæi. Kupili smo dve karte za Kingam i uhvatili voz u pol
a osam..."
,,Èekaj malo", rekla je Karen. ,,Tvoja baka je rekla da æe doæi odmah? D ajls joj
je pretpostavljam rekao da ste napustili kuæu i dao joj nekakvo obja njenje za to,
ona nije ni ta vi e pitala, ni ta drugo je nije zanimalo, samo je rekla da æe doæi? N
e verujem ti, Sofi!"
MAÈIÆUJ UMI
277
Tu ne mogu da vam pomognem. Tako se desilo. Ni-je volela moje roditelje, znate.
Nije mogla da podnese
mamu."
,,Èak i da je tako... Ali, ostavimo to za sada. Oti la si vozom do Kingama, tvoja
baka vas je tamo doèekala i odseli ste kod nje u njenoj kuæi. Niko se nije setio
da po-zove tvoje roditelje da im javi da ste dobro? Piter je sa-mo rekao da bud
ete odsutni nedelju dana, za to se ni-ste vratili posle nedelju dana?"
Slegnula je ramenirna. ,,Ne znam, mrzim da ivim ovde i svidalo mi se kod Matilde.
Matilda je kul..."
,,Kul?", Yeksford je bespomoæno pogledao u Karen, koja je rekla: ,,Mislim da je
htela da ka e lafica, gospo-
dine."
Sofi je napravila zgadeno lice. ,,D ajls je ionako oti- ao. Oti ao je veæ sledeæeg dan
a. Nisam htela da budem u kuæi sama sa njima."
,,D ajls je oti ao?", rekao je Yeksford. ,,Kuda je oti- ao, za to?"
,,Matilda je rekla da on treba da ode. Nisu govorili o tome preda mnom, tako da
ne znam ta je rekla i za to. Veæ sam vam objasnila. Da znam, rekla bih vam, zar ne?
"
,,Policija je dolazila u njenu kuæu - gde si tada bila?"
Prvo se osmehnula, a zatim nasmejala. ,,Prvi put sam se popela u jednu od gornji
h spavaæih soba. Matilda je rekla da nas neæe tamo tra iti, ne u kuæi jedne stare e
-ne i javne liènosti, rekla je. A onda, kada ste vi do li, sakrila sam se u orman
u sobi u kojoj ste razgovarali. Mislila sam da bi bilo sme no da sam u tom trenutk
u kinula."
1 sve je to", rekao je Yeksford, ,,priredila Matilda Keri ? Znala je koliko su uzne
mireni tvoji roditelji, zna-la je da vas tra e svi policajci u zemlji. Èak je do la
do nas da se po ali koliko malo èinimo da vas nademo."
278
Rut Rendel
,,MisIila je da je to sme no. Tog dana kada je oti la u London ostavlila me je samu
u kuæi sa strogim uputstvi-ma da ne izlazim napolje. lonako mi se nije i lo, padal
a je ki a sve vreme, a dovoljno sam hodala prethodne no-æi, dovoljno za ceo ivot."
,,A ta je sa onim privatnim detektivima? Agencija Tra i i nadi? I njih je anga ovala,
mora da im je platila prvu ratu. Zna li ne to o tome?"
,,Rekla je da æe to naterati Ijude da pomisle kako ona nema nikakve veze s tim.
Bilo je to kul zar ne? Zaista ve to. Znala je da neæe da nas tra e po njenoj kuæi i
da nikada ne bi na li D ajlsa, tako je rekla."
Yeksford je odmahnuo glavom. Obièno je mogao da u svemu vidi zrno humora, kako b
i njegova ena rekla, ali u toj prièi nije bilo nièeg zabavnog, uprkos tome to je d
evojèica grizla usnu i jedva se uzdr avala da ne pra-sne u smeh. Ipak, nije hteo d
a je sledeæim reèima tako naglo i grubo spusti na zemlju.
,,Pa, sada je mrtva. Sada vi e ni ta ne mo e da nam objasni."
Sofi je znala da je ona mrtva, svi su to znali, ali pod-seæanje na tu èinjenicu
ju je ipak slomilo. Podigla je li-ce na kome se videla tuga. ,,Bila je silna, vo
lela sam je i ona je volela mene. Mnogo vi e nego iko drugi. Osim D ajlsa, ona je bi
la jedina koju sam volela." Zatim je briznula u plaè.
Na samom poèetku ovog sluèaja, Yeksford je rekao sebi da to nisu maèiæi izgublje
ni u umi. Sada vi e nije bio siguran.
Popodne su nastavili razgovor, ali ovog puta je Berden bio sa Yeksfordom, a otac
sa Sofi. Yeksfordu se to nije dopalo, a oèigledno je i Sofi bilo mrsko njegovo
prisu-stvo, ali on ni ta nije mogao da uèini po tom pitanju. Razumljivo, Dorin Bru
s je dojadilo da sve to slu a. Ali bio je siguran da Sofi neæe govoriti tako otvor
eno u pri-
MAÈIÆL
UMI
279
u Rod era Dejda. Nadao se da se makar neæe me- ati i da neæe morati da ga opommje. A
od Katrine èita-vog dana nije bilo ni traga ni glasa.
Iz nekog razloga, Dejd gotovo da nije rekao ni reè i ni-jednom nije poku ao da pre
kine svoju æerku, veæ je sa-mo æutke sedeo, namr ten i sa zatvorenim oèima. Izgle-
dao je kao da ga uop te ne zanimaju policijska pitanja i Sofini odgoYori. Premda j
e i ovaj razgovor poèeo pita-njem o Matildinoj odluci da primi i sakrije svoje u
nuke, Veksfordov cilj u ovom razgovoru bio je da sazna to je moguæe vi e o tome gde
bi sada mogao da bude D ajls. Odbijao je da poveruje devojèici kada je rekla da n
e zna gde se nalazi njen brat. Ali, poèeo je sa Matildom.
,,Mis³im da je te ko poverovati da vas je baka primi-la bez reèi. Jednostavno je o
dluèila da vas prihvati i da la e policiju? Da li ti je objasnila, na primer, za to
je to uradila?"
,,Ni ta nije rekla o tome", rekla je Sofi. ,,D ajls joj je isprièao ta se dogodilo i
ja sam joj rekla. Reldi smo jaj jo u kolima dok smo dolazili sa stanice. Samo je
rekla da bi joj bilo drago da budemo kod nje."
Dejd je otvorio oèi i pogledao u æerku. Bio je to ne-prijatan pogled, ali Sofi n
ije ni trepnula. Yeksford je na-stavio. ,,Ni ta lo e ne biste uradili." Sakrili su z
loèin? Sakrili su telo? ,,Moram da se ispravim, ni ta lo e niste uèinili D oani. Za to n
ije pozvala tvoje roditelje telefo-nom? Vi biste im rekli za Pitera. Za to nije po
zvala po-liciju i rekla ovo to si ti nama isprièala?"
Sofi je izgledala kao da joj je neprijatno. ,,Sigurna sam da nije èak ni pomisli
la na to. Samo je htela da se brine o nama, da bude sigurna da se ne uvalimo u n
e-volju."
Nije dalje insistirao. ,,Tvoj brat nije mogao da napu-sti zemlju", rekao je. ,,N
jegovpaso je ovde. Kada je na-pustio bakinu kuæu?"
II
280
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
281
To mu je veæ rekla, ali on je odluèio da je testira. ,,Istog dana. Veæ sam vam r
ekla. Bilo je rano ujutru u nedelju kada smo stigli kod Matilde. Dugo sam spaval
a tog dana, isto kao D ajls. Bili smo umorni. Bili smo budni cele noæi. Ali uveèe
je Matilda rekla da on treba da krene veæ narednog jutra, da æe ona veæ ne to da o
r-ganizuje preko telefona. Rekla je da on treba da ode pre nego to na i roditelji o
baveste policiju o na em nestan-ku. Kada sam se ujutru probudila veæ je sve bilo g
otovo. Odvezla ga je na stanicu. Rekla je da je najbolje da ja ne znam gde on id
e, tako neæu moæi nikome da ka em ako me neko bude pitao." Pogledala ga je pobedon
osno. ,,Neko kao vi", rekla je.
veèeri u subotu, pre tri meseca? Ponovo je pogledao èlariak, stajao je tamo na p
loèniku, osvetljen uliènom lampom. Sluèajnost? Sigurno ne. Pre æe biti da je u p
i-tanju dokaz da je devojèica sve vreme lagala. Mora da je proèitala tu stranicu
kod bake i setila se detalja kada joj je tobilopotrebno...
Voda koja je pokrivala veæi deo druma podsetila ga je na zimske poplave. Samo ne
opet. Ki a je stala, ali to je oèi-gledno bilo samo priwemeno. Ostavio je kutiju
za reci-kliranje na ploènik i time prekr io jednu od lokalnih pravila. Ljudi nisu
smeli da bacaju novine, konzerve i boce do sledeæeg jutra, ali bi ki a ujutru mogl
a da bude prejaka...
Sme no je, pomislio je, kako ga je u obavljanju ovog zadatka uvek ometalo to to bi
poèeo da èita tekstove iz novina koje su stajale na vrhu, ta god to bilo. Obièno
to ne bi èitao kad bi seo sa otvorenim novinama ispred sebe, sigurno ne bi èitao
èlanak o vodootpornoj maska-ri ili o najnovijoj petnaestogodi njoj pop zvezdi, al
i u ovim okolnostima nekako nije mogao da odoli. Ovog puta je bacio pogled na èl
anak koji se nalazio na strani-ci sa receptima. Sasvim sluèajno je le ao na vrhu g
omi-le novina, mada je datum bio od pre nedelju dana. Ilu-stracija je bila u boj
i, a na njoj je prikazano predjelo od avokada i grejpfruta u sosu od limuna, fil
eti karpine i voæne korpice sa lagom...
Ali, zar to nije jelo koje je opisala Sofi, kada je govo-rila o veèeri koju je D o
ana pripremila te sudbonosne
*
MAÈIÆI U UMI
283
GLAYA 22
Od kako su on i eron bili zadr ani tamo za vreme Bo- iæa, Piter Bakston se nije vraæa
o u Pasingem Hol. Zbog svega to se dogodilo, to mesto mu je postalo mrsko. Èak je
razmi ljao da ga proda. Ali, da li æe moæi da ga proda s obzirom na èinjenicu da
su na tom imanju pro-na li baèena kola s telom mrtve ene? Ta prièa je jo bi-la sve a u
mislima Ijudi. Oprezno je pomenuo ideju o prodaji svojoj eni, ali eron je to odlu
èno odbila. Bila je prvo u asnuta, zatim besna.
,,Ali, moramo da imamo kuæu na selu, Pite."
,,Za to moramo? Mo emo da je prodamo i da kupi-mo veæu kuæu ovde. Razmisli o tome. N
ismo bili tamo veæ tri meseca. Pretpostavljam da neæemo ni otiæi tamo pre Uskrsa
, ako i tada odemo. A sve vreme moramo da plaæamo porez, kao i Polin. Ta kuæa gu
ta novac."
,, ta æu reæi Ijudima? Da nemamo kuæu na selu? A ne. Poludela bih." Zatim je rekla
ne to to se kosilo sa èinjenicom da je ona sama htela da zadr i tu kuæu: ,,0sim toga
, niko je ne bi kupio. Ne od kada svima pre-prièava kako si na imanju prona ao le ."
Vorenovi su ih pozvali na srebrnu svadbu. Godi nji-ca je bila na Dan svetog Yalent
ina, ali to je sluèajno bi-la sreda, tako da je urka bila zakazana za subotu, 17.
februara. To æe biti velika svetkovina, biæe gostiju iz èi-tavog okruga. eron je
èvrsto odluèila da ide.
,,Naravno da æemo da idemo, Pite. Za to ne bismo?"
,,Ti idi", rekao je Piter drsko.
,, ta, da te ostavim ovde samog?" Kao da je on dete ili senilni starac, kao da je
neko ko bi mogao da izazove
po ar u kuæi ili da dovede drugu enu. ,,Apsolutno ne. Bog ñ\a ta smera ?"
ta to treba da znaèi? ta bi on radio? Da li je njena savest èista kao suza? Onaj t
elefonski broj jo uvek je lebdeo u njegovim mislima, dugo ga je znao napamet. Sva
ki put kada bi do ao kuæi i ostao sam sa telefonom, on bi pozvao 1471, ali nikada
ponovo nije dobio taj broj.
Jednom æe morati da ode u Pasingem. Bilo je oèi-gledno da æe ili morati da ode u
tu kuæu ili da je proda, a eron mu nikad ne bi dozvolila da je proda. Piter je p
oèeo da razmi lja o nezamislivom, poèeo je da se pita ta je taèno dobio iz ovog bra
ka. Bilo je jasno ta je u³o io u njega - novac, prijateljstvo, novac, poslu nost, no
-vac, neprestano popu tanje pod pritiskom. A ta je e-ronulo ila? Sebe, pretpostavio je
, sebe. Zatim gaje ob-uzeo strah i poèeo je postideno da se povlaèi od te teme k
ada se zapitao ko je uop te ona. Bri na - ali la ljiva? -voli da nareduje, opsednuta o
deæom... Pro og vikenda ju je pitao kada æe da poènu da razmi ljaju o deci, a ona je
odreagovala kao da joj je predlo io da napravi krug oko sveta na biciklu ili da s
ama ije svoju odeæu ili ne- to jednako fantastièno. Nikada o tome nisu razgovara-li
. On je, sasvim naivno, pretpostavio da sve ene ele decu, kao to je pretpostavio da
sve umeju da kuvaju.
Naravno, oti li su u Pasingem. Dok su u petak uve-èe izlazili iz kuæe zazvonio je
telefon. Odzvonio je tripu-ta, a zatim se ukljuèila telefonska sekretarica. Pite
ru nije palo na pamet da bi to mogla da bude kingsmar-kamska policija, koja zove
da zaka e razgovor sa njim. Uostalom, proveriæe poruke u nedelju uveèe.
Kad su skrenuli na.drum koji vodi do Jola, ona je poèela da govori o telu u koli
ma.
,,Nikada je ne bi prona li da ih ti nisi pozvao i rekao im."
,,Pa, pozvao sam ih. Sada je suvi e kasno za to."
284
Rut Rendel
,,Ppsle svega to se dogodilo, mislim da smo jako sreæni to su nas Vorenovi pozvali
. Oèigledno su neo-bièno tolerantni, kad su mogli da zanemare tako ne to. Mnogi Ij
udi bi nas ignorisali."
,,Ne budi sme na", odbrusio je Piter. ,,Nismo mi ta kola ostavili tu. Nismo mi sta
vili tu enu u njih. Prosto nismo imali sreæe."
,,Pa, ja to znam, ali ne znaju drugi. Drugi bi rekli da nije bilo dima bez vatre
i da smo sigurno i mi upleteni u to."
,,Hoæe da ka e da bi ti lo pomislila."
Tako ogorèeni jedno na drugo, njih dvoje su u li u kuæu. Piter je poneo sva tri ko
fera svoje supruge, jedan pod mi kom, druga dva je vukao za sobom, bio je to za-da
tak koji je ona oèito rekla da on treba da obavi. Poku- ao je da upali svetlo, ali
je sijalica pregorela i neko vre-me su bauljali u mrklom mraku. U trenutku kada
je e-ron prona la kutiju sa osiguraèima u dnevnoj sobi, ali pre nego to su uspeli d
a upale svetlo, zazvonio je tele-fon. Piter je krenuo ka telefonu, oborio slu alic
u i spu-stio se na kolena, opipavajuæi pod da je pronade, kad je blesnulo svetlo
iza poluotvorenih vrata dnevne sobe. U urbi se sapleo preko najveæeg eroninog kof
era i zadi-hano sejavio: ,,Halo?"
,,Izgleda da sam pozvao u pogre no vreme", prepo-znao je glas glavnog inspektora Y
eksforda. ,,Kriminali-stièki menad ment Kingsmarkama."
,, ta elite?" eron je zastala na watima i prostreli-la gajDogledom. ,,0vo je lo trenu
tak, vrlo lo ."
,, ao mi je. Nisam u moguænosti da pazim na takve stvari. Biæete u Pasingemu tokom
vikenda?"
,,Za to pitate?"
,,Zato to bih voleo da razgovaram sa vama sutra ujutro, vrlo je hitno, gospodine
Bakston."
Piter je pogedao u eronino ledeno lice, ovog puta bez imalo simpatje prema njemu t
o ga je iznenadilo. Pomislio je kako to lice u besu postaje ru no, i pitao se
MAÈIÆI U UMI
285
\-oji naèin da sakrije od nje ta god je ovaj policajac hteo'od njega. Rekao je op
rezno: ,,U redu."
,,Do li ste kolima? Yoleo bih da dodete ovde uju-
tru"
Ruèak kod Vorenovih... ,,U koliko sati ujutru? Rano,
akojemoguæe."
,,Mislio sam u jedanest."
,,Da li mo e u deset?" eron je pa ljivo slu ala. ,,De-set bi mi vi e odgovaralo."
,,Meni ne bi odgovaralo", rekao je Yeksford. ,,Vidi-mo seujedanaest."
ta je mogao da ka e? U eroninom prisustvu, nije se usudio da pita ta je ovog puta pol
icija elela. Jedino je razmi ljao o tome kako je iveo bez krivice u prote-klih est ne
delja. Nisu valjda prona li jo ne to na ovom imanju...? Nije se usudio da pita. Veksf
ord je rekao da eli da ga vidi u jedanaest ujutru i spustio je slu alicu. Piter je
poneo kofere uza stepenice i bacio ih na pod spavaæe sobe. U kuæi je bilo vla no i
prohladno, kako su se radijatori hladili. Si ao je u priz:emlje i posle napor-nog
preturanja po kuhinji, pri èemoa je morao da raskr-è³ put kroz raznovrsno dubre
, raèune, prazne kartonske kutije, plastiène kese, mutne fotografije, iskori æene
kutije ibica, baterije i kljuèeve koji nisu odgovarali ni-jednim vratima, napokon
je prona ao sijalicu od 100 vati u zadnjem delu kredenca. Zamenio je sijalicu, ot
i- ao u dnevnu sobu, sada veæ hladnu, i sipao sebi dupli viski.
,,Da li si odneo kofere gore?", pitala je eron. Po to je kao odgovor dobila samo mr
zovoljno klimanje glave, dodala je da je razoèarana to ga vidi da se vratio svojo
j staroj lo oj navici, piæu. ,,I lo ti je dobro u poslednje vreme."
,,Nije mi i lo dobro, nisam pio ni ta manje nego ina-èe, samo sam pio kada ti nisi b
ila u blizini. Ja sam od-rastao èovek, mama, nisam dete. Niko ne treba da mi
286
Rut Rendel
govori ta da radim." Uzeo je svoj viski. ,,Sad idem u krevet, lakunoæ."
Spavali su u istom krevetu, ali na distanci, svako je le- ao na samoj ivici. Piter
se probudio vrlo rano i ustao je. Nije mogao da le i i da se pita da li je jo ne to
iskrslo na njegovoj zemlji. Tela te dece na primer, ili odeæa, ili neko oru ije. T
rebalo je da pita, ali nije mogao, ne pred eron koja ga je posmatrala optu ivaèki.
Do sada nije rekla ni reè o tom telefonskom razgovoru.
Jo uvek je bio mrak, ali poèelo je da sviæe. Ne to izme-du sitne ki e i izmaglice leb
delo je u sivkastom vazdu-hu. U sportskom odelu, gumenim èizmama, sa kaèke-tom o
d tofa kakav obièno nose gospoda i rukavicama, po ao je u istra ivanje ume, oèekujuæi
da svakog tre-nutka naide na plavo-belu traku koja je oznaèavala me-sto zloèina
kako se presijava medu drveæem. Ali nije bi-lo nièega. Plesni podijum je mirno l
e ao na èistini okru- enoj umom, zeleniji nego ikada, moèvarnozelen, a na svakoj vlat
i trave presijavalo se mno tvo ki nih kapi. Sada je bilo gotovo nemoguæe hodati po n
jemu, jo ma-nje plesati. Nije video ni ta sumnjivo. Osetio je olak a-nje i vratio se
kuæi s apetitom za doruèak.
Stavio je hleb u toster i jaje da se kuva, a u tom tre-nutku pojavila se eron, ne
obièno rano za nju. Oèistila je lice pre nego to je legla da spava, ali nije skin
ula minku sa oèiju, tako da je tog jutra izgledala kao da ju je tokom noæi neko u
dario pesnicom u oba oka. U beloj, i ne ba èistoj kuænoj haljini i s ra èupanom kos
om, ni-je bila prijatan prizor.
,,Nisi mi rekao", rekla je, ,,ko je to sinoæ zvao telefo-nom."
,,Zvali su iz kancelarije", slagao je.
MAÈIÆI U UMI
287
,,Neæe valjda da ide u kancelariju danas u jedana-
est?"
,,Za to da ne?"
,,Pa, kao prvo, za to bi? Nikada ne radi subotom. Jednom si rekao da je to pravilo,
niko u tvojoj firmi ne radi subotom i nedeljom. Nikada."
Piter nije odgovorio. Sklonio je erpu sa ringle i po-malo trapavo odsekao vrh jaj
eta. Bilo je tvrdo kuvano, a on ne voli tvrdo kuvana jaja. eron je sela za sto i
sebi sipala olju kafe.
,,Ne ide u kancelariju, zar ne? Èitam te kao knjigu, Pit. To nije bio poziv iz ka
ncelarije, to je bio neko dru-
gi-"
,,Ako ti tako ka e ." Mogao je da ka e isto u vezi s
njenim telefonskim pozivima, ali nije. Bojao se.
,,Pa, treba da budemo kod Vorenovi³i najkasnije u pola jedan, a nadam se da ne m
oram da te podseæam na to da je Trolfi³d Hol udaljen dvadeset kilometara odav-de
. Zato je bolje da se ne zadr i tamo gde si naumio da ode vi e od pola sata." Posmatra
la je njegovo lice i èi-tala ga kao knjigu. ,,Znam ko je to bio", rekla je, ,,to
je bila policija."
Slegnuo je ramenima.
,,Ide u policijsku stanicu u Toksborou. Pa, Trolfild Hol je na pola puta izmedu P
asingema i Toksoboroua, tako da je to u redu. ta hoæe oni? Mislila sam da je ta p
rièa zavr ena. ta si uradio, Pit?"
,,Ja? Ni ta ja nisam radio, nikada nisam ni ta radio. Sve to sam uradio bilo je to da
sam prona ao kola sa telom unutra."
Ustala je, stavila ruke na kukove. ,,Ne, to nije bilo sve to si uradio. Sve to si
uradio bilo je da si oti ao i pogledao, i upetljao se u ne to to nije trebalo da te s
e fcèe. Ti si javio policiji i ti si ih doveo ovde i zbog toga je ova kuæa na lo e
m glasu i nikada neæemo moæi da je prodamo."
.,Ali ti ne eli da je proda ?"
1
286
Rut Rendel
govori ta da radim." Uzeo je svoj viski. ,,Sad idem u krevet, lakunoæ."
Spavali su u istom krevetu, ali na distanci, svako je le- ao na samoj ivici. Piter
se probudio vrlo rano i ustao je. Nije mogao da le i i da se pita da li je jo ne to
iskrslo na njegovoj zemlji. Tela te dece na primer, ili odeæa, ili neko oru ije. T
rebalo je da pita, ali nije mogao, ne pred eron koja ga je posmatrala optu ivaèld.
Do sada nije rekla ni reè o tom telefonskom razgovoru.
Jo uvek je bio mrak, ali poèelo je da sviæe. Ne to izme-du sitne ki e i izmaglice leb
delo je u sivkastom vazdu-hu. U sportskom odelu, gumenim èizmama, sa kaèke-tom o
d tofa kakav obièno nose gospoda i rukavicama, po ao je u istra ivanje ume, oèekujuæi
da svakog tre-nutka naide na plavo-belu traku koja je oznaèavala me-sto zloèina
kako se presijava medu drveæem. Ali nije bi-lo nièega. Plesni podijum je mirno l
e ao na èistini okru- enoj umom, zeleniji nego ikada, moèvarnozelen, a na svakoj vlat
i trave presijavalo se mno tvo ki nih kapi. Sada je bilo gotovo nemoguæe hodati po n
jemu, jo ma-nje plesati. Nije video ni ta sumnjivo. Osetio je olak a-nje i vratio se
kuæi s apetitom za doruèak.
Stavio je hleb u toster i jaje da se kuva, a u tom tre-nutku pojavila se eron, ne
obièno rano za nju. Oèistila je lice pre nego to je legla da spava, ali nije skin
ula minku sa oèiju, tako da je tog jutra izgledala kao da ju je tokom noæi neko u
dario pesnicom u oba oka. U beloj, i ne ba èistoj kuænoj haljini i s ra èupanom kos
om, ni-je bila prijatan prizor.
,,Nisi mi rekao", rekla je, ,,ko je to sinoæ zvao telefo-nom."
,,Zvali su iz kancelarije", slagao je.
MAÈIÆjU UMI
287
,,Neæe valjda da ide u kancelariju danas u jedana-
esti'"
,,Za to dane?"
,,Pa, kao prvo, za to bi? Nikada ne radi subotom. Jednom si rekao da je to pravilo,
niko u tvojoj firmi ne radi subotom i nedeljom. Nikada."
Piter nije odgovorio. Sklonio je erpu sa ringle i po-malo trapavo odsekao vrh jaj
eta. Bilo je tvrdo kuvano, a on ne voli tvrdo kuvana jaja. eron je sela za sto i
sebi sipala olju kafe.
,,Ne ide u kancelariju, zar ne? Èitam te kao knjigu, Pit. To nije bio poziv iz ka
ncelarije, to je bio neko dru-
gi."
,,Ako ti tako ka e ." Mogao je da ka e isto u vezi s
njenim telefonskim pozivima, ali nije. Bojao se.
,,Pa, treba da budemo kod Vorenovih najkasnije u pola jedan, a nadam se da ne mo
ram da te podseæam na to da je Trolfild Hol udaljen dvadeset kilometara odav-de.
Zato je bolje da se ne zadr i tamo gde si naumio da ode vi e od pola sata." Posmatral
a je njegovo lice i èi-tala ga kao knjigu. ,,Znam ko je to bio", rekla je, ,,to
je bila policija."
Slegnuo je ramenima.
,,Ide u policijsku stanicu u Toksborou. Pa, Trolfild Hol je na pola puta izmedu P
asingema i Toksoboroua, tako da je to u redu. ta hoæe oni? Mislila sam da je ta p
rièa zavr ena. ta si uradio, Pit?"
,,Ja? Ni ta ja nisam radio, nikada nisam ni ta radio. Sve to sam uradio bilo je to da
sam prona ao kola sa telom unutra."
Ustala je, stavila ruke na kukove. ,,Ne, to nije bilo sve to si uradio. Sve to si
uradio bilo je da si oti ao i Pogledao, i upetljao se u ne to to nije trebalo da te s
e tièe. Ti si javio policiji i ti si ih doveo ovde i zbog toga je Ova kuæa na lo e
m glasu i nikada neæemo moæi da je Prodamo."
,,Ali ti ne eli da je proda ?"
1
288
Rut Rendel
MAÈICI U SUMI
289
,,To nema nikakve veze. Bilo bi potpuno isto i da elim, ti nikada ne primeæuje ono
ta ja elim. A sa-da te sumnjièe i za ne to drugo. Mo da sumnjaju da si ti ostavio ta
kola tamo, a mo da si to i uèinio - ka-ko ja to da znam? Ja bih bila poslednja oso
ba koja bi to saznala."
Piter je uzeo jedno parèe tosta iz tostera i bacio ga na drugu stranu kuhinje. O
statke jajeta bacio je u èe-smu. ,,Ne idem u Toksborou, veæ u Kingsmarkam. I ne-
ma anse da se vratim ovamo pre pola jedan." Dodao je, kao dete: ,,To je to."
Gledala ga je suzdr avajuæi gnev koji samo to nije provalio iz nje.
1 ne mo e da uzme kola", rekla je, ,,trebaju mi."
,,Ako ode u Kingsmarkam", vikala je, ,,i ako ja ne budem mogla da odem kod Voreno
vih, neæu vi e progo-voriti ni reè s tobom."
Posle tri godine uzdr avanja napokon je smogao hrabrost: ,,Ne mora ", rekao je.
Jedina reèenica iz cele te svade koja je ostala da lebdi u njegovim mislima bila
je ona o tome da policija sumnja da je on dovezao ta kola u kamenolom. Mo da i je
su sumnja³i, mislio je dokje vozio u Kingsmarkam, mo da je to razlog svemu ovome.
Ali to nije bilo moguæe. Po kojim osnovama? Nije poznavao mrtvu enu, nije po-znav
ao tu nestalu decu. Trebao je da pita policajca. Ali Veksfordov ton bio je tako
hladan i odbojan da je osetio da preko telefona vi e od njega neæe moæi da izvuèe.
U dva minuta do jedanaest zastao je na parkingu is-pred policijske stanice Kings
markama. Pre nego to je otvorio prednja vrata, mladi policajac mu se uètivo obrat
io: ,, ao mi je, gospodine, ovde ne mo ete da par-kirate."
,,Gde onda mogu da parkiram?", pitao je Piter ner-vozno.
,,Na ulici, gospodine. Na parkingu koji se plaæa, go-spodine, molim vas, ne na p
arkingu za stanare."
,,To znam. Hvala bogu, ja ne stanujem u ovom kra-ju."
Trebalo mu je vi e od deset minuta da pronade mesto za parkiranje na ulici i da se
pe ke vrati do policijske stanice, a kada je u ao u Veksfordovu kancelariju, glav-n
i inspektor je prekorno pokazivao na sat. Ali taj razgo-vor, za koji je pretpost
avio da æe prerasti u muèno sa-slu anje, trajao je neobièno kratko. Yeksford je sa
mo hteo da zna ta je radio popodne i uveèe 25. novembra pro le godine. Nije imao al
ibi, premda je mogao da na-de alibi za gotovo svako drugo subotnje veèe tokom go
-dine, zahvaljujuæi eron i njenom bumom dru tvenom ivotu. Zbog toga se odmah i setio
te subote, a da nije morao da pogleda u svoj rokovnik. Jednostavno zato to je, z
a promenu, to veèe proveo kod kuæe, sam sa eron.
Yeksford kao da se uop te nije uzbudivao zbog toga. Kao da ga sve to èak nije ni z
animalo. Zahvalio je Bak-stonu za dolazak, rekao par reèi o vremenu, a zatim mu
rekao da æe ga ispratiti do ulaznih vrata. U li su u lift i pre li crno-beli pod do
ulaznih vrata. U trenutku, i kao kroz maglu, pomislio je da je prepoznao devojèi
cu od trinaest ili èetrnaest godina koja je sedela na stolici od-mah do jedne st
arije ene. U poslednje vreme vidao je njenu sliku na vestima. Ona to je ubijena? I
li ona koja je osvojila nekakvu nagradu? Nije jo video jutarnje no-vine i nije mo
gao da se seti. Buljila je u njega nepristoj-no i drsko, ali je uskoro zaboravio
na nju.
Bio je toliko kratko u policijskoj stanici da je jo po-stojala moguænost da æe st
iæi u Pasingem do podneva. Bilo je tek jedanaest i dvadeset pet kada se vratio d
o ko-la. Na alost (po njega, al³ i po rtve nesreæe), jedan ka-mion je udario u kola
puna turista, pri èemu je kamion prepreèio saobraæajnu traku koja vodi do skret
anja za
I
290
Rut Rendel
Toksborou. Red automobila koji su èekali da produ bio je dug oko tri i po kilome
tara od mesta nesreæe u tre-nutku kada je Bakston stigao na samo zaèelje. Kada s
u ambulantna kola napokon odvezla povredene, a slupa-na kola sklonili s druma i
odvukli kamion, kolona auto-mobila kretala se veoma polako ka Toksborou i Londo-
nu. Tada je bilo veæ dvanaest i dvadeset, a kada je Bak-ston stigao u Hol bilo j
e deset do dva.
Znao je da æe eron biti tamo, iako van sebe od be-sa, jer on je uzeo kola a ona n
ije imala naèina da stigne do Trolfilda osim ako nije pozvala taksi. A ako bi to
ura-dila, morala bi da objasni vozaèu da nije imala kola. To nije lièilo na eron
. Ali ona nije bila u kuæi. Obi ao je kuæu i dozivao je s èa om punom viskija u ruci
. Mora da je neko do ao po nju i odvezao je do Vorenovih. Pa do-bro, vratiæe se on
a.
Kasnije je na vestima video da je Sofi Dejd pronade-na ili da se sama vratila ku
æi. Nije bilo jasno ta se za-pravo dogodilo od to dvoje. Dakle, to je bila devojè
ica koju je video u policijskoj stanici. U fla i je ostalo jo malo viskija. Mogao b
i da popije i ostatak. teta da se baci. Priseæajuæi se da je eron zapravo oti la na
ruèak, video je da je veæ pro lo est sati. Ubrzo je zaspao i sa-njao onaj broj tele
fona koji je dobio kada je pozvao 1471. Samo jednom, jednom. Taj tip se nikad vi e
nije javio. Jer ga je eron upozori³a da se ne javlja? Kada se probudio bio je mr
kli mrak i vrlo hladno. U oku je s³watio da je veæ èetiri ujutru. Ponovo je, ovog
puta drhteæi od zime, obi ao kuæu, dozivajuæi njeno ime. Ni-je bila tamo, nije se
vratila. Mo da je vlasnik onog bro-ja telefona, ljubavnik, ako joj je bio ljubavn
ik, do ao po nju i odvezao je u London. Popio je jo jednu èa u viski-ja da odagna mam
urluk, zatim je detaljno oprao zube elektriènom èetkicom ne bi li otklonio odwat
an ukus, i pozvao svoj kuæni telefon u Londonu. Èuo je sopstveni glas kako mu ka e
da ostavi poruku.
MAÆIÆI U UMI
291
Ponovo je spavao. Ponovo je pozvao kuæu u Londo-nu, i napokon pozvao broj koji g
a je proganjao. Uklju-èila se telefonska sekretarica, neki glas je samo ponovio
taj isti broj, ali nije izgovorio ime, i vrlo kratko uputio onog ko se javlja da
ostavi poruku. Jedino zadovoljstvo koje je imao, ako je to uop te bilo zadovoljst
vo, bilo je da je glas bio mu ki. Bli ilo se podne i on je napokon shvatio da ga je e
ron napustila. Umesto tuge, obuzeo ga je u asan bes. Uzeo je Kolmanovu vizitkartu
iz d e-pa i pozvao ga na mobilni. Kolman se javio ivahnim glasom.
,,0vde Piter Bakston. elim da me vi zastupate."
,,Naravno, biæe mi zadovoljstvo. Koga trba da tra i-mo ili da nademo?"
,,Dokazni materijal za razvod braka", rekao je Bak-ston, a zatim objasnio situac
iju.
,,Vas je vreme pregazilo, gospodine Bakston. Po za-konu o braku iz 1973. godine,
mo ete da dobijete spo-razumni razvod veæ posle dve godine, a period èekanja je u
meduvremenu smanjen na godinu dana."
,,Ja ne elim sporazumni razvod. elim razvod po tu bi - a imam dovoljno jaku osnovu z
a tu bu. I elim to brzo."
,,Samo da vam proèitam na cenovnik", rekao je Kolman.
Tako je brak Bakstonovih bio prva veza koju je uni- tio sluèaj nestale Dejdove dec
e.
MAÈIÆI U UMI
293
GLAYA 23
Sahrana Matilde Keri odr ana je u istoj crkvi u kojoj je odr ana sahrana D oane Troj me
sec dana ranije. Ali tu se sva sliènost zavr avala. Istina, Rod er Dejd je bio pri-s
utan oba puta i isti nesreæni sve tenik je dr ao slu bu, intonirajuæi istu modernu ver
ziju pogrebne ceremonije jednako apatiènoj grupi o alo æenih, medu kojima su uglavno
m bili agnostici, ali Katrina Dejd nije do la da vidi svoju svekrvu kako poèiva u
miru, a ni njeni rodi-telji. Bilo je veoma malo Ijudi. Mo da bi se, mislo je Yeksf
ord, pojavio veæi broj Matildinih prijatelja, kom i-ja, kolega iz umetnièkog sveta
u kome se tako dugo kre-tala, i s takvim uspehom, da su je sahranili na njenom
lokalnom groblju, a slu bu odr ali u njenoj seoskoj cr-kvi. Ali, ovo je oèigledno bi
la odluka Rod era Dejda.
Dejd je sedeo na klupi u prvom redu, izgledao je zlo-voljno, pored ene koja nije
lièila ni na njega ni na Ma-tildu. Yeksfbrd je pomislio da je to sigurno njegova
se-stra. Bila je to punaèka ena, sa zaobljenim licem, i gu-stom kovrd avom kosom.
Kako se be e zove? arlota ili tako nekako. Jednom je razgovarao sa njom preko tele-
fona. Da li bi imalo svrhe da poku a da s njom razgova-ra licem u lice? Onda se se
tio èoveka za koga se Matil-da Keri udala, starijeg èoveka koji je iveo u inostran
-stvu i koji je sada ostao udovac. Ali to ne bi mogao biti niko od onih koji su
sedeli u prvim redovima. Nije bilo onih koji bi trebalo da budu tu. Sofi je u la u
crkvu i se-la na najudaljenije mesto koje je mogla da pronade od onog na kojem
je sedeo njen otac. Na sebi je imala pot-puno crnu odeæu - to za jednu modernu ti
nejd erku nije predstavljalo nikakav problem. Matilda Keri je ne-
kud poslala njenog brata, a tajnu ponela sa sobom u grob. Ali za to? Za to? Da ga dr i
podalje od tog Pite-ra? Ako je tako, za to je Piter bio zainteresovan za de-èaka?
Taj interes sigurno nije bio seksualne prirode, veæ strah da æe D ajls mo da reæi ta
je video u kuæi An-trim te subote uveèe. U tom sluèaju, za to Matilda nije i Sofi
nekud poslala? Ona je videla isto koliko i on, mo- da i vi e.
Trebao bi da je kadar da pretpostavi gde je poslala D ajlsa. Da li je bilo moguæe
da je oti ao u kuæu njene æerke? Ako je tako, æerka ga je ostavila da bi do la ov-de
, a o njemu bez sumnje brinu njen mu i deca. Bilo je to mesto na koje je mogao da
ode bez paso a. Matilda je na neki naèin bila slavna liènost i verovatno je posvu
da imala prijatelje, u zemlji i inostranstvu. Ali on nije mo-gao da ode van zeml
je jer nije imao paso ... Da li bi ne-ki prijatelj koji ivi, na primer, u nekom luè
kom gradu na severu kotske, sakrio deèka koji je ume an u sluèaj ubistva, i kojeg t
ra i policija? Matilda je sve dr ala pod kontrolom...
Uneli su kovèeg. Malobrojni o ala æeni koji su se tu okupili ustali su i otpevana je
crkvena pesma. Nije bilo hora, i niko od prisutnih nije imao jak glas. Yeksford
o-ve sumnje bile su potvrdene. Yeoma malo Ijudi je do lo. Poèeli su da pevaju ra tim
ovanu verziju pesme ,,Gospo-de, budi kraj mene". Gde li je D ajls Dejd mogao da bu
-de u ovom trenutku?
Svi èlanovi Veksfordovog tima prove³i su prethodni dan ispitujuæi D ord a i Efi Troj
i Ivon Mudi o Piteru. Re-zultat je bio slab. Samo je D ord Troj mogao da se se-ti
da je D oana pominjala nekog Pitera, ali se seæao da je isto tako govorila o jedno
m Antoniju, o Polu, Tomu i Beriju. Efi je prekinula da bi rekla da to nisu bili
mu- karci sa kojima se zabavljala, veæ deca kojoj je dr ala èasove, to je D ord a zbunilo
. Odgovori Ivon Mudi bi-
294
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
295
li su neupotrebljivi. Oèito je odluèila da istraje u svqjoj tvrdnji da D oana nije
imala prijatelje, osim nje i mo- da jo nekih ena. Na kraju je ipak nerado priznala
da je vidala mu karce - koje je ona zvala momcima - koji su dolazili kod D oane u nj
enu kuæu, i uzimali od nje privatne èasove. Jedan od njih je mo da bio Piter.
Sklonili su kovèeg i smestili ga u kola koja æe ga od-vesti do groblja. Samo je
sve tenik koji je vr io slu bu pravio dru tvo Matildi na tom poslednjem putovanju. Yeksf
ord ih je posmatrao kako odlaze. Dejd je si ao niz stepeni te crkve sa arlotom - Yeks
ford je zaboravio njeno prezime. Zlovoljno je pogledao u Yeksforda i ne- to promrm
ljao svojoj sestri. Oèekivao je da æe njih dvo-je da okrenu glave jedno prema dr
ugom i da poènu da se sa aptavaju i tobo e ne obraæaju pa nju na njega. Ali Dejdova se
stra se okrenula ka njemu, osmehnula se i pri la mu s pru enom rukom.
,, arlota Mekalister. Drago mi je."
,, ao mi je zbog va e majke", Yeksford je rekao nei-stinu.
,,Da. 0 èemu je, zaboga, ona razmi ljala kada je od-luèila da sakrije decu? Verova
tno je poludela. Senilna demencija ili ne to slièno."
Matilda je bila poslednja osoba za koju bi se moglo reæi da je bila senilna, pom
islio je Yeksford. ,,Naravno, jo uvek ne znamo gde je D ajls", rekao je. ,,Ali on j
e iv..." Od Dejdovog krika iznenada mu je zastao dah.
,,Sofi! Sofi\"
Devojèica je istrèala iz crkvene porte, trèala je ono-liko brzo koliko je to mog
la jedna trinaestogod njaki-nja. Njen otac je vikao jer nije imao snage da je zaus
ta-vi. Stisnuo je pesnice i udario nogom o zemlju.
,,Vrlo lo e za krvni pritisak", rekla je arlota Meka-lister smireno. ,,Neæe do iveti
stare dane ako nastavi ta-ko."
,,Dok smo stajali unutra", rekao je Yeksford, ,,palo mi je na pamet da je va a maj
ka mo da poslala D ajlsa
kod vas."
,,Zaista? Pa, ao mi je to æu da vas razoèaram, ali ja nisam toliko izlapela. A ako
bih i pristala da postanem deo njenih sumanutih zavera, moj suprug sigurno ne b
i. On je vi i oficir u vojnoj policiji i prijatelj ser Ronal-da Flangana. Do viden
ja. Ako vam budem bila potreb-na, ostaæu kod Rod era i Katrine nekoliko dana."
Yeksford i Berden su zajedno ruèali, ali ne u Munflaue-ru, veæ u policijskoj kan
tini. Berden je omirisao ribu i namr tio se.
,,Ne to nije u redu?"
,,Ne, sve je u.redu. Bakalar bi trebalo da ima neka-kav miris, lep miris. Ovo ne
miri e ni na ta. Moglo bi da bude i kartonska kutija, ili jo bolje, èista plastika.
Tako i izgleda."
,,Kad smo veæ kod ribe", rekao je Yeksford koji je jeo raviole, ,,cela ta prièa
o Piteru je sumnjiva, zar ne mi-sli ? Niko nije èuo ni ta o njemu. Katrina nije, Ivo
n Mudi nije, a njih dve su joj oèigledno bile najbli e pri-jateljice. Njen otac i
oèuh ni ta ne znaju o njemu. I re-æi æu ti jo ne to. Mo da je u pitanju sluèajnost, pon
ovo sam pogledao onaj recept u novinama o kome sam ti govorio, i video sam da ga
je napisao neko ko se zove Pi-ter."
Berden je podigao obrve i klimnuo glavom. ,,Niko od Dejdovih poznanika nije vide
o da je neko pri ao kuæi te subotnje veèeri, osim Dorkas Yinter. A ni nju nisu vid
e-li, samo su znali da je bila jer su dobili novine."
,,Za to bi ga Sofi izmislila? Osim toga, da li je mo-gla da ga izmisli? Dobro, mo da
je i mogla da izmisli èoveka koji se zove Piter, i mo da je to ime videla u èa-so
pisu, ali stvari koje je on uradio i rekao? To da je gurnuo D oanu niza stepenice,
èi æenje krvi, vo nja ko-lima i detalji o Pasingemu? To to zna kako se ta reè iz-gov
ara?"
296
Rut Rendel
,,Mo da se on zove drugaèije", rekao je Berden. ,,S druge strane, niko od ovih Iju
di s kojima smo razgova-rali nije znao da je D oana imala nekog. Za to bi ga kri-la
od svoje porodice i prijatelja? Nije bila udata."
,,Mo da je on bio o enjen. Sve to znamo je ko to ni-je, a nije Piter Bakston. Sofi je
bila odluèna u vezi s tim. Zapravo, kada sam je to pitao posle njegovog odlaska
, bila je tako ogorèena da sam za trenutak pomislio da æe zaplakati. Imao sam ut
isak da ona iz nekog razloga ni-je htela da Bakston bude taj Piter - i to mi je
izgledalo èudno."
,,Nije èudno", rekao je Berden polako, sklanjajuæi ri-blje kosti na stranu tanji
ra zajedno sa gra kom braon boje. ,,Nije èudno to je izmislila Pitera i uspanièila
se kada je videla da smo to shvatili ozbiljno, kada je shva-tila da je tu neka s
tvarna osoba koja bi mogla biti optu- ena za kriminalno delo koje nije poèinila."
,,0nda, ako je izmislila Pitera, ko je bio u kuæi i slu-èajno ili namerno, ubio
D oanu Troj?"
,,Neko za koga ona ne eli da znamo. Neko koga ona titi."
,,0nda æemo morati ponovo da porazgovaramo s njom", rekao je Yeksford.
,,Uzgred, Bakstonovi se rastaju. Sreo sam Kolmanau ulici Haj, skidao je postere.
Sam mi je rekao. Ne ba dis-kretno od njega, zar ne?"
Pro la je sahrana, i u normalnim okolnostima on bi pu-stio da prode barem jedan da
n, ali èinilo se da niko sem Sofi nije naroèito tugovao za Matildom Keri . Èak je
i njen bol, pomislio je Yeksford, bio bol deteta koje ima èitav ivot pred sobom,
i koje zna da je prirodno da sve u prirodi stari i umire. Kakva je to majka bila
Matilda kada je Rod er Dejd gotovo osetio olak anje kada je umrla? Mo da je verovao d
a je bila od onih Ijudi koji imaju dobre namere i veruju u slobodu izra avanja, al
i
MAÈIÆI U UMI
297
koji zapostavljaju Ijude oko sebe, posveæuju se vlastitim (profitabilnim) intere
sima i ostavljaju svoju decu da se posvete svojim. Ili je Dejd jednostavno, po s
vojoj priro-di, bio neprijatan? I za to, za to je ta ena primila tu decu kod sebe, ia
ko je znala da ih tra i policija irom
zemlje?
Obavestio je porodicu da æe on i Berden swatiti tog popodneva da jo jednom razgov
araju sa Sofi. Na sreæu, vrata im je otvorila gospoda Brus. Dejdova reakcija bil
a bi manje Ijubazna. Ovog puta, na Veksfordovo iznena-denje, njena majka je pris
ustvovala razgovoru, ali bilo bi isto i da nije bila prisutna. Skoro sve vreme j
e sedela æutke naslonjena u fotelji, sa zatvorenim oèima. Karen Malahajd je pono
vo bila s njima. ,,Potrebni ste mi kao prevodilac", rekao joj je Yeksford. Zatim
je u la devoj-èica. Ponovo je bila u crnom, a na jednoj ruci bio joj je istetovir
an davo sa rogovima i trozupcem. Oèito je u pi-tanju privremena tetova a.
,,Sofi", poèeo je, ,,biæu vrlo iskren sa tobom u nadi da æe i ti biti iskrena sa
mnom. Pre èetiri sata, kada sam ruèao sa gospodinom Berdenom, raspravljali smo o
tom èoveku koga ti zove Piter..."
Prekinula ga je. ,,0n se zove Piter."
,,Dobro. Zove se Piter", rekao je Berden. ,,Moram da priznam da sumnjam u to da
Piter uop te postoji. Niko od tvojih kom ija nije video da je neko te veèeri do ao u v
a u kuæu. Skot Holovej tvrdi da nije dolazio. Do la je samo Dorkas Yinter i donela v
eèernje novine, ali nije ulazila. Gospodin Yeksford je pomislio da taj Piter si-
gurno postoji, jer je verovao da je nemoguæe da si ga ti izmislila. Pa ipak, mog
la si da izmisli èoveka po imenu Piter, ali ne i stvari koje je rekao i uradio. P
re svega za-to to je znao kako se pravilno izgovara Pasingem. ta ima da ka e o svemu t
ome?"
Spustila je pogled. ,,Ni ta. Sve je istina."
,,0pi i kako izgleda Piter", rekao je Berden.
,,0pisala sam ga. Rekla sam da je bio obièan, glupak."
298
Rut Rendel
,,Kako izgleda, Sofi?"
,,Visok. Ne ba vitak, poprilièno ru an. Imao je crve-no lice. Tamnu kosu, ali proæe
lav." Zaèkiljila je oèima, to-bo e nastojeæi da se seti. Jedan prednji zub je malo
pre-lazio preko drugog. Razvuèena usta. Mo da èetrdeset pet godina."
Opisala je svog oca. Ali ni u najbujnijoj ma ti, niti u najve tijem manipulisanju al
ibijima, Piter nije mogao bi-ti Rod er Dejd. U to vreme je bio u Parizu sa svojom e
-nom, a to su potvrdili portir u hotelu, turistièki vodiè, aviokompanija i paris
ka policija. Psiholog bi rekao da ni-je poznavala mnogo odras³ih mu karaca, i da j
e opisala svog oca zato to je njega najbolje poznavala, a najvi e ga je mrzela i pl
a ila ga se. Drugim reèima, èovek bi pomi-slio da je sposobna da poèini nasilan zl
oèin.
,,Sofi", rekao je Yeksford, ,, ta se dogodilo sa parèe-tom papira sa adresom koju
je Piter dao D ajlsu?"
To je nije pitao do sada. Izgledalo je neva no. Bio je iznenaæten kada je video ka
ko je jako pocrvenela. ,,D ajls ga je bado", rekla je.
Bio je sigurniji da je lagala vi e nego ikada ranije.
,,Da li si pogledala tu cedulju pre nego to ste odluèi-li da odete kod bake? Da l
i je bilo neèega u vezi s tom adresom to te je nateralo da odluèi da ode kod bake?"
,,D ajls je pogledao, ja nisam."
Klimno je glavom. Pogledao je Katrinu, a ona je, èini-lo se, bila u dubokom snu.
,,D ajls nije imao mobilni sa sobom. Pozvao je va u baku iz telefonske govornice. K
a-ko je znao broj?"
,,0na nam je baka. Podrazumeva se da smo znali njen broj telefona napamet."
,,Ni ta se tu ne podrazumeva, Sofi. Yidala si baku sa-mo jednom ili dva puta godi nj
e. Ranije si retko boravila u njenoj kuæi. Nesumnjivo si imala njen broj zapisan
u imeniku kod kuæe. Tvoji roditelji su ga verovatno imali u svom telefonskomime
niku, ali ti tvrdi da ste ti ili D ajls taj broj znali napamet?"
MAÈIÆI U UMI
299
Devojèica je slegnula ramenima. ,,Za to ne?"
,,Mislim da si odluèila da ode kod bake jo pre nego to si oti la iz ove kuæe. Mislim
da si na samom poèetku znala kuda ide ."
Nije odgovorila.
,,Ko je razgovarao s njom, ti ili D ajls?"
,,Bilasamtoja."
,,Dobro", rekao je Yeksford, ,,dosta za danas. Yoleo bih da poprièam sa gospodin
om i gospodom Brus, molim vas. G!de su oni?"
To je probudilo ili barem pomerilo Katrinu. Uspravi-la se na fotelji. ,,Moji rod
itelji su gore u svojoj sobi. Pope-li su se gore jer sam se svadala sa Rod erom. S
utra iona-ko idu kuæi."
Glas joj je postao nekako zastra ujuæe visok. ,,A ja idem sa njima. Idem sa njima
zauvek."
,,Povedi mog oca sa sobom", rekla je Sofi.
,,Nemqj da se pravi gluplja nego to jesi. Idem s nji-ma jer ga napu tam. Zar ti nije
jasno?"
,,Ti si zamorna." Devojèica je govorila grubo, ali je zvuèala upla eno. ,,A ta æe b
iti sa mnom? Ne mo ete me ostaviti samu sa njim."
Katrina ju je pogledala, a oèi su joj se ispunile suza-ma samosa aljenja. ,,Za to bi
h brinula o tebi? Ti nisi bri-nula o meni kada si pobegla, ni ti ni tvoj brat, k
ada sam mislila da oboje le ite negde mrtvi. Yreme je da poènem damislim o sebi."
Obratila se Yeksfordu. ,,Kada dete nestane ili bude ubijeno, ili samo mislite da
jeste, to obièno dovodi do to-ga da se majka i otac na kraju razvedu. To je prl
ièno uo-bièajeno. Zar niste primetili?"
Nije joj odgovorio. Mislio je na Sofi, mislio je brzo i pitao se.
,,0dlazimo ujutru, rano. Ako hoæete da razgovarate s mojim roditeljima, oni su u
D ajlsovoj sobi. Samo idi-te gore i pokucajte. Onu kuèku arlotu sam morala da smes
tim u sobu koju oni inaèe koriste. Naravno, ona
300
Rut Rendel
te gore i pokucajte. Onu kuèku arlotu sam morala da smestim u sobu koju oni inaèe
koriste. Naravno, ona mo e da spava samo u sobi u kojoj je krevet okrenut ka seve
ru. Sve æu to sutra ostaviti za sobom, ³wala bogu."
Yeksford je dao znak Berdenu da izade u hodnik sa njim. Kuæa je bila izuzetno ti
ha i izgledala je prazna. Verovatno da je Rod er izveo sestru negde napolje. Yeksf
ord je rekao: ,,Moramo to da re imo danas. Odve- æemo Sofi u tu drugu sobu, u trpeza
riju ili ta veæ, i ti je pitaj. Pitaj je direktno. Ne smemo da èekamo ni dan du e."
,,Ne smete to da uradite, Rejd , ona ima trinaest go-dina."
0 Bo e, dakle, ne mogu. Onda to mora biti u prisu-stvu majke."
Ali kada su se vratili Katrina je zaspala ili je makar ta-ko delovala. Legla je
sklupèana kao maèka, sa kolenima pod bradom, i rukama preko lica. Sofi je sedela
i zagle-dala se u svoju majku kao da je gledala neku divlju i-votinju, pitajuæi
se ta æe uèiniti sledeæe.
Yeksford je rekao: ,,Za to toliko ne voli oca, Sofi?"
Okrenula sam prema njemu, èini se nerado: ,,Jedno-stavno ga ne volim."
,,Sofi, èini nam se da si veoma dobro informisana o seksu. Pitaæu te otvoreno. D
a li je tvoj otac ikada poku- ao da te dodirne na nepristojan naèin?"
Njena reakcija je bila poslednje to je Yeksford oèe-kivao. Prasnula je u smeh. Ni
je to bilo suv ili cinièan smeh, veæ smeh nekoga kome je ludo zabavno, razdra-ga
ni smeh. ,,Svi ste vi obiène budale. To je i Matilda po-mislila, zato nas je pus
tila da ostanemo kod nje. Njen otac joj je to èinio kada je bila dete. Zato nas
je i pusti-la da ostanemo i zato nas je sakrila. Ja sam joj rekla isti-nu, ali m
islim da mi nije poverovala. On jeste gad, ali nije ba takvo dubre."
MAÈIÆI U UMI
301
Berden je bacio pogled na Katrinu. Nije se ni pome-riia. ,,Dakle, razlog to ne vo
li svog oca jeste to to se pla i njegove pa nje?"
,,Besna sam na njega jednostavno zato to nikada, nikada nije dobar prema meni. Vi
èe na mene i zanove-ta. Uvek mi popuje da treba da idem u sobu i da radim. I ne
mogu da dovedem prijatelje ovde, jer je to gublje-nje vremena, on tako ka e, uvek
treba da radim, radim, radim. Za poklone dobijam samo knjige, diskove i opre-mu
za kolu. Isto va i i za D ajlsa. Da li vam je to do-voljno?"
,,Da, Sofi", rekao je Yeksford. ,,Da, hvala. Reci mi jo ne to. Kada si baku obavest
ila o svom odnosu sa ocem? Odmah po ulasku u njenu kuæu? Istog dana, u nede-Iju?
"
,,Ne seæam se taèno kada, ali je to bilo pre nego to je D ajls oti ao. Bili smo prisu
tni svi troje: Matilda, D ajls i ja. Matilda me je pitala za to smo oti li od ku-æe, j
a sam joj rekla, a ona me je pitala da li je bilo neèeg ozbiljnijeg u onome to mi
je radio otac. Èula sam za te stvari, o tome se mnogo govori na televiziji, ali
to se ni-kada nije desilo meni i to sam joj rekla."
,,U tom sluèaju, ako je bila zadovoljna zbog toga to tvoj otac nije pravio ozbilj
nije probleme osim to je bio strog i pomalo grub, za to onda nije pozvala tvoje rod
i-telje ili policiju da im ka e gde si ili da si na sigurnom?"
Katrina je pomerila glavu i protegla se, oèito se pro-budila. Ili je samo iza la i
z nekakvog transa. Spustila je stopala na zemlju. ,,Na to ja mogu da odgovorim."
Kao to se de avalo svaki put kad bi progovorila, suze su joj se skotrljale niz lic
e. Ali sada nije grcala ili jecala, one su se jednostavno slivale niz obraze. ,,
Mogu ja da vam ka em za to je to uèinila. Uzela je moju decu da bi mi se osvetila. J
er sam joj rekla, kada je poslednji put bila ovde u oktobru, da im neæu dopustit
i da je opet vidaju. Nikada. Pa, kad odrastu, onda vi e ne mogu da ih spre-

302
Rut Rendel
èim, ali dok ive ovde sa nama, dr aæu ih odvojene ma-kar me to stajalo ivota."
,,Da li biste bili Ijubazni da mi objasnite za to niste dopu tali deci da vidaju bak
u?"
,,0na zna." Katrina je uperila svoj drhtavi prst u svoju æerku. ,,Pitajteje."
Yeksford je upitno pogledao u Sofi. Devojèica je bezobrazno rekla: ,,Ti im reci
ako eli , neæu ja da oba-vljam tvoj prljavi posao."
Katrina je povukla jedan rukav i njime obrisala vla- ne oèi kao maramicom. ,,Htela
je da ostane nedelju da-na. Moj mu ", s velikim prezirom je izgovorila te reèi, ,
,je rekao da æe biti sa nama nedelju dana. To nisam e-lela. Gledala je na mene s
visine, uvek je to radila, jer ni-sam pametna kao ona. Pa, treæeg dana sam se po
pela u Sofinu sobu da joj ka em da je njen profesor zvao i ot-kazao èas koji je tr
ebalo da imaju sutradan. Kada sam otvorila vrata od sobe, ona nije bila tamo, ni
je bila ni u D ajlsovoj sobi, i na kraju sam na la sve troje u Matil-dinoj sobi. Svi
su bili tamo, a Matilda je sedela na kre-vetu i pu ila d oint."
,,Gospoda Keri je pu ila marihuanu?"
,,To sam i rekla. Poèela sam da wi tim, pa, svako bi. Rekla sam Rod eru i on je pobe
sneo. Ali nisam èekala da vidim ta æe on uèiniti, rekla sam joj da mora da ide, s
ada i odmah. Bilo je veèe, ali je nisam e³ela u kuæi ni minut du e..."
,,Za to ne ka e ta je Matilda rekla, ne samo ta si ti rekla", rekla je Sofi cereæi se.
,,Rekla je da je sve to ra-dila da bi se opustila. Ako se nikada ne bismo opu tali
, rekla je, razboleli bismo se, i bili bismo suvi e bolesni da polo imo ispite. Rek³
a je da je bezopasno za sluèaj da i mi hoæemo da probamo, ali ona nije htela da
nam da, rekla je da sigurno imamo mnogo prilika da se toga do-èepamo sami. Ah, i
rekla je mom ocu da je govnar i da je i od nas napravio govnare."
jUAÈIÆUJ UMI
303
,,Prekini da koristi taj prljavi jezik", povikala je Ka-trin'a iz sveg glasa, a z
atim se obratila Yeksfordu mno-go ti e: ,,Èal< sam sama spakovala njene kofere, sv
u tu luksuznu markiranu odeæu sam strpala u kofere i osta-vila ih ispred ulaznih
vrata. Moj suprug joj je sve odbru-sio u hodniku, bilo je to pnti put da se usu
dio da joj se suprotstavi. Bilo je devet uveèe. Ne znam gde je odsela, verovatno
u nekom hotelu." Iznenada je wisnula na njega: ,,Ne gledajte me tako! Bila je s
tara ena, znam. A³i nije se tako pona ala, pona ala se kao davo, navlaèi-la moju decu
na droge..."
Sofi je zavr ila njenu reèenicu: ,,0no to hoæe da ka- e je da ona misli da nas je Mat
ilda sakrila zato to je htela da joj se osveti, a ja mislim da je u pravu."
,,Bila je to njena osveta", rekla je Katrina, sada veæ ridajuæi. ,,Bio je to nje
n naèin da mi se osveti."
Ne prvi put, Yeksford se pitao ta bi Ijudi koji tako pa-metno govore o ,,porodièn
im vrednostima" rekli za sce-nu kao to je ova. Ali, kada smo veæ kod toga, zar ne
bi on, da je bio na Katrininom mestu, uradio isto to i Ka-trina, èak mnogo smire
nije? ta je spopalo Matildu Ke-ri da uèini ne to to je vi e prilièilo tinejd erima èetir
puta mladim od nje? To je nesumnjivo bilo zato to je i sama koristila marihuanu,
verovatno je koristila godi-nama i redovno, i verovala je da je to bezopasno sr
ed-stvo za opu tanje.
Yeksford i Berden su oti li na sprat. Yeksford je mi-slio daje s³watio ko je taj ,
,Piter" i, uop teno govoreæi, ta se dogodilo te noæi, u trenutku kada je Sofi opisa
la svog oca. Ali sve mu je postalo kristalno jasno kada je Sofi poèela da insist
ira na tome da su ona i njen brat znali Matildin telefonski broj napamet. Shvati
o je da je èitava ta operacija bila bri ljivo isplanirana jo pre ne-go to su deca na
pustila Antrim.
304
Rut Rendel
Pokucao je na vrata D ajlsove spavaæe sobe i Dorin Brus je upitala ko je. Yeksford
se predstavio i ona je otvorila vrata. Njen mu je sedeo u maloj fotelji koju je
Yeksford odmah prepoznao, oèigledno su je doneli iz dnevne sobe. Knjiga koju je
èitao le ala je na krevetu. D ajlsovi religijsld simboli i posteri su nestali.
Yeksford je odmah pre ao na stvar. ,,Gospodine Brus, da li D ajls vozi kola?"
U strahu od zakona, kao i mnogi Ijudi njene genera-cije, njegova ena je odmah poè
ela da smi lja opravda-nja. ,,Rekli smo mu da ne sme èak ni da proba da vozi pre n
ego to dobije dozvolu i osiguranje i sve to. Obja-snili smo da je bilo u redu da
ve ba na starom aerodro-mu, ali neæe moæi da pola e vo nju sve dok ne napuni sedamnaes
t godina. I on je to razumeo, zar nije Edvine? Znao je da je u redu da ga Erik u
èi na starom aerodro-mu kada bi do li kod nas u posetu, i da æe morati da se uzdr i
od vo nje dok ne dode kod nas, to je bila prava poslastica za njega, ne to to je jedv
a èekao."
Da, naravno, stara pista kod Birningema, nekad ba-za Sjedinjenih Dr ava...
,,Vi ste ga izvodili svojim kolima zar ne, gospodine Brus?"
,,To mu je ispunjavalo vreme. A i ja sam u ivao. Mi svi u ivamo da poduèavamo druge,
zar ne? Bilo bi sa-svim drukèije kad bismo time zaradivali za ivot."
,,Nauèili bismo i Sofi takode", rekla je gospoda Brus, ,,ali ona nije htela da u
èi. Mislim da se radilo o tome da nije htela da uèi od dvoje matoraca. Pa, vi to
mo ete da razumete, zar ne?"
,,Mada, bio je dobar uèenik", rekao je gospodin Brus. ,,0n je u godinama kad dec
a najbolje uèe. D ajls vozi jednako dobro kao i ja, mo da èak i bolje."
,,Reci mu za paralelno parkiranje", rekla je njegova e-na. ,,Nikada nisam videla
da neko to tako dobro radi.
MAÈIÆTU UML
305
gao bi da vozi taksi u Londonu, rekla sam mu, ali, naravno, on æe raditi ne to mnog
o uzvi enije od toga, zar ne?" Pogledala je u Yeksforda. ,,0n hoæe, hoæe li
dragi?"
Razumeo je. ,,Siguran sam da hoæe."
,,0dlazimo sutra, a Katrina ide sa nama. Nadam se da je to samo privremeno. Iskr
eno, nikada nisam mario za Rod era, ali se jo nadam da to nije konaèan raskid. Nada
m se da neæe doæi do razvoda, zbog dece."
To bi bio drugi brak koji æe se raspasti zbog ovog sluèaja, rekao je Yeksford do
k su on i Berden silazili niza stepenice. Sofi i njena majka su jo uvek sedele ta
-mo gde su ih ostavili. Katrina je ponovo utonula u san. Sofi ju je netremice po
smatrala.
,,Rekla si da je Matilda odvezla D ajlsa na stanicu", rekao je Yeksford. ,,To je v
erovatno bila stanica Kin-gam?"
,,0dvezla ga je u Oksford."
,,A da li je iz Oksforda trebalo da ode na aerodrom Hitrou? Da li je treba³o da
stigne na domaæi let?"
Za trenutak je bila savr eno tiha. Onda je vrisnula iz sveg g³asa, pri èemu je pro
budila svoju majku: ,,Ne znam!"
Bilo je mokro i veoma mraèno, bila je to noæ bez zve-zda i meseca, mada jo nije b
ilo ni est uveèe. Yeksford i Berden su zastali u uækastoj svetlosti kraj uliène la
mpe.
,,0tac Skota Holoveja se zove Piter", rekao je Yeks-ford.
,,Kako znate?"
,,Ne seæam se kako, samo znam."
,,To ne bi mogao da bude Piter. Sofi bi ga prepozna-la. Zaboga, oni ive praktièno
vrata do vrata."
,,Ipak, hajde da saznamo malo vi e o tim Holoveji-ma."
MAÈIÆI U UMI
307
GLAYA 24
Piter Holovej nije lièio na ono to je obièno prihvaæeno kao tip ljubavnika, kao to
ni njegov sin neæe odgovara-ti tom tipu za nekoliko godina. Bio je dovoljno vis
ok ali i de mekast, sa licem okruglim kao mesec. Sedeo je vr-lo opu teno, kraj vatre
na prava drva, sa oljom nekog toplog mleènog piæa kraj sebe i sa novinama na kol
eni-ma. Izgledao je kao da je to njegovo prirodno stanje. Ni-jedna druga uloga n
e bi mu tako dobro pristajala. Skot i njegova sestra su takode bili u sobi. Svi
su sedeli za stolom, igrali su monopol. Ali, kada je gospoda Holovej sela u fote
lju do malog stoliæa na kojem je le alo sve-tloplavo pletivo, Yeksford se oseæao k
ao da je zalutao u neku reklamu iz èetrdesetih godina u kojoj se prikazu-je harm
onija porodiènog ivota.
Berden nije oklevao, bio je direktan. ,,Da li ste lièno poznavali D oanu Troj, gos
podine Holovej?"
Èovek se malo pridigao u fotelji, kao da zauzima od-brambeni stav. ,,Nikada je n
isam upoznao. Moja ena brine o tim stvarima."
,,Kojim stvarima? Obrazovanju dece?"
,,Sve to, da."
Yeksford je pogledao u deèaka. Monopol je bio pre-kinut, oèigledno Skotova elja,
jer je jedna od njegovih sestara jo u ruci dr ala èa u sa kockicama, dok je dru-ga de
lovala ojadeno. Sada se deèak okrenuo i pogledao u oca. Yeksford je o tro progovor
io: ,,U koliko sati si i ao kod Dejdovih, Skote?"
Dobro je da policajci nisu nosili oru je sa sobom. Mogao je tog trenutka da potegn
e pi tolj i ubije gospo-du Holovej. ,,Rekao vam je da nije i ao tamo." Uzela je
pletivo i poèela mahnito da trika. ,,Koliko puta treba davam to ka e?"
,,Skote?", rekao je Yeksford.
On jeste bio slika i prilika svog oca. Dodu e, nije bio toliko debeo - ne jo . Lice
mu je bilo okruglo, a oèi sit-ne. Praseæe oèi, tako su ih zvali, priseæao se Yek
sford. ,,Znam da si bio tamo, Skote."
Deèak je ustao. Stajao je ispred Yeksforda. Moguæe je da u koli koju je pohadao p
ostojalo pravilo da deca ustanu kada im se nastavnik obraæa.
,,Kada si bio tamo?"
,,Tamo sam oti ao uveèe. Bilo je, ne znam koliko sa-ti, mo da oko devet ili malo ran
ije." Rekao je majci: ,,Ti i tata ste gledali televiziju. Oti ao sam do njihove ku
æe. Svetla su bila upaljena, znao sam da su tamo. Njena ko-la su bila tamo."
,,Èija kola, Skote?", upitao je Berden.
,,Gospodice Troj, D oanina."
 1 predomislio si se, odluèio si da ne ude unutra ka-da si video njena kola? Zbog è
ega? Ona je bila i tvoja nastavnica, zar ne?"
Nije odgovorio, ali je pocrveneo. Crvenilo se pro i-rilo po celom licu tako da je
na kraju izgledao kao sve- a govedina. Poput deteta koje je duplo mlade od njega,
promucao je: ,,Jer sam je mrzeo. Drago mi je da je mr-tva", i pre nego to su suze
, koje su mu veæ navrle na oèi, uspele da poteknu, on je izjurio iz sobe.
,,Na la je novog", odjeknule su Dorine reèi dok je ulazio na vrata.
,,Ko je na ao novog?"
,,Izvini, nisam bila sasvim jasna. Silvija ima novog èoveka. Dovela ga je ovde n
a piæe. Bili su na putu za, pa, politièki sastanak. Trebalo je da bude neko pred
avanje. Novi putevi nove levice, ili ne to slièno."
Yeksford je krgutao zubima. Sru io se nasred sofe.
308
Rut Rendel
,,Pretpostavljam da je visok, zgodan, glup i na smrt dosadan, zar ne? Ili je mr av
, zubat, genijalan i nepri-stojan?"
,,Ni ta od toga. Pomalo lièi na Nila. Tih je. Ume da proceni situaciju. Ah, da, i
predaje politièku teoriju na Ju nom univerzitetu."
,,Kako se zove?"
,,D on D ekson."
,,Pa, drugaèiji je. Nije valjda marksista? Ne, u ovim vremenima! Ne u dvadeset p
rvom veku!"
,,Ne znam? Kako ja to da znam?"
,,Pitam se ta æe Nil da ka e", rekao je Yeksford tu- no. Nadao se da je taj èovek zan
imljiv u dru tvu, da ni-je dosadan, da æe biti dobar prema deci. Ali on se uvek tr
udio, premda ne uvek uspe no, da ne brine o stvarima koje ne mo e da promeni. Verova
o je da ga njegove æer-ke vole, ali ni ta to bi on mogao da ka e ili uradi njima vi e n
ije znaèilo. U svakoj njihovoj porodiènoj raspravi one su se pozivale na uobièaj
eni argument da roditelji ne razumeju decu, a ko mo e da tvrdi da to nije istina?
Dora je nastavila da èita knigu. Ponovo je svoje mi-sli usmerio na Dejdove. Njih
ovi porodièni problemi bi-li su daleko od uobièajenih. Dok je o tome razmi ljao sa
m i u ti ini, pitao se da li je to prvi sluèaj da jedna ba-ka upoznaje svoje unuke
, tinejd ere, sa drogom. Bio je spreman da Matildu, mrtvu Matildu, odbrani pretpo
stavkom da je to verovatno uèinila zato to je zaista ve-' rovala da marihuana mo e
delovati terapeutski za tu decu koja su bila pod velikim stresom. Sama je toliko
dugo koristila marihuanu, mo da je èak i imala medi-cinske razloge za to, na prim
er artritis, i ne samo da joj marihuana nije kodila, veæ joj je ubla avala bol. Sad
a se setio blagog mirisa marihuane, ne vi e od traèka, ko-ji je osetio kada je pro l
a kraj njega na izlasku iz kance-larije.
Uostalom, toj deci se sigurno svakog dana pred ula-zom u kolu nude mnogo jaèe i o
pasnije droge. Narav-
MAÈIÆI U UMI
309
no, to nimalo ne opravdava Matildu, i nije ni èudo da su roditelji pobesneli. Ka
trina ju je oterala iz kuæe, a njen rodeni sin je podr ao svoju enu. Veæ je bila no
æ. Vero-vatno je padala ki a. Sigurno nije mogla da nade taksi u okolini Lindherst
Drajva i Kingston Gardensa. Morala je da hoda, da nosi te kofere, daleko, do ta
ksi stanice ili do najbli eg hotela. Yeæina starih ena bi se ozbiljno uznemirila, a
li Matilda nije bila poput veæine ena. Mo-ra da se naljutila, pobesnela ili, kako
bi Katrina rekla, pocrvenela od muke. I na kraju im se osvetila.
Da li se i Skot Holovej osvetio? Gotovo sigurno da nije. Sve to je Yeksford za sa
da mogao da zakljuèi jeste to da su D oana i deca bili u kuæi u devet uveèe, a da
je drugi Piter u tom sluèaju, pored Bakstona, u to vreme gledao televiziju sa sv
ojom enom.
Pre nego to je imao priliku da narednog dana porazgo-vara sa Berdenom, ne to se dog
odilo. Neko ga je pose-tio. Kako je uspela da prode obezbedenje na ulazu, to nij
e znao, ali je petpostavio da je to bilo zato to nisu imali dovoljno zaposlenih.
Svi iskusni Ijudi su bili od-sutni zbog gripa, a na njihova mesta do le su privrem
e-ne zamene u toj mre i koja je njega odvajala od javno-sti. U la je unutra, a devoj
ka koja joj je pokazala put od ulaza predstavila ju je kao gospodicu Yird iniju Pa
skal. Yeksford nikada nije èuo za nju. Primetio je - bilo je to jaèe od njega -
da je mlada, jo uvek u. dvadesetim, i upadljivo lepa. Pored svega toga, besprekor
nih crta li-ca, duge crvenkastozlatne kose, spektakularnih nogu i fantastiène fi
gure, Yeksford je primetio ne to drugo, nekakvo mraèno ludilo u njenom praznom pla
vom po-gledu i rukama koje je grèila i kr ila.
,, ta mogu da uèinim za vas, gospodice Paskal?" Da po alje po bolnièare u belim mant
ilima sa inek-cijama za smirenje? Sela je na ivicu stolice, ali odmah poskoèila,
zatim spustila ruke na njegoy sto i nagnula se
310
Rut Rendel
prema njemu. Mogao je da oseti ne to u njenom zada-hu, miris nekog slatkog bezalko
holnog piæa. Glas joj je bio sladak, kao i miris, ali grèevit i isprekidan.
,,Morate da znate, on eli da vi znate. On ju je ubio."
,,Koga je on ubio, gospodice Paskal i ko je to 'on'?"
,,Ralf. Ralf D enings, moj verenik."
,,Ah."
,,Imao je tajni sastanak sa njom. Bila je to zavera. Planirali su da me ubiju."
Poèela je da drhti. ,,Ali su se posvadali oko toga ka-ko to da izvedu, i on ju j
e ubio."
,,D oanu Troj?"
Yeksford je za alio to je izgovorio to ime. Yird ini-ja Paskal je kriknula, a taj kri
k je bio ne to izmedu i-votinjskog ropca i Ijudskog vriska, a zatim je nastavila da
vri ti. Za trenutak nije znao ta da radi. Niko nije u ao u kancelariju. Odr aæe im lek
ciju zbog toga, èim uspe da je se otarasi. Ali ona je stala isto tako naglo kao t
o je poèela i zavalila se u stolicu. Kao da je u tom na-padu besa ne to izletelo n
apolje, pa je za izvesno vreme mogla da ostane mirna. Nagnula se preko stola i o
n ju je pogledao u oèi koje su, makar po boji, izgledale kao normalne Ijudske oè
i.
,,Te noæi ju je ubio, mogu da doka em da nije bio sa mnom. Mogu da doka em ta god tre
ba. Pregazio ju je svojim kolima, znate. Njena krv je bila na toèkovima. Osetila
sam miris. Tako znam da je njena, mirisala je na nju, prljavo, smrdljivo, odwat
no."
Ovakvim Ijudima èovek treba da povladuje. Barem je nekad bilo tako. Mo da u ovom v
remenu psihijatrije to vi e nije istina. S druge strane, nije moglo da teti. ,,Gde
je on sada? Da li je kod vas kuæi?"
,,0ti ao je. Napustio me. Zna da æu ga ubiti ako ostane. Pregazio ju je ispred na e
kuæe. Ona je do la da me poseti. Mene!" Zatim je taj sladak glas poskoèio za
MAÈIÆl U UMI
311
oktavu. ,,Ubio ju je da bi je spreèio da dode kod mene. Yozio je napred-nazad pr
eko tela sve dok kola nisu bila skroz umrljana. Krv, krv, krv!" Pevala je te reè
i, a zatim poèela da vri ti. ,,Krv, krv, krv!"
U tom trenutku Yeksford je pritisnuo alarm koji se nalazio na podu ispod njegovo
g stola.
,, ta se onda desilo?", pitao je Berden pijuckajuæi kafu.
,,Utrèala je Lin sa jo nekoliko uniformisanih Ijudi koje nikad ranije nisam video
. Medu njima je bila i jed-na ena. Yird inija se nije opirala, mada je pljunula Lin
u lice. Rekao sam da æu pozvati Krokera, ali su oni veæ pozvali doktora Akandu.
"
,,Da li je oduvek bila takva ili je sve to sa D oanom potpuno izludelo?"
,,Ne znam. Najya nije za tog nesreænog D eningsa je da ju je konaèno ostavio. To je
veæ treæi par koji se ra-stao tokom sluæaja Dejdovih."
Jznenadilo bi me da D ord i Efi Troj budu èetvrti i³i D a ub i Telda Rajt."
Yeksford je uspeo da se osmehne. ,,Èudno, zar ne? Je-dina pametna misao koju je
Katrina Dejd do sada izgo-vorila jeste da je uobièajeno za parove da se rastanu
ka-da im nestanu deca ili kada budu ubijena."
,,Èovek bi oèekivao da ih takav gubitak zbli i", re-kao je Berden.
,,Ne znam. U toj situaciji poku avaju da se oslone jedni na druge na naèin na koji
 nikad ranije nisu èinili. A ona osoba u paru koja je uvel< izgledala jaka, izdr l
ji-va ili puna optimizma, poka e da zapravo nije ni ta od svega toga. Ispostavi se d
a je ona jednako slaba i bespo-moæna kao i ona druga, i Ijudi napokon s³wate da
su go-dinama iveli u iluziji."
312
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
313
,,Mo da, ali to nije ono o èemu ste eleli da razgova-ramo?"
,,Ne, elim da razgovaramo o D ajlsu. Sada je veæ prilièno oèigledno da je Sofi izmi
slila Pitera. Verovatno ga je smislila na putu od Gloster ira. Siguran sam da Mati
ldi ni ta nije rekla o tome. Dakle, za koga je Matil-da verovala da je ubio D oanu?"
,,Ko god da je - vozio je kola. Neko ih je vozio."
,,D ajls vozi."
Berden nije ni ta rekao, samo je podigao obrve.
,,Izgleda zapanjeno, a nema razloga za to. Zna kakva su deca, ima troje dece. Sigura
n sam da i tvoja najmlada æerka veæ govori o danu kada æe joj biti dozvo-Ijeno d
a vozi kola. Sva deca po ele da voze kola u tre-nutku kad prohodaju. D ajls je mo da v
erski fanatik, ali on nije izuzetak. Njegov deda Brus ga je nauèio da vozi na pi
sti starog aerodroma."
,,Mogao sam da pretpostavim", rekao je Berden po-stideno.
Yeksford je slegnuo ramenima. ,,Samo su njih dvoje oti li iz Antrima, D ajls i Sofi.
Sofi i D ajls. To je sve. Sa telom u kolima. Mo da u gepeku. I znali su sve vreme d
a æe otiæi u Triniti Lejsi kod Matilde. Znali su da je ona kul. Seti se da je pu i
la marihuanu."
Berden se suvo nasmejao. ,,Izgleda da ta religija ni-je ba mnogo uticala na deèak
ov moral. A to se tièe de-vojèice..."
,,Tako ih vidi , zar ne? Ja ih vidim kao rtve, zaista kao maèiæe u umi."
,,Ali ni ta od svega toga nam ne poma e da zakljuèi-mo ta je Matilda uradila sa D ajlso
m." Bio je to jedan od trenutaka kada bi Berden skoro izgubio strpljenje sa Yeks
fordom. ,,Mislim, gde je on sada? Gde ga je skloni-la? Kod nekog prijatelja za k
oga mi ne znamo? Koji pri-jatelj bi pristao da sakrije deèaka koji je ubio enu...
"
,,Èekaj malo. Da li misli da je Matilda znala da je D ajls ubio D oanu Troj?"
,,Ili je to uradila Sofi. Ali Matilda nije sakrila Sofi. Ako tom prijatelju nije
reèeno da je D ajls ubica, ta mu jereèeno?"
,,Bog sveti zna", rekao je Yeksford. ,,Bilo je to u po-nedeljak, a D ajlsova slika
je bila u svim novinama veæ u sredu. Brzo bi ga prepoznali."
Berden je slegnuo ramenima. ,,Ipak, to mora da je bio blizak Matildin prijatelj
kad je pristao da ga sakrije. To je sigurno tako, i on je sigurno jo ovde. Nije m
ogao da ode iz zemlje. Pa, mogao je da ode u etland ili na Kanalska ostrva ili u
Irsku, ali ga njegova tetka u Alste-ru ne bi primila. Pa, koga on jo ima u Irskoj
?"
Yeksford se naglo okrenuo prema njemu. ,, ta si to rekao? 0 Irskoj? Ka i opet."
,,Samo sam rekao Irska. Ne, Alster."
,,Polako. Ne mrdaj. Ne to mi je sinulo. Pretpostavi-mo da britanski dr avljanin rode
n u Severnoj Irskoj mo e da dobije duplo dr avljanstvo... Pozvaæu Irsku ambasadu."
Pozvao je Dejda koji je bio iznenaden, ba kao i Berden pola sata ranije. ,,Da li
D ajls ima irski paso ?"
Dejd je zare ao kada je èuo Yeksfordov glas. ,,Vidim da ste zaboravili da je danas
subota?" Zatim je mrzo-voljno odgovorio: ,,Da, ima. S obzirom da je roden u Se-
vernoj Irskoj, ima na to pravo, a kada je polo io prijem-ni za upis u kolu - a rezu
ltati su bili izvanredni - ja sam ga prijavio za irski paso . To je on eleo. Bog zn
a za to. Slu ajte, ne mislte valjda je sve ovo isplanirao jo pre èetiri godine?"
,,Sumnjam u to, gospodine Dejd. Verovatno je samo mislio da bi moglo da bude kor
isno. Yoleo bih da ste mi rekli za taj paso ranije. Za to niste?"
,,Pod jedan, zaboravio sam na to, a pod dva, nisam pretpostavio da moj sin mo e da
se pona a na naèin na
314
Rut Rendel
koji se pona ao i da radi stvari koje je uradio. Sledeæe to æete mi reæi je da je o
n ubio tu kuèku D oanu Troj."
Yeksfordnije odgovorio. ,,Gospodine Dejd, potrebna mi je va a dozvola da pretra im k
uæu va e majke. U sa-radnji sa gloster irskom policijom."
Na njegovo iznenadenje, Sofi je podigla slu alicu na drugom telefonu. Èuo je kako
se podi e slu alica, a za-tim je èuo njeno disanje. ,,Pretra ite ta god hoæete to se men
e tièe", rekao je Dejd. ,,To mesto neæe biti moje sve dok ne dobijemo potvrdu te
stamenta. Hoæete da pi-tam advokata moje majke?"
Nikada do sada nije bio tako predusretljiv. Mo da je oèaj omek ao njegovu prirodu, m
ada Yeksfordu isku-stvo govori da tako ne to nije moguæe.
,,Ako biste bili Ijubazni."
,,Mogu li da znam ta tra ite?" Osetio je sarkastiènu notu u tom tobo e Ijubaznom glas
u.
,,Biæu iskren sa vama", rekao je Yeksford, ,, elim da pronadem va eg sina. A to bi b
io dobar poèetak."
,,0na zna." I Dejd je èuo disanje. ,,0na zna gde je D ajls."
,,Ne znam!", wisnula je Sofi iz sveg glasa.
,,Izvukao bih ja to iz nje da ne znam da biste se vi okupili oko mene kao razjar
eni psi ako bih je samo tak-nuo."
Na putu do Matildine kuæe, u pratnji dva policajca iz Gloster ira, Yeksford je æut
ke sedeo u kolima i razmi- ljao o svojoj poslednjoj poseti tom mestu. Sve vreme do
k je razgovarao s Matildom, Sofi je bila u kuæi, sakri-vena, i potajno se smejal
a. Zar neko mo e da ih okrivi za to to nisu ni pretpostavili da bi jedna baka sakri
la svoje unuke od njihovih roditelja, od svog rodenog si-na? Ali trebalo je da b
ude pronicljiviji i da ni ta ne uzi-ma zdravo za gotovo. Ipak, sve do pre nekoliko
dana i-veo je u zabludi da nijedna socijalna radnica koja ima
MAÆIÆI U UMI
315
tako mnogo iskustva s porodiènim nasiljem ne bi do-zvolila sebi da nastavi da ivi
sa èovekom koji ju je veæ jednom udario.
Duboko je uzdahnuo i to je privuklo pa nju Berde-na. ,,0raspolo ite se, to mo da nije
istina. Skoro smo stigli."
Matildina kuæa je veæ izgledala kao da u njoj niko ne ivi, unutra je bilo zagu ljiv
o, bez dovoljno vazduha, i bilo je veoma hladno. Niko nije razmi ljao o moguæno-st
i da cevi budu zamrznute i iskljuèili su centralno gre-janje. Yeksford je predlo i
o da Berden i jedan od glo-ster irskih policajaca poènu pretragu u prizemlju, a da
on i drugi policajac odu na sprat.
Najveæi problem bilo je to to uop te nisu znali ta su tra ili. Verovatno je mislio da
æe im veæ biti jasno kad to ne to nadu. Jedna stvar æe voditi do druge. Pa- nju su m
u privukle Matildine fotografije kojih je na spratu bilo mnogo vi e nego u prizeml
ju. Barem je pret-postavio da su Matildine, mada nisu lièile na one foto-grafije
koje su je proslavile. Na zidu du stepeni ta visi-le su panorame nekog grada sa ve
likom gotskom kate-dralom sa dve visoke i picaste kule. Bio je to isti grad kao i
onaj na litografiji u predsoblju koju je primetio poslednji put. Izmedu njih na
lazila se fotografija vero-vatno istog grada, samo to je ovog puta katedrala ima-
la kupole.
Bilo je to gubljenje vremena. Oti ao je u g!avnu spa-vaæu sobu, Matildinu. Pa nju je
prvo usmerio na or-man. Pregledao je d epove jakni i kaputa, ali nije na ao ni ta. Za
tim je pretra io fioke na stolu i komodi. Matil-da Keri nije èuvala pisma. Ako su t
u i bili neplaæeni ra-èuni, izvodi iz banki, èekovne knji ice, polise osigura-nja
i svi drugi simboli moderne papirologije, njih je ne-sumnjivo uklonila advokatsk
a firma koja je bila izvr i-lac testamenta koji je pomenuo Rod er Dejd. Yeksford nik
ada nije video tako prazne fioke. Na stolu je prime-
316
Rut Rendel
tio èetiri hemijske olovke i jedno penkalo, kao i onu za-starelu teènost, mastil
o u tamnoplavoj boci.
Pregledao je dva ormana i dve komode, ali tu je sve bilo uredno slo eno, odeæa koj
a je uredno visila na ve- alicama, uredno slo ena odeæa, crne svilene èarape, bez dr
ugih sitnica koje starije gospode obièno vole kao to su kesice s lavandom ili suv
e ru ine latice. U gornjoj fioci video je kreme i losione, ali ne i minku. Matilda
Keri je nesumnjivo odluèila da prestane da koristi kar-min i senku za oèi. Nije m
u ba bilo jasno ta ga je na-teralo da otvori teglicu sa etiketom - hidmtantna krem
a. Mo da zato to je etiketa izgledala pohabano, kao da je bila veæ dugo u upotrebi.
Odvrnuo je poklopac i ugledao braonkasti, vlaknasti puder. Miris je bio nepogre i
v. Bi-la je to marihuana.
Pa, to je i oèekivao da pronade. To je samo potvrdi-lo ono to su mu Dejdovi veæ r
ekli o Matildi. U donjoj fioci prona ao je ne to to mu je govorio da je, uprkos marih
uani, Matilda ipak bila Ijudsko biæe: tanka uplete-na crna svilenkasta kosa, oèi
gledno odseèene dok je bi-la u pletenici. Èija je to kosa? Sofina? arlotina? Ali
So-fina kosa je bila smeda, a arlotina svetlija. Yeksford je bio siguran da je to
bila Matildina kosa. Odseèena mo- da pre ezdeset ili sedamdeset godina i sve vreme
èu-vana. Ali kosa nikad ne truli, ne raspada se, dok se zu-bi krune a nokti pre
tvaraju u prah...
Obratio je pa nju na knjige i usredsredio se na nji-hov sadr aj. Nikad mu nije bilo
jasno kako to da poli-cajci, kad sprovode ovakvu vrstu istrage, samo pogleda-ju
knjigu, otvore i protresu je, a ne obraæaju pa nju na njen sadr aj i na to ko je knj
igu napisao. Nikakva sum-njiva dokumenta nisu bila skrivena u tim knjigama. Na-i a
o je na Kobetovo Jahanje u divljini i Prirodnu istoriju Selborna Gilberta Yajta.
Bilo je tu ne to od Tesigera, Kinglejka i Sedam stubova mudrosti T. E. Lorensa. S
a-svim neobièno, pored nje je stajala neka deèija knjiga
MAÆIÆI U UMI
317
na èijim je koricama bila nacrtana maèka, dok je naslov bio na nekom nepoznatom
jeziku.
Oti ao je do drugih spavaæih soba. U jednoj od njih je gloster irski policajac pa ljiv
o vadio neke male pred-mete iz fioke, èetku, par razglednica, jednu audio kase-t
u, tubu neke pomade koju je kozmetièka kompanija delila kao ,,besplatan" poklon,
i stavljao ih na vrh ko-mode. Kao i one u glavnoj spavaæoj sobi, knjige u ovim
sobama nisu skrivale nikalcva dokumenta ili fotografije, uglavnom su to bile tur
istièke knjige. Poèeo je da ih va-di, jednu po jednu, u potrazi za nekim papirom
ili kar-tom koja je mo da ostala skrivena medu stranicama, ali takde je uhvatio s
ebe kako se, kao to je uvek èinio, udubljuje u njihov sadr aj.
Fotoaparati su se sigurno nalazili u predsoblju, kao i negativi. Da se jo uvek al
<tivno bavila svojom umetno- æu, Matilda bi sigurno imala i digitalni fotoaparat,
po-red onog konveiicionalnog, kako se veæ naziva ta vrsta. ta je oèekivao da æe n
aæi u ovoj komodi. Mo da blago koje nije uspeo da pronade u njenom stolu. Ali tu n
ije bilo nièega. Ve , tri para grilonki, neobuèenih i jo uvek neotpakovanih. Matild
a je obièno nosila pantalone, a uz njih bi nosila dokolenice. I njih je tu bilo,
mnogo njih, skoro sve od fine crne svile. Berden je u prizemlju prona ao fotoapar
ate. Bili su u zasebnom ormanu za-jedno sa stalcima. Ali to je bilo sve to su usp
eli da pro-nadu, pored jednog adresara s velikim brojem praznih stranica. Radozn
alo je posmatrao mnoge telefonske brojeve èiji su pozivni brojevi govorili o tom
e da su u pi-tanju Ijudi koji ive u inostranstvu. Matilda je imala vi- e prijatelja
u inostranstw, ali mo da ipak neæe morati da poziva sve te brojeve ponaosob, mo da
ipak postoji lak i naèin...
318
Rut Rendel
Ovog puta, premda umoran, mora da ode u Antrim. Ni ta neæe postiæi telefonskim raz
govorom. U kuæi se veæ primeæivalo odsustvo ene - a na Sofi nije mogao da raèuna.
Yideli su se ostaci poruèene hrane iz restorana koju su oèito jela dva jedina it
elja ove kuæe, plastièna ambala a, masni papir kao i o tar miris zaèina koji se oseæ
ao u pra njavoj dnewioj sobi. Rod er Dejd je smr-deo na beli luk i neko zaèinjeno je
lo. Udaljiv i se par koraka od njega, Yeksford se obratio Sofi: ,,U kuæi tvo-je ba
ke nalazi se deèija knjiga na skandinavskom jeziku, a tu su bile i neke fotograf
ije, oèigledno da ih je ona sni-mila, grada koji izgleda da bi mogao biti negde
u sever-noj Evropi. Mo e li da mi ka e ne to o tome?"
,,Nisam znala za to", rekla je Sofi i on joj je povero-vao, ,,nikada nisam videl
a knjigu i nisam primetila sli-ke."
,,Jezik je verovatno vedski", rekao je Dejd. ,,Moj oèuh, pretpostavljam da tako t
reba da govorim o nje-mu, ivi u Svedskoj. Jedva da ga poznajem. Sreo sam ga samo
jednom. Yenèali su se tamo, a moja majka je ta-mo odlazila par puta godi nje, ali
sve je to prestalo ka-da je napunila sedamdeset pet godina. Koliko ja znam, u me
duwemenu su se mo da i razveli."
Yeksfordu je bilo neobièno da zamisli da neko ne poznaje supruga svoje majke i d
a èak i ne zna da li se njegova majka razvela ili ne. Ali je verovao Dejdu. To j
e bilo tipièno za njega. Verovatno bi bilo beskorisno da ga pita gde u vedskoj ta
j èovek ivi, ali nije imao ta da iz-gubi i poku ao je.
,,Rekao sam vam. Mislio sam da sam bio jasan. Sreo sam ga samo jednom. Sve to zna
m je da se zove Filip Trent-Keri - to je devojaèko prezime moje majke - a nekada
je bio vanredni profesor na nekom univerzitetu.
,,Nije bio na sahrani va e majke."
,,Ako hoæete da ka ete da mu niko nije javio, niste u pravu, po obièaju. Moja sest
ra je poku ala da mu jayi, zatim mu je poslala mejl. Da li je on dobio taj mejl il
i ne,
MAÆIÆI U UMI
319
mi ne znamo. Verovatno jednostavno nije hteo da doæte. Mo da je i on mrtav."
Pozvao je arlotu Mekalister, ali je dobio poruku na njenoj sekretarici. Pomislio
je da mo da poku a da pro-nade njenog mu a, visokog oficira u vojnoj policiji, ali ond
a je odluèio da je bolje da poku a na internetu. Ne-ki pametni slu benik u stanici æ
e veæ uspeti da pronade Filipa Trenta. Znao je da je sam nesposoban za to. Mo-ga
o bi samo da pronade sve univerzitete u vedskoj u nekoj enciklopediji, ni ta vi e od
toga. Stokholm, Upsa-la, Lund... Mlada ena sa diplomom fakulteta za kom-pjutere r
ekla mu je da je to lak zadatak za nju, podra-zumevajuæi da je ona sa svojim tal
entom bila kadra da uèini mnogo vi e od toga. Odmah se bacila u potragu po interne
tu.
Krenuo je kuæi pe ke. Planirao je da veèera, da sa-slu a najnovije vesti o SiMjinom
novom deèku - nadao se da æe to ovoga puta biti prijatna prièa - i da se kasni-j
e vrati u kancelariju po rezultate. Padala je sitna ki a, poput rose koja je lebde
la u vazduhu, pre vla na nego mokra, i ote avala je disanje. Ugledao je Dorkas Yinte
r. Obmotana u nekoliko slojeva ki nog ogrtaèa, raznosila je veèernje novine, i tek
to je skrenula sa Kingston Gardensa u njegovu ulicu. Gurala je veliku crvenu pla
-stiènu torbu sa novinama u neèemu to je lièilo na ko-lica iz samoposluge. Ki a je
bila poput magle, Ijudske prilike bilo je nemoguæe razaznati, pretvarale su se u
sablasne oblike poput figura na istro enom televizij-skom ekranu.
Yeksford je veæ bio sasvim blizu devojèice kada je video da to uop te nije bila de
vojèica, veæ vlasnil< pro-davnice novina. ,,Dobro veèe", rekao je. U prvi mah èo
-vek ga nije prepoznao, a zatim se setio: ,,Ah, dobro ve-èe, nije ba prijatno veè
e, zar ne?"
,,Gde je Dorkas?"
320
Rut Rendel
UMI
321
,,Ima èas voline, a veèeras nisam uspeo da prona-dem nikogdrugog."
,,Ako imate malo vremena", rekao je Yeksford, ,,hteo bih da vas pitam ne to. Seæat
e se ispovedne kon-gregacije pro log jula? Bi³i ste tamo?"
,,Naravno da sam bio", bilo je zanimljivo posmatra-ti kako je jednostavan trgova
c Kenet ,,Hobab" Yinter odjednom postao sav va an i pompezan kada se poveo razgovo
r o crkvi Dobrog jevandelja. ,,Uvek sam prisutan na znaèajnim crkvenim manifesta
cijama. Ja sam jedan od stare ina, seæate se?"
,,Da, dobro, mo ete li da mi ka ete kako je D ajls Dejd oti ao u Pasam Sind en te noæi i k
ako se vratio u Kin-gsmarkam?"
,,Mislite, kojim prevozom? Zapravo, mogu da vam ka em, po to sam i sam bio u to ume an
. Nije bilo slo-bodnih kola da povezu deèaka. Mnogi na i èlanovi, mo-rate da razum
ete, dolaze na kongregaciju pravo s posla. Gospodica Mudi je oti la s njim vozom o
d Kingsmarka-ma do Pasingem Parka, a zatim taksijem do Pasingem Hola. U povratku
sam ga ja povezao kolima."
,,Da li je bio uznemiren? Nervozan?"
,,Ko, D ajls Dejd? Nikako. Bio je sreæan i rastereæen, neko bi mo da rekao i razdrag
an."
,,Zaista? Tek to je priznao grehe koje je imao da prizna. Mora da je bilo postide
n zbog toga, uznemiren, pred èitavom kongregacijom koja je pevala."
,,Nikako", rekao je Yinter ponovo, ovog puta Ijuba-znije. ,,Ljudi se oseæaju pro
èi æeno i oslobodeno. To je vrsta psihoanalize koja dolazi od boga. D ajls se oseæao
oslobodeno po prvi put u ivotu, kao to je sluèaj s Iju-dima koji upoznaju boga po
sle proèi æenja."
,,Hvala", rekao je Yeksford. ,,Pomogli ste mi. Mogao bih i da uzmem svoj primera
k novina, tako da ne mora-te da ih donosite."
Yinter je, osmehujuæi se, pru io Yeksfordu Kin-asmarkam ivning kurijer rukom u mok
rim vunenim ru-kavicama. ,,Pa, laku noæ onda." Opet je bio normalan
èovek.
Yeksford je pro etao do kuæe, zami ljajuæi kako se oseæao D ajls Dejd na tom putovanju
kolima. Mora da je ispovedio nekakav greh, mo da neku nespretnu i ne-zadovoljavaj
uæu seksualnu avanturu koju je mogao da ima petnaestogodi nji deèak, a mo da je priz
nao i tinej-d erski kradu u prodavnici, kao i poneki d oint. Zatim, posle sveg tog u
rlikanja, vikanja i pevanja, putovao je kuæi, ste njen nesumnjivo izmedu Plamerovi
h, posma-trajuæi leda gospodina i gospode Yinter. I bio je razdra-gan? Mo da su mu
njegovi saputnici u kolima èestitali i izazvali u njemu neku vrstu euforije? Bi
lo je to jedino obja njenje koje mu se èinilo razumno.
Yratio se u svoju kancelariju oko osam i veæ posle pet minuta u la je ena sa kompju
terskom diplomom dr e-æi u ruci nekoliko listova hartije formata A4 na kojima je b
ilo od tampano ne to to je oèigledno sldnuto sa in-terneta.
Filip Trent nije mrtav, zdrav je i ivi u Upsali. Nje-govog imena nije bilo u Mati
ldinom adresaru. Mo da nijedna ena ne bi unela mu evljev telefonski broj u svoj lièni
adresar, èak ni ako ive odvojeno. Verovatno ga je znala napamet.
MAÈIÆI U UMI
323
GLAYA 25
Mogao je da oèekuje samo led i sneg na toj severnoj strani sveta. Trebalo bi da
bude sreæan to su ga uop te poslali. Za policajce je prava poslastica kad ih po alju
u inostranstvo, samo to je on neza³walno razmi ljao da bi, buduæi da je tek mart, b
ilo bolje da su ga poslali u Italiju ili u Grèku. Mo da èak i ju nu paniju, gde se Be
rden spremao da otputuje na dve nedelje.
Ali bila je to vedska. Uspeo je, napokon, da se èuje telefonom sa Filipom Trentom
. I posle jednog kratkog razgovora znao je da je ovog puta bio u pravu. Stari èo
-vek je govorio istim onim akcentom kao gospodin and-Gib, biv i vlasnik Pasingem Ho
la, ali je Trentov akcenat bio bla i i - premda mu je engleski oèigledno bio mater
nji jezik - pomalo je intonirao reèi kao neko ko veæ godinama koristi prevashodn
o vedski jezik. Pri-znao je, bez ikakvog oseæaja stida ili krivice, da je D ajls De
jd odseo kod njega, u njegovoj kuæi u Fjordingenu, u okrugu Upsala. Deo ili èetv
rt koji je izgledao kao da je jo u srednjem veku, objasnio je Ijubazno, mada ga n
i-ko o tome nije pitao, i Yeksford je pomislio na Gospoda-ra prstenova i zemlju
hobita u kojoj su oblasti imale sliè-na imena.
0 da, gospodine Yeksford, on je ovde jo od poèet-ka decembra. Proveli smo prijatan
Bo iæ zajedno. Fin deèko. teta to je fanatik, ali mislim da vi e neæemo slu ati o tome.
"
Zaista? ,,0n mora da se vrati kuæi, profesore Trent."
Mlada ena koja je savr eno govorila engleski oba-vestila ga je o Trentovom sada njem
polo aju i o tome da je nekada bio ef katedre za austro-azijatske jezike
,' ta god to bilo), na Univerzitetu u Upsali i da je sada, rnada je veæ odavno nap
unio ezdeset pet godina i veæ pre ao godine za penziju, zadr ao svoju kancelariju na
univerzitetu, u svrhu istra ivanja, kao jedan od naji-staknutijih biv ih profesora.
,,Nisam u stanju da putujem, nadam se da æete raz-umeti. Osim toga, suvi e sam zau
zet, moram da zaw im svoj istra ivaèki projekat. Istra ivanje Kmera, Pira i Sti-enga,
na primer, jo je u povoju, to je jo uvek kamen spoticanja u lingyistici, a razlog t
ome je rat koji je godi-nama besneo po èitavoj Kambod i." Govorio je kao da je naj
ozbiljnija posledica tog rata bio njegov efekat na jezike kojima su govorili nar
odi u Kambod i. ,,Mo da biste mogli da po aljete nekog?"
,,Mislio sam da sam dodem", rekao je Yeksford.
,,Zaista? Trenutno u ivamo u prijatnom vremenu. Hladno i sve e. Predla em da odsednete
u hotelu Line. Ima divan pogled na lineanske vrtove."
Kada je zavr io razgovor, Yeksford je pogledao znaèe-nje austro-azijatskih jezika
u enciklopediji i prona ao da ih ima na desetine, ako ne i na stotine. To su jezic
i kojima uglavnom govore narodi u jugoistoènoj Aziji i istoènoj Indiji. Nije bio
mnogo pametniji, mada je uspeo da pove e Kmer sa Kmer Ru om. Odrednica o Upsali mu
je mnogo vi e pomogla. Ne samo da je tu ro-den botanièar Lineus, veæ i Celzijus, è
ovek koji je usta-novio merenje temperature, Ingmar Bergman i Dag Hamarskjold, d
rugi generalni sekretar Ujedinjenih na-cija, dok je Strindberg pohadao Trentov u
niverzitet. Pi-tao se ta je Trent mislio pod prijatnim vremenom. Ba-rem neæe pada
ti ki a...
Na Hitrou je u ao u knji aru s namerom da kupi ne to to bi mogao da èita u avionu. Bede
ker o vedskoj je veæ
324
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
325
imao. Osim toga, nije tra io nikakav bedeker, veæ bilo ta, knji evnost ili ne, ne to to
bi mu se spontano do-palo. Na veliko iznenadenje, medu mnogim klasicima prona ao j
e tanku knji icu za koju nikad ranije nije èuo: Kratak boravak u vedskoj, Norve koj i
Danskoj, au-torke Meri Yolstonkraft. Priznao je sam sebi da nikada nije proèita
o nijedno drugo delo majke Meri eli osim Borbe za enska prava, i odluèio je da kup
i knjigu.
Let je bio u pet. Nije bilo hladno, dan je bio vla an i maglovit iako ki a nije pada
la od prethodne veèeri, ali je Yeksford ipak poneo svoj zimsld kaput, veoma star
kaput od tvida, koji je jo pre nekoliko godina zamenio ki nom kabanicom. Stavio ga
je preko krila, smestio se na svom sedi tu i otvorio knjigu. Na alost, Meri Vol-sto
nkraft je provela vi e vremena u Norve koj i Danskoj nego u vedskoj. Veksfordove nade
da æe mo da dobiti sliku o tome kako je izgledala Upsala poslednjih godina osamna
estog veka brzo su se raspr ile. U svakom sluèa-ju, ta slika bi se razlikovala od
onoga to je Upasala da-nas, kao i ishrana od dimljenog mesa i slane ribe koju je
kritikovala autorka, i bledolikost lokalnog stanovni tva. Naravno, siroma tvo je veæ
samo pro lost, ali nadao se da je stanovni tvo i dalje ,,ljubazno i prijatnih manir
a".
Odluèio je da ode pravo u hotel Line i da ode kod D ajlsa i profesora Trenta sutra
dan ujutru. Policija iz Upsale je veæ obave tena o D ajlsu, i bilo je nemoguæe da se
dalje krije ovde. Yeksford je na parèetu papira na-pisao ,,Hotel Line Upsala",
ali vozaè taksija je dovoljno govorio engleski i razumeo je njegova uputstva.
Bilo je mraèno. Yozili su se du irokog, pravog dru-ma, kroz ne to to je lièilo na umu
jela i breza. Kuæe koje je video kroz dobro osvetljenu tamu izgledale su moderno
, sve od istog materijala - sve sa crvenim kro-vovima preswèenim olovom kao za tit
a od ki e - iako su se razlikovale po izgledu. Zatim je ugledao gradska svetla u d
aljini i mogao je da razazna visoku katedralu, tamnu siluetu sa dve visoke kule
koje su se uzdizale
prema blistavoplavom nebu posutom zvezdama. Na Matildinoj litografiji kupole su
bile luène. Samo su se naveoma starim slikama videle gotièke kule. Nije razu-meo
za to, osim ako to uop te nisu bile slike Upsale, veæ nekog drugog severnoevropskog
grada.
Na jednom brdu nalazio se velelepan dvorac, lepo ukra ene zgrade za koje je pomisl
io da su iz perioda ba-roka, i brza crna reka. Iza ao je iz taksija dok je vozaè s
trpljivo izbrojao vedske krune koje je dr ao u ruci. Iz nekog èudnog razloga imao j
e oseæaj da mo e da veruje da ga taj èovek neæe prevariti, to ne bi mogao na dru-gi
m mestima. Samo je nekoliko trenutaka bio napolju i veæ je osetio kako mu se led
e kosti. Ali u unutra njosti hotela Line bilo je prijatno toplo. Svi su govorili e
ngle-ski, svi su bili Ijubazni, predusretljivi, efikasni. Na ao se u praznjikavoj
sobi, nekako bezliènoj, ali u njoj je bilo svega to mu je bilo potrebno. Iz slavi
ne je pote-kla vrela voda. Pomalo nesigurno i sledeæi hotelska uputstva za upotr
ebu telefona, okrenuo je broj Filipa Trenta. Umesto poplave vedskog, èuo je Trent
ov glas: ,,Halo".
Yeksford mu je javio da je stigao, i da æe biti kod nje-ga u pola deset ujutru,
kako su se veæ unapred dogovo-rili. Trent, koji se veoma dobro uklapao u stereot
ip se-nilnog profesora, do te mere da je izgledalo kao da pre-teruje u tome, èin
i se da je zaboravio ko je Yeksford. Yeksforda ne bi iznenadilo da ga je pozdrav
io jeziku va, tin, ho, ili nekom drugom od austro-azijsldh jezika, èi-je je post
ojanje sam otkrio. Ali po to je rekao ne to ne-jasno o tome da mora da se ,,vrati na
zemlju", Trent se slo io da se sastanu sutra u pola deset. U to vreme veæ uveliko
slu e kafu. Zvuèao je kao da ivi u restoranu.
,,Moja kuæa je na uglu Ostragatana i Gamla Torgeta. To su za vas Istoèna ulica i
Stari trg. Manje-vi e." Da li je to znaèilo da tako manje-vi e znaèi prevod, ili da
je kuæa manje-vi e tamo? ,,NaIazi se na reci. Mo ete da pitate u hotelu za plan gra
da."
326
Rut Rendel
Filip Trent je zvuèao kao da ga njegova poseta ni najmanje ne zanima. Yeksford s
e dugo tu irao vruæom vodom a zatim oti ao u krevet. Ali ulica u kojoj se nala-zio h
otel bila je glasnija nego to je oèekivao. S obzirom na to da je ovo mesto bilo è
isto i hladno, strogo i ne ta-ko gusto naseljeno, oèekivao je potpunu ti inu. Umes
to toga, odjekivali su glasovi mladih Ijudi i zvuci muzike. Zvuk utiranja neèega
i zvuk paljenja motocikla. A on-da se setio da je ovo univerzitetski grad, najst
ariji u vedskoj, vedski Oksford, i jedan od najstarijih u Ewo-pi, ali ipak pun mod
ernih mladih Ijudi. Seo je na krevet, èitao je Meri Yolstonkraft o tome kako je
lako dobiti razvod u vedskoj i o superiornosti malih gradova u od-nosu na slièna
mesta u Yelsu i zapadnoj Francuskoj. U meduvremenu je nastupila ti ina i on je zas
pao.
Jutro je bilo svetlo i hladno. Ali gde je sneg? ,,Nismo imali puno snega veæ god
inama", rekla mu je devojka koja je slu ila doruèak, bolje reèeno upuæivala goste
do vedskog stola, a koja je gcworila nekoliko jezika. ,,Kao i svi na svetu, i mi
smo pogodeni globalnim zagreva-njem." Zatim je naglo dodala, gledajuæi Yeksforda
pra-vo u oèi: ,,Da li znate da je vedska prva zemlja u svetu po oèuvanju prirodn
e sredine?" Rekao je da mu je dra-go da to èuje. Ona je ponovo do la do njegovog s
tola sa planom grada koji je uzela na recepciji. ,,Evo. Fjordin-gen. Nije tako v
eliki, sve mo ete lako da nadete."
Bilo je jo rano. Oti ao je do te ,,èetvrti", i na ao se na mestu kakvo nikada pre nij
e video. Nije da su mu nedostajali simboli moderne zapadne dr ave. Daleko od toga.
Odjednom je s³watio kako je èudno, kako je osve- avajuæe na mnogo naèina da vidi
najnovije mode³e ko-la, Internet kafe, radnju sa muzièkim uredajima, mo-derno ob
uèene ene, lepo obuèenog policajca koji usmerava saobraæaj, a da u isto vreme uda
hne kristalno èist vazduh, nezagaden i sve . Nebo je bilo jarko svetlo-
MAÈIÆI U UMI
327
plavo, a po njemu su se kotrljali mali oblaci koje je no-sio vetar. Bilo je tu i
modernih zgrada, ali veæina ih je bila iz osamnaestog veka, ute, bele i braon zg
rade ti-piène za vedski barok. Yeæ su bile tu u vreme kada je Meri Yolstonkraft p
isala svoju knjigu. Nije bilo mnogo kola, ni mnogo Ijudi. Dok je hodao prema lin
eanskim vrtovima, setio se da u ovoj ogromnoj zemlji ivi samo osam miliona Ijudi,
dok ih je u vreme Meri Yolstonkraft bilo manje od tri miliona.
On je zaista eleo da ude u Lineusovu ba tu, makar da pogleda preko zida, jer je pre
thodne noæi na brzinu proèitao o Lineusu i njegovim putovanjima po svetu u potra
zi za novim wstama biljaka. Nije bilo najbolje do-ba godine, osim ako niste entu
zijasta ili struènjak za biljke, jer sve je jo uvek spavalo, èekalo je da stigne
proleæe koje je inaèe poèinjalo kasnije nego u Eng³e-skoj. Pomislio je na svoju
jadnu ba tu, poplavljenu ne-prirodninm pljuskovima. Ako je istina da je ova zemlja
prva u svetu po oèuvanju ivotne sredine, da li bi ih ta èinjenica kojom se oni t
ako dièe spasila od dolazeæih katastrofa?
Bilo je devet sati. Odjeknulo je zvono sata koje kao da se nalazilo direktno izn
ad njegove glave. Ubrzao je korak i poèeo da hoda u pravcu tog zvuka. Kada je iz
a- ao iz manjih ulica na èistinu s koje se pru ao irok po-gled na grad, ugledao je ve
liku katedralu koja je veli-èanstveno stajala pred njim. U seæanje mu se javio j
e-dan citat Hansa Andersona koji je, kada je posetio ovaj grad, pisao o tome kak
o katedrala ,,podi e svoje kame-ne ruke prema nebu". Bilo je taèno tako, pomislio
je, dok se jeka poslednjeg, devetog udarca polako sti ava-la. Domkirka je bila siv
a i zagasitocrvena, tamna i stro-ga, velika i zastra ujuæe prelepa, nije lièila ni
na jednu drugu katedralu koju je on video ili koju je mogao da zamisli. Samo je
po pravim linijama i iljatim lukovima podseæa³a na englesku gotiku. U poredenju
s njom ka-tedrale u Engleskoj izgledale su kao male seoske crkve.
328
Rut Rendel
Oko nje prostirale su se zgrade univerziteta, Odins lund i, daleko iznad, ogroma
n dvorac sa dve kru ne kupole. Gledao je u sliku koju je Matilda Keri dr ala na zidu
iz-nad. Èak je i nebo bilo isto, b³edo, pro arano oblacima.
Suvi e je bilo rano da ode kod èoveka koji je bio njen suprug. Do ao je u modernu, p
oprilièno ru nu ulicu sa prodavnicama kakvih je bilo i u Engleskoj i koje je mr-ze
o najvi e na svetu, to je ona arhitektura koju svi pre-ziru, ali koja je i dalje u
upotrebi. Zatim je krenuo ka re-ci koja se zvala Firis i koja je delila grad. B
ila je ledeno hladna, blistava i tamnoplava, a njeni ma³i talasi kao da su se u ur
bano kotrljali prema sledeæem mostu, pa na-rednom mostu, pa onom iza njega. Dok
je i sam stajao na jednom mostu bilo mu je drago to je obukao svoj stari kaput od
tvida, i primetio je da su svi bili toplije obuèeni nego to bi bili u Kingsmarka
mu. alovi, e iri i èizme su ih titili od o trogvetra ledenog vazduha. Po-smatrao je sop
stveni dah koji je pravio paru.
Bilo bi prijatno da èovek leti pro eta pored ove reke. Pro ao je pored niza malih pr
odavnica i kafea, posma-trao brodove. Kada ovde poèinje leto? U maju ili junu, p
retpostavio je. Na zapadnoj strani oti ao je do sledeæeg mosta, a kada je pogledao
preko reke, shvatio je da je stigao na svoje odredi te. Prema mapi, na toj strani
na-lazila se Gamla Torget i ulica koja je i la du reke, Ostragatan. Dakle, ta kuæa
sa oker fasadom, tri sprata visoka i sa obiènim prozorima od kojih je svaki ima
o svoj par aluzina, mora da je Trentova. aluzine su sa-da bile otvorene, a staklo
se presijavalo na svetlosti sun-ca. Kao i aluzine, ulazna vrata su bila obojena u
belo. Nijedan vedski arhitekta, pomislio je, nije gubio vreme niti novac na suvi n
e ukrase, a rezultat je bila smirena, blaga arhitektura, iako pomalo ogoljena. Z
vono na ka-tedrali odjeknulo je samo jedanput, to je oznaèavalo polovinu sata, i
Yeksford je pre ao most i pozvonio na vrata profesora Trenta.
UMI
329
Sam Trent bi ih otvorio, pretpostavio je, ili ta god [o bilo to bi ova hladna i pr
ogresivna nacija smatrala kuænom poslugom, mo da neko ko je zadu en da kuva kafu u p
ola deset ujutru, ili mo da neko poput one otresite mlade devojke u hotelu Line. S
asvim neoèeki-vano, vrata je otvorio esnaestogodi nji deèak: taman, vrlo visok i ne
obièno mr av.
,,Filip je rekao da ja treba da vas pustim u kuæu", re-kao je D ajls Dejd. ,,Misli
m, rekao je da to treba ja da uèinim i niko drugi."
MAÈIÆI U UMI
331
GLAYA 26
Oèekivao je prijatno uredenu kuæu, ali ne enterijer iz osamnaestog veka i viktor
ijanski name taj, plavo-beli sa blistavom pozlatom. Sve je bilo besprekorno i sasv
im neakademski èisto. Deèak nije rekao ni ta vi e. Bio je zgodan, sa pravilnim crtam
a lica, tamnoplavim oèima i bujnom tamnom kosom, a Yeksford je pretpostavio da s
e nije i ao tri meseca. Mo da mu je prvi put bilo do-zvoljeno da ivi tako opu teno. Poka
zao je Yeksfordu put u dnevnu sobu, koja je zauzimala gotovo èitavo pri-zemlje.
Prvo to je primetio bile su knjige na policama. Poput one koje je video kod Matil
de, bile su to knjige sa slikama maèki bez repova na koricama. Pdle Svansl'6s, p
roèitao je na koricama, ali nije ni poku ao to da izgo-vori. U sobi je bilo jo bled
og delikatnog name taja. U jednom uglu bila je peæ koja je sezala do tavanice, uo-
kvirena belim i zlatnim porculanskim ploèicama. Prozor je gledao na reku sa pred
njih prozora i na malu golu ba tu iza kuæe.
Jedan star èovek koji im se posle nekoliko trenuta-ka pridru io bio je visok i sko
ro isto toliko mr av kao i D ajls. Mo da je nekad, pre pola veka ili vi e, izgledao kao
D ajls, jo uvek je imao bujnu kosu, sada gotovo sa-svim belu. Nije izgledao mrzovol
jno, veæ pre utonuo u misli i preokupiran. Na ovu posetu oèigledno je gledao kao
na neprijatan incident koji ga odvlaèi od njegovog jednoliènog nauènièkog ivota.
,,Pa, da, dobro jutro", rekao je glasom koji je podse-tio na Sand-Giba. ,,Molim
vas da se ne uznemiravate zbog ovoga. Neæu iæi na univerzitet ovog jutra. Nemojt
e da oseæate da morate, ovaj, da urite." Rekao je to kao
da je izgovorio ne to bezobrazno, neku frazu iz najnovi-jeg slenga. Yeksford je sh
vatio daje imao posla sa èove-kom koji je bio do te mere egocentrièan da je misl
io da su svi drugi iskljuèivo zabrinuti za to da njemu bude pri-jatno. ,,Ne urite
. Sedite. Ah, vi veæ sedite, dobro."
Okrenuo se ka D ajlsu i rekao mu ne to na stranom jeziku, nesumnjivo na vedskom, na ta
je D ajls odgo-vorio na istom jeziku. Yeksford ih je nemo posmatrao. Kada se deèa
k udaljio, Trent je rekao: ,, vedski jezik se neverovatno lako uèi. Svi skandinavs
ki jezici su laki. Sasvim laki. Naravno, postoje konjugacije i deklinacije, ali
na sasvim logièan naèin, ne kao u drugim jezicima koje bih mogao da navedem." Ye
ksford se upla io da æe Trent poèeti da reda primere, ali profesor je nastavio da
govori o vedskom jeziku. ,,Sam sam ga nauèio, oh, ima tome veæ sto godina, za ne to
vi e od mesec dana. D aj-Isu je bilo potrebno malo vi e. Mislio sam da bi trebalo pam
etnije da upotrebi vreme koje provede ovde. Narav-no, ja sam se pobrinuo za to d
a on nastavi sa svojim obrazovanjem, i ne samo u tom odredenom aspektu."
Govorio je kao da je jedini problem sa D ajlsovim odsu-stvom bilo to to æe propusti
ti nekoliko èasova u koli. Yeksford je za trenutak zanemeo. Ali kada se D ajls vrat
io noseæi na poslu avniku oljice sa kafom, on se obratio deèaku.
,,D ajls, ja se vraæam u Yeliku Britaniju danas po-podne, u pola tri, a kod sebe i
mam i kartu za tebe. Oèe-kujem da se vrati sa mnom."
Yeksford je oèekivao da æe barem jedan od njih dvo-jice, ako ne i obojica, pru iti
otpor. Ali D ajls je samo rekao: ,,Da, krenuæu s vama." Dodao je Yeksfordu olju ka
fe i malu posudu s mlekom. ,,Znam da moram da se vratim, uvek sam znao da æu pre
ili kasnije morati da se vratim."
332
Rut Rendel
Starac je g³edao kroz prozor, ne kao da se pretvarao da je taktièan ili galantan
, veæ sigurno zato to je zaista razmi ljao o neèemu sasvim drugom, mo da o sintaksi p
alau jezika. Deèak je podigao pogled, pogledao pravo u Yeksforda, a lice mu je p
oprimilo onaj muèan izraz oso-be koja je na ivici suza. ,,Poæi æu s vama", rekao
je. Ulo- io je napor, lice mu je oèvrsnulo i nije bilo suza. ,,Ka-ko je moja sest
ra?"
,,0na je dobro." Nije bila dobro, ali ta je drugo mo-gao da ka e? U tom trenutku si
gurno ne bi bilo prime-reno da mu ka e da ju je majka napustila. Yrela kafa ga je
probudila i osve ila i on je usmerio svoju pa nju na vlasnika kuæe. ,,Mogu li da zna
m ta vas je spopalo pro~ fesore Trent, kada ste pru ili utoèi te D ajlsu? 0 èemu ste ra
zmi ljali, vi kao odgovoran gradanin, uva eni pro-fesor va ih godina? Ako ni ta drugo, z
ar niste pomislili na svoju gradansku du nost?"
,,Spopalo...", rekao je Trent osmehujuæi se. ,,To mi se svida. Kao mlad sam razm
i ljao o tome kako bi bilo za-ista neverovatno da me ne to spopadne. Mislim da me sp
opadne nekakav duh. Da li bi, na primer, sa sobom u mene uneo znanje razlièitih
jezika? Zamis³ite da ste od-jednom u stanju da govorite hiti jezikom." Zaustavio
ga je okirani izraz na D ajlsovom licu. ,,Ma hajde, D aj-Ise, oslobodio si se tih fu
ndamentalistiènih gluposti, zna da jesi. Sam si mi rekao vi e puta. I sam vrlo do-b
ro zna da nije moguæe da te opsedne zao duh, sa ta-lentom za jezike ili bez njega
."
,,Ranije sam mislio", rekao je D ajls, ,,da je D oana bila opsednuta zlim duhom. Ka u
da zao duh ume da nagna Ijude da se tako pona aju." Nije rekao o kome govori, ali
bilo je oèigledno da je mislio na dobre jevan-deliste. ,,Rekli su mi da je mene
opseo zao duh koji me je naterao da uradim ono to sam uradio."
,,Ti si sad dovoljno pametan i obrazovan da zna da ne mo e da poveruje u to." Yeksfor
d je odluèio da je
MAÈIÆI U UMI
333
bilo vreme da to prekine. ,,Profesore Trent, niste odgo-yo'rili na moja pitanja.
"
,,Nisam? ta ste me pitali? 0 da, ne to o mojoj gradan-skoj du nosti da ne smem da pru a
m utoèi te odbeglim kriminalcima. Pa, nikad nisam mislio da imam gradan-ske du nosti
, a D ajls nije kriminalac. Sami ste to re-kli." Zatim je iz njega pokuljala bujic
a vedskih reèi i D ajls je klimnuo glavom. ,,Nisam èak ni naroèito odgo-voran. Nika
d me nisu zanimali ni zakon ni politika, pa ni religija. Uvek sam mislio da je d
ovoljno to sam od-govoran za to da razmrsim zamr ene probleme jezika kojima govori
sedamdeset miliona Ijudi."
Ponovo je uputio D ajlsu nekoliko nerazumljmh reèenica, zbog kojih je Yeksford na
kraju planuo: ,,Mo-lim vas da ne razgovarate na vedskom. Ako budete na-stavili, m
oraæu da insistiram da sa D ajlsom ostanem sam. To mogu da uradim, on veæ ima esnae
st godina. Pretpostavljam da je va a pokojna supruga zatra ila od vas da primite D ajl
sa kod sebe?"
,,To je istina", rekao je Trent malo Ijubaznije. ,,Jad-na Matilda. Znala je da b
ih sve za nju uèinio, osim da pristanem da ivim u Ujedinjenom Kraljevstvu Yelike
Britanije i Severne Irske." Stresao se nekako neprirod-no. ,,Znala je da sam ja
upravo èovek koji joj je potre-ban, koji bi pru io utoèi te nekom ko be i od pravde. P
ored toga, moja kuæna pomoænica se preselila u Umeu, i pomislio sam da bi D ajls m
ogao da bude pri-godna zamena za neko vreme. Ja sam, neæete poverova-ti, èovek k
oji ne be i od kuænih poslova, ali potreban mi je asistent. Moram da vam ka em, pril
ièno sam se vezao za ovog deèka. Pomagao je oko kuænih poslova, i ao u nabavku, ra
spremao krevete i kuvao kafu -- dobro, D ajlse, da li je to bio primer zeugme?"
D ajls se osmehnuo. ,,Ne. To bi bio sluèaj da ste re-kli 'spremao je krevete i kaf
u'. Ovo je bila silepsa."
334
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
335
,,Vrlo dobro", rekao je Trent. ,,Bio bih daleko manje sreæan, inspektore, da mi
je Matilda poslala budalu. Obavljen kuæni posao nije nikakva kompenzacija za ne-
dostatak mentalnih sposobnosti. Da li se pribli avam odgovoru na va a pitanja?"
Yeksford nije odgovorio. Uvideo je da je taj razgo-vor beskoristan. A ta bi on uè
inio i da je dobio nekakvo priznanje od Trenta? Tra io da ga izruèe Yelikoj Brita-
niji? Sama pomisao na to bila je sme na. Mo da je sa-mo eleo da se osveti. Premda je
znao da je osveta cilj vredan prezira, ipak je odluèio da nastavi: ,,Vi ste oba-
ve teni, gospodine Trent, da je va a supruga preminu-la?"
Na to je D ajls spustio pogled, ali je Trent samo re-kao: 0 da, obave ten sam. Matild
ina æerka mi je javila. Mogao sam da odem na sahranu - ne da volim sahrane - èak
i po cenu da moram da provedem dan sa D ajlso-vim roditeljima, ali nisam mogao da
ostavim D ajlsa sa-mog ovde. Pored toga, tek to sam stigao do kljuène taè-ke u mom
istra ivanju rane proliferacije Pera, mislim da æe to biti pomak u izuèavanju ove
oblasti."
,,Neæu vas pitati za motive gospode Keri . Za razlog za to vas je zamolila da primit
e D ajlsa. Znam ta je to bilo."
D ajls ga je upitno pogledao u njega, ali on ni ta ni-je objasnio. ,,Putovao si sa i
rskim paso em", rekao je. ,,Pre nego to ste ti i Sofi napustili kuæu, pozvali ste M
a-tildu, znali ste da æe vam pomoæi, i ona ti je predlo ila da ponese irski paso sa
sobom i da ostavi britanski, da bi prevario policiju. Da li sam u pravu?"
D ajls je klimnuo glavom. ,, ta se desilo sa Matil-dom?"
,,Imala je srèani udar", rekao je Yeksford. ,,Sofi je bila sa njom. Ona je bila
kod nje sve vreme. Pozvala je hitnu pomoæ i onda je, naravno, morala da se preda
. Ni- ta drugo nije mogla."
,,Trebalo je odmah to da uradimo, zar ne? Mislim, da pozovemo hitnu pomoæ." Nije
mu bio potreban od-govor. Znao je ta bi Yeksford rekao, ta bi svi rekli. ,,Mislio
sam da mi niko neæe poverovati. Oni bi pomisli-li ono to je Matilda pomislila, a
li ne bi bili toliko puni razumevanja."
,,Mo e o tome da mi prièa u avionu", rekao je Yeksford. ,,Sada bolje spremi svoje st
vari. Idemo na ae-rodrom, ali prvo da ruèamo."
Trent je æutao dok je trajao taj razgovor. Zatim se okrenuo i svojim hladnim, pl
avim oèima pogledao prvo u Yeksforda, a zatim u deèaka. ,,Da sam znao da æe ovaj
razgovor trajati tako kratko ne bih menjao svoj raspo-red." Gotovo su se mogli
èuti navodnici, do te mere je naglasio poslednju reè. ,,Pretpostavljam da bih mo
gao sada da odem do univerziteta, pre nego to izgubimo jo vi e vremena."
,,Vratiæu se", rekao je deèak nestrpljivo. ,,Zna ta smo se dogOYorili. Za dve godi
ne vratiæu se ovde da upi- em fakultet." U ti ini koja je usledila pogedao je u Yeks
forda. ,,Hoæu, hoæu, zarne?"
,,Nadajmo se da je tako", rekao je Yeksford. Okre-nuo se ka Trentu. ,,Recite mi
ne to. Katedrala ovde ima dve gotièke kule. Ali na slikama koje sam video u kuæi g
ospode Keri , a koje datiraju iz osamnaestog i devet-naestog veka, video sam tu is
tu katedralu ali sa luènim kupolama. Za to?"
Trent je delovao kao da mu je sve to beskrajno do-sadno. ,,Ah, izbio je veliki p
o ar i kule su se sru ile ili ne to slièno, onda su oni obnovili katedralu i postavili
te kupole, a onda su krajem devetnaestog veka kupole iza le iz mode, pa su ih sru i
li i ponovo podigli gotske kule. Glupost."
,,Da li smem...", obratio mu se D ajls, ,,da li smem da uzmem jedan primerak Pelea
? Kao suvenir?"
,,Ah, uzmi je, uzmi je", rekao je Trent iritirajuæe, ,,a sada ako biste me izvin
ili..."
336
Rut Rendel
U djuti fri opu Yeksford je kupio parfem za Doru, a uzeo je u obzir savet koji mu
je dao Berden pred Bo- iæ. D ajls je pio konzemi koka-kole a Yeksford, ne ba u ivajuæi
u tome, malu i veoma skupu bocu mineralne vode. Deèak je bio tih i krotak, oèit
o prepla en zbog po-vratka kuæi i nerado napu tajuæi zemlju koja ga je pri-mila. Jo u
vek je nostalgièno gledao kroz prozore aero-droma u pravcu Upsale.
Let je bio odlo en, ali samo 20 minuta. Yeksford je ustupio D ajlsu sedi te do prozora
. Kada se avion po-krenuo, ena koja je sedela preko puta njega se prekr-stila, po
malo postideno, pomislio je Yeksford. Deèak, koji je i sam to primetio, progovor
io je po prvi put od kako su vezali pojaseve: ,,Ja sam odustao od svega to-
ga."
,,Svega èega?" Yeksford je pomislio da zna, ali je e-leo da pita.
,,Zvali biste to fundamentalizmom." D ajls se namr- tio. ,,Dobri jevandelisti i sve
to. Izleèilo me je sve ovo to se dogodilo. Mislio sam, mislio sam da su bili, pa,
ono to su govorili da jesu, dobri. eleo sam da budem dobar. Mislim u naj irem moguæ
em smislu, znate li na ta mislim?"
,,Mislim da znam."
,,Vidite, naèin na koji se Ijudi pona aju, mislim na Ijude mojih godina, to mi se
gadi. Moja sestra postaje takva. Seks i reèi koje koriste i naèin na koji se dot
eru-ju, rugaju se svemu religioznom ili moralnom ili tagod. Sve te stvari na tele
viziji, mislim na komedije i sve to. I mislio sam, mislio sam da elim da se udalj
im od toga, da ostanem èist.
,,Crkva u koju sam i ao nije bila dobra. To je bila cr-kva Svetog Petra. Oni nisu
izgleda znali ni u ta veruju niti ta ta ele. Dobri jevandelisti su izgledali tako si
-gurni. Za njih je postojao samo jedan naèin, radi sve to to ti se ka e i biæe u redu
. To je ono to volim. Da li razumete?"
MAÈIÆI U UMI
337
,,Mo da. Za to si eleo knjigu?" ' ,,Pde Svanslos? 'Svanslos' znaèi bezrepi. To su deè
i-je knjige o jednom maèku i njegovim prijateljima, i svi oni ive u Fjordingenu,
blizu mesta u kome sam ja bio. Hteo sam da imam ne to da me podseti."
,,Da. Dopalo ti se tamo, zar ne? A sada, za to mi ne ka e ta se desilo tog vikenda? On
da kada je D oana do la kod vas? Èuo sam verziju tvoje sestre, a veæina onoga to je o
na rek³a nije istina."
,,0na stalno la e, ali to nije njena krivica."
,,Sada elim da èujem istinu, D ajls."
Letelica se kretala po pisti, prvo polako, zatim sve br e i tada je pilot pozvao p
osadu da zauzmu mesta za poletanje. Lagano su se vinuli u vazduh, u plavo nebo,
nije bilo oblaka kroz koje su morali da se probijaju.
,,Reæu vam istinu", rekao je deèak. ,, eleo sam od-mah to da uradim, ali sam se bo
jao." Lice mu je preble delo, a kada se okrenuo i pogledao u Yekforda, inspek-to
r je s³watio da je deèak bio oèajan. ,,Morate da mi ve-rujete, ja nisam ubio D oan
u, ni ta joj nisam uradio, ni-
ta."
,,Znam to", rekao je Yeksford. ,,Znao sam to jo pre
nego to sam saznao gde si."
MAÈIÆI U UMI
339
GLAYA 27
,,Izgleda da ima puno Ijudi koji æe da izbegnu kaznu", gundao je asistent naèeln
ika policije.
,,Ne bih se slo io, gospodine", rekao je Veksford i-lavo. ,,0vde imamo jednu optu nic
u za ubistvo, jednu za tajenje smrti, treæu za traæenje policijskog vremena. Cak
i ako se deèak izvuèe sa uslowiom kaznom, ta osu-da æe zauvek ostati u njegovom
dosijeu. Sumnjam, na primer, da bi ga vedani uop te pustili da ponovo ude u zemlju
i da se upi e na Univerzitet u Upsali, a to je ono to on eli."
1 vi to nazivate kaznom?"
,,Za njega æe biti kazna. A njegova sestra æe biti ka- njena tako to æe morati i da
lje da ivi sa svojim ocem."
Predao je svoj izve taj D ejmsu Fribornu i obrazlo- io ga do najsitnijih pojedinosti.
Sada je trebalo da se sastane sa Berdenom i da i njemu sve objasni. Bilo je to v
la no aprilsko veèe, polja oko Kingsmarkama bila su natopljena vodom, ali ne i pop
lavljena. Yeksford je ho-dao ulicom Haj prema Oliv i Dovu i posmatrao ta blista-
vozelena polja koja su se presijavala na uækastom sve-tlu zalazeæeg sunca. Na ras
krsnici kod ulice Kvin po ao je zaobilaznim putem. Podstakla ga je radoznalost i n
a-ravno, prodavnica novina, koja je obièno bila otvorena do osam uveèe, bila je
zatvorena, a na njoj je stajao nat-pis ,,zatvoreno do daljnjeg". Mo da je to bio z
nak, mo- da je to bio trenutak da prestane da kupuje taj apsurd-ni anahronizam, pr
ovincijske veèernje novine. Kome to treba? Ko je to eleo? Ipak, ako te novine nes
tanu,
mnogi æe izgubiti posao, a tu su i druge prodavnice no-vina u kom iluku koje ih ra
znose...
Zbog tog zaobilaznog puta malo je zakasnio. Berden ga je veæ èekao u njihovom se
pareu, maloj u u kanoj prostoriji u zadnjem delu restorana iz koje se moglo uæi u ba
r, jedini deo hotela u kome se moglo popiti piæe, a u kome nije bilo muzike, hra
ne i dece. Tu nije bilo ni postera s pitanjem elite li da postanete milioner, lok
al-na verzija ovog l<viza koja se prikazivala u ivo i bez re-klama. Taj izdvojeni
kutak u kome je stajao Berden, le-dima okrenut velikoj peæi na ugalj, bila je ma
la soba u braon drvetu i sa braon tapetama, na kojima su visile veoma tamne slik
e nejasnih scena iz lova. Sudeæi po onome to se moglo razaznati u tami, to su bil
e slike i-votinja i mu karaca na konjima koji su jurili za neèim kroz paprat i trno
vito grmlje. Moguæe je da je posled-njih nekoliko godina malo njih pu ilo u ovoj s
obi, ali u jednom mnogo du em periodu pre toga mnogi su to èi-nili. Buduæi da sobe
u Oliv i Dovu nikada nisu bile pre-uredene, a sigurno ne od poèetka dvadesetog
veka, dim nekoliko miliona cigareta obojio je tavanicu, nekada be boje, u tamnobr
aon boju name taja.
Jedini name taj u toj sobi bila su dva stola i est stolica. Na stolu koji je bio bl
i i vatri stajale su dve krigle piva, dva paketa èipsa i èinija sa indijskim oraho
m. Bilo je ja-ko, ali ne i neprijatno vruæe. Berden, koji je pocrneo na odmoru,
nosio je jedno od svojih vikend odela. Odelo od tvida sa karamel ko uljom i kravat
om koja je sluèajno bila iste boje kao i plafon.
,,0pet pada ki a", rekao je Yeksford. ,,Nadam se da æete mi reæi ne to od vi e toga."
Yeksford je seo. ,,Ah, i previ e. Lepo je ovde zar ne? Tiho. Pitam se da li æe ovo
biti kraj crkve Dobrih jevan-delista. Verovatno, barem za neko vreme." Otpio je
gu-tljaj piva i pomislio na to da otvori jedno pakovanje èip-
340
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
341
sa, ali se s uzdahom predomislio. ,,Sve vreme sam mi-slio da je ovaj sluèaj koji
 se tièe Dejdove dece, ali nije. Ne zaista. Oni su bili samo pioni. Radilo se o
sukobu iz-medu dobrih jevandelista i D oane Troj, ili pre Ijudi po-put D oane Troj u
irem smislu te reèi."
,, ta to znaèi?"
,,0bjasniæu. Postoji ne to u vezi sa dobrim jevande-listima to smo znali od poèetka
, ali èemu nismo prida-li va nost koju zaslu uje: njihovo nagla avanje èistote. Trebal
o je da obratim vi e pa nje na to jer je to bio je-dan od glavnih ciljeva crkve koje
je pomenuo sam D a- ub Rajt. Govorio je o neèemu to je on nazivao 'unutra- nja èistota
' a jedino na ta sam ja mogao da pomislim u vezi s tim bilo je ricinusovo ulje ko
je se, za sluèaj da si suvi e mlad da bi to znao, nekada smatralo lekom protiv zat
vora. Pretpostavljam da zato nisam pridao znaèaj èinjenici da je unutra nja èistot
a bila slogan do-brih jevandelista. Samo to oni nisu mislili na ono to se danas na
ziva èi æenjem tela od toksina, mislili su na seksualnu èistotu, na èednost. Teles
na gre nost bi³a je osncrrai greh koji su od novajlija oèekivali da ispovede kada
bi ih doveli na ispovednu kongregaciju."
,,Ne mogu da zamislim", rekao je Berden, ,,da je D ajls Dejd imao ne to znaèajno da
ka e u svojoj ispo-vesti. Imao je tek petnaest godina."
,,Tu gre i . Imao je mnogo toga da ka e o sve tenici-ma u crkvi u koju je ranije odlazio
. Ali, ostavimo to za sada, da se vratimo na same dobre jevandeliste. Kao ni dru
ge sliène fundamentaliste, njih nisu mnogo zanima-li drugi gresi, ono to bismo mo d
a ti i ja nazvali gresi-ma, nano enje povreda, okrutnost, krada, la i i nepri-stojno
pona anje, njima sve to nije smetalo. A slu ajuæi D ajlsa stekao sam utisak da su oni
smatrali traæenjem njihovog vremena kada bi neko govorio o tome da je udario enu
ili zapostavio svoju decu. Njihova pa nja bila je usmerena na seks, seks pre brak
a i van braka, bludnièenje i preljubu, a za koje su, po njihovom vero-

vanju, najvi e bile krive ene, buduæi da one izazivaju mii karce, slièno naèinu na ko
ji su na taj problem gle-dali sveti oci rane katolièke crkve i pojedine moderne
amerièke sekte. Seks, prema njihovom verovanju kako ga je predstavio D ajls, mora
biti iskuljuèivo ogranièen na supru nike, a i tada u minimalnoj kolièini. Idealno,
seks treba upra njavati samo onda kada se prave deca." Berden je klimao glavom. ,
,Dobro, a koje je D ajlso-vo mesto u toj prièi?"
,,Hajde da se vratimo na D oanu Troj. D oana je na-izgled bila sasvim normalna mlada
ena, pametna, da-rovita, privlaèna, bi³a je dobar nastavnik i potencijalno uspe na
osoba sa lepom karijerom i ispunjenim ivo-tom ispred sebe. Ali, veæ je uèinila d
a taj ispunjen ivot sasvim upropasti." ,,Na tamislite?"
Yeksford je pogledao kroz prozor u ki u koja je uda-rala o staklo i sumornu tamu n
apolju. Zavese od braon somota su izgledale kao da nikada nisu bile navuèene, jo
od onda kada ih je neko okaèio na tu ipku od ma-hagonija pre trideset ili èetrdes
et godina. Ustao je i po-vukao zavese sa kojih je poleteo oblak pra ine koja je sm
rdela na duvan. Tek kada je navukao zavese videli su da je somot pun rupa. Obojc
a su se nasmejali.
,,Samo sam hteo da ne gledam vreme napolju", re-kao je Yeksford, a zatim nastavi
o: ,,Pitao si me na ta sam mislio. Kada je D oana bila tinejd erka prMaèio ju je mode
rni ivot. Kao i mnoge njenih godina. Sa petna-est godina je izgubila majku. Kolik
o ju je to pogodilo ni-kada neæemo saznati, ali iako nisam psiholog, mogu da pre
tpostavim da je to bila velika trauma za nju, buduæi da je jedini roditelj sa ko
jim je ostala bio taj sumorni stari D ord Troj koji je za nju imao isto toliko razu
me-vanja koliko i jedna buva. Mo da se kao posledica toga javila njena potreba da
se vrati u detinjstvo, da tra i dru tvo dece, premda ona sama nije vi e bila dete. Da
342
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
343
je imala braæu mo da se ni ta od svega ovoga ne bi do-godilo.
,,Prva stvar koja se dogodila ili prva za koju mi zna-mo, bio je incident u koli
sa Ludovikom Braunom. Bio je mladi od nje, verovatno jo nije u ao u pubertet, i ka-
da je D oana poèela da mu se udvara on se upla io i od-bio je. Uèinila je jedino to j
e u tom trenutku umela -prebila ga je. On ne eli - kako to da ka emo - da joj uz-vr
ati ljubav, i ona ga je zbog toga prebila. Osveta i bes i oèaj odbaèene osobe do
veli su do toga. Pos³edice toga su nam poznate. Njegova smrt bila je nesreæan sl
uèaj, bez ikakve veze s na im sluèajem.
,,D oana je sigurno imala veze s drugim deèacima, neke su bile uspe ne, ali ona je r
asla, ali i dalje bila za-interesovana za deèake istog uzrasta, dakle deèake koj
i su tek u li u pubertet, tako da su njene sklonosti poèe-le da deluju neprirodno.
Ali zbogtraume koju je izazva-la smrt njene majke kada je D oana imala esnaest go-
dina, ona je ostala zarobljena u periodu puberteta."
Berden ga je prekinuo. ,,Hoæete da ka ete da je D o-ana Troj bila pedofil?"
,,Pretpostavljam da je tako. Mi uvek mislimo da sa-mo mu karci mogu da budu pedofi
li i da su njihove r-tve deèaci ili devojèice. Starije ene koje imaju naklo-nost p
rema mladim deèacima ne spadaju izgleda u istu kategoriju, uglavnom zato to bi ve
æina mu karaca, ka-da bi èula za to, s aljenjem upitala za to oni nisu bili te sreæe.
"
Berden je razvukao usta u ne to to je trebalo da li-èi na osmeh. ,,Nisam to hteo da
ka em, ali oni imaju pravo. Poznajete me, èak mislite da sam pomalo naivan, ali è
ak ni ja ne mogu da zamislim petnaestogodi njeg deèaka sa svim tim testosteronima
koji se gomilaju u njemu kako odbija enu koja je deset ili petnaest godi-na stari
ja od njega."
,,Bolje poku aj da zamisli , Majk, jer takvi sluèajevi postoje. Samo to je u jednom o
d njih ona bila starija
sedamnaest godina. Ali ono to se prvo dogodilo bio je D cfanin brak. Ralf D enings je
bio u ranim dvadesetim kada ga je upoznala, ali je izgledao mnogo mladi. Ti sve
-tloplavi mu karci èesto deluju mlade. Na alost, izgleda da br e stare. Mislim da je D o
ana verovala da je D e-nings bio njen spas. Bio je pasivan èovek ali poprilièno bi
star, sa izgledima da æe jednog dana veoma dobro za-radivati, i imali su dosta z
ajednièkog. Mo da je mislila da æe, ako ostane s njim, prestati da je zanimaju deè
aci deset godina mladi. Ipak, ta njena sklonost nije bila sa-mo ne to neprijatno,
bila je isto toliko protiv zakona kao da je ona bila sredoveèan mu karac, a ti deè
aci sa kojima je bila - devojèice tinejd erke."
,,Ali tu no po nju, D enings je krenuo da æelavi. Lice mu je crvenelo. Domaæi ivot mu
je kvario deèaèku figuru. Seks vi e nije bio tako zabavan kao ranije, postao je b
ez-ukusan. Brak se raspao. Ali je D oana ostala u Kin-gsmarkamu kao i njen presti ni
posao nastavnika u Hal-don Finèu. Umesto da kontroli e svoje impulse prema deèaci
ma od 14 ili 15, ona se prepu tala, kako Ijudi èe-sto rade kada neka duga veza kre
ne naopako." Yeksford je pauzirao, misleæi o SiMji, pitajuæi se koliko je jo to-g
a bilo, pre nego to su se stvari po nju lepo zayr ile.
,,Bila je taèno na savr enom mestu za enskog pedo fila zar nije?", nastavio je. ,,M
e ane kole su bile te gde je ona predavala taèno odgovarajuæem dobu. I u mnogo bolj
oj poziciji od svojih mu kih kolega, za mlade devoj-ke koje bi mo da èe æe bile silova
ne ili bar zavedene, koje æe se mnogo radije aliti, nego deèaci koji prvi put u iva
ju u seksu."
,,Dejmon Yimborn se nije alio. On bi sreæno nastavio svoju vezu sa D oanom mesecima
, ako ne godinama. Prièamo o testosteronima ali zaboravljamo ideolo ki
I
344
Rut Rendel
aspekt. Zaboravljamo kako su nju gledali ponosni mla-di deèaci, da su je obo avali
i stavljali na pijedestal. Dej-mon je bio zaljubljen u D oanu, ta god da je to pod
ra-zumevalo, kako bi D enings i mnogo eminentnija oso-ba to pretpostavila. Ali je
tu na èinjenica da je za neke Ijude, imati seksualnog partnera koji je zaljubljen,
od-bijajuæa stvar. Odbilo je D oanu i njena oseæanja prema Dejmonu su se ohladila
. Ali na neld naèin, bila je jo uvek tinejd er i uvek æe biti. Tinejd eri su nepristo
jni, uvek æe reæi ta misle. Rekla mu je da vi e nije bila za-interesovana, pod neja
snim terminima, verovatno bru-talnim reèima. Mi pogre no tumaèimo te najpopularni-
je aforizme i ka emo da prezrenoj eni ne treba bes pa-kla. I to se Demonu desilo. B
io je omrznut i hteo je da joj vrati. Fizièki je bio zreo èovek, ali mislio je k
ao pet-naestogodi njak. Rekao je da je video kako krade 20 funti iz njegovog ruksa
ka..."
,,Da, to se uklapa." Berden je pre ao pogledom na Veks-fordovu kriglu sa pivom. ,,
Jo jednu?"
,,Minut jedan. Glavni nastavnik nije mogao da razu-me za to se D oana nije borila da
ra èisti Ijagu sa svog imena. Ali se D oana nije usudivala. Sve bi iza lo na vi-delo
da se borila. Znala je da je njena karijera nastavni-ka zavr ena, tu nije bilo pom
oæi. Dati otkaz i praviti no-vu karijeru za sebe, biti samostalan tako da je u o
kviru toga imala razlog da vozi oèeva kola, imala je kvalifika-cije i prilika se
pru ila..."
Dolazak barmena ga je prekinuo. ,,Jo jedna runda, go-spodo? Mislio sam da swatim,
jer imamo urku putni-ka iz autobusa i biæemo pomalo zauzeti sledeæih pola sata."
Yeksford je tra io za jo dve krigle, bacajuæi spokoj-no pogled na netaknute èipsije
i le nike. ,,Par meseci
MAÈIÆI U UMI
345
pre toga ona se upoznala sa Katrinom Dejd. Ne mogu da" zamislim Katrinino dru tvo
za enu poput nje, ali je ona bila ulizica, a Ijudi D oanine sorte, pametni, napa-da
èki, paranoidni, nezreli, oni vole ulizice, vole da bu-du stalno bodreni, da im
se laska, da im se govori kako su briljantni."
,,0vo bi moglo da bude istina", rekao je Berden, ,,kada laskanje izgleda slobodn
o i nezavisno, podupirajuæe i uspe no feministièki, a laskanje je pokvareno, zavis
no, uvek u potrazi za nekim koga æe obo avati."
,,Vidim tragove tog kursa psihologije na koji te je Friborn naterao."
,,Mo da, a za to da ne."
Barmen se vratio sa narud binom i dva paketa raz-lièitih vrsta èipsa. ,,Kuæa èasti
gospodo", rekao je Ijuba-zno. ,,Vidim da ste povukli zavese. Da zaustavite popl
a-vu?"
,,Da zaustavimo poplavu?"
,,Reka se uzdi e ba kao i u zimu. Te stare zavese se nisu skidale jo od kako su post
avljene 1972. i vidi se, zar ne?"
Yeksford je zatvorio oèi. ,,Samo se nadam da je moja ba- ta u redu." Èekao je dok
se barmen nije udaljio da po-slu i goste iz autobusa. ,,Ipak, koliko znam, jo uvek
imamo vreæe s peskom. Da se vratimo na D oanu - ona nije znala za D ajlsovo postojan
je u to vreme, samo da je Katrina imala dvoje dece. Katrina je odustala od po-sl
a kolske sekretarice i sada nijedna od njih nije bila u Haldon Finèu, ali su oti le
da se vide i eventualno je D oana oti la kod Katrine u kuæu."
,,Uzeæu to kao da je sve vreme D oana poku avala da zadovolji svoj seksualne ukuse s
a mladim deèacima. To su bili i mu karci koje je Ivon Mudi i la da vidi u
346
Rut Rendel
kuæi, mada oni su tobo e bili kod nje zbog privatnih èasova?"
,,Tako je. Onda, u Antrimu, D oana je srela D ajlsa Dejda. Tad je imao 14, to za nju
nije bilo premlado. Ka-men spoticanja za nju je bila njegova posveæenost religi
-ji, prvo Anglikancima, zatim Ujedninjenoj gospelarskoj crkvi. Ali, D oana je ponu
dila svoju pomoæ Dejdovima kao bebisiter, najbolji moguæi naèin na koji je misli
la da mo e da dode do D ajlsa. Èudno, kao i veæina nastavni-ka nije bila dobra sa de
com. Sofi se nije dopadala, D ajls je bio u maniènom stanju za religiju, jednostav
no nije bio mnogo zainteresovan, i D oana nije èinila ni ta da u njima probudi pover
enje. Pretpostavljam da je samo bu-Ijila u D ajlsa i krenula je da ga pipka, njego
ve ruke ili ramena, ili je prstima dodirivala njegov vrat, i on nije razumeo ta j
e zaboga pod tim mislila."
,,To je bio jedan od njenih problema. Jo ne to se misli-lo. Da je Dejd povremeno iz
lazio uveèe, ali nikada nisu prespavali negde preko noæi. D oana jednostavno nije
ni ta postizala, i njegova sugestija Rod eru Dejdu da bi njegov sin mo da eleo da dode
na privatne èasove kod nje je propala. Dejd je mo da bio tiranin i siled i-ja, ali j
e dobro mislio kada je to branio. Znao je da su njegova deca bila akademski pame
tna, na naèin na ko-ji on nikada nije, i mo da je bio èak stro iji zbog toga, bio je
odluèan da njihovi talenti neæe biti uzaludno traæeni, moraju biti ohrabreni da
nastave. Ali ne sa D oanom Troj. Njene usluge jednostavno nisu bile po-trebno. D aj
ls je polo io ispit iz francuskog GCSE kada je imao samo 14 i dobio 5. Nemaèki nij
e bio u njegovoj biografiji. ta ga je D oana mogla poduèavati?"
,,Francuskoj konverzaciji. Ili je tako mislila. Poèela je da se osveæuje, po sop
stvenom pozivu, da podstakne kon-
MAÈIÆI U UMI
347
yerzaciju na francuskom sa njim, da gledaju video-ka-sete ha francuskom i da ga
ohrabri da èita francuske klasike. Nije bio ba uspe an potez jer je D ajls prome-nio
tok stvari, od tada, i radio puno na ruskoj istoriji i politici. Francuski je za
postavio za neko vreme. Da je D ajls brz kada su jezici u pitanju to je pokazano p
o njegovom uèenju vedskog za par nedelja. Svoje slobod-no vreme posvetio je Ujedi
njenoj gospelarskoj crkvi. Za par meseci bilo mu je potrebno da ude u tu crkvu p
osle prolaska kroz Kongregraciju u pasingamskoj umi, kada se ispovedao."
Berden je alosno rekao: ,,0nda je imao jako malo da prizna, pretpostavljam."
,,Ni ta vi e od pomalog nazadovanja u vezi sa odla-skom u crkvu i moguæi nedostatak
po tovanja za rodi-telje. Nije bilo ne to drugo za ta bi se Dobri Gospelari zagrejali
. Ali u proleæe Dejdovi su oti li na jednu noæ. Bila je to godi nja veèera i ples u
Rod erovoj firmi, i su-pru nici su zajedno oti li, i za promenu, veèera nije bi-la u B
rajtonu veæ u Londonu. Nisu morali da prespava-ju. Ne znam da li D oana èula kako
diskutuju, i ponu-dila usluge, ili je Katrina pitala. Stvar koja je bitna jeste
da su Rod er i Katrina oti li, a D oana je ostala preko noæi sa D ajlsom i Sofi."
,,Bila je to jedna od onih subotnjih veèeri kada su Go-spelari imali svoju nedel
jnu misu. D ajls mi je rekao da je D oana koja je stigla u pet, poku ala da ga spreèi
da ode. Ona je insistirala govoreæi na francuskom, da Sofi ne bi razumela, strat
egija koja je mo e misliti vodila do lude situacije gde je Sofi pobesnela jer je do
voljno pametna, samo to njeni talenti le e u predelu matema-tike i nauke a ne i u j
ezicima."
348
Rut Rendel
,,D ajls, koji je sada mnogo sofisticiraniji, nije znao za to je D oana insistirala da
sedi blizu njega i da sa njim prièa na francuskom, na naèin na koji je on obja-
snio kao slab. On je poprilièno otvoren i iskren, i on tvr-di da ga je naèin na
koji se ona pona ala podsetio na glumice koje flertuju na televiziji, nabacuju se
mu kar-cima, objasnio je. On to u pravom ivotu nije imao, ni-ti se oseæao tako nepr
ijatno. Ipak, oti ao je u crkvu, ali je opet morao da se vrati kuæi."
,,Bilo je tek pola deset ali su oèigledno obe, D oana i Sofi, oti le na spavanje. Po
peo se u svoju sobu, smirio se to vi e nije morao da prièa sa D oanom. S obzirom da m
u se ne dopadaju roditelji, shvatio je da su oni de-fenitivno na D oaninoj strani.
On se skinuo, oti ao u krevet i sedeæi uèio rusku gramatiku spremajuæi se za èas
u ponedeljak ujutru. D oana je u la bez kucanja. Nosila je spavaæicu koju je skinula
bez reèi, pu tajuæi je da padne na pod. On tvrdi da je sedeo tamo, buljeæi prazno
u nju. Ali se ne to desilo, to je on opisao kao grozno. On ne zna, citiram, kako j
e moglo da se dogo-di. Uzbudio se takode i postao nasilan. Stvari su pot-puno iz
makle njegovoj kontroli. On je mrzeo D oanu, ali je u isto vreme eleo vi e nego i ta na
svetu. Mislim da oboje znamo ta je pod tim mislio i dalje obja nje-nje nije bilo p
otrebno. Imao je samo 15 i to je bilo nje-govo prvo iskustvo."
,,0n je pru ao ruke njoj, nije mogao da se obuzda. On ka e da nije bio pri sebi, i n
eko vreme je zaista ve-rovao da ga je obuzeo demon, koji koristi jezik Dobrih Go
spelara. D oana je u la u njegov krevet a ostalo je oèigledno, pod okolnostima iz ko
jih se nije moglo po-beæi."
GLAYA 28
Yeksford je ponovo navukao ugao zavese da bi posma-trali kako Ijudi sa autobusa
odlaze, kako se gegaju kroz duboke bare, kroz ki u pravu kao prut, sa kaputima pre
ko glave da za tite frizure. Jedan èovek je stavio no-vine preko svoje glave. Bio
je to primerak Ivning kurije-ra.
,,Idem da zovem Doru."
Telefonska sekretarica se ukljuèila. Opsovao je moder-ne inovacije, misleæi kako
bi ekstremno mistificirani bi-li njegovi roditelji, kada bi mogli da ga vide da
je u mo-guænosti da pozove kuæi, da govori sam sa sobom i da onda sam sebe ispl
juje sa uvredljivim reènikom, koji bi se mogao snimiti, i da je u moguænosti da
ih èuje kada god on to po eli. Berden je ravnodu no slu ao, dok je Yeksford ove misli
naglas izgovarao, zatim je rekao:
,,Krenite sa svim tim seksi stvarima o D ajlsu i D o-ani."
,,A da. Mislim da je D ajls prvo osetio ono to bi ve-æina deèaka njegovih godina os
etila. DMjenje, odrede-nu kolièinu straha, zahvalnost da su stvari dobro pro-fun
kcionisale, èak i ponos. On je jo uvek u ivao u situ-aciji kada se D oana vratila, su
tradan rano ujutru ili u nedelju kasnije, dok su Dejdovi roditelji bili odsutni.
Sofi je bila u kuæi, ali u svojoj sobi. Ipak, u sledeæoj ne-delji podstakla je
D ajlsa da prièa o tome i on joj je re-kao. Nije bilo ni rizika, te ko da bi rekla R
od eru ili Ka-trini."
350
Rut Rendel
,,Ali znanje za afere, ako bi mogli da ga zovemo tako, eventualno joj je dalo tu
zastra ujuæu seksualnu sofisti-ciranost, zbog koje sam verovao neko vreme da mora
da je bila zlostavljana i da je zlostavljao otac. Ni ta od toga nije bilo. Samo j
e onda bila tajanstvena u vezi sa D aj-lsovim aktivnostima i njegovim kasnije prom
enjenim stavovima."
,,Njegovim promenjenim stavom?"
0 da, videæe , prvo nije napravio vezu izmedu ono-ga to se de avalo izmedu nje i D oane
i njegove religij-ske zanimacije. Ili tako on ka e. Bili su u razlièitim sek-cijam
a njegovog ivota. Onda, jednog nedeljnog jutra, bio je u crkvi kada je brat D a ub pr
opovedao slu bu u vezi seksualne èistoæe. To je bilo poèetkom juna. Mo e da ka e da si b
io sa Dobrim Gospelarima i da si predat biblijskoj metafori, a da su skale padal
e iz njegovih oèiju. Vi e u vezi s tim, reèeno mu je da mora javno da se ispo-veda
na Kongregracionoj ispovedaonici u julu. Odjed-nom je video da je ono to je izgl
edalo kao odlièna prili-ka za njegov ivot, dobra zabava na najni em i fenome-nalna
na najvi em nivou, bio samo zapu ten greh. Morao bi da to zavr i i da D oani da na znanj
e i urazumi je."
,,Imao je samo 15. Krenuo je da otkazuje sastanke koje je imao u D oaninoj kuæi. N
ikada nije bio tamo, to je trebalo da bude prvi, i rekao joj je da je to suvi e ri
skat-no za njega. Da bi njegova majka saznala. Kako ga je sreæa slu ila, Dejdovi r
oditelji nisu bili nigde uveèe, ta-ko da D oanine usluge nisu bile potrebne. Datum
Kon-gregracije je do ao i odveden je u Pasingem umu. Nije bilo dovoljno kola i raz
lièiti uèesnici su ga dovezli u Pa-singem vozom, ili taksijem, odakle mu je bilo
potrebno njegovo znanje kako da dodu do Pasingem Park stani-ce. Za povratak sa
putovanja bilo je puno kola i vozaèa koji su bili voljni da ga vrate. Kola koja
je odabrao, ili koja su bila odabrana za njega, vozila je osoba apsurd-
Hi
MAÈICI U UMI
351
nog imena, Nan Plamer. Bili su tu i njegova ena i go-'spodin i gospoda Yinter. Mo
ra da je bilo tesno."
Berden se upleo: ,,Hoæete li da jedete ne to? Ne mislim na ove takozvane zezalice.
Da l' da vidim da li ovo me-sto mo e da smota koji sendviè?"
Dok se konsultovao sa menijem, barmen je Yeksfor-du doneo sendviè, on je iza ao na
verandu. Ki a je po-malo popu tala. Pokupio je neèiji ki obran iz stalka, misleæi kak
o bi naopako bilo da je vlasnik napravio pa-niku i optu io ga za kradu. Ali bi on
tu bio samo minu-tu. Pru io je korak po dvori tu, izbegavajuæi bare.
ta je oèekivao? Da bi kingsbru ki most bio pod vo-dom? Oèigledno da je rekla rasla
i opet postajala u ur-bana struja. To je bila taèka kada je Sofi bacila svoju maji
cu preko zida. Uslovi mora da su bli vrlo slièni kao sada, voda je rasla ali je
most jo uvekbio prohodan, ki- a je padala tako stabilno, izgledalo je da nikad neæe
je-njavati. D ajls je vozio dalje, dobijajuæi samopouzdanje sa svakom miljom, sa
D oaninim telom u prtlja niku kola. Da li je razmi ljao, dok je bio na putu da ga se r
e- i u Pasingem umi, na putu koji je po ao od kuæe te prethodne prilike? Da li je ta
pouèna gomila u kolima Nana Plamera, njemu citirala primer devièanskog D o-zefa ko
ji se odupirao gvozdenom èedno æu Potipfarove ene? Kladim se da jesu, mislio je Yek
sford. Nisu bili katolici, tako da se tu isku enje svetog Antonija ne bi slagalo..
.
Otrèao je nazad u hotel, otvorio i zatvorio ki obran da otrese ki ne kapi i zameni i
h u stalku. Berden se vratio u svoj komforan kutak sa kriglom piva, sada je vrem
e za posmatranje i tostirani sendvièi su bili naruèeni.
352
Rut Rendel
,,Tako da je priznao sve to u javnosti, zar nije?", re-kao je.
,,Misli da je mogao reæi ispred urilkajuæeg skota", re-kao je Yeksford. ,,Pevao j
e i plesao kako bi and-Gibsov kuæepazitelj to iskazao. Njegova jedina uteha mora
da je bila da nijedno ime nije pomenuto. Oni su to dopustili. Bilo mu je naravno
opro teno, na uobièajenim temeljima da njegovo pona anje ne bi trebalo biti ponovlj
eno. Bio mu je dodeljen mentor da ga vodi i nadgleda. Jedan od starijih koji ga
nadgleda da opet ne zgre i."
,,Nije nameravao. Ta kongregracija ga je potresla kao to bi potresla bilo koga tr
i puta starijeg. Jo jednom je rekao svojoj sestri o tome, ali nije rekao ni ta D oani
, samo se trudio da je izbegava, i bio je u tome uspe an. Po koju cenu mi to ne zn
amo, ali mogu da zamislim. U septembru njegova baka Matilda Keri je odsedala kod
njih. Neprijatna poseta pretpostavljam, koju duguje ne-podno enju Katrine prema nj
enoj svekrvi i Matildinom preziru prema Katrini. Mislim da je do la jer je bila za
-brinuta za Sofi. Za to je mislila da je imala bilo kojih osnova za brigu ne znam,
i sada nikada neæemo sazna-ti. Mo da je to da je ona kao dete sama bila seksualno
zlostavljana od strane svog oca i da je posumnjala na Rod era da ima iste nagone.
Nije bila u pravu ali je po-sumnjala isto, i mi takode nismo bili u pravu."
,,Da li je tema diskutovana izmedu nje i Sofi? Sofi je ta-ko uspe an la ov da je mo da
to nemoguæe provaliti. Mislim...", Yeksford je bio poti ten, podigao je obrve, ,, t
o je bio dobar detektor la i, mada to dete zatvara l<rug oko jednog od najgorih zl
oèinaca na tom polju, koje sam ikada ispitivao. teta to nema ispit GCSE u la ljivosti
, bila bi u prvoj katagoriji. Mo da je nasledila talenat od
MAÈIÆI U UMI
353
svoje bake sa oèeve strane, koja nije bila nemarna u laga-nju."
MU svakom sluèaju, ono u èemu je Matilda uspela jeste da uspostavi jaku vezu izm
edu sebe i dece njenog sina. Ne bi bilo preterivanje da se ka e da su je u ta tri
dana zavo-leli. To je bila odrasla osoba koja ih je s³watila ozbiljno, koja nije
uvek samo vikala na njih ili plakala nad njima, i koja je mo da rekla pre nego to
je oti la, da æe uvek bi-ti tu za njih. Samo treba da pozovu. Jedan telefonski po-
ziv je potreban. Manje je mo da potrebno da se ka e, D ajls joj nije rekao ni ta o D oanin
im stvarima. Za to bi? On je sve to poku avao da zaboravi."
Yeksford je pojeo sendviè zatim jo jedan. Dok je slasno jeo vruæ otopljen puter,
retko ali ne isiwi e retko peèenu govedinu, kopar i crveni sirovi luk, oseæao je k
ako se nje-gov struk iri. Nekoliko pisaca na tu temu je reklo da ukusna hrana goj
i, a da ona koju niko ne eli da jede ne goji. Mora da postoji razlog za to, ali o
n nije znao koji je to.
,,Predite na krucijalni vikend, Rejd ", rekao je Berden.
,,Da, krucijalan vikend, da. Kada mu je majka rekla da bi D oana dolazila dok bi o
na i njegov otac bili odsut-ni, D ajls je bio ozbiljno zabrinut. S obzrom da je Ko
n-gregracija postala mnogo svesnija potrebe za smerno- æu. Pa, on jedva da je rani
je bio svestan. Sada se slo io da ivi smerno dok se ne o eni. Èuo je par puta propo-v
ed na tu temu i starije èlanove Dobrih Gospelara, po-èev i sa predavanjima u kolim
a od kuæe iz Pasingema, preuzeo je to na sebe da bi ga odr avalo u toku. Nevero-va
tno koliko to zvuèi surovo. Oni su èak uspostavili tu-torstvo jedan na jedan. Je
dan tutor bio je Pejd el Smit,
I
354
Rut Rendel
a drugi Hobab Yinter. Brat D a ub je tu takode bio po-prilièno dugo, pru ajuæi im opom
ene i pretnje. Njihov greh, seks van braka, pre ao je u mnogo ozbiljniji greh, kao
to je surovost, neistina, prevara i èak ubistvo."
,,Do tog vremena, D ajls nikada nikom od njih nije spe-cifièno imenovao svog seksu
alnog partnera", nastavio je Yeksford. ,,Ali je sada svakim danom bio sve zabrin
u-tiji. Posle crkve u nedelju, devetnaestog novembra, pri-èao je sa preèasnim go
spodinom Rajtom, i sve mu ispri-èao. D oana bi do la kod njega u odsustvu njegovih r
o-ditelja sledeæeg petka. D a ub je za savet pozvao stari-je. Svi su se zakleli da æ
e D ajlsa odr avati èistim."
,,Siroto dete", rekao je Berden.
Yeksfordu je dodao sendvièe. Uzev i jedan, Veks-ford je mislio kako, koliko god je
mogao da se priseti pro losti u njihovoj vezi, kada je bilo èetiri sendvièa, Berd
en je uzimao jedan, a on 3, a kada ih je bilo osam, uzimao bi est, a Berden bi uz
imao dva. To se sada dogodilo i nije bilo sumnje da je razlog razmi- ljanja o borb
i sa kila om, ako se zapravo jeste s tim borio, dok je Berden uvek ostajao mr av ko
tinejd er. Uzdahnuo je.
,,Koliko mi znamo, Dejdovi su oti li u petak 24. uju-tru i D oana je do la kasno popod
ne. Jedan deo D ajlsa se nadao da je zaboravio sve to se dogodilo izmedu njih, ali
neæemo biti iznenadeni da nauèimo da je drugi deo njega èeznuo za pamæenjem. Ona
se seæala svega, do la je u njegovu sobu u petak uveèe, a ostalo je bilo neizbe no.
Ne bez borbe sa D ajlsove strane. Rekao joj je ta je tada verovao, da je to bilo v
rlo pogre no, a ona mu se nasmejala. Za par nedelja biæe mu 16 i to to bi radili vi e
ne bi bilo ilegalno. Ona nije razumela."
MAÈIÆI U UMI
355
,,Sofi je znala sve o tome. Gledala je D oanino napredo-vanje ka D ajlsu tokom veèer
i i prevela ga uredno u od-lomke izmedu D oane i nekog Pitera. Njegovo ime, na-rav
no, bilo je izmi ljotina, nesvesno adaptirana kao od autora èlanka o receptu u nov
inama. Tu nije bilo po-trebno puno ma te, to mora da je najèe æe ime koje po-stoji.
Nije znala da su dva prava Pitera povezana sluèa-jem i ako bi se usudila da ne to
ka e verovatno bi misli-la daje to sme no."
,, ta se desilo sledeæeg dana?"
,,Sva ta kupovina i kuvanje koje je opisala Sofi bila je glu-post. Ideju za veèe
ru izvukla je iz novinskog èlanka koji nije bio publikovan do pre dve nedelje. N
e ba potpuno pametno, ali ipak njoj je samo 13, ima puno vremena za pobolj anje i d
o dvadesete biæe najveæi ekspert izmi ljoti-na koga æemo imati prilike da vidimo.
Kasnije te veèeri, D ajls je iza ao do D a uba Rajta, rekao mu ta se desilo i da se bojao
i da se to sve ponovo de ava. ta æe uraditi? Da se odupre kako mu je reèeno, da bu
de jak. Postoji ne- to sme no ovih dana o imid u mladih, vrlo seksualnih mu karaca, koji
sebe odr avaju nevinim za ne to to je sveti zami ljeni koncept èoveka koga zovemo Isus
, koji nikada nije pomenuo reè o seksu van braka. Ali naravno, to se ne odnosi n
a ove Ijude. D ajls se odupirao Njegovom imenu, i on je tra io pomoæ u njima."
,,Do yremena kada se vratio u Antrim poèela je ki a. Èe-kao je sa strahom to veèe.
Bilo je samo njih troje, svako na svoj naèin napet u vezi sa onim to æe doæi. So
fi ra-doznala i uzbudena, D oana koja se prirema da se slo-mi to je samo dodalo zaè
in èitavoj aferi, D ajls koji se bori da je odr i na distanci, oèajnièki eleæi je, on
govo-ri, da je svojim yratima sobe dodao praktiènu bravu."
;
356
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
357
,,Ali èekajte malo", rekao je Berden, ,,rekli ste mi da D ajls nije bio upleten u
D oaninu smrt, da je bilo sa-mo njih troje u kuæi?"
,,U to vreme bilo je samo njih troje u kuæi. Ali se si-tuacija promenila. Do est
je padala ki a zaista jako, koliko se seæa . Novine su kasnile zbog ki e, ali su stigl
e ba pre est i trideset. Osoba koja ih je donela nije zvonila na vrata, ali je D ajl
s èuo kako su novine pale na pod tako da je oti ao da ih dohvati." ,,A gde se Skot
Holovej uklapa u sve ovo?" ,,Skot je mrzeo D oanu. Reæi æu ti za to to mislim. Sofi
nije bila jedina kojoj je D ajls rekao o vezi sa D o-anom. Kada je to poèelo i kriv
ica jo nije zagrizla, re-kao je takode Skotu, da ka emo da mu je to izletelo pred n
jim, o pa, njegovoj pobedi, njegovom iskustvu. Kada je Skot sebe na ao u situaciji
da je rezervisao èa-sove kod D oane, nadao se istom ali ga je D oana od-bila. Jadan
deèko nije ba prMaèan, zar ne? Nije ni èudo da je mrzeo, odustao od èasova i kad
a je ispred Antrima video njena kola te subotnje veèeri, oti ao je pravo kuæi da b
i izbegao da se sa njom vidi."
,,0sobe u Antrimu su rano legle, D ajls se dvoumio. Sada je znao da je bio bezbeda
n, mada na mnogo na-èina sigurnost je bilo poslednje to je eleo. D oana ga je muvala
 dok su sedeli na sofi i gledali televiziju, je-dva primeæujuæi Sofi, to ga je pr
irodno uzbudilo. Ipak, znao je da je bio siguran. Znajuæi za njegovu di-lemu, So
fi je odbila da ode u krevet i da ih ostavi dok D ajls nije oti ao. Oti ao je gore u i
sto vreme kao i D oana i posmatrao je u spavaæoj sobi."
,,Pola sata kasnije, D oana je le ala mrtva na dnu ste-penica. Neko je gurnuo ili je
baèena, neko ko je sebe video kao suprotnost 'Yelikom zmaju Antihristu'. Nje-

gova misija se zavr ila, ostalo je na D ajlsu da ra èisti n&red i pretpostavljam da se

suoèi. To je, D ajls misli, pametno posle dogadaja, jer je nameravao da kazni se-
be, jer za ove Ijude priznanje i absolucija nisu dovolj-ni. Mora da postoji izla
z. Osim toga, D ajls je opet zgre io, s obzirom da se ispovedio na kongregraciji. Po
novio je svoj greh."
,,Prvo su telefonirali baki. Bili su u slepoj ulici, i ona je rekla da je uvek n
a njihovoj strani. Bila je. Bila je ste-na i utoèi te. Deca su se smirila. Ona je
uvidela njiho-vu te koæu, ona je razumela D ajlsov teror u vezi sa njihovim ocem, za
konom, otkriæem njegovog pona a-nja sa D oanom, ali je mislila da je on ubio D oanu. O
na nije verovala u intervenciju treæe osobe a ni Sofi. Bili su la ovi, a la ovi misl
e da ostatak sveta takode la- e. Naravno, pametna ena bi ih posavetovala da nas poz
ovu odmah, da vi e ne gube vreme. Ali Matilda Ke-ri nije bila mnogo trezvena. Pamet
na, èak briljantna, talentovana, ali ne mudra ni trezvena. Rekla je D aj-Isu da po
nese svoj irski paso , da ostavi D oanu tu gde je i da ostavi kola i da to pre dode d
o nje."
,,Poslu ali su je donekle. I li bi, ali za to D oaninim kolima, i da ponesu telo sa sobo
m. Sofi nije verovala D ajlsoYOJ prièi, tako da i policija ne bi. Ako je D oa-nino t
elo bilo ovde, da li bi policija mislila da su oni krivi? Ali da nije bilo tela,
D ajlsu je samo 15 i jako se bojao, ali mislim da se u njemu probudio avanturisti
è-ki duh. Mogao je da vozi i eleo je da vozi. Sloboda je bila na Sofinom umu. Be it
e odavde, be ite od rodite-Ija. Da naprave da, oboje su mislili, da je D oana jo uvek
bila iva i da nas je kidnapovala..."
358
Rut Rendel
Zvonio je Veksfordovtelefon. Dorajerekla: ,,Dalisipo-ku avao da me dobije ? Ja sam k
od Silvije i D onija."
D onija? Stvari su se brzo menjale.
,,Gde ste, u svakom sluèaju?"
,,U pabu."
,,Razumem. Ako ste se brinuli o ki i, nije bilo vode blizu na e ba te, ali jo uvek imam
o torbe za pla u i ako ima bilo kakve pretnje D oni æe doæi i postrojiti ih. Vi-dimo
se kasnije."
,,Da li zna ta 'Plu se an se mem oz' znaèi?"
,,Ne", rekao je Berden.
,,To je otprilike sve od francuskog ta znam", rekao je Yeksford. Nastavio je doko
no. ,,Samo to taj novi Sil-vijin momak zvuèi isto kao prethodni."
Berden je govorio opasnim tonom, dok mu se gornja usna savijala: ,,Ti si gospoda
r neizvesnosti zar ne? Ti to voli . Èak se stalno popravlja . Kladim se da si radio
na tome."
,,Ne znam na ta misli ?", rekao je Yeksford.
,,Ko je ubio D oanu Troj je l' na to misli ?"
,,Dolazim do toga. Da se vratimo na par sati te veèe-ri kada su se raznosile nov
ine."
,,Te ta?"
,,Èekaj. To je va no. Svi imamo istu novinarnicu u Kvin ulici u kom iluku i Lindhras
t Drajvu to je moj kom iluk. Kao to zna , Antrim je samo nekoliko ulica od mene. Tura
poèinje, ne u samoj Kvin ulici, niti dodi-ruje Godstoun Road. Tako da ne uspeva
u veæini Lind-harst Drajvu, veæ poèinje u Èe am Roudu, prati put, Kejver am Avenu, M
artindejl Gardens, severna strana Kingston Drajva, nazad du ju ne strane i zavr ava n
a uglu Lindharst Drajva i Kingston Drajva. Poslednja ku-æa u Lindharstu je pokri
vena u turi i uvek je poslednja kuæa gde se dostavljaju novine. Ta kuæa, koliko
znate, jeste Antrim. Osoba koja raznosi Kingsmarkam ivning
MAÈIÆI U UMI
359
kuñjerje uobièajeno, ali ne mora da znaèi, devojka istih godina kao D ajls Dejd i
Skot Holovej, Dorkas Yinter. U subotu 25. novembra, ona nije dostavila te novine
. Ret-ko se de avalo subotom, jer je imala èasove violine. Njen otac je to preuzeo
."
,,0n je raznosio novine do pragova kuæa i vrlo se pri tom pokvasio. Kada je do ao
do poslednje kuæe, to je narav-no bio Antrim, nije morao da zvoni na vrata, jer j
e D ajls èuo kako novine padaju na pod, i oti ao do vra-ta. Ali èak i ako je D oana èu
la i da je oti la do vrata, to ga ne bi brinulo. On je imao spremljeno izvinjavanj
e. Videv i da je znao D ajlsa, oboje su bili u istoj crkvi ivi- e od toga, bio je D ajls
ov mentor, koji mu je bio dode-Ijen, nastavnik i vodiè. Da li je mogao da ude i
da se osu- i pre nego to se vratio kuæi?"
,,MisIite èlanovi Dobrih Gospelara?"
,,Radnik u novinarnici", rekao je Yeksford, ,,je Ke-net, alijas Hobab Yinter."
\
MAÈIÆI U UMI
361
GLAYA 29
,,0n se pojavio na sudu, to veæ to zna ", rekao je Veks-ford, ,,na optu bi za ubistv
o. Optu ba za D ajlsovo pri-krivanje smrti mo e biti izbegnuta, mada se nadam da æu iz
begnuti optu bu za tro enje policijskog vremena. Do-bra stvar koja je proistekla iz
svega ovoga jeste da se okrenuo od Dobrih Gospelara, a oni su izgleda u procesu
razila enja. On je nauèio jo jedan jezik koji æe da pola e sa drugim GCSE ispitima za
par meseci i èini se da je u pomalo boljim odnosima sa svojim ocem. Sofi neæe b
iti optu ena za bilo ta drugo. Iskreno, mislim da nijedan sud neæe njenu reè uzeti
ozbiljno protiv policije i eks-pertskog dokaza svedoèenja. Gubili bismo vreme."
,,Da se vratimo na Hobaba Yintera", rekao je Berden.
,,Setiæe se da se tokom popodneva D ajls pojavio is-pred D a uba Rajta i njihovog hitno
g zasedanja starijih èlanova zajednice. Hobab je, naravno, bio prisutan. Ne- to na
èemu sada radimo je pitanje da li oni znaju ta je Hobab planirao da uradi? Da li
su oni to planirali ili je on to uradio sam? D ajls ne zna. Oni su ga otpustili s
a onim tajanstvenim reèima kojima bi tra io/dobio po-moæ. Mislio je da bi mo da pomo
gao njegov mentor i kako zami ljamo, napola je to eleo, i napola eleo po-moæ bilo èe
ga drugog nego toga. Kada su novine dosta-vljene uvideo je da je dobro pogodio."
,,Hobab je u ao u dnevnu sobu, bio je upoznat sa D oa-nom i Sofi. Èak su mu dali i è
aj. Znam. Mogao b'i lepo
da se nasmeje . Ne to tako je bila moguænost o kojoj bismo mislili i odbacili je kao
suludu. Njegova ki na ka-banica bila je okaèena u hodniku preko radijatora, nje-g
ove cipele su se su ile u kuhinji, a vunene rukavice ko-je je takode nosio, stavlj
ene su na radijator da se su e. Njegova ostala odeæa nije bila mokra, sem stra njice
njegovih pantalona, a te je ostavio da se osu e na nje-mu."
,,Hobab je nameravao da ubije D oanu, u to sam sigu-ran. Da je ostavio povredenu a
li ivu, ona bi ga dr ala u naruèiju, to bi u tom sluèaju bila odgovornost Dobrih Gos
pelara. Na njoj su pronadene modrice, setio bi se, indikativno da su je tukli u
glavu i vrat. Takode, pre ao je na drugi korak da sakrije èinjenicu da je bio u ku
æi. Ostao je u njoj, a da D oana i Sofi nisu ni znale. Kada su se njegove rukavice
osu ile, ovo je bitan detalj, i ka-da su se cipele osposobile, D als ih je odneo sa
sobom u svoju sobu. Sve dok su Sofi i D oana znale, ovo se nije desilo. Po D ajlsu,
mislili su da je uzeo ki ni mantil iz hodnika i da je napustio kuæu. U D alsovoj sp
avaæoj so-bi, sa D ajlsovom Biblijom, sedeo je u stolici i èekao. D ajls tvrdi da je
nameravao da èeka ako treba celu noæ da bi spreèio da se poèini greh."
,,D oana se, pretpostavljam, pona ala samopuzdano u vezi sa D ajlsovim podlaganjem nje
nim èarima pret-hodne veèeri, ponavljajuæi proces dole. D ajls tvrdi da je nije oh
rabrio i naravno, mora da je puno razmi ljao sve vreme o prisustm Hobaba Yintera g
ore. tavi e, posle njegovog odlaska u spavaæu sobu D oana je pri la vratima i nije kuca
la. Mo da da je kucala, mo da bi joj to saèuvalo ivot, da je bila bar malo ugladenija
i malo manje pretpostavljala."
362
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
363
,,Kao to je bilo, Hobab je skoèio sa svoje stolice i sa-vladao je iz sobe. Tukao
je pesnicama i lupao joj glavu o zid. Bez sumnje je proklinjanjao, zvao je pagan
skom enom i ,,velikim zmajem", ta veæ. Ona je vri tala sa vr-ha stepenica, Hobab je
gurnuo, vi e nego zadovoljan da je vidi kako udara glavom o ugao ormana."
,,Ah", rekao je Berden. ,,Shvatam. A on je samo napu-stio kuæu? Ostavio je dvoje
dece da se sami snadu."
,,Mis³im da je jedva primetio Sofi dole prisutnu. Iz-nad svega, ona je bila devo
jèica, mo da je rasla u drugu D oanu. On verovatno misli da je njegova æerka jedina
vredna spasenja. Osim toga, Sofi nije iza la iz sobe dok on nije oti ao. Ona èvrsto
spava. Da, ostavio je sve D aj-Isu i pre ao kratku razdaljinu do svoje kuæe kroz plj
u-sak, vrlo verovatno èestitajuæi sebi na uspe noj misiji."
,,Da li je zaista mislio da je mogao da se provuèe? Nije znao da æe D ajls i Sofi
otiæi, i da æe poneti telo sa so-bom."
1 da li bi iko verovao D ajlsu ako bi rekao da je èo-vek koji raznosi novine gurnuo
D oanu niza stepenice? Èovek koji za sobom nije ostavio tragove. Neko koga D oana n
ikada nije upoznala? Neko za koga je Sofi zna-la da je do ao kuæi satima pre? Seti
te se da je Sofi tako-de mislila da je D ajls kriv. Bilo ko stariji iz crkve Do-br
ih Gospelara dao bi Hobabu alibi. Njegova ena je isto uradila, kad su se sve njih
ove ene potrudile da im pru- e alibi. Yidi kako su se stariji pona ali posle saznanja
za nestanak njih troje. Svi su se, posebno D a ub Rajt, pona ali se ne samo nevino, ve
æ indiferentno. Neèed-nost je za njih najgori od svih grehova. Nasilna smrt ni-j
e toliko bila va na, posebno ako je uèinjena u dobro-tvorne svrhe, a laganje na su
du bi bio puki mali zloèin, lako obja njiv."
,,Pa ovaj ugledni radnik u novinarnici, ovaj stub svo-je crkve, koji je vodio be
zgre an ivot, odjednom ustaje i ubija mladu enu u nastupu divljeg nasilja. Pomalo ne
obièno zar ne?"
,,Bilo bi da je ovo to ka e istina."
,,Na ta misli ?" Rekao je Yeksford zami ljeno: ,,Zna da ne govorim o tim stvarima kod
kuæe. Ne vi e od tebe. Dora je naèula ne to o ovom sluèaju, morala je, pretra ivala je
internet za mene, ali Silvija ni ta nije znala dok nije videla vrlo kratak deo o
Hobabu koji æe se pojaviti na sudu. Yideo sam u Ivning kurijeru, to je, kad veæ p
rièamo o tome, poprilièno dobro opravdalo svoje postojanje. Osvestila se, sa tim
D onijem naravno, i rekla mi je ta se desilo jedne noæi kada je radila na sos tele
fonu za ugro ene ene."
,,Desilo se pre par godina. ena koja se javila nije htela da ka e svoje ime. Ne iz
prve. Rekla je da je njen mu prebijao i da se bojala da bude u kuæi kada bi se vr
aæa-la sa molitvenog sastanka. Silvija je na poèetku mislila da je to prilièno b
izarno, ali je eni posavetovala da uzme taksi i da dode u Utoèi te. Kao to bi pogodi
li bi-la je to Prisila Yinter, supruga Hobaba Yintera. Nos joj je bio polomljen,
oba oka u masnicama, modrice svuda po njoj."
1 stariji Dobre Gospelarske crkve su to uèinili?"
0 da, i to ne bi bilo prvi put. Mada bi bio prv³ za du-go vreme. On je redovno tu
kao, jednom je gurnuo niza stepenice kada im je æerka bila mala, ali je to bilo
prvi put za par godina. Razlog za to bio je da je do ao kuæi i prona ao je kako pije
èaj sa kom ijom. teta je da je u Utoèi tu ostala samo dve noæi i onda se vratila kuæ
i. Re-kla je da nije mogla da ostavi Dorkas."
364
Rut Rendel
,,Sada se oslobodila Hobaba", rekao je Berden. Uzeo je svoj ki ni kaput sa starog
pra njavog drvenog stalka za kapute i pomogao Yeksfordu da ga obuèe. Oti li su na-po
lje u Haj ulicu. Ki a je prestajala. ,,Ali ja jo uvek ne vidim kako mo emo biti sigur
ni da je u pitanju ubistvo. Nasilan napad, da, tragièna nesreæa, èak ubistvo bez
predumi ljaja. Ali, ubistvo?"
0, da li sam pomenuo?" Yeksford je odlo io ki o-bran koji je nosio. ,,Kada je osu io ru
kavice, Yinter ih je sve vreme nosio na rukama. Ne zbog utopljavanja. Bilo je po
la noæi i grejanje je bilo ukljuèeno. Mislio je da je ubije i ostavio je rukavic
e na sebi, da ne ostavi otiske prstiju u D ajlsovoj sobi i na D ajlsovoj Bibliji. Ak
o ne zvuèi suvi e psihodijagnostièki, rekao bi da je tada ubi-jao svoju enu u isto
vreme, i mo da takode mnoge dru-ge ene."
,,Samo da zna ", rekao je Berden zaboraviv i sve o svom kursu psihologije, ,,rekao b
ih da sam totalni zloèi-nac."
,,Da li zna ", dodao je Yeksford, ,,uzeo sam sluèajno neèiji ki obran, od nekog iz a
utobusa, a oni su veæ oti- li. Mislim da mi je ovo prvi put u ivotu da sam ne to ukra
o."
Bele ka o autoru
Od njenog prvog romana L/ sudbinu sa smræu, tampa-nom 1964, Rut Rendel je osvojil
a mnoge nagrade, ukljuèujuæi ,,Zlatni no " od Asocijacije pisaca krimiæa za 1976.
najbolji krimi roman sa Demonom u mom po-gledu, i nagradu Umetnièkog saveta naci
onalne knji ev-ne nagrade, sa romanom Jezero tame u 1980.
U 1985. Rut Rendel je dobila ,,Srebrni no " za ro-man Tri ruke, i u 1987, kao Barb
ara Yajn, dobila je tre-æu nagradu ,,Edgar" od udru enja pisaca misterija u Americ
i za Tamno pñlagodeno oko.
Osvojila je ,,Zlatni no " za ivo meso, u 1986, za Te-pih kralja Solomona u 1991 i,
kao Barabara Yajn ,,Zlatni no u 1987. za Fatalnu inverziju.
Rut Rendel je osvojila ,,Sandej tajms" nagradu za knji evnost u 1990, i 1991. je o
svojila ,,Kartijerov dija-matski no " od strane Asocijacije pisaca krimiæa za izu-
zetan doprinos ovom anru. U 1996. bila je nagradena sa CBE-om, a u 1997. dodeljen
a joj je nagrada za ivot-no delo.
Njene knjige su prevedene na dvadeset pet jezika i takode su tampane u velikom br
oju u SAD-u. Rut Ren-del ima sina i dva unuka i ivi u Londonu.
U izdanju ,,Narodne knjige" do sada su objavljeni romani Jezero tame, Adam i Eva
i u tini me i Presuda u kamenu.
Rut Rendel
MAÈIÆI U UMI
2007
Izdaje
NARODNA KNJIGA - ALFA Beograd, afarikova 11
Za izdavaèa Sne ana Mijoviæ
Lektor Ana Pekoviæ
Klub èitalaca 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35
Virmanska prodaja
011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 Yelimir Miliæeviæ
Marketing
011/3227-426
Ma a Rebiæ
Tira 1000 primeraka
tampa ALFA - Beograd

CIP - KaiajiornsauHja y ny6jim<auHJH Cp6HJe, Beorpaa

821.111-31
RENDEL, Rut
Maæiæi u umi / Rut Rendel ; [prevela s engleskog lvana A koviæ|. -Beograd : Narodna
knjiga - Alfa, 2007 (Beograd : Alfa). - 368 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Megahit
/ [Narodna knjiga - Alfa] ; knj. br. 692)
Prevod dela: The Babes in the Wood / Ruth Rendell. - Tira 1.000. Bele ka o autoru:
str. 367.
ISBN 978-86-331-3158-2 COBISS.SR-ID 142146060
..Spektakularno! Rendelova pi e s hladnom poelskom precizno æu.. - Jhe Washington Po
st
i ona neæe popustiti do samog kraja, dok nas autor ovu sjajnu konibinaciju onoga
to je zlokobno i onog svakodnevnog.' - Boston Herald
Poplave prete gradu Kingsmarkamu i ne vidi se kraj ki i koja pada veæ danima. GIav
ni inspektor Yeksford veæ ima pune ruke posla kad
saznaje da je dvoje lokalnih tinejd era nestalo zajedno sa svojom
dadiljom, D oanom Troj. Njihova usplahirena majka ubedena je da su se
svi troje udavili u reci, a dok se sati pretvaraju u dane, Yeksford sumnja
da je u pitanju sluæaj otmice... Ali, kada u kamenolomu bude
pronaden D oanin slupani automobil, a u njemu ³ izubijan le , istraga
kreæe sasvim drugim pravcem...
Maèiæi u urni predstav³ja jedno od najbolje napisanih dela Rut Rendel, opæinjavaj
uæu, preciznu i mraænu prièu o zavodenju, verskom fanatizmu
- i ubistvu...
Rut Rendel je briljantni pisac kr novela i romana. Najpoznatija je p . ,t
§ trilerima za koje je dobila brojne nagrade. Godine 1997, postala je do ivotni æl
an Gornjeg doma Britanskog parlamenta. Takode je poznata pod pseudonimom Barbara
Vajn. ivi u Engleskoj.
ISBN178-8b-331-3154-5