Жички Апел ~ За живот без жига

1

@I^KI APEL

Blagoslovom Episkopa ì~kog G. Hrisostoma jo{ 26. marta 2005. godineu organizaciji Duhovnog centra Sv. Vladike Nikolaja u Kraqevu je odrànSimposion o elektronskim li~nim kartama. Na osnovu stru~ne analize ce-loga projekta zapo~etog u vreme ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, aza~etog u glavama kreatora novog evropskog totalitarizma, u~esnici Sim-posiona su doneli Deklaraciju i objavili svoj zajedni~ki stav, kojeg je bla-goslovom podrào Tron ì~kog Episkopa.® ² ®

1.

Biometrijske li~ne karte kao obavezuju}i dokument na nacionalnomnivou su uvedene u nekoliko dr`ava sveta, uglavnom dalekoisto~nih. U Ev-ropskoj uniji velika ve}ina zemaqa nema takve li~ne karte, one nisu uslovza ulazak u Evropsku uniju niti wihovo uvo|ewe doprinosi br`em ulasku.O~igledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte

(iako je postojala mogu}nost)

, ve} obi~ne plasti~ne sa vi{im nivoom za{tite.

2.

Sabor Svetog Sinoda u stalnom sazivu pravoslavne crkve u Gr~koj,Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, Sveti Sinod Ukrajinske pravoslavnecrkve

(Moskovske patrijar{ije)

, Protat Svete gore Atoske, Episkopija @i~kaupozoravaju da se iza celog projekta novih identifikacionih dokumenata kri

-

je najte`i totalitarizam potpuno suprotan hri{}anskom razumevawu sveta i`ivota, i poguban za qudsko dostojanstvo i slobodu kao najdragoceniji darBoga qudima. „A Duh

(Sveti)

je Gospod, a gde je Duh Gospodwi onde je sloboda“

(2 Kor. 3,17).

Upravo zato zbog, svetosti slobodenikakvog Bo`ijeg blagoslovanema na ovome projektu i pravoslavni ga ne mogu podr`ati.

3.

Zemqe koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske li~nekarte suo~ene su sa otporom misle}e javnosti i dru{tvene zajednice uop{te.U Velikoj Britaniji je poku{aj uvo|ewa biometrijskih li~nih karti do-veo do vi{emese~nih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskihgra|ana, dok je u Kanadi od strane zvani~ne parlamentarne komisije odba-~en na neodre|eno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.

4.

Svetski stru~ni organi, kakav je Zajedni~ki komitet za qudska pravabritanske vlade, procewuju da je projekat uvo|ewa biometrijskih li~nih

2

karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Kon-vencijom o qudskim pravima, a zvani~ne studije o izvodqivosti pokazujuda takve li~ne karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autenti~nost.Sudovi nekih zemaqa

(Japan i Tajvan)

su reagovali sa presudama da projekatbiometrijskih li~nih karti kr{i prava gra|ana i odredbe Ustava, u skla-du sa ~ime su doneti i suspenzivni akti.

5.

U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih li~nihkarti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tada{wi ministar poli-cije objavio da je kupqena moderna i skupa oprema od ameri~ke firme

Mo-torola

. Ta kupovina nije pro{la ni obavezan tenderski protokol ni zakon-sko dodeqivawe novca iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine rea-govao ministar finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbijaje jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrijsku identi-fikaciju gra|ana, a posle toga

(ta~nije posle tri godine)

pokrenuta skup-{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~nim kartama,zbog ~ega je sebe svrstala u red totalitarnih dr`ava sa voluntaristi~kimpravnim ure|ewem.

6.

Ameri~ka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijskuidentifikaciju gra|ana ima posebne ugovore sa ameri~kom vojskom i cen-tralnoobave{tajnom slu`bom

(CIA)

te niko ne mo`e da garantuje da ne postojimogu}nost odliva podataka stranim slu`bama. Tako|e je osnovano pretposta-viti da pomenute slu`be veoma lako mogu kreirati la`ne li~ne karte za svo-je potrebe, koje }e od strane na{eg ra~unarskog sistema biti prepoznate kaopotpuno validne. Indikativna je ~iwenica da u Americi dr`avna upravanije ni poku{ala sa uvo|ewem biometrijskih li~nih karti me|u svojim sta-novni{tvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.

7.

Nije tra`ena masovna saglasnost gra|ana Srbije za pro{irivawe ba-ze podataka koju }e dr`ava o wima voditi niti su organizovane javne debatei diskusije po tom pitawu.

8.

Projekat direktno ugro`ava privatnost gra|ana kao jedno od funda-mentalnih li~nih prava dana{wice i otvara prostor za elektronski krip-tovane tajne arhive.

9.

Birokratski aparat dobija mogu}nost gotovo trenutnog manipulisa-wa ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delovabaze tre}im licima.

10.

Zlonamerni upadi spoqa ili namerno ispravqawe centralizovanebaze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet li~nosti koje su wimaobuhva}ene.

11.

Usvajawe ovog projekta u budu}nosti vodi ka mnogo totalitarnijimkonceptima integracije svih dokumenata u jedan, ~ime bi se izbrisala ano-nimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru dr`ave nad pojedin-cem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidupotko`nih ~ipova, zbog ~ega hri{}ani svih konfesija izra`avaju opravdan

3

strah od najave totalitarnog re`ima opisanog u Jovanovom Otkrivewu

(up.gl. 13, st. 16-18)

. Sinodi nekih Pravoslavnih Crkava su dali zvani~na saop

-

{tewa, jer zlonamerni qudi mogu iskoristiti ovakve projekte za uno{ewerazdora i nemira me|u hri{}ane.Uzev{i u obzir sve navedeno, trìmo od dràve po{tovawe elementarnihgra|anskih prava i pridruùjemo se protestu svetskih akademskih krugovai stru~ne javnosti. Pozivamo sve relevantne duhovne, politi~ke i intelek-tualne ~inioce na{eg dru{tva da se ukqu~e u re{avawe ovog problema, kaoi da se omogu}i pravo na prigovor savesti – alternativni oblik legitimisawa.Ovaj proglas i protest savesti potpisali su: prof. dr Nikola Milo{e-vi}, red. ~l. SANU, Milovan Danojli}, dopis. ~l. SANU, prof. dr Ale

k-sandar Lipkovski, Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Qubomir Proti},Matemati~ki fakultet BU, prof. dr Milorad Stevanovi}, Tehni~ki fakultet Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Qiqana ^oli}, Filolo{kifakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Mirjana Stefanovski, Pravnifakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Avramovi}, Filosofskifakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Veqko \uri}, Fi-losofski fakultet Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, dr @arko Vido-vi}, filosof, Predrag R. Dragi}-Kijuk, kwi`evnik, mr Dejan Mirovi},prav

nik i publicista, proto|akon Rado{ Mladenovi}, Duhovni centar Sve-tog Vladike Nikolaja u Kraqevu, Vladan Gli{i}, Bo{ko Obradovi}, Bra-nimir Ne{i} – „

Srpski sabor Dveri

“, Aleksandar Pavi}, politikolog, os-niva~ NVO „Za ìvot bez ìga“, Oliver Suboti}, inèwer informatike i teolog, autor kwige „ôvek i informacione tehnologije“, Borislav êliko-vi}, istori~ar, Vladimir Dimitrijevi}, publicista.Neka bude obznaweno da ovaj spisak nije zakqu~en, i da postoje mnogo-brojni koji se sa ovim ne slaù, i spremni su da inicijativu potpi{u. Dozakqu~ewa ovog broja stigao je i potpis princeze Linde Kara|or|evi}.