Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
26Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
informatika u osnovnoj školi

informatika u osnovnoj školi

Ratings: (0)|Views: 2,160|Likes:
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja

More info:

Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/18/2013

pdf

text

original

INFORMATIKA U OSNOVNOJ \u0160KOLI
Marina Petrovi\u0107
Osnovna \u0161kola \u201eJovan Popovi\u0107\u201c, Novi Sad
1.UVOD

Zadatak ljudi u urbanim sredinama je da na\u0111u svoje mesto u dru\u0161tvu. Da bi taj zadatak ostvarili sa uspehom, neophodno je da ovladaju tehnologijom koja nas svakodnevno okru\u017euje i name\u0107e se kao sastavni i neodvojivi deo tog urbanog \u017eivota.

Arhetipska osobina ljudskog bi\u0107a je strah od novog i nepoznatog i kao takav je razumljiv i veoma\u010desto prisutan kod odraslih ljudi koji se prvi put sre\u0107u sa kompjuterom. Kod dece je taj problem u manjoj meri prisutan jer deca mnogo jednostavnije prilaze novim stvarima, radoznala su i kompjuteru pristupaju sa stanovi\u0161ta igre, odnosno oni nisu optere\u0107eni mnogim mislima koje mu\u010de odrasle. Da li ne\u0161to mogu da pokvarim? Da li\u0107u biti sme\u0161an ako ne\u0161to pitam? Itd...

Problem bi mogao biti sase\u010den u korenu ukoliko bi se krenulo u kompjutersko obrazovanje i upoznavanje sa tehnologijom ve\u0107 u po\u010detnim razredima osnovne \u0161kole. Tu dolazimo do su\u0161tinskog pitanja, kako postaviti upravo nastavu informatike u osnovnim \u0161kolama, a zatim i u srednjim i na fakultetima, pa da ovaj i mnogi drugi problemi budu izbegnuti?

U ovom radu bavi\u0107emo se prvenstveno pitanjima koja se pojavljuju u osnovnoj \u0161koli a vezana
su za nastavu informatike, ali\u0107emo se osvrnuti, tamo gde je potrebno i na vi\u0161e nivoe obrazovanja.
Suvi\u0161no je govoriti o neophodnosti ovladavanja barem osnovnom kompjuterskom pismeno\u0161\u0107u
u dana\u0161njem vremenu i o stanju kod nas.

To su dve fraze koje su postale, na na\u0161u \u017ealost lo\u0161i stereotipi. Svet je u razvoju tehnike i nauke, a posebno u oblasti informatike i telekomunikacija oti\u0161ao vrlo daleko, posebno ako imamo u vidu na\u0161e lo\u0161e stanje u dru\u0161tvu.

Me\u0111utim, cilj \u0161kole jeste i mora biti da stvori svesne i kreativne li\u010dnosti koje\u0107e umeti svoja znanja da primene. Na kraju vaspitno-obrazovnog procesa moramo dobiti u\u010denika koji ume svesno i voljno da vlada tehnologijom u cilju re\u0161avanja odre\u0111enih zadataka. To mora biti ultimativni cilj i rezultat nastave informatike.

Probleme sa kojima se susre\u0107e nastava informatike mo\u017eemo razvrstati u tri velike grupe:
\u2022
pitanje opreme,
\u2022
nastavni planovi i programi rada i
\u2022
pitanje nastavnog kadra.

Da li postoje re\u0161enja za ova tri problema? Poku\u0161a\u0107emo da determini\u0161emo probleme u teoriji i praksi, da statisti\u010dkom analizom prika\u017eemo postoje\u0107e stanje stvari i da ponudimo neka od mogu\u0107ih re\u0161enja.

2. POSTOJE\u0106E STANJE

U osnovnoj \u0161koli postoji izborni predmet pod nazivom Osnove informatike i ra\u010dunarstva, koji poha\u0111aju u\u010denici VII i VIII razreda, ukoliko se naravno, po svom izboru i/ili izboru roditelja u VII-om razredu odlu\u010de za to.

U VII razredu broj predvi\u0111enih\u010dasova je 40, a u VIII razredu 60\u010dasova.
Ovaj koncept izu\u010davanja informatike se primenjuje u na\u0161oj zemlji od 1987. godine.
U okviru nastave Tehni\u010dkog obrazovanja se tako\u0111e, mada veoma povr\u0161no i kratko dodiruju
teme vezane za nastavu informatike. Gimnazije imaju obavezan predmet Ra\u010dunarstvo i informatika sve
\u010detiri godine, a srednje stru\u010dne \u0161kole, zavisno od podru\u010dja rada od 2 do 4 godina.

Budu\u0107i da u osnovnoj \u0161koli ovaj predmet nije obavezan, onda u srednjoj \u0161koli dobijamo problemati\u010dnu situaciju, tako \u0161to neki u\u010denici znaju sve ve\u0107 na po\u010detku srednje \u0161kole, a neki su potpuni po\u010detnici.

Bez velike gre\u0161ke mo\u017eemo konstatovati da su nastavni sadr\u017eaji kod \u0161kolskih predmeta u osnovnoj \u0161koli preobimni. To dovodi do situacije da se\u010dak 50% u\u010denika u proseku odri\u010de nastave informatike zbog nedostatka slobodnog vremena. U\u010denici su preoptere\u0107eni kako nastavnim planom i programom u samoj \u0161koli tako i slobodnim aktivnostima koje su sami odabrali ili koje roditelji name\u0107u, u \u017eelji da svojoj deci obezbede bolju budu\u0107nost.

U\u010denike ne optere\u0107uje sam boravak u \u0161koli koliko koli\u010dina sadr\u017eaja koje moraju usvojiti u odre\u0111enom vremenskom periodu iz raznih predmeta i ose\u0107anje besmisla pri u\u010denju odre\u0111enih sadr\u017eaja, koje se\u010desto formuli\u0161e kroz jednostavno de\u010dije pitanje: Za\u0161to ovo u\u010dimo?

Zapa\u017eanje u\u010denika u ovom pitanju nije uvek realno i istinito, ali vrlo\u010desto signalizira istinu.

Sadr\u017eaji u nastavi bi trebalo stoga da budu mnogo zanimljivije prezentovani, \u0161to zna\u010di da bi trebalo uklju\u010diti nove tehnologije u nastavni proces (kompjutere, skenere, video bim, kamere, Internet...).

Nastava informatike je u tome u prednosti zato \u0161to je veoma zastupljen princip o\u010diglednosti i
visok stepen individualnosti u usvajanju sadr\u017eaja.

Iskustvo u u\u010dionici pokazuje da vredi pravilo jedna slika hiljadu re\u010di, jer svaka nastavna jedinica koja je obra\u0111ena i predstavljena kao multimedijalni sadr\u017eaj, nai\u0161la je na izuzetan prijem kod u\u010denika. Nakon evaluacije takvih\u010dasova do\u0161lo se do takore\u0107i tipskog odgovora da bi u\u010denici \u017eeleli vi\u0161e takvih\u010dasova i da su pored korisnog efekta rada zaista i u\u017eivali u njemu i bili aktivni u\u010desnici. Ovako predstavljeno gradivo je bilo mnogo bolje primljeno u pam\u0107enju i razumevanju gradiva kod u\u010denika.

Da li\u0107e se neko odlu\u010diti za nastavu informatike u osnovnoj \u0161koli, tako\u0111e zavisi od stava
odeljenskog stare\u0161ine prema kompjuterima i od trenutne mode koja vlada u vazduhu odeljenja.

Ne treba zanemariti ni to da uzrast adolescencije (posebno ba\u0161 7 i 8 razred)\u010desto prate nagle promene u pona\u0161anju, gubitak koncentracije na nauku i posve\u0107enost istra\u017eivanju zadate teme, pa je sa njima te\u0161ko dosti\u0107i nivo pravog razumevanja materije, jer to tra\u017ei vreme, strpljenje i slaganje gradiva, a broj predvi\u0111enih\u010dasova nije dovoljan.

Trenutna nastava informatike ima dosta problema, a svako odugovla\u010denje u uvo\u0111enju promena dovodi ne do stagniranja ve\u0107 do nazadovanja na\u0161eg obrazovnog sistema, a samim tim i celog dru\u0161tva gledano i kratkoro\u010dno i dugoro\u010dno.

Znanja u svim oblastima nauke, moraju biti pravovremeno ste\u010dena i pravilno usmeravana. To mo\u017eemo posti\u0107i ako se nastava informatike dobro promisli i postavi u \u0161kolama, tako da bude fleksibilna prema svakodnevnim promenama u svetu informati\u010dkih tehnologija. Tako\u0111e se mora izbe\u0107i eventualni otpor sredine prema promenama i napretku svake vrste.

Su\u0161tinski nedostatak na\u0161eg trenutnog stanja, u tom smislu, je nedovoljna iskori\u0161\u0107enost potencijala osnovne \u0161kole. Osnovna \u0161kola je u ovom trenutku zapostavljena i njoj je dodeljena uloga, \u0161to se informatike ti\u010de, da mo\u017ee da postoji, a i ne mora.

Ovako le\u017eeran stav nije dopustiv s obzirom na brzinu razvoja svetskih dru\u0161tava i na\u0161u \u017eelju da
se uklju\u010dimo u taj razvoj i na\u0111emo svoje mesto.

U osnovnoj \u0161koli deca provode po 8 godina i tu sti\u010du osnovna znanja iz nauke i dru\u0161tva. Tu se sti\u010du osnovni pojmovi vaspitanja, usvajaju modeli razmi\u0161ljanja i pona\u0161anja, formiraju stavovi, \u017eelje i ideje o tome \u0161ta smo i ko \u017eelimo da budemo.

To vreme na\u0161ih mladih pokolenja ne treba uludo potro\u0161iti.

Kasno je sa informati\u010dkom obukom zapo\u010deti u sedmom razredu. Kod u\u010denika ve\u0107 postoji razvijen i usvojen niz pojmova i ve\u0161tina vezanih za rukovanje ra\u010dunarom, mobilnim telefonima, dvd i drugim ure\u0111ajima koji su svuda oko nas. Ti pojmovi i ve\u0161tine su sticani stihijski, vrlo su povr\u0161ni i nesistemati\u010dni, od\u010dega mo\u017ee biti vi\u0161e \u0161tete nego koristi za dru\u0161tvo. I za pojedinca.

U praksi postoje poku\u0161aji da se progura jo\u0161 jedan izborni predmet Od igra\u010dke do ra\u010dunara za
u\u010denike u prvom ciklusu obrazovanja.
Primetno je osciliranje u sprovo\u0111enju ovog plana, odnosno opet nedostatak nacionalne
strategije.

Naime, kako se od 2000. godine naglo krenulo u sveop\u0161te evropske integracije, tako ni \u0161kolstvo nije izostavljeno. Na\u017ealost,\u010desto su promene nametane vrlo napamet i bez dubljeg promi\u0161ljanja kako\u0107e se to uklopiti u na\u0161 obrazovni sistem, pa se to veoma dobro vidi na ponudi ovog izbornog predmeta.

Sudbina ovog predmeta se menjala tri puta (sa politi\u010dkim promenama u Ministarstvu prosvete), pa je prvi ministar posle 2000. godine doneo program i dao dozvolu za primenu ovog programa, slede\u0107i ministar (posle otprilike 2,5 godine) je ukinuo mogu\u0107nost izu\u010davanja ovog programa uz jednostavno obja\u0161njenje da kompjuter zra\u010di i kvari vid mladoj populaciji kojoj je namenjen. Poslednja promena (sa promenom ministra) je od \u0161kolske 2005-2006. godine kada se opet nudi izborni predmet, Od igra\u010dke

do ra\u010dunara za u\u010denike od prvog do tre\u0107eg razreda. U\u010denici\u010detvrtog razreda u pomenutoj \u0161kolskoj
godini nisu obuhva\u0107eni jer su i\u0161li po starom programu.
Da budemo do kraja precizni. Kako stoje stvari sa izbornim predmetima?
\u0160kola nije u obavezi uop\u0161te da ponudi ovaj predmet. Od ponu\u0111enih 5 izbornih predmeta (Lepo
pisanje, Ruke u testu, Narodna tradicija,\u010cuvari prirode, Od igra\u010dke do ra\u010dunara), \u0161kola mora da
izabere 3 i da ih ponudi u\u010denicima i roditeljima. U odnosu na broj zainteresovanih, organizuju se
\u010dasovi za izborni predmet.

Zna\u010di pitanje je da li\u0107e ovakav program biti uop\u0161te ponu\u0111en, u kom razredu i u koliko \u0161kola. Pitanje je i kako\u0107e biti primenjen, jer je dato u\u010diteljima da mogu da dr\u017ee ovaj predmet, a opet je pitanje koliko su oni osposobljeni za to. Ve\u0107ina u\u010ditelja nikada nije slu\u0161ala na svojim studijama predmet informatika, a kursevi za ovu vrstu obuke su veoma retki i sve se, na kraju svodi na li\u010dno anga\u017eovanje pojedinca.

Iz \u0161tampe su iza\u0161le i knjige i priru\u010dnici sa ve\u017ebama za ovaj predmet i to za sva\u010detiri razreda, a
autori ovih ud\u017ebenika, za ve\u017ebe preporu\u010duju igrice sa Interneta.
Nastavne teme se prepli\u0107u i ponavljaju u sva tri razreda, a kao primer nastavnog programa,
nave\u0161\u0107emo sadr\u017eaje za tre\u0107i razred:
\u2022
Pravimo, konstrui\u0161emo (upotreba pojedinih vrsta materijala, sklapanje modela od datih
elemenata,...)
\u2022
Igramo igrice (pokretanje i zatvaranje programa, rad sa disketom i cd-om,...)
\u2022
Kompjuterski bukvar (programi za zabavu, ra\u010dunanje i u\u010denje,...)
\u2022
Igramo se i crtamo (programi za crtanje,..)
\u2022
Pi\u0161i-bri\u0161i (programi za rad sa tekstom, izbor fonta,...)
\u2022
Ra\u010dunamo-rad sa kalkulatorom
\u2022
Kreiramo, stvaramo (rukovanje digitalnim aparatom, elektronska po\u0161ta, kreiranje postera,
\u010destitke, itd koriste\u0107i jednostavan program i lako obradiv materijal-papir, karton...).
Godi\u0161nji fond\u010dasova za izborne predmete je 36. Kod na\u010dina ostvarivanja programa, autori
te\u017ei\u0161te stavljaju na dobro osmi\u0161ljen, lagan i na igri zasnovan rad sa u\u010denicima i ka\u017eu:

\u201e...Sadr\u017eaji programa nisu strogo definisani, ve\u0107 ih nastavnik tematski vezuje u logi\u010dki organizovane celine, koje vode ka realizaciji navedenih ciljeva i zadataka predmeta. Nastavnik ima slobodu da dinamiku realizacije nastavnih sadr\u017eaja primeri aktivnostima, pridr\u017eavaju\u0107i se ukupnog godi\u0161njeg fonda\u010dasova kao osnovne orijentacije i okvira u svom radu....\u201c.

Ko treba da osmisli nastavne sadr\u017eaje za ovaj predmet? U\u010ditelji-ce? Nema sumnje da ima kreativnih i zainteresovanih u\u010ditelja-ca, ali koliko? \u0160ta to zna\u010di \u0161ire gledano? U jednom gradu, postoja\u0107e jedan nadahnuti u\u010ditelj-ica (ili pet nadahnutih, svejedno), koji\u0107e u\u010denike usmeriti pozitivno, nau\u010diti i obraditi sadr\u017eaje metodi\u010dki kvalitetno? \u0160ta je sa celom zemljom i nacionalnim planom? Kuda to vodi? Ova sumnja je zasnovana na li\u010dnom iskustvu autora. Neprestano se name\u0107e misao, da je ovaj program postavljen na temeljima proizvoljnog igranja sa u\u010denicima, ra\u010dunarima i prate\u0107om tehnikom.

\u010cemu li onda slu\u017ei nauka koja se zove Metodika informatike, koja je uzgred budi re\u010deno kod
nas u povoju?

Mnoga se pitanja name\u0107u. Jedini odgovor je da se mora izraditi detaljan nacionalni plan za vi\u0161e godina unapred i da informatika mora postati obavezan predmet u osnovnoj \u0161koli, da po\u010dne od (na primer)\u010detvrtog razreda, jer su onda deca (u proseku) mentalno spremna da pristupe ra\u010dunaru i po\u010dnu da izu\u010davaju njegovo kori\u0161\u0107enje. Ima pojedinaca koji su spremni i ranije (nadarena deca), ali to pitanje treba posebno razmatrati.

3. PROBLEMI
Probleme u nastavi informatike u osnovnim \u0161kolama mo\u017eemo podeliti na tri velike grupe
problema, i to na:
1. problem nedovoljne ili neadekvatne opremljenosti \u0161kola hardverom i softverom
2. postojanje zastarelih i nefleksibilnih planova i programa rada
3. lo\u0161a motivisanost nastavnog kadra za dr\u017eanje nastave informatike, a samim tim i pitanje
kvaliteta kadra koji se trenutno nalazi u nastavi.
4. OPREMA

Da bi se podr\u017eavala programirana, individualna, empirijska nastava zasnovana na principu o\u010diglednosti, potrebna je dobra hardverska i softverska opremljenost \u0161kola, a to je kod nas vrlo redak slu\u010daj.

Activity (26)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Jasminka Ristić liked this
mikam liked this
Basarin Dejan liked this
Milan Nikolic liked this
Ivana Vasilic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->