MOGUĆI NOVI KONCEPTI INTERFEJSA ADL SCORM LMS MODULA

Stanković Željko, M. Sc. E. E.

Republički Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

1. UVOD
Interfejs (interfejsi) LMS modula predstavljaju polje koje je slabo pokriveno, kako teorijom
tako i praktičnim rešenjima. Na komercijalnom tržištu LMS modula postoji mnogo različitih
koncepcija, od jednostavnih do vrlo složenih. Mnogo je LMS modula koji imaju samo fundamentalne
funkcije ili ne mogu da podrže multimedijalne sadržaje, a vrlo često LMS modul sa svodi samo na
administrativan alat (vođenje evidencije o studentima).
Radeći na LMS modulima duže vremena izradili smo nove koncepte u projektovanju i
realizaciji LMS interfejsa.

2. INTERFEJSI LMS MODULA

Na slici 1 prikazana je arhitektura LMS modula gde je vidljiva predložena primena interfejsa
koji su namenski dizajnirani za:
• studente,
• administratora,
• mentora,
• mentor/administrator.
Svaki interfejs predstavlja skup gradivnih elemenata u čijem kreiranju učestvuje
multidisciplinarni tim profesionalaca koji se bave različitim oblastima.

Slika 1.: Šema LMS modula sa novim konceptom interfejsa

3. STUDENTSKI INTERFEJS
Studentski interfejs treba da bude jednostavan i funkcionalan bez suvišnih elemenata, slika 2.

Slika 2: Studentski LMS interfejs

4. PREDLOŽENI KONCEPTI LMS MODULA

U zavisnosti od toga kako se e-učenje organizuje, projektovani sistem LMS-a može se
konceptualno podeliti u tri kategorije:
 • LMS adminstrativni koncept,
• LMS pedagoški koncept.
• LMS pedagoško-administrativni koncept.

5. LMS ADMINSTRATIVNI KONCEPT

To je forma koju predstavlja klasičan LMS modul, slika 3. U ovom konceptu LMS modela
koristi se standardizovan set opcija. LMS modul sadrži:
• Učitavanje kursa – administrator/mentor može da doda nov kurs.
• Menadžment kursa – organizovanje kursa.
• Brisanje kursa – administrator/mentor može da izbriše kurs.
• Pregled svih korisnika kursa – administrator/mentor ima mogućnost uvida u listu
korisnika, studenta.
• Dodavanje korisnika – administrator/mentor može da doda novog korisnika, studenta.
• Menadžment korisnika.
• Brisanje korisnika – administrator/mentor može da izbriše korisnika, studenta.
• Globalna predmetna administracija.
• Brisanje baze – administrator/mentor može da izbriše bazu podataka.

Slika 3: LMS administrativni koncept

6. LMS PEDAGOŠKI KONCEPT

LMS pedagoški koncept predstavlja pravo okruženje za kreativan rad mentora kursa.
Administrativni deo u ovom konceptu prepušten je saradniku/administratoru. Mentoru su na
raspolaganju svi elementi savremenih komunikacionih tehnologija. Na prvom mestu izdvojena je
online nastava (sinhrona nastava) koja omogućava audio-vizuelnu percepciju sadržaja i aktivno
učestvovanje u nastavi, kolaborativno učenje, slika 4.
 Slika 4: LMS pedagoški koncept
Ovaj koncept ima vidno drugačije dizajniran interfejs. Rudimentaran dizajn interfejsa
administrativnog koncepta (slika 3) ovde je zamenjen podelom na aktivne „ekrane“, slika 4.
Svaki „ekran“ ima svoju funkciju:
• učionica – ekran rezervisan za prikazivanje rada u samoj učionici,
• tabla – mesto rezervisano za crteže i šeme koje prate predavanja,
• ekran koji je namenjen za prikazivanje multimedijalnih fajlova (AVI, mpg4).
Ekran koji prikazuje učionicu i rad sa studentima u online nastavi jeste segment koji mentoru
pruža mogućnost da u svoj rad na času uključi i e-studente (studenti koji nastavi prisustvuju
korišćenjem web tehnologija).
Tabla je sledeći aktivni element koji je predstavljen jednim ekranom. Mentor ima mogućnost
da prikaže „belu tablu“ (white board). Ovaj sastavni deo svake klasične učionice ima vrlo značajno
mesto i u e-učenju. Mogućnost da mentor analizira ili crta neki dijagram ili shemu (i to odmah prikaže
studentima) jeste alat koji ima vrlo važno mesto u ovom konceptu.
Treći aktivni element ovog koncepta je „ekran“ koji ima funkciju da prikaže multimedijalne
fajlove. Zbog svoje namene, „ekran“ je veći od prethodnih.
Navedeno je još nekoliko elemenata koji su uvršćeni u ovaj koncept i našli su svoje mesto na
mentorskom interfejsu:
• diskusije,
• glasanje,
• testiranje,
• informacije,
• e-mail.
Korišćenje diskusija u nastavi dozvoljava studentima da iznesu svoje mišljenje. Mentor u
određenim delovima svog predavanja ima mogućnost da studentima dozvoli diskusiju.
Tokom izlaganja mentor može upotrebiti glasanje u toku predavanja. Glasanje proširuje
mogućnosti dajući korisniku priliku da o nečemu odlučuje. Primer može da bude izbor najboljeg
seminarskog rada u grupi kojoj pripada student.
Testiranje je opcija koja može da se koristi tokom časa (kraće provere znanja) ili na kraju
lekcije.
Opcije informacije i e-mail, predviđene su kao prečice za brzo dostavljanje materijala ili
informacija studentu još tokom predavanja.
Prikazani koncept zahteva dodatna programiranja i izmene u projektovanju LMS-a.

7. LMS PEDAGOŠKO-ADMINISTRATIVNI KONCEPT

LMS pedagoško-administrativni koncept je najkompleksniji oblik LMS modela. Takvo
okruženje ima sve elemente prethodno pomenutog LMS administrativnog i LMS pedagoškog koncepta.
Ovom LMS konceptu dodate su još i administrativne funkcije, slika 5. Mentor sada ima i
ulogu administratora kursa.
 U zavisnosti od tehničke opremljenosti obrazovne institucije, moguće je organizovati praćenje
nastave sa pametnih telefona (smart phone) i ručnih PC-a (pocket PC). Projektom se mora obezbediti
da postoje opcije koje omogućavaju da se prikaz na ekranima pomenutih uređaja prilagodi njihovoj
veličini.
I kod ovog prikazanog koncepta zahteva se dodatno programiranje i izmene u projektovanju
LMS-a.

Slika 5: LMS pedagoško-administrativni koncept

8. DISKUSIJA
Rad na softverskim prototipovima je urađen i u toku su testiranja. Za projektovanje ove LMS
aplikacije korišćena je J2EE platforma, verzija 2.0_05.
Softverski interfejs baziran je na Jakarta Tomcat tehnologiji. Tomcat 5.0.28 korišćen je kao
web server. Sva komunikacija sa LMS-om omogućena je korišćenjem JSP (Java Server Page)
tehnologije.
Projektovani LMS testiran je samo pod Windows operativnim sistemom. Za testiranje je
korišćena platforma Microsoft Windows XP Professional (SP2). Za rad pod Linux-om potrebno je
izvršiti neke promene u segmentu koda koji se ponavlja u JAVA izvornom fajlu.

9. REFERENCE
1. ADL Technical Team. (2004). Sharable content object reference model (SCORM) Content
aggregation model (CAM) Version 1.3.1. Retrieved September 21.2004, from
http://www.adlnet.org/screens/shares/dsp_displayfile. cfm? fileid=994
2. Browning, P., Williams, J., Brickley, D., & Missou, H. (1997). Question delivery over the
Web using TML. Retrieved September 21.2004, from the University of Bristol, Professional
Development Web site: http://www.lboro.ac.uk/service/fli/flicaa/conf97/browning.html
3. Dublin Core Metadata Initiative. (2003). Dublin core metadata element set, Version 1.1:
Reference description. Retrieved September 21.2004 from
http://dublincore.org/documents/dces/
4. IMS. (2003a, June). IMS content packaging best practices guide: Version 1.1.3 final
specification. IMS Global Learning Consortium, Inc. Retrieved September 21.2004, from
http://www.imsglobal.org/content/packaging/cpv1p1p3/imscp_bestv1p1p3.html
5. IMS. (2003b, January). IMS Digital Repositories Interoperability core functions best practices
guide: Version 1.0 final specification. IMS Global Learning Consortium, Inc. Retrieved
September 21.2004, from
http://www.imsglobal.org/digitalrepositories/driv1p0/imsdri_bestv1p0.html
6. TeleCampus. (2004). TeleCampus Online Course Directory. http://courses.telecampus.edu/
7. World Wide Web Consortium. (2004). XML Inclusions (XInclude) Version 1.0. Retrieved
September 21.2004 from http://www.w3.org/TR/xinclude/