Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
13Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
mogucnosti primene multimedija i hipermedija u nastavi maternjeg jezika

mogucnosti primene multimedija i hipermedija u nastavi maternjeg jezika

Ratings: (0)|Views: 1,413 |Likes:
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja

More info:

Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/01/2013

pdf

text

original

MOGU\u0106NOSTI PRIMENE MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG
JEZIKA
magister, Daniela Andonovska \u2013 Trajkovska, asistent
Pedago\u0161ki fakultet u Bitolju (R. Makedonija)
1. UVOD

Savremena nastava stalno akcentira ulogu i zna\u010daj u\u010denika kao subjekat koji nosi odgovornost za svoje pona\u0161anje u odnosu na procese sticanja znanja. Konstuktivizam u pedagogiji, isticanje va\u017enosti kriti\u010dkog i kreativnog mi\u0161ljenja kao i razvoj informati\u010dke tehnologije govore nam o neophodnost redizajniranja kurikuluma u odnosu na vaspitno-obrazovne ciljeve i zadatke. Sve to isti\u010de potrebu o menjanja na\u010dina rada, na\u010dina organiziranja nastave, na\u010dine pogleda na svet. Informati\u010dka tehnologija nudi razli\u010dite mogu\u0107nosti koji se odnose na sticanje znanja, ve\u017ebanje, ve\u017ebanje sposobnosti kriti\u010dkog i kreativnog mi\u0161ljenja kao i socijalnu interakciju faktora u nastavi. Multimedija i hipermedija kao forma organizacije informacija, na\u010din prezentacije, na\u010din organizacije programirane nastave, sredstvo za u\u010denje ili podsticanje mislovne aktivnosti, sredstvo koje postavlja u\u010denika u aktivnu poziciju mo\u017ee se vrlo uspe\u0161no integrirati u nastavi maternjeg jezika u osnovnoj \u0161koli. Nastava maternjeg jezika uklju\u010duje u sebe knji\u017eevnost, jezik, izra\u017eavanje i tvorenje, medijumska kultura i po\u010detno\u010ditanje i pisanje. Tako mogu se postaviti slede\u0107a pitanja: Koje su mogu\u0107nosti a koje ograni\u010denja kada je re\u010d o primenu multimedija i hipermedija u nastavi jezika? Kroz koje oblike rada mogu da se integriraju? Koja e uloga u\u010denika, a koja \u2013 nastavnika kada u\u010denje ili do\u017eivljavanje, mi\u0161ljenje se organizira uz pomo\u0107 multimedija i hipermedija?

2. \u0160TA JE TO MULTIMEDIJA, A \u0160TA HIPERMEDIJA?
Multimedija predstavlja zbir t. j upotreba vi\u0161e medija u na\u010dinu predstavljanja informacije ili

poruke. To zna\u010di da informacija mo\u017ee biti predstavljena tekstom, ali istovremeno i audio komponentama, slikom, animacijom, video materijalom i tako dalje. S upotrebom vi\u0161e nosilaca informacije ili vi\u0161e na\u010dina saop\u0161tavanja dolazimo do situaciji u kojoj ne\u017eivu materiju pretvorimo u \u017eivu, tako da objekti govore, kre\u010du se, demonstriraju, oboga\u0107uju tekst koji je predstavljen pisanim re\u010dima. Multimedija prestavlja jednu organizaciju informacija u kojoj se opa\u017ea jedna linearna struktura, linearno kretanje s jedne do druge informacije, svakako predstavljene uz pomo\u0107 vi\u0161e medija.

Ako imamo razgranatu strukturu, tj. s jedne informacije idemo do drugu i opet se vra\u0107amo nazad; ili skrenemo s puta samo da bi ostvarili kontakt s nekom drugom organizaciju podataka i informacije koje se me\u0111usobno uslovljavaju i opet se vra\u0107amo na onaj put s kojem smo po\u010deli na\u0161u potragu po znanje onda je re\u010d ohipermediju. U hipermedija imamo linkove, t. j informacije povezujemo na takav na\u010din da bi ostvarili komunikaciju s nekim drugim tekstom i opet da se vratimo na stari ili da produ\u017eimo na\u0161 put nadalje, ali ne kre\u010di se linearno jednim putem nego vi\u0161e puteva.

3. ZNA\u010cAJ MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA

Multimedija i hipermedija u nastavi imaju \u0161ire zna\u010denje. Generalno, hipermedija omogu\u0107uje samostalno sticanje znanja zato \u0161to u\u010denik ima kontrolu nad informacije ili doga\u0111aje.1Hipermedija poma\u017ee u organizaciju kooperativnog u\u010denja.2 Uz pomo\u0107 hipermedija mo\u017ee se organizirati takvu edukativnu sredinu u kojoj u\u010denik je u centru aktivnosti, on je subjekat u nastavi. Tako se daje podr\u0161ku konstruktivisti\u010dkom pristupu.3 Isto tako, hipermedija uz pomo\u0107 vizuelne i auditivne komponente omogu\u0107uje svaki u\u010denik da se na\u0111e u procesu sticanja znanja, tj. materijal koji se prezentira ili se u\u010di odgovara razli\u010ditim stilovima u\u010denja.4

Ako multimedija i hipermedija su kreirani na na\u010din na koji se ostvaruju ciljevi i zadaci savremenog koncepta nastave, tj. po\u0161tuju konstruktivisti\u010dki pristup u organizaciju nastave tako da od u\u010denika se tra\u017ei da bude aktivan subjekat koji deluje, preduzima inicijativu kao rezultat kriti\u010dkog mi\u0161ljenja onda oni se mogu vrlo brzo, efektivno i efikasno uklopiti u tog savremenog koncepta vaspitanja i obrazovanja. Zna\u010di sve zavisi od na\u010dina kreiranja tog softvera, na\u010dina povezivanja tehnologije i ciljevi obrazovanja. Ali isto tako nam je vrlo dobro poznato da sve \u0161to izlazi u prodaju ne

1 Milheim W. (1988) Learner control options as an effective strategy. Instructional Delivery Systems,
September/October.
2 Johnson, R. & Johnson, D. (1986) Computer assisted cooperative learning, Educational Technology, 26, (1) 12
18
3 Papert, S. (1993) The Children's Machine. New York: Basic Books
4 Spoehr, K. T. (1992) Using hypermedia to clarify conceptual structures: illustrations from history and literature.
Paper presented at the annual meeting of the American Educational Research Association, San Francisco, CA.

mo\u017ee se bezuslovno primenjivati u nastavi bez postavljanja pitanja koji se odnose na stepen njihove primenljivosti u odnosu na\u010dina organizacije nastavnog rada uz pomo\u0107 multimedija i hipermedija kao i sadr\u017eaje koje oni obuhvataju. Tako ako se podvrgnu kriti\u010dkoj analizi, multimedijski i hipermedijski softver koji se mo\u017ee na\u0107i u tr\u017ei\u0161tima, posebno na neki strani jezik ne stalno zadovoljava kriterijume koji se postavljaju kada je re\u010d o primenu odre\u0111enog nastavnog ili edukativnog sredstva ili alatku uz kojoj se u\u010di.

Kada govorimo o zna\u010daj multimedija i hipermedija u nastavi maternjeg jezika nu\u017eno je spomenuti jedno istra\u017eivanje koje su preduzeli Carla Meskill i Karen Swan5. Oni su hteli saznati ulogu multimedija ili multimedijski softver koji se upotrebljava u nastavi ili koji je namenjen tome svrhu u nastavu knji\u017eevnosti koja tra\u017ei od u\u010denika da bude aktivan subjekat u nastavi kroz razli\u010dite forme izra\u017eavanja do\u017eivljenog ili kroz procesa konstruiranje zna\u010denja iz teksta koji je predmet diskusije. Oni su ustanovili da multimedijski ili hipermedijski softver koji odgovara ovoj nameni treba da ima:

\u2022
transparentna navigacija, t. j i u\u010ditelj i u\u010denik znaju koji je put kojim mogu da se kre\u0107u;
\u2022

intertekstualnost, tj. da obezbe\u0111uju mogu\u0107nosti za u\u010denike da mogu da prave povezivanja teksta sa drugim tekstovima kada je momenat da se konstruira zna\u010denje iz onoga \u0161to se do\u017eivljava;

\u2022
mogu\u0107nost diskusije ili razmene iskustava izme\u0111u u\u010denika ili u\u010ditelja (uklju\u010duju\u0107i i
pismenu komunikaciju);
\u2022
mogu\u0107nost za izra\u017eavanje do\u017eivljenog kroz softversku podr\u0161ku za kreiranje tekst, slike,
animacije itd. ;
\u2022
mogu\u0107nosti povezivanja pro\u010ditanog i sopstvenog iskustva;
\u2022
mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja vizuelnog jezika;
\u2022
pristup multiple perspektive, tj. informacija ili tekst da se mo\u017ee razmatrati sa razli\u010ditim
perspektivama;
\u2022
da stimulira dijalog;
\u2022
da promovi\u0161e kreiranje produkata u\u010denika;
\u2022
da aktivira predznanje u\u010denika;
\u2022
da nudi pristup do kriti\u010dke analize tvorevine autora teksta ili linkovi koji povezuju tekst sa
drugim radom istog autora.

Zaklju\u010dili su da softver koji im je na raspolaganju ne zadovoljava sve kriterijume, ali ipak da mo\u017ee uz pomo\u0107 ve\u0161tine i sposobnosti kreativnog u\u010ditelja vrlo uspe\u0161no da se integri\u0161e u nastavu knji\u017eevnosti.

Zna\u010di odgovori na pitanja povezani sa tom dali jedan softver se mo\u017ee primenjivati u nastavi maternjeg jezika mogu se na\u0107i kao rezultat kriti\u010dke analize tog softvera. Izbor multimedijskog i hipermedijskog softvera koji se mo\u017ee integrirati u knji\u017eevnosti, jezika, po\u010detnog\u010ditanja i pisanja itd. zavisi iz vaspitno - obrazovnih ciljeva i zadatke koje se postavljaju u okviru svakog programskog podru\u010dja.

4. KREIRANJE MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA

Multimedija i hipermedija kao nastavna sredstva mogu se na\u0107i u tr\u017ei\u0161tima, ali u glavno na neki strani jezik, engleski na primer. Tako,\u010desto postoje multi i hipermedijski softver za sticanje znanja po\u010detnog\u010ditanja i pisanja, tako da uz njihova pomo\u0107 u\u010denici u\u010de alfabet, auditivno i vizuelno identificiraju slova.,\u010ditaju, pi\u0161u, kroz neke igrovne aktivnosti koji obi\u010dno imaju natprevaruju\u0107i karakter oni ve\u017ebaju svoje jezi\u010dke sposobnosti, crtaju, boje, pjevaju pjesme povezane sa jezi\u010dkim terminima itd. Ovo zna\u010di da kroz integrirane aktivnosti koji obuhvataju vizuelnu, ali i auditivnu komponentu u\u010denici stupaju u interakcijski odnos sa kompjuterom, tj. sa softverom. Podsti\u010du se na akciju ili reakciju, oni imaju kontrolu nad redosled kontaktiranja informacija (izme\u0111u vi\u0161e opcija biraju jednu) ili na\u010din primene (onda kada tvore tekst ili daju odgovor na neko pitanje: biraju odgovor iz vi\u0161e ponu\u0111enih opcija ili zapisuju).6

Iz prethodne kriti\u010dke analize mo\u017ee se re\u010di da svaki softver ne zadovoljava uvek postavljene
ciljeve i zadatke nastave ili jednu konkretnu nastavnu jedinicu. Tako, javlja se potrebu za aktivno
5 Meskill, Carla & Swan, Karen (1995). Roles for Multimedia in the Response-Based Literature Classroom,
National Research Center on Literature Teaching and Learning, Albany, NY, office of educational Research and
Improvement, Washington, DC;
6 Primeri za takvog softvera: Garfield; it's all about vocabulary and spelling, second grade, ages 6-7, M2K KIDS,
MULTIMEDIA 2000, INC, ESP International Ltd, PAWS, 2004;
Mike Teaches English, Smarty Pants Publishing, Transparent Language Inc., Australian Multimedia Enterprise
ltd., UniVbe SciTech Software Inc., Sound Operating System HMI Inc., 1997;

uklju\u010denje nastavnika u procesu izrade multimedijskog i hipermedijskog softvera. U skoro vreme nastavnici se uklju\u010duju u najrazli\u010ditije obuke koje se odnose na primenu kompjutera u nastavi. Me\u0111u ostale aktivnosti ili sadr\u017eaje koje se obra\u0111uju na takvim obukama govori se i o na\u010dini izrade prezentacije koje se mogu upotrebiti za nastavne svrhe. Tako mo\u017eemo da pretpostavimo da na\u0161 nastavni\u010dki kadar uz stru\u010dnu pomo\u0107 mo\u017ee aktivno da se uklju\u010di u procesu izrade multimedijskog i hipermedijskog softvera namenjenog u\u010denicima s kojim rade.

Postoje najrazli\u010ditiji tipovi softvera koji omogu\u0107uju kreiranje multimedija i hipermedija kao na\u010din pretstavljanja podataka, ali najeksploatisaniji softver koji se kod nas koristi je Power Point na Microsoft Office. Ovaj softver ima mogu\u0107nosti za stavljanje najrazli\u010ditije linkove: jedan slajd se mo\u017ee povezivati s drugim udaljenijim slajdovima (primer slajd broj 3 sa slajdom broj 53), s tekstom izra\u0111en u Word, s neki Excel dokument, HTML tekst, s neku fotografiju, kreacija u\u010denika u nekom grafi\u010dkom programu itd. Na slajdove se mo\u017ee pisati, unositi tabele, grafikone, stavljati (ne) animirane objekte, dodavati zvuk ili neku audio komponentu, podsticati u\u010denika na interakciju uz pomo\u0107 alatke za pisanje ili buttons za navigaciju kroz prezentaciju. Jednim re\u010dju, Power Point ima vi\u0161ekratne mogu\u0107nosti za izradu multimedijskog i hipermedijskog softvera za potrebe nastave maternjeg jezika.

U\u010denici, isto tako se mogu uklju\u010diti u procesu izrade multimedija i hipermedija. To se mo\u017ee organizirati ako kod u\u010denika prethodno razvijamo osnovnu informati\u010dku pismenost. Oni mogu da projektiraju svoje misli, ideje kroz izradu multimedija ili hipermedija. Mogu da prezentiraju svoj pogled sveta ili svoj na\u010din shvatanja o odre\u0111enom knji\u017eevnom tekstu koji je predmet diskusije. Na ovaj na\u010din oni postaju tvorci, kreatori. Smatramo da na ovaj na\u010din dolazi do podizanje stepena motivacije za rad kod u\u010denika. Oni na taj na\u010din preuzimaju odgovornost za svoj proces u\u010denja kroz odgovornost za na\u010din prezentacije.

5. MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA (OBLICI
RADA)

Multimedija i hipermedija u nastavu maternjeg jezika se mogu upotrebiti na najrazli\u010ditije na\u010dine u zavisnosti vaspitnih i obrazovnih ciljeva. Bertram C. Bruce i James A. Levin7 isti\u010de va\u017enost principa koji jo\u0161 Dewey je potencirao. Sada Bruce i Levin ih kombiniraju i prikazuju kao mogu\u0107nost primene tehnologija u nastavi maternjeg jezika. Ti principi govore da se medija mo\u017ee koristiti za:

1.Komunikaciju. Ova komunikacija se odnosi na komunikaciju koja se odvija u razredu izme\u0111u
faktora nastave (u ovom slu\u010daju: u\u010denik, nastavnik, didakti\u010dki materijal ili medija).
2.Izra\u017eavanje preko upotrebe hipermedija i na taj na\u010din kombinirati tekst, video, sliku,
animaciju, muziku...
3.Ispitivanje. Opet upotrebom multimedija i hipermedija mo\u017ee se istra\u017eivati, dolaziti u dodir s
novim informacijama zna\u010dajni o na\u0161em predmetu ili problemu ispitivanja.
4.Konstrukciju tako \u0161to u\u010denicima se omogu\u0107uje stvaranje tekstova, animacije, grafikone, slike
itd.

Primena multimedija i hipermedija ili na\u010din izrade isto tako zavise iz organizaciju nastave, konkretnije iz oblika nastavnog rada koji se primenjuju. Tako multimedijski i hipermedijski softver se mo\u017ee izraditi i koristiti uz primenu frontalnog oblika nastavnog rada kada nastavnik komunicira sa celi razred istovremeno, t. j u\u010denici komuniciraju s nastavnikom ili jedni s drugima na nivou celog razreda. U ovome slu\u010daju prezentacija ili na\u010din navigacije vodi sam nastavnik. On uz pomo\u0107 svoje u\u010denike kre\u0107e se niz prezentaciju i trasira put koji omogu\u0107uje ostvarivanje prethodno postavljenih ciljeva. Nastavnik mo\u017ee da bira ponu\u0111ene opcije mesto svojih u\u010denika (u\u010denik savetuje nastavnika pri tome), ako prezentacija dozvoljava ili nastavnik sam (umesto da tra\u017ei savet u\u010denika) ide s jedno na drugo mesto u okviru prezentacije.

Ako se primenjuje grupni rad, onda prezentacija se mora prilagoditi takvom pristupu, tako \u0161to dozvoljava da se organizira grupni rad i zatim toga (mo\u017ee da se organizira diskusija na nivou grupe ili kreacija produkata) predstavnik grupe da upi\u0161e ta\u010dne odgovore ili da izabere jedna iz vi\u0161e ponu\u0111enih opcija. Ako se radi grupno mora prethodno da se organizira sam prostor tako da se odgovori na osnovnim zahtevima grupnog rada.

\u2022
Tandemski oblik rada zahteva multimedijski ili hipermedijski softver koji motivira dijalog
izme\u0111u u\u010denike koje rade u paru. Taj dijalog mo\u017ee da bude onda kad se pravi sadr\u017einska
7 Bruce, Bertram C.; Levin, James A.. Roles for New Technologies in Language Arts:

Inquiry, Communication, Construction, and Expression, in J. Flood, D. Lapp, J. R. Squire,& J. R. Jensen (Eds.) (2003), Handbook of research on teaching the English language arts, 2nd edition (pp. 649-657). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.

Activity (13)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
maya65 liked this
maya65 liked this
daca64 liked this
180187marko liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->