PSIHOLOŠKE PRETPOSTAVKE O REALIZACIJI ONLAJN PODUČUVANJA

m-r Orhideja Šurbanovska

Filozofski fakultet, Institut za psihologiju-Skoplje
Učenje je jedno od najvažnijih socijalnih aktivnosti u jednom društvu. Zbog toga veliki značaj
ima uključivanje nove sofisticiranije obrazovne uslove kao što su kompjutersko-tehnološka sredstva za
učenje, odnosno onlajn podučavanje. Ali „prinudu“ za rad na kompjuter, nastavnik lako može doživeti
više kao dodatni teret nego kao potencijalnu pomoć u radu. I pored toga, nastavnik ima mali izbor u
odnosu na to dali kompjutere da upotrebi u nastavne svrhe, ali ipak zadržava veliki deo kontrole u
odnosu na to kada i kako će biti korišćeni. Kako i da je kompjuter jednostavno nije samo još jedna
inovacija u nastavnom planu, on je takođe najvažnije tehničko pomagalo koje nastavniku omogućuje
da istražuje u sopstvenoj oblasti. Konkretnije, izborom softvera u podučavanju, nastavnik pravi prvi
korak u označavanju načina učenja. Kompjuter može služiti za istraživanje teorijskih i praktičnih
implikacija u određenoj oblasti i njihovo uključivanje u psihologiju educiranja pojedinaca. Iz ovog
proizlaze pitanja: koje vrste kompjuterskih paketa (softvera) najviše odgovaraju za podržavanje
određene vrste sadržaja i koliko svaki softver može da se prilagodi u pedagoškoj šemi. U tabeli 1. data
je klasifikacija nekoliko softvera koji su na raspolaganju za obrazovne svrhe:
Tabela 1. Softvere i njihove edukativne karakteristike
Vrsta softvera Učenik kao:
Word procesor kreator
Paketi za prezentaciju kreator
Grafički paketi kreator
Muzička komponovanja kreator
Procesor za ideje kreator
Paket za bazu podataka kreator
Kompjuterska konferencija kreator/primalac
Otkrivanje teksta istraživač
Avanturističke igre istraživač
Enciklopedije istraživač /primalac
Govorne knjige istraživač /primalac
Intelektualni tutori istraživač /primalac
Programi za vežbanje i praksu primalac
Elektronska pošta kreator
Programski jezici kreator
U tom kompjutersko-tehnološkom kontekstu subjekti interaktivnog obrazovnog procesa-
nastavnici i učenici pokazuju različit odnos prema Internetu u obrazovanom i u svakodnevnom životu.
Posebno se osećaju razlike u psihološkoj spremnosti dece i odraslih za korišćenje onlajn podučavanja, i
to: u odnosu na korišćenje novih informacionih i komunikacionih tehnologija i načina traženja
informacija u virtuelnoj sredini, kao i razlika među polovima u odnosu na upotrebu onlajn
podučavanja. Pokoljenja roditelja razlikuju se od net-generacija u nekim veoma suštinski psihološkim
aspektima kao što je odnos prema Informacijskoj komunikacijskoj tehnici (IKT). Za decu kompjuteri i
Internet su uobičajeni deo svakodnevne sredine, dok su za nastavnike i roditelje nove tehnologije
naknadno unesene u poznatu životnu sredinu od njihovog detinjstva (GÓrova, i sar. 2006).
Sajber-deca 21-og veka rastu, uče i žive kao „gutači“ informacija koje nekoliko puta
nadmašuju one njihovih roditelja. Informacioni napliv kojim se odlikuje savremeno društvo ne plaši ih
jer su spremni da istraže sve što je novo. Ne doživljavaju stres pri prvom kontaktu s kompjuterom ili
Internetom, a „maus“ im je igračka „još od kolevke“. Svet brojeva ih očarava, a tradicionalna
informaciona sredstva deci su dosadna. Savremene tehnologije integrisane u njihov život deca
doživljavaju kao date, a ne kao čudo progresa. Karpati (2002) je proučavao razlike između odraslih i
dece školskog uzrasta prema Informaciono komunikacijskoj tehnologiji. Prema njegovim
istraživanjima dobijene su sledeće razlike:
 Tabela 2. Razlike u stavu prema IKTu (Karpati, 2002 prema GÓrova, i sar. 2006)
Roditeljska generacija Net-generacija
IKT primaju kao simbol modernog Internet primaju kao ključ za određenu
načina života i kao sredstvo za informaciju (uključujući i zabranjene
zadovoljavanje želje za zadržavanje informacije), žele da budu shvaćene
mladosti ozbiljno i da preuzmu kontrolu nad
svojim životom.
Lokalna uključenost za odrasle (za Globalna uključenost dece 12 godišnjeg
izgrađivanje lokalnih socijalnih mreža, sa uzrasta koji formiraju međunarodnu
prijateljima, bliskima, kolegama) grupu prijatelja (najčešće na engleskom
jeziku). Za njih je Internet osnova za
preskakanje geografskih i kulturnih
granica.
Spremni su da budu članovi male Stimulisani su da budu uspešne individue
socijalne grupe i da ceo svoj radni vek i streme se ka samousavršavanju. Skloni
provedu u jednoj firmi. Od prošlog su da često menjaju posao ili prirodu
socijalističkog režima treba da se posla. Kompjuterska tehnologija je
preorjentišu i prekvalifikuju sredstvo za realizovanje ličnog
profesionalno. Poznavanje kompjuterske potencijala i slobodne stvaralačke
tehnologije je obavezan uslov za bolju inicijative.
karijeru.
Potrebe su proizašle iz reklama. Izbor je baziran na bogatim
informacijama kao rezultat opširnog
pretraživanja i proučavanja Interneta.
Pri savlađivanju nove tehnike ili Pitaj, analiziraj i počni od početka ako se
tehnologije rada po principu: pitaj, ne dobija.
analizira, i odustani.
Oni koji nisu podlegli Inerciji a koji se Za net-generaciju dobro funkcionisanje je
streme ka samorazvijanju prijavljuju važnije od neprekidnog aktuelizovanja.
tendenciju za beskritično primanje Treba da budu ubeđeni u to da stara
novog-što modernije, to bolje! sredstva treba zameniti novim.
Net-generaciju možemo identifikovati kao socijalnu grupu u kojoj vlada različit nov potencijal
za učenje i obučavanje i koja koristi savremene načine i sredstva za samoizražavanje, stvaralaštvo i
samorazvijanje.
Prateći predstavnike net-generacije kod već odraslih predstavnika, primećuju se razlike među
polova: dok više mladih muškaraca pokazuje neprekidnu magnetnu privlačnost kompjutera, žene češće
postavljaju kompjuterske profesije u širi socijalni okvir. Dalje, žene kompjutersku tehnologiju
upotrebljavaju više za naučne ili lične interese, kao obrazovanje, razna proučavanja, iskustvo, lični
kontakti.
Vrednosni sistem jednog društva izražava se preko dominantnih formi kulture života, kao i
preko preferiranih bazičnih vrednosti ličnosti. Tako sajberkultura koristi Informacionu Kompjutersku
Tehnologiju koja se kao forma izražavanja bitno razlikuje od tradicionalnih masmedija.
Nove tehnologije pomažu u stvaranju kulturne sredine za učenje, u kojoj učenici mogu uživati
u većoj interaktivnosti sa ostalim. Ali karakteristično je to što, veliko prostranstvo udžbeničkih sadržina
i različite ideje predstavljene od strane nastavnika (posrednika u nastavi), vode ka konstruisanju znanja
s ličnom smislom i značenje za svakog učesnika obrazovnog procesa. A da ne govorimo o
mogućnostima koje nudi virtuelna tehnologija. S tog aspekta onlajn podučavanje može da se razmatra
kao mogućnost za optimiziranje obrazovnog procesa.
Suštinski aspekt pri proučavanju onlajn podučavanja su modeli traženja informacija u
sajberprostranstvu koje koriste i odrasli i deca. Prema Barbari Xouns (Univerzitet u Mančesteru) i
Mariu Barais (Univerzitet u Barceloni) postoje tri tipa ponašanja pri pretraživanju informacija (prema:
GÓrova, i sar. 2006):
Pasivni pretraživači. Retko koriste Internet. Kada traže informacije usmeravaju se prema često
korišćenom i široko poznatom websajtu. Pri traženju najčešće se ograničavaju na maternji jezik. Ako
ne pronađu to što traže tada su ubeđeni da takve informacije ne postoje u web prostranstvu.
 Odbirački pretraživaći. Umereni korisnici Interneta. Obično se usmeravaju na poznate sajtove
ali mogu da koriste i pretraživačke. Ne koriste samo maternji jezik. Otvaraju nekoliko prozora i
pregledaju paralelno. Pri izboru sadržina traže jasnu i tačnu informaciju.
Dinamički pretraživači. Imaju široka poznavanja i veliku radoznalost u korišćenju Interneta,
vladaju različitim tehnikama pretraživanja informacija. Ta znanja omogućuju dostupnost raznoraznim
sajtovima u zavisnosti od potreba. Kada pretražuju imaju u vidu sve parametre procesa: broj
alternativa, brzinu, jezik i interfejs. Pri izboru informacija traže: sigurnost, tačnost, jasnoću i
kompatibilnost. To su najradoznaliji korisnici. Oni postižu najbolje rezultate i maksimalno lično
zadovoljstvo.
Što se tiče komunikacionih strategija koje koriste muškarci i žene u sajberprostoru, moglo bi se
reći da se mnogo ne razlikuju od uobičajenih međupolovih ponašanja u komunikaciji. Tako, oni se
prikazuju u istinskom identitetu, bez pokušaja da prikriju pol, i svaki pol demonstrira svoj onlajn
bihejvioristički model. Na primer, u čatovima i drugim virtualnim diskusijama, muškarci su skloniji da
pišu kratke beleške, da iniciraju razgovore u mešanim grupama, ostaju na svom mišljenju bez otstupka,
koriste grub i vulgaran jezik kada se suprotstavljaju bez obzira dali je sagovornik muško ili žensko.
Žene pišu opširnije, mekše se izražavaju, izvinjavaju se i daju podršku. Ali takođe, oni ljudi koji su
dominantni u realnom svetu to žele da postignu i u virtuelnoj sferi. Karakteristike izražavanja
muškaraca i žena u onlajn komunikacijama prikazane su u sledećoj tabeli:
Tabela 3. Predstavljanje razlika onlajn jezika kod muškaraca i žena (Herring, 1993)
ženski jezik muški jezik
meko izražavanje kategorički izraz
izvinjavanje samodokazivanje
opravdavanje pretpostavljanje
pitanja retorička pitanja
lično orijentisani autoritarni

Danas veliki značaj imaju društvena očekivanja za adekvatno profesionalno razvijanje

nastavnika u savremenoj kompjutersko tehničkoj sredini. Razrađeni su čak i psihološke testove za
adekvatnost za rad s kompjuterskom tehnikom prema ličnim karakteristikama, koji mogu pomoći u
izboru metoda pedagoškog rada-tradicionalni ili onlajn. Ako nastavnik otkrije da ne može da prihvati
novu virtuelnu komunikaciju, to ne znači da treba da se odrekne od svoje profesije. Odgovornost
nastavnika je da organizuje takvu interaktivnu obrazovnu sredinu koja će mu omogućiti da bude
partner učenika na putu ka znanju.
Sve ove pretpostavke imaju veliki uticaj na budućnost elektronskog učenja. Poznavanje
psiholoških osobina dece i odraslih i njihovo usaglašavanje pri planiranju onlajn obučavanja je veoma
značajno pri stvaranju i uvođenju novih obrazovnih programa. Ako obrazovni proces odgovara
potrebama učenika, to bi dovelo do razvijanja i upotrebe efektivnih metoda podučavanja.

LITERATURA:
1. Гирова, В., Божилова, В., Вýлканова, В., Дерменджиева, Г. (2006).
Интерактивноста в учебниÔ процес. СофиÔ: АгенциÔ Европрес.
2. Herring, S. (1993). Gender and Democracy in Computer – mediated Communication. (On –
line) Available: http://www.Cios.Org/getfile/HERRING_V3N293.
3. Peacher, C., Preedy, M., Jassetsder, D., (2000). Knowledge, power and learning. Oxford.