Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
reformaobrazovanja

reformaobrazovanja

Ratings: (0)|Views: 135|Likes:
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja

More info:

Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/31/2014

pdf

text

original

REFORMA OBRAZOVANJA PRED IZAZOVIMA DRU\u0160TVA ZNANJA
Prof. dr Stanoje Ivanovi\u0107
U\u010diteljski fakultet, Beograd
1. ODLIKE DRU\u0160TVA ZNANJA

Dru\u0161tvo znanja je izraz koji ukazuje na nove su\u0161tinske karakteristike dru\u0161tva koje su proizvod istorijskog razvoja i koje sve zna\u010dajnije uti\u010du na njegovu budu\u0107nost. To je stanje u kome ekonomski, socijalni, kulturni i drugi procesi i sve ljudske aktivnosti u presudnoj meri zavise od znanja i sposobnosti zasnovanih na znanju. Postoje i druge floskule koje ukazuju na zna\u010daj znanja u dru\u0161tvenom \u017eivotu (\u201edru\u0161tvo u\u010denja\u201c, \u201eobrazovno dru\u0161tvo\u201c) ili na zna\u010daj pojedinih inovativnih elemenata u njemu (\u201einovativno dru\u0161tvo\u201c, \u201einformati\u010dko dru\u0161tvo\u201c), ali se ovde ima u vidu vi\u0161e razli\u010ditih\u010dinilaca koji su povezani sa obrazovanjem.

Dru\u0161tveni razvoj koji je podstakao stvaranje dru\u0161tva znanja zasniva se na razvoju ekonomije i produktivnosti rada koji su rezultat znanja, na \u0161irenju inovacija posebno u sredstvima rada, na razvoju tehnologije i tehni\u010dkih dostignu\u0107a, na unapre\u0111ivanju organizacije rada i upravljanja, na \u0161irenju kulture i menjanju na\u010dina \u017eivota. Dru\u0161tveni razvoj zasnovan na znanju podsti\u010de stvaranje novog znanja, a novo znanje postaje klju\u010dni izvor modernizacije u svim oblastima ljudskog delovanja.

Razvoj \u201edru\u0161tva znanja\u201c po\u010diva na usponu tehnologije i primeni tehni\u010dkih dostignu\u0107a u razli\u010ditim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Kako isti\u010de P. Draker revolucija produktivnosti rada i \u201eprimena znanja na znanje\u201c omogu\u0107ili su razvoj privrede zasnovane na znanju i razvoj dru\u0161tva u kome znanje predstavlja \u201ejedini zna\u010dajan resurs\u201c (Draker, 2005, str. 59). Od njega zavisi ne samo ekonomski razvoj, nego i ukupna organizacija i napredak dru\u0161tva. Me\u0111utim, ovde se misli na prakti\u010dno, korisno i primenljivo znanje, na \u201eznanje koje mo\u017ee da se doka\u017ee na delu\u201c, koje daje prakti\u010dne rezultate, \u0161to je svojevrsna preorijentacija u shvatanju su\u0161tine znanja, njegovih intelektualnih, moralnih i duhovnih vrednosti. Su\u0161tina je svedena na pojavni oblik.

Ekonomski uspon nastao \u0161irenjem novih tehnologija predstavlja podru\u010dje \u201eekonomije znanja\u201c, delatnost \u201estru\u010dnih radnika\u201c koja se organizuje i obavlja u informatici, finansijama, informisanju, medijskoj kulturi. Informaciona tehnologija omogu\u0107ila je nove sektore rada i novu vrstu radne snage (\u201esajber stru\u010dnjake\u201c) koji svoje znanje i svoj rad realizuju u virtuelnom prostoru. To je \u0161irok spektar poslova i aktivnosti od izrade i plasiranje programa i internet \u2013 usluga, do obavljanja komunikacije, posredovanja i analize pojava. \u201eHajber radnici nalaze se me\u0111u nosiocima nove politi\u010dke kulture koja prevazilazi tradicionalne podele\u201c, ve\u0107 doprinose stvaranju novog dru\u0161tvenog i kulturnog poretka (E. Gidens, 2002, str. 198).

Drugim re\u010dima, promene u profesionalnoj strukturi dru\u0161tva pod uticajem tehnolo\u0161kog razvoja rezultat su promena u sferi rada. Menja se sadr\u017eaj i karakter rada, kao i na\u010din njegovog obavljanja. Tako se pod uticajem automatizacije u velikoj meri elimini\u0161e tradicionalni manuelni rad u proizvodnji i uslu\u017enim oblastima, a ljudska delatnost se prilago\u0111ava tehni\u010dkim sredstvima. Istovremeno, dolazi do ekspanzije novih, inovativnih poslova i zanimanja (nau\u010dna istra\u017eivanja, umetnost, zanimanja vezano za medije i masovnu kulturu). U skladu sa novim oblicima organizacije rada \u0161ire se zanimanja vezana za organizaciju rada i dru\u0161tvenog \u017eivota (planiranje i upravljanje dru\u0161tvom, zadovoljavanje razli\u010ditih javnih potreba i usluga, za\u0161tita ljudi, obrazovanje, saobra\u0107aj, turizam, ekolo\u0161ke aktivnosti).

Podizanje \u017eivotnog standarda i izmenjen na\u010din \u017eivota, na razvoj i odr\u017eavanje socijalnih funkcija dru\u0161tva, \u0161iri aktivnosti u ovim oblastima (socijalni rad, briga o mladima i starima, briga o porodici). Na jednoj strani, dolazi do ekspanzije zanimanja u proizvodnji i uslugama (visokostru\u010dnih kadrova, eksperata, specijalisti, administrativnog osoblja), a na drugoj strani dolazi do razvoja zanimanja za potrebe slobodnog vremena (sport, kultura, turizam, obrazovanje, zabava itd.).

Me\u0111utim, promene u radu i tehnolo\u0161ki razvoj nisu jedini elementi od kojih zavisi dru\u0161tvo znanja. Promene u drugim oblastima, socijalni uslovi i na\u010dini \u017eivota doprinose ukupnom preobra\u017eaju dru\u0161tva. Dru\u0161tvo znanja treba da postane \u201eizvor razvoja za sve\u201c. Me\u0111utim, izgradnja ovog dru\u0161tva ne mo\u017ee se svoditi samo na tehnolo\u0161ke inovacije. Informacione i komunikacione tehnologije izazivaju promene u organizaciji i koncipiranju znanja koje predstavlja osnovu ekonomskog i dru\u0161tvenog razvoja. Dru\u0161tvo znanja se zasniva na razvoju nauke i njenim dostignu\u0107ima koja treba da vode ra\u010duna o odr\u017eivom razvoju i za\u0161titi sredine.

Kriterijumi za dru\u0161tvo znanja su dostupnost savremenih tehni\u010dkih sredstava, sloboda izra\u017eavanja i sloboda informacija, u\u010de\u0161\u0107e znanja u smanjivanju nejednakosti i ostvarivanju zajedni\u010dkih vrednosti. \u201eDru\u0161tva koje u\u010de ne mogu \u0161tedeti na istra\u017eivanju prirode razli\u010ditih formi znanja koja razlikuje opisna znanja (\u010dinjenice i informacije) proceduralna znanja (\u201ena koji na\u010din\u201c) obja\u0161njavaju\u0107i

znanja (koja daju odgovor na pitanje \u201eza\u0161to\u201c) i usmeravaju\u0107a znanja. Tokom ovih istra\u017eivanja potrebno je ostvariti napredak u oblasti kognitivnih nauka\u201c (Towards Knowledge Societies, 2005, str. 58). Jedan od zadataka dru\u0161tva znanja jeste u preosmi\u0161ljavanju delatnosti u socijalnoj sferi koje su povezane sa proizvodnjom, preno\u0161enjem znanja i njegovom primenom. Kako je znanje uslov svih delatnosti, to su pored znanja va\u017ene i nauke o znanju. Otuda potreba za \u201ekognitivnim naukama\u201c, od filozofije i sociologije, do lingvistike i antropologije koje razmatraju \u201ementalne aspekte saznanja\u201c i poma\u017eu naukama o obrazovanju i sticanju znanja kao procesu. Osnova dru\u0161tva znanja je nau\u010diti razmi\u0161ljati, nau\u010diti koristiti nau\u010dna dostignu\u0107a i kulturne tekovine i koristiti fleksibilne na\u010dine u\u010denja u uslovima \u201ezastarevanja kompetencija\u201c.

Rasprava o znanju, njegovom stvaranju, \u0161irenju i primeni, ukazuje da ono ima epistemolo\u0161ku i moralnu osnovu. Epistemolo\u0161ka osnova ima u vidu vrste i karakteristike znanju i na\u010din do njegovog dola\u017eenja. Razmatranje razli\u010ditih istorijskih pristupa znanja to potvr\u0111uje. Koksova analiza razlika izme\u0111u teorije o re\u0161avanju problema i kriti\u010dke teorije u shvatanju znanja ukazuje na razli\u010ditu epistemolo\u0161ku osnovu (prema R. Dale, 2005, p. 137). Teorija o re\u0161avanju problema znanje shvata kao konkretne i prakti\u010dne oblike koji slu\u017ee iskustvu i aktuelnim potrebama. Za nju je znanje fragmentalno i podre\u0111eno re\u0161avanju problema. Kriti\u010dka teorija polazi od op\u0161teg i teorijskog znanja iz kojih proisti\u010du konkretna i prakti\u010dna znanja, pri\u010demu stvarna osnova znanja ostaje teorija kao op\u0161ti saznajni okvir za akciju. Znanje je celovito i objektivno i uslov za razumevanje i menjanje sveta.

Operacionalizacija i kori\u0161\u0107enje znanja potiskuju op\u0161tu i teorijsku prirodu znanja i name\u0107u oblike njegove instrumentalizacije kao saznajni okvir. To se mo\u017ee videti na primeru tehni\u010dkog znanja. Razvoj tehnike u modernom dobu podigao je zna\u010daj tehni\u010dkog znanja i u\u010dinio da ono ima va\u017enu ulogu u ljudskom radu, svakodnevnom \u017eivotu i raznim oblastima dru\u0161tvene organizacije. Ovaj razvoj pra\u0107en je sveprisutnim procesom racionalizacije, instrumentalizacije i formalizacije samog znanja, mi\u0161ljenja i delovanja. On je pra\u0107en \u0161irenjem pozitivisti\u010dkog shvatanja nauke, neutralizacijom nau\u010dnih pristupa i zanemarivanjem vrednosnih kriterija. \u201ePuke\u010dinjeni\u010dne nauke stvaraju puke\u010dinjeni\u010dne ljude\u201c (Huserl). Takve nauke zanemaruju humanisti\u010dka i sudbonosna pitanja\u010doveka (o smislu egzistencije, o slobodi, o svestranosti\u010doveka i sl.), ve\u0107 sve svode na ekonomske efekte, prosperitet i efikasnost. Razvoj nauke i tehnike omogu\u0107io je vladavinu nad prirodom, ali i nad\u010dovekom. Primat se daje efikasnom znanju- profesionalizovanom znanju koje se razvija i primenjuje u odre\u0111enim oblastima rada i koje dovodi do parcijalizacije i specijalizacije ljudskog rada. Posledica toga je zanemarivanje celine, zanemarivanje potreba\u010doveka, globalne vizije razvoja dru\u0161tva, uravnote\u017eenog rasta li\u010dnosti (Vajthed).

Obrazovanje se koristi kao sredstvo za razvoj \u201etehnokratskog\u201c pozitivisti\u010dkog mi\u0161ljenja koje se bavi\u010dinjenicama, onim \u0161to jeste, i to poistove\u0107uju sa istinom a zanemaruje kriti\u010dki pristup traganja za istinom, onim \u0161to treba i \u0161to se nalazi u ravni filozofskog, humanisti\u010dkog i spekulativnog mi\u0161ljenja. Upravo tu se kriju slabosti tehnolo\u0161ke dominacije. S tim u vezi je eti\u010dka osnova znanja koja ima u vidu vrednosti kojima slu\u017ei samo znanje, socijalne uslove i socijalne interese kojima primena znanja doprinosi.

2. ODLIKE OBRAZOVANJA ZA DRU\u0160TVO ZNANJA

Obrazovanje se razvija u izmenjenim uslovima koji\u010dine novi socijalni kontekst obrazovanja i od kojih zavisi ekonomski, socijalni i kulturni razvoj dru\u0161tva. Kako isti\u010de G. Papadopulos tu spadaju: \u0161irenje znanja i informacija kao osnove u\u010denja i obrazovanja; tehnolo\u0161ke primene koje uti\u010du na restruktuiranje ekonomije, na sastav i sposobnosti radne snage, ali i na zapo\u0161ljavanje; demografski procesi koji dovode do redistribucije starosnih grupa i pokretljivosti stanovni\u0161tva; \u0161irenje me\u0111uzavisnosti izme\u0111u zemalja koje se ispoljava u deregulaciji tr\u017ei\u0161ta, globalizaciji i me\u0111unarodnoj integraciji; pojava novih socijalnih interesa kao \u0161to su za\u0161tita \u017eivotne sredine, ja\u010danje gra\u0111anskih prava i vrednosti i sl. (G. Papadopoulos, 1998, p. 26-30).

Za izgradnju \u201eodr\u017eive budu\u0107nosti\u201c u kojoj\u0107e obrazovanje imati osnovnu ulogu, potrebno je znanje koje\u0107e odgovarati potrebama novog dru\u0161tva. E. Moren smatra da su potrebni novi temelji znanja i nova obrazovna paradigma koja\u0107e obezbediti \u201emisaonu reformu\u201c i novu organizaciju saznanja koja\u0107e obuhvatiti sve elemente znanja (E. Moren, 2002, str. 40). Znanje treba da je celovito i kompleksno, da neguje inteligenciju i sposobnost ljudskog duha, da omogu\u0107uje upoznavanje sveta i samog\u010doveka, da neguje me\u0111uljudsko razumevanje i doprinosi humanizaciji sveta, razvijanju solidarnosti i negovanju raznolikosti (Isto, str. 186).

Zala\u017eu\u0107i se za \u201enovi humanizam u obrazovanju HHI\u201c veka\u201c. G. Papadopulos navodi slede\u0107e obrazovne prioritete: \u0161irenje obrazovnih mogu\u0107nosti, osiguranje kvaliteta i sigurnosti obrazovanja, obezbe\u0111ivanje jednakosti u obrazovanju, otvaranje me\u0111unarodnih perspektiva u obrazovanju i obezbe\u0111ivanje tro\u0161kova za obrazovanje (Papdopulos, isto, r. 32). Za \u0161irenje obrazovnih mogu\u0107nosti potrebna je nova obrazovna strategija koja\u0107e obuhvatiti sve aspekte razvoja li\u010dnosti i sve oblike

obrazovanja. \u201eKvalitet stru\u010dnog obrazovanja i osposobljavanja mora biti pobolj\u0161an kako bi se pove\u0107ala osnova va\u017enih znanja i sposobnosti, priznaju\u0107i ono \u0161to je u periodu bazi\u010dnog obrazovanja usvojeno i trajno sa\u010duvano za naredni period\u201c (Isto, str. 33). Kada je u pitanju visoko obrazovanje, va\u017eno je obezbediti zastupljenost dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka koje su podr\u0161ka stru\u010dnim kvalifikacijama.

Kvalitet obrazovanja zavisi od programa, kvaliteta u\u010denja i metoda sticanja znanja. Program treba da odgovara savremenim potrebama, socijalnim interesima i razvoju li\u010dnosti. Obrazovanje ima va\u017enu socijalnu funkciju u uslovima primene meritokratskih principa selekcije, pa je potrebno obezbediti jednake uslove u pristupu i napredovanju kroz obrazovanje. Zato je nacionalni prioritet da se obezbede sredstva za obrazovanje koje se ne mo\u017ee tretirati kao \u201eindustrija znanja\u201c, ve\u0107 kao javna delatnost zasnovana na novom humanizmu.

Neprekidno \u0161irenje znanja i informacija u svim oblastima ljudskih aktivnosti daje u\u010denju glavnu ulogu u budu\u0107em progresu. \u201eU\u010denje postaje glavno sredstvo celovitog razvoja pojedinca, njegove adaptacije na rad i aktivizacije u drugim oblastima. Mora se zaklju\u010diti, da je vi\u0161e od svega potrebno razvijati nove koncepte za primenu principa do\u017eivotnog u\u010denja\u201c (Isto, str. 32). To zahteva \u0161irenje oblika i mogu\u0107nosti obrazovanja, inoviranje ciljeva, preispitivanje programa i uklju\u010divanje novih vidova nastave.

Obezbe\u0111ivanje kvaliteta i kompetentnosti obrazovanja u novim uslovima dobija na zna\u010daju, ali se kriterijumi za procenjivanje pro\u0161iruju tako da pored postignu\u0107a u nastavi i u\u010denju, obuhvataju pripremu pojedinca za \u017eivot, za \u201eefikasno funkcionisanje u modernom\u201ctehnolo\u0161ko-informati\u010dkom pro\u017eetom dru\u0161tvu\u201c, za sve njegove \u017eivotne uloge. Glavna upori\u0161ta za neophodan kvalitet obrazovanja u novim uslovima su program, kvalitet nastavnika i oblici i metodi rada.

Reforma programa izazvana je naglim \u0161irenjem znanja i potrebom da se zadovolje zahtevi razli\u010ditih korisnika; oni treba da su savremeni, ali da ne optere\u0107uju u\u010denike. Posebne te\u0161ko\u0107e u programiranju postoje u stru\u010dnom obrazovanju i visokom \u0161kolstvu zbog promena u procesima rada i pojave novih sposobnosti i ve\u0161tina potrebnih radu koje imaju vi\u0161e personalni karakter nego ranije.

Ujedna\u010davanje obrazovnih mogu\u0107nosti je, tako\u0111e fundamentalna funkcija obrazovnih sistema u dru\u0161tvu u kome je \u201emeritokratija osnovno obele\u017eje modernosti\u201c. U njemu obrazovanje ostaje glavna socijalna ustanova za pripremu vode\u0107ih pozicija i kanal selekcije, nasuprot formiranim sistemima koji se zasnivaju na poreklu i bogatstvu.

Re\u0161avanje izvora finansiranja je strate\u0161ko pitanje razvoja obrazovanja. Pored postoje\u0107ih oblika finansiranja, potrebno je pro\u0161irivati mogu\u0107nosti obezbe\u0111ivanja sredstava i u\u010de\u0161\u0107a razli\u010ditih\u010dinilaca u tome. Podizanje efikasnosti obrazovanih procesa zahteva intenziviranje nastave, ve\u0107u upotrebu tehnologija, ali i racionalnije tro\u0161enje sredstava. \u0160irenje obrazovnih aktivnosti zahteva uklju\u010divanje novih izvora finansiranja kao \u0161to su privatni sektor, lokalni i individualni izvori, preduze\u0107a i sl.

U\u010denje za HHI vek mora da \u201enosi viziju kakvo\u0107e dru\u0161tvo biti i kakve kvalitete\u0107e imati\u010dovek koji\u0107e se oblikovati u\u010denjem. Obrazovanje mora da ima u vidu posledice tehnolo\u0161ke osnove, dominiraju\u0107ih medija i takmi\u010darskih odnosa na\u010doveka, dehumanizaciju vrednosti i kulture (Isto, str.

45-46). Obrazovanje, zapravo, ostaje i dalje \u201esredstvo humanizacije koje prihvata nedeljivost kulture,
umetnosti, nauke, tehnologije, emocionalnog i racionalnog, perceptivnog i analiti\u010dkog i naravno,
humanisti\u010dkog, \u0161to je potrebno savremenom\u010doveku\u201c (Isto, str. 46).

Obrazovne ustanove bi\u0107e mesta za zadovoljavanje obrazovnih potreba svih starosnih grupa. One\u0107e biti inovativni centri za u\u010denje, za primenu novih pedago\u0161kih postupaka u nastavi i za ja\u010danje saradnje nastavnik i u\u010denika. One\u0107e imati veliku odgovornost u prevenciji dru\u0161tvenih razlika. Izme\u0111u obrazovanja i drugih sektora, posebno nauke i privrede, uspostavi\u0107e se tesna saradnja i koordinacija, \u0161to\u0107e imati va\u017enu ulogu u obezbe\u0111ivanju kvaliteta obrazovanja i stru\u010dnih sposobnosti. \u0160iri\u0107e se mogu\u0107nosti obrazovanja na daljinu, uz primenu elektronskih nastavnih sredstava, fleksibilni oblici obrazovanja i u\u010denja, a obrazovanje nastavnika bi\u0107e posebno usmereno na razvoj virtuelnih oblika u\u010denja.

Evaluacija u\u010denja i razvoj metoda nadzora ima\u0107e krucijalno mesto u razvoju obrazovanja i njegovoj primeni. Nove tehnologije, a posebno multimediji, ima\u0107e glavno mesto u proizvodnji i \u0161irenju nastavnih sredstava i u\u010dila.

Ovakve vizije razvoja obrazovanja sna\u017eno odre\u0111uju prakti\u010dne korake na usmeravanju i reformi sistema obrazovanja. Zavisno od dru\u0161tveno-ekonomskih, nau\u010dno-tehnolo\u0161kih i drugih uslova, odre\u0111uju se konkretni prioriteti promena u obrazovanju. U visoko razvijenim zemljama to su strategije obrazovanja ka informati\u010dkom dru\u0161tvu, u manje razvijenim zemljama to su mere na podizanju kvaliteta i dostignu\u0107a obrazovanja.

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Bojan Martic liked this
Jamillah liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->