SAVREMENA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA I FUNKCIJE NASTAVNIKADoc. dr Gordana Budimir–Ninkovi
ć
Pedagoški fakultet, Jagodina
1.
UVOD
Vreme u kome živimo karakteriše brzi razvoj nauke, tehnike i tehnologije kao i naglo pove
ć
avanje znanja. Eksplozija i ekspanzija nau
č
nih znanja je sve ve
ć
a i snažnija. Brojni rezultatinau
č
nih istraživanja sve više se primenjuju u proizvodnji, tehnici, tehnologiji...A to doprinosi da se borba za nau
č
ni i tehni
č
ki progres vrši i u oblasti obrazovanja, što zna
č
i da se obrazovanje ne možeste
ć
i dobijanjem diplome, ve
ć
je nužno permanentno obrazovanje. Jer, obrazovanje je preduslov produktivnosti i kvaliteta proizvodnje. „Otuda ciljevi i principi koncepcije savremenog obrazovanjaimpliciraju potpunu rekonstrukciju tradicionalnog vaspitno – obrazovnog sistema, aktualizovanjenjegovih ciljeva i sadržine, izme
đ
u njegove metodološke osnove i prestruktuiranje institucionih iorganizacionih oblika.“ (Parli
ć
, 1977; str. 744.) Dakle, savremeno obrazovanje nalaže promenetradicionalnog vaspitno – obrazovnog sistema, metoda, oblika, principa. Aktivnost je osnova za razvoj inapredovanje li
č
nosti jer nova škola afirmiše u
č
enika kao aktivnog subjekta u nastavi. Zbog toga je, ucilju podsticanja razvoja, nužno obezbediti uslove za aktivno u
č
eš
ć
e mladih – u
č
enika pa i nastavnika.Za savremenu organizaciju vaspitno – obrazovnog rada, posebno za primenu savremenenastavne tehnologije, potrebno je obezbediti odgovaraju
ć
e materijalno – tehni
č
ke uslove. Znano je da je našu zemlju i vaspitno – obrazovni sistem „zapljusnuo“ talas modernizacije, proizišao iz nau
č
no – tehnološke revolucije; on zahteva i promene u svim oblastima obrazovanja. To je zna
č
ajno uticalo narazvoj, programiranje i prakti
č
no uvo
đ
enje savremene obrazovne tehnologije u svim sferamaobrazovanja. „Dve oblasti moderne nauke najviše su doprinele da se razvije vrhunska nastavnatehnologija: elektronika i informaciona tehnologija. Zahvaljuju
ć
i ovim dvema nau
č
nim oblastima, bilo je mogu
ć
e razvijati modernu pedagošku tehnologiju (multimedijsku, televizijsku i kompjutersku) koja je doprinijela i doprinosi unapre
đ
ivanju nastave, motivacije u
č
enika, podizanju kvaliteta u
č
enja inastave. Ovo je, svakako, ta
č
no samo pod uslovom da se pedagoška tehnologija stru
č
no opremi programima, da se koristi na na
č
in kako to preporu
č
uje pedagoška nauka i da se ne preferira nastavniku
č
ija uloga se ne može zamijeniti tehnologijom pa ma koliko ona bila savršena.“ (Mandi
ć
, 1995; str. 12)Dakle, nastavnik je nezamenljiv ne samo za nastavu i vannastavnu aktivnost ve
ć
i za saradnjuškole i društvene sredine, porodice i škole. On se osloba
đ
a predavanja i pou
č
avanja, a više se bavi planiranjem, pripremanjem, organizovanjem, vaspitnim radom – vaspitanjem.
2.
ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ NASTAVI
Razvoj nauke, tehnike, tehnologije, kulture kao i društveno – politi
č
ke, proizvodno – ekonomske i tehni
č
ko – tehnološke promene uslovljavaju teško
ć
e i probleme u ostvarivanju sadržajavaspitno – obrazovnog rada na svim nivoima. Uvo
đ
enjem automatizacije, kibernetike i elektronike uobrazovanje, vaspitno – obrazovna delatnost zauzima sve zna
č
ajnije mesto u društvu. „Novakoncepcija nastave izazvala je mnoge promjene u teoriji i praksi. Druk
č
ije su postavljeni cilj i zadaciodgoja, promijenio se položaj u
č
enika i nastavnika u nastavi, došlo je do promjena u organizaciji, anapose u tehnologiji nastave. Ovdje
ć
e se nastojati identificirati neka obilježja tehnologije nastave u„novoj školi“ s namenom da se te promjene dovedu u vezu s funkcijom nastavnika.“ (Bezi
ć
, 1983; str.115.)Dakle, „nova škola“ afirmiše u
č
enika kao aktivnog subjekta u nastavi. U
č
enik upoznaje ikoristi nova tehni
č
ka otkri
ć
a, neposredno manipuliše nastavnim sredstvima u cilju proširivanja i produbljivanja znanja, istraživanja novih mogu
ć
nosti tehnike. Tako nastava prestaje biti strogoregulisan, organizovan proces koji se odvija po planu nastavnika. O
č
igledno je da „uvo
đ
enjeinformacione tehnologije u edukativni proces omogu
ć
i
ć
e da u
č
enici i nastavnici koriste mo
ć
ne baze podataka, da komuniciraju sa ekspertnim sistemom, koriste medije kao što su kompjuteri, interaktivnaTV itd. Takav saznajni sistem neuporedivo je celovitiji i efikasniji nego kada je najbolji pojedinac – ekspert izvor informacije, odnosno znanja. Nastavnikovu predava
č
ku funkciju sve više
ć
e potiskivatinove uloge i zadaci za koje se nastavnici moraju osposobiti.“ (Ili
ć
, 1991; str. 10.) O
č
ekuje se dau
č
iteljski fakulteti doprinesu osposobljavanju u
č
itelja pa i nastavnika za nove uloge i zadatke primenjuju
ć
i kompjutere i ostala savremena nastavna sredstva. Zna
č
ajno bi bilo da se usavršavajusadržaji, organizacija i tehnologija obrazovanja nastavnika jer su oni kreatori tokova i ishoda pedagoškog procesa. Nova znanja, pronalasci i tehnologije deluju, direktno ili indirektno, na reformu iusavršavanje sistema obrazovanja, promene nastavnih sadržaja i drugih izvora znanja, unapre
đ
ivanjetehnike i tehnologije. A sve to doprinosi kvalitetu nastave.
S obzirom da živimo u vremenu koje je bogato informacijama i sredstvima za sticanje znanja,zna
č
ajno je da razvijamo sposobnosti za brže i kvalitetnije sticanje znanja. Koriš
ć
enje znanja u cilju poboljšanja kvaliteta života, društveno – ekonomskog i kulturnog razvoja predstavlja garanciju progresa koji služi
č
oveku i zna
č
ajan je
č
inilac opstanka ljudskog roda pa je nužno da savremenoobrazovanje traje doživotno. Informaciona tehnologija doprinosi procesima i ishodima permanentnogobrazovanja – u
č
enja kao što omogu
ć
ava sticanje znanja. To posebno važi za koriš
ć
enje kompjutera,Interneta...Pri tom je potrebno uvažavati specifi
č
ne potrebe u
č
enika, njihove mogu
ć
nosti, težnje, želje,sposobnosti, interesovanja, predznanja. To zna
č
i da treba sadržaje i metode rada prilagoditiindividualnim mogu
ć
nostima i potrebama u
č
enika. „Pošto škola treba da bude osnova za doživotnoobrazovanje, nastavne metode i postupci moraju biti
fleksibilni
i
produktivni
. Da bi se to ostvarilo, potrebno je radikalno promeniti sadržaje obrazovanja, upoznati nastavnike sa efikasnim metodama radai oblikovanja li
č
nosti u
č
enika, izraditi i proširiti sisteme merenja i efikasnosti nastavnog rada, naadekvatan na
č
in nagraditi nastavnike, izdvajati i podsticati one koji postižu najbolje rezultate.“(
Đ
or
đ
evi
ć
, 1997; str. 8.i 9.) Zna
č
i, nužno je organizovati individualizovanu nastavu jer je praksa pokazala da je kvalitet nastave i obrazovanja nezadovoljavaju
ć
i, izražena je i posebno naglašena potreba za novom nastavnom tehnologijom pra
ć
enom primenom kompjutera. „Individualizovatinastavu zna
č
i orijentisati se na realne tipove u
č
enika, uzeti u obzir razlike me
đ
u njima, uskladiti ivarirati metode i postupke pedagoškog delovanja prema tim razlikama, pomo
ć
i u
č
enicima da napredujuvlastitim tempom i prema svojim mogu
ć
nostima. Glavni cilj individualizacije je nau
č
iti u
č
enikeu
č
enju, formirati kod njih pozitivnu motivaciju za u
č
enje i osloboditi potencijalne sposobnosti svakog pojedinog u
č
enika.“ (
Đ
or
đ
evi
ć
, 1997; str. 394.). Cilj individualizacije je nau
č
iti u
č
enike kako trebau
č
iti, motivisati ih za u
č
enje i omogu
ć
iti razvoj sposobnosti svakog pojedinca. „Strukturalni preobražajškole (i nastave) i proširivanje njenog pedagoškog delovanja, dovode do dubokih promena uloga svih
č
lanova ove institucije, a posebno nastavnika. Nove funkcije škole i nastave zahtevaju druga
č
iji tip,ulogu i funkciju nastavnika. U savremenoj školi nastavnik ne „drži“ samo
č
asove i nije samo glavniizvor informacija, ve
ć
osoba koja posmatra, organizuje, stimuliše, vrednuje, favorizuje razli
č
ite proceseu
č
enja i zna da primeni, kada je to potrebno, odre
đ
ene strategije kompenzacije.“ (
Đ
or
đ
evi
ć
, 1997; str. 9i 10). To nalaže izmene uloga vaspitanika i nastavnika jer se o
č
ekuje da
ć
e moderna tehnika itehnologija omogu
ć
iti brže i kvalitetnije sticanje znanja, a to zna
č
i da
ć
e dosadašnje uloge nastavnika predava
č
a, ocenjiva
č
a biti prevazi
đ
ene, zamenjene novim ulogama. „
Angažovanje u nastavi je osnovnii najvažniji segment uloge nastavnika.
Ta sfera njegove uloge objedinjava a) obaveze i o
č
ekivanjakoja obrazovni sistem definiše kroz ciljeve, zadatke i sadržaje nastavnog programa i b) neposrednukomunikaciju sa u
č
enicima kao pojedincima i odeljenjem kao grupom. Uloga nastavnika uklju
č
ujeodre
đ
ene aktivnosti u odnosu na stvaranje nastavne situacije, obradu nastavnog programa, izbor i primenu oblika i metoda rada, u
č
enike kao pojedince i odeljenje kao grupu. Nastavnik je stvaralac posebne, vrlo složene vrste situacija kojom se odvijaju brojni i veomaraznovrsni procesi na personalnom i interpersonalnom planu.“ (Havelka, 2000; str. 124.) Prema tome,nastavnik je izuzetno zna
č
ajan u
č
esnik u nastavi. Imaju
ć
i u vidu njegove brojne uloge presudno odnjega zavisi kvalitet nastave. Da bi taj kvalitet bio što viši – bolji nastavnik mora svoj rad prilagoditiostalim
č
iniocima nastave prvenstveno u
č
enicima: njihovim intelektualnim sposobnostima, predznanju,interesovanjima, motivaciji...U tom smislu, u interpersonalnim odnosima nastavnika i u
č
enika nastavnisadržaji su tako
đ
e bitan
č
inilac nastave. Oni moraju biti primereni uzrastu u
č
enika. A svemu tome,„didakti
č
kom trouglu“ (nastavnik, u
č
enik, sadržaji) dodaju se odgovaraju
ć
i ostali
č
inioci nastave:nastavna sredstva, nastavne metode, oblici rada, uz poštovanje principa i ostalih determinanti kvalitetnenastave. Sve to zajedno omogu
ć
uje ostvarivanje ciljeva nastave i vodi ka tome da u
č
enici postaju svesposobniji, obrazovaniji, samostalniji i produktivniji u radu, a uz to i emotivno stabilni, socijalno – integrisani u društveni život, te se tako razvijaju u zrele li
č
nosti.To dalje zna
č
i da je put do zrele li
č
nosti ispunjen odgovaraju
ć
im radom i razvojem, a nauzrastu u
č
enika (osnovnih i srednjih škola) najzna
č
ajniji rad se odvija upravo putem u
č
enja i to krozkvalitetnu nastavu. U svemu tome uloga nastavnika je velika i nezamenljiva. „Na delu su krupne promene u ulozi nastavnika na svim podru
č
jima njegovog rada. Te promene su izazvane novimshvatanjima o ulozi znanja, zadacima nastave i odnosom neposrednih faktora nastave; uticajem novihnau
č
nih saznanja o prirodi procesa u
č
enja; uticajem psiholoških saznanja o prirodi deteta; ulogomnastavne tehnologije, didakti
č
kih sredstava i opreme; primenom raznovrsnih medija u nastavi;razvojem vannastavnih aktivnosti u školi i primenom kulturne uloge škole u društvenoj sredini.“(Jankovi
ć
, 1994; str. 9) Vaspitno-obrazovna uloga nastavnika u savremenoj nastavi je sve složenija,zna
č
ajnija i delikatnija jer on treba da unosi promene u cilju unapre
đ
ivanja i osavremenjivanja prakse iaktiviranja u
č
enika.
Imaju
ć
i u vidu da je u savremenoj školi prisutan širok krug izvora znanja za koja se koristeodre
đ
ena tehni
č
ka pomagala, pove
ć
ava se kvantitet znanja, a primenom obrazovne tehnologije poboljšava se kvalitet znanja. U cilju postizanja što boljeg kvaliteta, nužno je što više koristitisavremenu obrazovnu tehnologiju. „Nastavnik ima
integrativnu
ulogu
– od njega se o
č
ekuje da povežeu jedinstvenu akcionu celinu školski ambijent, nastavni program, u
č
eni
č
ko ponašanje i svoj na
č
in rada.Iz te integrativne uloge proizilaze mnoge manje ili više specifi
č
ne uloge nastavnika, kao što su planiranje, iniciranje, podsticanje, organizovanje, usmeravanje, vo
đ
enje, modelovanje, pra
ć
enje,analiziranje, vrednovanje, korigovanje i inoviranje toka i dinamike nastavnog procesa.“ (Havelka,2000; str. 125) O
č
igledno je da su uloge nastavnika brojne, raznovrsne, me
đ
uzavisne, specifi
č
ne ikompleksne. Da bi ih uspešno realizovao nastavnik mora biti orijentisan na nove pedagoške zakonitostivaspitno – obraznovne delatnosti utemeljene na nau
č
nim postavkama. Od li
č
nosti i aktivnostinastavnika mnogo zavisi celokupni život i rad u školi: organizacija i izvo
đ
enje vaspitno – obrazovnograda, kvalitet usvojenih
č
injenica kao i njihova funkcionalna povezanost sa objektivnom stvarnoš
ć
u.Od nastavnika se traži da poseduje solidnu opštu kulturu, da poznaje sadržaje – predmete koje predaje, pedagogiju i psihologiju, vaspitne probleme mladih koje u
č
i, njihova li
č
na svojstva;interesovanja, predznanja i sposobnosti, da poznaje sebe kao
č
oveka i vaspita
č
a te da vlada sobom. Odnjega se ne traži da bude savršen nego je zna
č
ajno da ima stabilne karakterne i druge kvalitete i datakve kvalitete izgra
đ
uje kod u
č
enika. Nastavni
č
ki poziv zahteva ulaganje energije, izdržljivost, dobrukoncentraciju, emocionalnu stabilnost i mentalni integritet li
č
nosti. Za uspešnu akciju, komunikaciju iinterakciju zna
č
ajna je fleksibilnost, strpljenje, tolerancija, ljubaznost, razumevanje za probleme,entuzijazam, sposobnost da se u
č
enici podsti
č
u primedbama i pohvalama, osposobljavanje u
č
enika dasami rešavaju svoje probleme i da objektivno vrednuju rezultate svoga rada. Na osnovu izloženog, može se konstatovati da je uloga nastavnika u savremenoj nastavisadržana u:
•
uklju
č
ivanju u informatizaciju obrazovanja;
•
pra
ć
enju novih otkri
ć
a u struci i nauci kao i promena u društvu;
•
pove
ć
anoj angažovanosti u planiranju i realizaciji ciljeva i zadataka vaspitanja iobrazovanja;
•
shodno potrebi za uvo
đ
enje inovacija i savremenoj tehnologiji nastave pomeranje težištarada nastavnika sa etape realizovanja na etapu pripremanja nastave;
•
optimalno koriš
ć
enje nastavnih sredstava, dijafilmova, nastavnih filmova, kompjutera...;
•
pove
ć
anoj odogvornosti u razvijanju društvene svesti mladih i njihovom osposobljavanjuza samoobrazovanje;
•
ve
ć
oj usmerenosti na vaspitanje i motivaciju u
č
enika;
•
nužnosti da više koristi obrazovnu tehnologiju u cilju bolje o
č
iglednosti i kvaliteta rada;
•
ve
ć
oj odgovornosti za kvalitet komunikacije sa u
č
enicima jer to uti
č
e na prenošenje, prijem, razumevanje i usvajanje informacija;
•
neminovnosti da se bavi istraživanjem i da rezultate svojih i drugih istraživanja primenjujuu praksi.
3.
POLIVALENTNE FUNKCIJE SAVRMENOG NASTAVNIKA USLOVLJENEPRIMENOM – KORIŠ
Ć
ENJEM SAVREMENE OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE
Uvažavaju
ć
i uslove života i rada danas, a naro
č
ito razvoj društva, nauke i tehnike, nau
č
no – tehnološka revolucija je usmerena da savremenim obrazovanjem osposobi
č
oveka da shvati i usvojiosnovna nau
č
na i tehni
č
ko – tehnološka dostignu
ć
a, da pomo
ć
u njih razvija i oboga
ć
uje svoju li
č
nost,da se njima koristi u procesu sticanja novih znanja, unapre
đ
ivanja društvenih odnosa i afirmacijevlastite li
č
nosti. Obrazovni sistem treba da omogu
ć
i temeljnije obrazovanu li
č
nost, sposobnu da pratitehni
č
ko – tehnološka i kulturna dostignu
ć
a, da se permanentno obrazuje i da svoje obrazovanje stavljau funkciju izgradnje boljeg života – društva. Ukoliko je u mogu
ć
nosti da realizuje ciljeve vaspitanja, daomogu
ć
i svakom pojedincu da razvije svoje potencijale, ispolji odre
đ
ene sposobnosti obrazovanjerealizuje neke od osnovnih zadataka. S obzirom da brzi razvoj nauke i tehnike uti
č
e na proširivanjeobima znanja, jedan od zadataka škole je uskla
đ
ivanje sadržaja obrazovanja sa zahtevima nau
č
nog itehnološkog progresa. Budu
ć
e društvo
ć
e biti, u velikoj meri, obeleženo školom, bi
ć
e ono što školau
č
ini od njega. To zna
č
i da škola znatno uti
č
e na formiranje i razvoj mladih, kao i na vrednosti ivrednosne orijentacije, a samim tim i na razvoj društva u celini. Uvažavaju
ć
i uslove života i radadanas, a naro
č
ito razvoj društva, nauke, tehnike, tehnologije-treba ista
ć
i da je poziv nastavnikaodgovorniji, zahtevniji, delikatniji i složeniji nego ranije. Za uspešan rad savremenog nastavnika uškoli, zna
č
ajno je obezbediti odgovaraju
ć
u demokratsku atmosferu i sve druge preduslove za razvojdemokratskih odnosa i ispoljavanje duha demokratije. Glavni zadatak savremenog nastavnika je da
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
savremena obrazovna tehnologija i funkcije nastavnika
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
10.0K
Reads
63
Readcasts
91
Embed Views
Get Scribd Mobile
To get Scribd mobile enter your number and we'll send you a link to the Scribd app for iPhone & Android.We've sent a link to the Scribd app. If you didn't receive it, try again.
We'll never share your phone number.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
