Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
4Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
studiranjenadaljinu

studiranjenadaljinu

Ratings: (0)|Views: 993|Likes:
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. Međunarodnog naučnog skupa održanog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja

More info:

Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

02/01/2013

pdf

text

original

STUDIRANJE NA DALJINU
OD PLATONOVE AKADEMIJE DO VIRTUELNOG UNIVERZITETA
Doc. dr Biljana Ratkovi\u0107 Njegovan
Fakultet za menad\u017ement Novi Sad

Osnovnikredo\u010duvene Platonove Akademije, prvog filozofskog u\u010dili\u0161ta i prvog pravog univerziteta, bio je u\u010denje s ciljem da se \u017eivot posveti ljubavi prema mudrosti, odnosno sklonosti za trajnim istra\u017eivanjima i sticanju znanja. U ovoj poruci sa\u017eeta je svekolika, ontolo\u0161ka dimenzija u\u010denja i studiranja. Ona, tako\u0111e, implicira i njegovu postmodernu fenomenologiju,\u010diju su\u0161tinu mo\u017eemo iskazati kroz najsporniju i najproblemati\u010dniju filozofsku temu, \u201ekategoriju nad kategorijama\u201d kako je tuma\u010dio E. Bloh [1], a ta kategorija je-mogu\u0107nost. Obrazovanje je, dakle, ta mogu\u0107nost, jer je istovremeno i izvor promena ili kretanja prema savr\u0161enstvu. Ako je neko savr\u0161en,\u010desto se menjao (obrazovanje = menjanje).

Savremena koncepcija obrazovanja i nastave, za razliku od tradicionalnih, usmerena je najpre na razvijanje sposobnosti mi\u0161ljenja i trajnog osposobljavanja za re\u0161avanje svakodnevnih problema, \u0161to podrazumeva i permanentno obrazovanje. Taj cilj obrazovanja usmeren je ka nau\u010dnom mi\u0161ljenju. To poru\u010duje i Karl Poper [2] u svojim zalaganjima za otvoreno dru\u0161tvo i doslovno ka\u017ee da ni jedan\u010dovek ne bi trebalo da bude smatran obrazovanim ako se ne interesuje za nauku, budu\u0107i da \u201enauka nije samo kolekcija\u010dinjenica\u2026, ona je jedan od najva\u017enijih duhovnih pokreta na\u0161eg vremena\u201d. Zato je u potpunosti neprihvatljivo odvajanje nauke od nastave. To jedinstvo treba \u0161iriti na sve nivoe \u0161kolskog i post\u0161kolskog obrazovanja.

Evidentno je da oblast obrazovanja do\u017eivljava velike promene pa su \u0161kole, fakulteti i nastavnici pred novim izazovima: obrazuje se mnogo ve\u0107i broj u\u010denika i studenata po glavi stanovnika, pristup obrazovanju je znatno lak\u0161i, nastava organizovana fleksibilnije, obrazovne usluge su efikasnije, obrazovanje je postalo dostupnije i osobama sa posebnim potrebama, intenziviraju se vlastiti napori u pravcu samou\u010denja i samoobrazovanja. Ovo poslednje je jedna od najva\u017enijih karika u obrazovnom procesu-u\u010denja na daljinu.

Nisu vi\u0161e u visokom obrazovanju zna\u010dajna samo teorijska znanja, ve\u0107 se uporedo u\u010de i razvijaju ve\u0161tine neophodne za zaposlene kao i za ogromnu armiju nezaposlenih. U fokusu interesovanja zato su informati\u010dka pismenost, komunikacijske i socijalne ve\u0161tine. Razvijaju se sposobnosti timskog rada, fleksibilnost i kriti\u010dnost. Veliki zna\u010daj se pridaje korporativnom u\u010denju (corporate learning) koji uklju\u010duje u\u010denje ljudi u organizacijama, bilo na daljinu, bilo kroz razli\u010dite kurseve, kako bi svladali odre\u0111ene stru\u010dne inovacije. To zahtevaju skoro sva dana\u0161nja radna mesta pa je u razvijenim dru\u0161tvima jedan deo radnog vremena posve\u0107en redovnim radnim zadacima, a drugi sticanju odre\u0111enih, neophodnih, znanja i ve\u0161tina zaposlenih. Uvode se razvojni obrazovni programi koji omogu\u0107avaju opstanak na tr\u017ei\u0161tu. \u0160to se vi\u0161e ula\u017ee u edukaciju zaposlenih, to je i ve\u0107a mogu\u0107nost da kompanija bude uspe\u0161na. Neumoljive tr\u017ei\u0161ne zakonitosti imperativno name\u0107u \u0161to br\u017eu primenu znanja, jer nastupa vreme kada je u prednosti onaj ko prvi znanje implementira u praksu. To podrazumeva i restrukturaciju obrazovanja u smeru njegove maksimalno mogu\u0107e informatizacije, \u0161to je svetski proces u koji se i mi u Srbiji uklju\u010dujemo.

1. NASTAVA BAZIRANA NA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONOJ
TEHNOLOGIJI

Kada je ameri\u010dka teoreti\u010darka Pem Dikson (Pam Dixon) [3] 1996. godine objavila studiju Virtuelni univerzitet (Virtual College) i prognozirala da\u0107e u deset narednih godina 60 odsto studenta studirati i u\u010diti \u201ena daljinu\u201c, bilo je jasno da se ne radi samo o novoj formi nastavnog procesa, ve\u0107 o promeni ukupne nastavne paradigme bazirane na modelu u\u010denja:an y

time, any place, any pace-u svako vreme, na svakom mestu, razli\u010ditim tempom. Dodajmo tome:
odmah i ovde, u ku\u0107i, u \u0161koli, na radnom mestu, svuda gde se\u010dovek kre\u0107e, \u017eivi i radi. Stoga je
jedna od najva\u017enijih i pozitivnih osobinaon-line studiranja upravo visok oportunitet izme\u0111u
u\u010denja i ostalog rada.

Sve\u010de\u0161\u0107e nailazimo i na slede\u0107e naslove: \u201eMi\u0161em do diplome\u201c, \u201eZnanje na klik\u201c \u201eVirtuelni amfiteatar\u201c, \u201e\u0160kola bez zidova\u201c, \u201eStudiranje uz porodicu\u201c i sli\u010dne, ispod kojih se prili\u010dno simplifikovano obja\u0161njavaju evolutivni procesi informatizacije u obrazovanju i obrazla\u017ee nova edukativna praksa i transfer znanja posredovan interaktivnimon-line u\u010denjem, odnosno, u\u010denjem na daljinu. Radi se, filozofski uzev\u0161i, o funkcionalnoj uzajamnosti dva podsistema \u2013 obrazovnog i informati\u010dkog-u kojoj i jedan i drugi istovremeno agiraju i reaguju, jedan drugog izazivaju. U toj uzajamnosti otvaraju se beskona\u010dne me\u0111usobne nadopune kojima je sada te\u0161ko sagledati doseg i domet, ali ta dva podsistema srastaju u jedan sistem kojega bismo uslovno mogli nazvatiinformaciono-komunikacijsko-obrazovni iliobrazovno-informaciono-

komunikacijski.

Dosada\u0161nja praksa, dakle, pokazuje visok nivo interaktivnosti izme\u0111u informaciono- medijskog i obrazovnog sistema, a sama medijska tehnologija postaje i obrazovna tehnologija. U\u010deniku i studentu je najprijem\u010diviji na\u010din u\u010denja pomo\u0107u digitalnih medija kojima se prenose slobodnija i nesistematizovana znanja, laka za u\u010denje.

Radikalni postmodernisti bi ove fenomene tuma\u010dili aktuelizacijom teze otehnici kao su\u0161tini moderne nauke i kao najva\u017enijem faktoru postmoderne obrazovne (prosvetiteljske) revolucije. Ali, ni tehni\u010dka revolucija i ne bi bila revolucija da nije istovremeno i duboka dru\u0161tvena transformacija. Krajnje je vreme da se i u nas pro\u0161ire shvatanja kulturnih sfera i da se obrazovanje analizira, projektuje i usmerava zajedno sa tehno-sferama, info-sferama i socio- sferama kako bi se naglasile bliskosti obrazovanja iz svih tih sfera i odbacio svaki oblik tehnolo\u0161kog determinizma obrazovanja.

Me\u0111utim, mogu\u0107nosti i domete informacionih tehnologija u obrazovanju treba sistemati\u010dno i a\u017eurno posmatrati, sagledavati i funkcionalno implementirati u obrazovanje. Pri tome valja znati da je njihov prodor nezaustavljiv i ne mo\u017ee se njenom razvoju sagledati kraj. Zato je izme\u0111u obrazovanja, istra\u017eivanja i novih informaciono-komunikacijskih tehnologija i svake druge delatnosti, nu\u017eno uspostavljati trajne interakcijcke odnose, o\u010demu dalje raspravljamo.

2. U\u010cENJE NA DALJINU

U\u010denje na daljinu podrazumeva sistem i proces sa distributivnom mre\u017eom u razli\u010ditim varijetetima i oblicima i sa razli\u010ditim metodama i tehnikama. Osnova karakteristika ovog na\u010dina u\u010denja je separacija mesta i vremena u uzajamno funkcionalnim odnosima (interakcijama) izme\u0111u u\u010denika (intruisanog) i nastavnika (instruktora)1. Pri tome, u\u010denje mo\u017ee biti individualno ili grupno, kao i kombinovanje jednog i drugog.

Obrazovanje putem informati\u010dko-obrazovnih tehnologija (E-learning) obuhvata sve elektronsko i/ili elektronski podr\u017eavano obezbe\u0111ivanje obrazovnih usluga kao i kori\u0161\u0107enje Interneta. Su\u0161tinski, u\u010denje i studiranje na daljinu oslonjeno je na informati\u010dku tehnologiju i nastavne programe koji su sadr\u017einski i formalno prilago\u0111eni kompjuterskoj formi. Dodajmo i to da svaka pojava nove informati\u010dke tehnologije zahteva menjanje oblika i metoda u\u010denja.

U\u010denje na daljinu nije ograni\u010deno prostorom, vremenom i jedinstvenim metodama.

Studiranje, odnosno u\u010denje putem virtuelnog fakulteta zna\u010di da ne postoji obaveza prisustva studenta u prostorijama mati\u010dnog fakulteta, ne moraju se pridr\u017eavati rasporeda predavanja i ve\u017ebi, neposrednih konsultacija sa profesorima. Vreme i na\u010din u\u010denja student odre\u0111uje sam.

1 On-line obrazovanje na daljinu je u\u017ei pojam od e-obrazovanja, a podrazumeva obrazovne programe koji se
u potpunosti ili u najve\u0107em delu zasnivaju na upotrebi Interneta u nastavnom procesu. Njihov razvoj se
oslanja na razvoj samog medija.
Pitanja mogu postavljati u bilo koje doba dana i no\u0107i. Knjige iz kojih u\u010de imaju elektronsku
formu a fakultetska predavanja postavljena su na Internetu.

Prema D. Mandi\u0107u [4], obrazovanje na daljinu predstavlja \u201einstrukcioni na\u010din rada sa u\u010denicima koji ne zahteva prisustvo u\u010denika i predava\u010da u istoj prostoriji\u201c. On navodi da obrazovanje na daljinu podrazumeva slede\u0107e tri komponente: kompjuterski podr\u017eano u\u010denje (CAL), kompjuterski podr\u017eano istra\u017eivanje (CAR) i u\u010denje na daljinu (DL). Ovakav na\u010din u\u010denja koristan je za u\u010denike i studente koji stanuju u mestima udaljenim od \u0161kola, zatim za one u\u010denike

\u010diji roditelji, uglavnom zbog posla, \u010desto menjaju mesto stanovanja2. U ovom trenutku u Americi
na daljinu studira oko tri miliona studenata. U Srbiji je ovaj vid studiranja tek u za\u010detku3.

U\u010denje na daljinu se, za sada, ostvaruje kroz tri modela: a)a s inh ro n i (razli\u010dito vreme, na razli\u010ditom mestu, samoizbor vremena pristupa globalnoj elektronskoj mre\u017ei); b)sinh ro ni (u isto vreme na razli\u010ditim mestima, veza je trenutna, simultana; telekonferencije, elektronsko\u010detovanje, video rasprave, desktop video konferencije; c)me\u0161o viti (neki predmeti su ponu\u0111eni virtuelno, ali je potrebno i klasi\u010dno poha\u0111anje nastave). Oblici nastave i interakcije su razli\u010diti, od delimi\u010dne ili minimalne kontrole u\u010denika i studenata od strane nastavnika i njihovog povremenog susretanja, doO u t-o f- S cho o ll modela koji ne zahteva ni jedan ulazak u u\u010dionicu. Podrazumeva se, tako\u0111e, i saradni\u010dkoon -lin e okru\u017eenje izme\u0111u \u0161kola i fakulteta.

Dakle, u\u010denje i studiranje na daljinu danas se uglavnom realizuje kroz dva oblika: prvi (skuplji), kada studenti borave u geografski udaljenim u\u010dionicama, a povezuje ih jedan nastavnik putem telekomunikacije i drugi (jeftiniji), kada studenti dobijaju odgovaraju\u0107i materijal za studiranje, uz stalnu podr\u0161ku nastavnika ili tutora putem Interneta. U\u010dili\u0161na zgrada, knjige, tabla, fizi\u010dka prisutnost nastavnika i u\u010denika zamenjena je multimedijskom tehnologijom. Ali nije samo to novina: radikalno se menja\u010ditava nastavna i \u0161ire obrazovna tehnologija. Mogli bismo je uslovno nazvati: informaciono-komunikacijska nastavna tehnologija. Pri tome klasi\u010dnu nastavnu tehnologiju ne treba mehani\u010dki odbacivati, jer\u0107e i ona u razli\u010ditim situacijama, a u kombinaciji sa IK tehnologijom biti, ne samo mogu\u0107na, ve\u0107 i nu\u017ena.

3. \u0160EST ZAHTEVA ZA PROMENU NASTAVNE PARADIGME

Ekonomija savremenog postindustrijskog dru\u0161tva zahteva da se moderna proizvodnja zasniva na znanju i da ljudski resursi izbijaju u prvi plan kao glavni konkurentski faktori na tr\u017ei\u0161tu roba i usluga (\u010ditaj: znanja, umenja, sposobnosti, odgovornosti...). Jer, ljudski um je jedini razvojni resurs bez ograni\u010denja, pa se prema tom fenomenu okre\u0107u sve progresivne snage i sve moderne proizvodnje. U tu svrhu pokre\u0107u se raspolo\u017eivi informacioni resursi i velike obrazovne reforme. Me\u0111utim, glavne te\u0161ko\u0107e ovde su dvojake: jo\u0161 uvek nije sagledana ni postoje\u0107a, a slabo ili nikako potencijalna mo\u0107 informaciono-nastavne tehnologije, i drugo, sama informaciono- nastavna tehnologija je tek u razvoju. Malo se mo\u017ee oslanjati na tradicionalnu nastavnu

2 U Engleskoj i Nema\u010dkoj su ve\u0107 u 19. veku postojale dopisne \u0161kole, u kojima se putem po\u0161te razmenjivali

nastavni sadr\u017eaji, a u Australiji (Melburn) takav vid obrazovanja postoji od 1914. U SAD je, u ove svrhe, od polovine pro\u0161log veka kori\u0161\u0107en radio prijemnik i specijalne obrazovne emisije. Televizija je od 1952. godine, na oko 300 TV kanala kori\u0161\u0107ena za distribuciju obrazovnih sadr\u017eaja, a 1953. Univerzitet u Hjustonu je aktivirao prvi obrazovni TV studio. TV \u0161kola je funkcionisala tako da se putem nje emituju programi pojedinih predmeta, \u0161to u\u010denici gledaju i u\u010de. Televizijski nastavnik daje najva\u017enija obja\u0161njenja i dopune, te postavlja radne zadatke u\u010denicima. U\u010denici \u0161alju televiziji pitanja, dobijaju odgovore, popunjavaju testove. Nastava putem televizije mo\u017ee se kombinovati s dopisnom nastavom tako \u0161to u\u010denici po\u0161tom dobijaju zadatke i ostale \u0161tampane materijale, uputstva za rad i sli\u010dno. Komunikacija s nastavnicima mogu\u0107e je i preko TV ekrana.

3 U saradnji sa \u0161vedskom fondacijom \u201cOlof Palme International Center\u201d, CePIT je od 2002. godine zapo\u010deo

sa realizacijom projekta \u201dVirtuelne \u0161kole\u201d. Osnovni cilj ovog projekta je da podr\u017ei i promovi\u0161e proces decentralizacije sistema obrazovanja i obrazovnih struktura u Srbiji i to konstrukcijom, primenom i standardizacijom metodologije u\u010denja putem Interneta, interaktivnih studija preko Interneta, pri\u010demu se integri\u0161u multimedijska predavanja i interaktivni sadr\u017eaji ve\u017ebi.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->