Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
upotreba e-maila u javnim i javno-komunalnim preduzećima u Novom Sadu

upotreba e-maila u javnim i javno-komunalnim preduzećima u Novom Sadu

Ratings: (0)|Views: 7|Likes:
Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog naučnog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog naučnog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za društvo učenja i znanja, održanom 2007. godine

More info:

Copyright:Public Domain

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2014

pdf

text

original

 
UPOTREBA E-MEILA U JAVNIM I JAVNO-KOMUNALNIM PREDUZE
Ć
IMA U NOVOMSADUDragana Milin
 JP „Informatika”, Novi Sad 
1.
 
ISTORIJAT I RAZVOJ INTERNETA I ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Kao što su skoro svi pronalasci u istoriji bili rezultat nekih potreba koje je trebalo zadovoljiti,tako je i Internet nastao kao rezultat potrebe za posebnim vidom komuniciranja izme
đ
u nau
č
nihinstitucija i povezivanjem kompjutera na daljinu. Vremenom, kako se tehnologija vezana za Internetrazvijala, otkrivale su se potrebe i problemi poslovnih organizacija a i obi
č
nih ljudi koje je bilo mogu
ć
eresiti ili olakšati primenom te tehnologije.Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka. Za širenje mreže od krucijalnog zna
č
aja je definisanjekomunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol) [1], 1974., sakona
č
nom verzijom 1978. Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i vanakademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu. Na po
č
etku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža. Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, re
č
je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvenatehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika, i mada postoje standardi, ne postoji niko ko nadgledada li se oni i poštuju. Danas je Internet, izme
đ
u ostalog, i jedan od najvažnijih alata savremenog poslovanja, i omogu
ć
uje kako pove
ć
anje efektivnosti poslovanja i optimizacije samog procesa, tako i pospešivanje marketinga i promocije. Mogu
ć
nost da se sa korisnikom ili poslovnim partnerom naInternetu može direktno komunicirati, gde postoji mogu
ć
nost interakcije kombinovanjem svih drugih postoje
ć
ih medija,
č
ini Internet najmo
ć
nijim oru
đ
em koje savremena tehnologija pruža modernom poslovanju.Od tridesetak godina svog postojanja tek zadnjih desetak godina Internet je po
č
eo i prakti
č
noda se koristi u poslovne svrhe. Tek zadnjih nekoliko godina može se re
ć
i da je on postao i neophodnosredstvo poslovanja ve
ć
ine firmi na zapadu a od sada i kod nas. Verovatno, da se desilo preranokomercijalizovanje Interneta, bi to usporilo njegov razvoj i Internet sigurno ne bi postao univerzalnikomunikacioni medij. Jedna od osnovnih karakteristika Interneta je da je ve
ć
ina njegovog sadržajadostupna svakome ko na njega pristupi.
Č
ak i danas iako je ve
ć
ina sadržaja Interneta postavljena sanekim poslovnim ciljem, za obi
č
nog korisnika ta poslovna funkcija je naj
č
ć
e skrivena u pozadini, a poslovni cilj ostvaruje se indirektno, da se to i ne primeti.Razvoj Interneta mogao bi da se poredi sa danas najrasprostranjenijim medijem, televizijom.Ona je po
č
ela davne 1939. godine na svetskoj izložbi u Njujorku gde je emitovan prvi komercijalnitelevizijski program. Taj prvi program u istoriji prikazan je na ne vise od stotinak prodatih televizorakoji su tad koštali kao osrednja limuzina. Prihod su ambiciozni inovatori o
č
ekivali od pretplate bogatihkorisnika. Da su na tome i ostali televizija bi i danas bila samo skupa igra
č
ka isklju
č
ivo bogatijeg slojadruštva. Sre
ć
om, Internet je presko
č
io tu prvu pretplatni
č
ku fazu, i u startu omogu
ć
io svoj sadržaj besplatno.
 
 Slika 1: Koliko je trebalo kojoj tehnologiji da dostigne milion korisnika [2]Elektronska pošta se razvijala uporedo sa razvojem Interneta. Nastala je kao rezultat potrebetehni
č
ara koji su gradili ARPANET (eng. „Advanced Research Project Agency Network”) [3] dame
đ
usobno razmene kratke poruke. Tada niko nije ni pomišljao da
ć
e slanje tekstualnih poruka naelektronske adrese, po modelu klasi
č
ne pošte, postati najrasprostranjeniji na
č
in komuniciranja usavremenom društvu.
Č
uvena je pri
č
a da je njen izumitelj Rej Tomlinson (Ray Tomlinson) [4], davne1971. godine, prvi program za slanje i primanje e-mailova morao da piše u slobodno vreme, kod kuce, jer njegov šef nije u tome video bilo kakvu upotrebnu vrednost. Sad izgleda smešno, ali prvi imejl je poslat krišom i u strahu da se to ne primeti i prokomentariše kao igra ili zabava na jednom takoozbiljnom poslu kao sto je izrada kompjuterskih programa. Prema istraživanju iz jula 2005., danas ima684 miliona korisnika e-maila širom sveta, što zna
č
i da svaki deseti stanovnik ove planete koristi imejl[5].Pojam „elektronsko poslovanje” obuhvata on-lajn komunikacije, poslovne transakcije,trgovinu, pružanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale akcije i radnje koje prate poslovanje, a za
č
iju realizaciju je neophodna ra
č
unarska mreža, na primer, tipa Internet. Ovaj oblik poslovanjasposoban je da eliminiše problem vremenske razlike i geografske udaljenosti izme
đ
u poslovnih partnera vezan za naru
č
ivanje, isporuku i pla
ć
anje robe ili usluga. Pored toga granice poslovanja se proširuju na robe i usluge koje do pojave ovog tipa poslovanja nisu ni postojale, odnosno naelektronske robe i usluge [6].Ovakav oblik poslovanja u izrazito velikoj meri zavisi od informati
č
ke tehnologije, jer se firmaviše ne može vratiti ne stari na
č
in poslovanja (bez IT) a da pri tome budu zadovoljeni barem minimalnikriterijumi poslovne uspešnosti koju je firma dostigla.Istraživanje sprovedeno tokom 2006-e u javnim i javno-komunalnim preduze
ć
ima u NovomSadu imalo je za cilj da utvrdi da li postoji i u kom nivou se primenjuje elektronsko poslovanje unjihovom radu. Radi lakše i preciznije analize, a imaju
ć
i u vidu širinu i kompleksnost elektronskog poslovanja, njegovom ispitivanju je pristupljeno kroz analizu nekoliko zna
č
ajnijih obeležja: posedovanje sajta i ažuriranje istog, koriš
ć
enje imejla u preduze
ć
u, tip konekcije koju preduze
ć
eostvaruje, aplikativni programi koje preduze
ć
e koristi, intranet mreža i funkcionisanje iste i proizvodi/usluge koje preduze
ć
e nudi elektronski [7].Rezultati istraživanja koji se odnose na koriš
ć
enje imejla u preduze
ć
ima su prikazani u ovomradu.
2.
 
ISTRAŽIVANJE I REZULTATI
Istraživanje je sprovedeno u javnim i javno-komunalnim preduze
ć
ima u Novom Sad
č
iji jeosniva
č
grad i u njemu je u
č
estvovalo slede
ć
ih 13 preduze
ć
a (od ukupno 16):
 
JP 'Urbanizam'
 
JP SPC ’Vojvodina’
 
JP 'Informatika'
 
JKP 'Put'
 
JKP 'Stan'
 
JKP 'Vodovod i kanalizacija'
 
 
JP 'Poslovni prostor'
 
JKP 'Tržnica'
 
JGSP 'Novi Sad'
 
JKP '
Č
isto
ć
a'
 
JKP 'Lisje'
 
JKP 'Gradsko zelenilo'Da bi pojedinac mogao u potpunosti da koristi prednosti koje pružaju tehnološki napredak inove tehnologije, mora pre svega, biti osposobljen da ih koristi. Informati
č
ko obrazovanje traje
č
itavogživota. Za neke mla
đ
e generacije je po
č
elo u školskim klupama, dok su se ostali sa kompjuterima prvi put sreli na radnom mestu. Zbog toga je bilo neophodno utvrditi odnos broja zaposlenih i brojara
č
unara u svakom od navedenih preduze
ć
a i tabela iz koje se to vidi se nalazi na slede
ć
oj strani.Može se primetiti da ovaj odnos izuzetno varira od 98% za JP Urbanizam do svega 8.3% zaJGSP Novi Sad. Tako
đ
e se može primetiti da generalno govore
ć
i javna preduze
ć
a (JP Urbanizam, JPInformatika, JP Poslovni prostor i JP SPC Vojvodina) imaju ve
ć
i broj ra
č
unara po zaposlenom, aobjašnjenje za ovo bi se moglo na
ć
i u vrsti delatnosti, jer javno-komunalna preduze
ć
a ipak imaju veliki broj zaposlenih koji izlaze na teren (odnosno, posao im nije kancelarijski). Me
đ
utim, mora se primetitida više od tri
č
etvrtine preduze
ć
a ima ovaj odnos manji od 50%, a više od pola ima ovaj odnos manjiod 25% što je za doba elektronskog poslovanja i komunikacije jako malo.Ohrabruje
č
injenica da je ovaj odnos u stalnom porastu, kao što se može videti na slede
ć
ojslici.
02040608010012019951996199719981999200020012002200320042005
JP UrbanizamJP InformatikaJP Poslovni prostorJKP V&KJKP TrznicaJKP LisjeJKP PutJP SPC VojvodinaJKP StanJKP Gradsko zeleniloJKP CistocaJGSP Novi Sad
 Slika 2: Odnos broja ra
č
unara i broja zaposlenih u poslednjih deset godinaSva preduze
ć
a imaju imejl adrese na koje se na koje se korisnici mogu obratiti za detaljnijeinformacije, reklamacije, sugestije… Me
đ
utim, broj imejlova koji stižu na te adrese varira i u nekim preduze
ć
ima je i preko 50 (JP ‘Informatika’, JP SPC ‘Vojvodina’, JGSP ‘Novi Sad’) dok je u nekimdrugim manje od 10 imejlova mese
č
no (JKP ‘Stan’, JKP ‘Vodovod i kanalizacija, JP ‘Poslovni prostor’, JKP ‘Gradsko zelenilo’).

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->