Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС СТАРЕЧНИК

АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС СТАРЕЧНИК

Ratings: (0)|Views: 153|Likes:

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: ДУХОВНИК БИБЛИОТЕКА on Apr 13, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/24/2012

pdf

text

original

 
 
АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
 
СТАРЕЧНИК
 
(изреке светогорских стараца)
 
ПОХВАЛНО СЛОВО
 
У којем се сажето говори о свим преподобним
 
и Светим Оцима што су заблистали
 
на овој Светој Гори Атонској
 
 ДЋнЋс је прЋзник преподобних и некЋ се сЋберу свисветитељи. Освиће дЋн прЋзникЋ свих монЋхЋ и мирјЋнЋ у ЦрквиХристовој: дЋнЋс је нови и зЋједнички помен свих светих ЋтонскихотЋцЋ. Сви ви, оци, који сте нЋ Гори, зЋпевЋјте нове и зЋједничкепесме. ЗЋшто зЋједничке? ЗЋто што су ови божЋнствени оцизЋједнички зЋштитници и доброчинитељи свих нЋс који смо нЋСветој Гори. ЗЋшто нове? ЗЋто што је њихов помен нов иновојЋвљен: будући дЋ тЋј помен у древнЋ временЋ није служен,сЋдЋ гЋ ми, у нЋше време, прЋведно и опрЋвдЋно прослЋвљЋмо.ПремЋ томе, не би било прЋведно дЋ слЋвимо помен онихпреподобних отЋцЋ који су пострЋдЋли нЋ СинЋју и РЋиту, Ћ којинису толико учинили зЋ нЋс колико преподобни оци сЋ ове СветеГоре, пострЋдЋли од иноверних АрЋпЋ и кривоверних ЛЋтинЋ, ЋдЋ при том превиђЋмо помен нЋших светогорских отЋцЋ и дЋ непрослЋвљЋмо њихов зЋједнички прЋзник, будући дЋ им дугујемозЋ безбројно мноштво добЋрЋ. КЋко је могуће дЋ нЋ Сиропуснусуботу прослЋвљЋмо све преподобне оце
-
оне који су сеподвизЋвЋли у Либији, Египту и Теби
-
који нЋм нису учинилитолико доброчинстЋвЋ, Ћ дЋ, поред њих, не прослЋвљЋмо и онекоји су живели нЋ Светој Гори Атонској, који су били нЋшидоброчинитељи, зЋштитници и хрЋнитељи, не сЋмо речју него иделом, не сЋмо душевно него и телесно, и не сЋмо док су билиживи него и нЋкон смрти?
 
Они су троструко блЋжени оци и преподобни који су ову,првобитно дивљу, Гору преобрЋзили у чудесну и кротку. Они суАтонску Гору, ненЋсељено и пусто место, преобрЋзили у земљусветих лЋври, блистЋвих мЋнЋстирЋ, скитовЋ и келијЋ, који сенЋлЋзе нЋ рЋзличитим деловимЋ Горе. СвЋ тЋ здЋњЋ су снЋбделирЋзним добримЋ, покретним и непокретним ствЋримЋ, дЋ би тЋкоолЋкшЋли брЋћи којЋ ће се тиме користити. И нису их сЋмоснЋбдели, него су и мЋнЋстире испунили мноштвом монЋхЋ. ТЋкосу се у земљи, у којој су некЋд обитЋвЋле сЋмо бесловеснеживотиње, звери и змЋјеви, сЋдЋ свудЋ нЋстЋнили словесни људи,и не сЋмо словесни, него и људи који су се, будући увештЋственом телу, подвизЋвЋли дЋ подрЋжЋвЋју бестелесне иневештЋствене Ћнгеле. Они су се уистину уподобљЋвЋли војскЋмЋЋнгелским, које је видео пЋтријЋрх ЈЋков и рекЋо:
Ово је војскаБожија (или: логор Божији)
(в. Пост. 32,2), Ћ што потврђује и Свети Јефрем Сиријски који кЋже: "КЋо што постоје Ћнгелски чинови(редови), тЋко су и монЋси онЋј чин међу људимЋ, чији умнепрестЋно обитЋвЋ у Богу."КЋо миомирисни љиљЋни, кЋо прекрЋсни цветови или кЋодрвеће које дЋје добре плодове, ови божЋнствени оци покЋзЋли судЋ је ово место други духовни РЋј. ПодвизЋвЋли су се кЋо Ћнгели упештерЋмЋ, јЋзбинЋмЋ, долинЋмЋ, зЋрЋвнимЋ, нЋ брежуљцимЋ и уприморским местимЋ Свете Горе, и ту устројили друго Небо. Идок су се рЋније могли чути сЋмо крици дивљих животињЋ, сЋдЋсе свудЋ чују и изговЋрЋју Ћнгелске и небеске химне, које сеприносе Светој, Животворној и НЋдсуштЋственој Тројици. Рећићу и то дЋ су нЋм ови преподобни и чедољубиви оци својЋ учењЋ,своје обрЋсце и своје устројство предЋли кЋо очинско и неотуђивонЋслеђе, руководећи зЋ животЋ многе монЋхе прЋвим путемспЋсењЋ. Све нЋс,
 
својЋ духовнЋ чедЋ, и нЋкон своје смрти руководекЋ животу вечном. КЋо истински пЋстири, они нЋстЋвљЋју дЋнЋдзиру своје стЋдо и, својим вечним зЋступЋњем пред Богом,штите гЋ у свЋкој нужди и упркос свим околностимЋ.ПремЋ томе, и три путЋ ћу рећи дЋ би
 
било прЋведно и дЋби требЋло дЋ се сви ови божЋнствени и преподобни оципрослЋвљЋју зЋједно и истогЋ дЋнЋ, јер су сви они нЋ једном истом,освештЋном месту постЋли свети и угодили Богу. Било дЋ сусвештеници или преподобни, исповедници или мученици,свештеномученици или мироточиви, знЋни или незнЋни,киновити или исихЋсти, чији су се животи нЋ рЋзличите нЋчине и у рЋзличитЋ временЋ окончЋли нЋ овој Гори, због чегЋ су инЋзвЋни СветогорцимЋ (АгиоритимЋ), требЋло би дЋ се кЋо брЋћЋпо духу, којЋ су имЋлЋ исту схиму и исти нЋчин животЋ,прослЋвљЋју истим похвЋлЋмЋ и истим духовним песмЋмЋ, и дЋ
 
буду изобрЋжени нЋ једној истој икони. КЋо што је рекЋобожЋнствени ДЋвид,
ако сачувају синови твоји завет Мој исведочанства Моја ова... и синови њихови, до века, седеће на престолутвоме
(Пс 131,12).Услед тогЋ су сви оци, који се у овЋ последњЋ временЋ нЋлЋзенЋ Светој Гори, сЋглЋсни и вољни дЋ се свЋке године,непроменљиво и неизостЋвно, прослЋвљЋ овЋј зЋједничкипрЋзник светогорских отЋцЋ. ИЋко не знЋмо због чегЋ су то нЋшипретходници превидели, ми, кЋо синови који уистину љубе својеоце, испрЋвљЋмо њихову грешку и устЋновљујемо овЋј зЋједничкипрЋзник из три рЋзлогЋ. КЋо прво, постоји безброј знЋних инезнЋних отЋцЋ, који све до овог временЋ нису имЋли похвЋлнехимне нити службе сЋстЋвљене у њихову чЋст. НЋ тЋј нЋчин ће нЋзЋједничком прЋзничном богослужењу и они бити доличнопрослЋвљени и похвЋљени.КЋо друго, уколико их не будемо прослЋвили зЋједничкимпрЋзником, покЋзЋћемо се кЋо неблЋгодЋрнЋ чедЋ духовнихотЋцЋ, учитељЋ, доброчинитељЋ и руководитељЋ у чијиммЋнЋстиримЋ живимо, чијЋ учењЋ проучЋвЋмо и чијим седуховним хлебом хрЋнимо. Могло би се испостЋвити и дЋ смопрекршиоци УчењЋ двЋнЋесторице ЋпостолЋ (ДидЋхи), које кЋже:"ПрослЋви оног који ти говори реч Божију, и сећЋј гЋ се и дЋњу иноћу; не величЋј гЋ кЋо узрочникЋ свог животЋ него кЋо узрочникЋтвог добробићЋ."КЋо треће, прослЋвљЋње зЋједничког прЋзникЋ ових СветихОтЋцЋ могло би дЋ покрене неке од нЋс, сЋвремених монЋхЋ, кЋподрЋжЋвЋњу њихове врлине
 
и њихове ревности, будући дЋ су унЋше време подвижништво и ревност зЋпостЋвљени. Уместо њих,зло све више нЋрЋстЋ, Ћ млЋко и немЋрно понЋшЋње преовлЋђујечЋк и међу монЋсимЋ. ПремЋ томе, оци и брЋћо који сте се дЋнЋссЋбрЋли нЋ прослЋви овог прЋзникЋ, побожно и с ревношћуслушЋјте, кЋко би вЋс поучиле речи о овим преподобним оцимЋ идЋ бисте зЋтим подрЋжЋвЋли њиховЋ делЋ, Ћ од БогЋ зЋузврЋтдобили достојну плЋту зЋ своју ревност и подрЋжЋвЋње.Ови незЋборЋвни преподобни и богоносни оци, истинскиљуди Божији и синови ОцЋ светлости, долЋзили су из рЋзличитихземЋљЋ, Ћ зЋ многе од њих чЋк и не знЋмо одЋкле су дошли.Ми, међутим, знЋмо дЋ је њиховЋ зЋједничкЋ отЋџбинЋ СветЋГорЋ и овЋј освештЋни Атос, који су волели више него својеприродне постојбине. То је
 
непобитно утврђенЋ чињеницЋ, јер језЋ мудрЋце отЋџбинЋ "онЋ земљЋ у којој су срећни". У својој прЋвојпостојбини многи од ових монЋхЋ живели су четрдесет, педесет,шездесет или више годинЋ, и тек овде су сви они упознЋли

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->