Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
XXI vek
Forum za proevropsku komunikaciju
broj 4
ISSN 1820-6042
 
Sadržaj
Dvosmernost osnovna poluga 1Promišljanje o strategiji malih etničkih zajednica3Multikulturalnost je osobenost razvi jenog5 Vojvodina poštuje i razvija jezike manjina 6Три палме на отоку среће8 Instrument za smanjenje bede i siromaštva10Prezentacija Južnog Banata i Karaš Severina12Novinarsko obrazovanje i problem informisanja manjina13Manjine kao spona među državama 15Ima li političke volje?! 18Afirmaci ja multikulturalizma i toleranci je u Vojvodini 20 Без проблема у судским поступцима24Васпитање кључна одредница 25Pokrajinski javni servis i informisanje na jezicima manjina 27Žetelački dani u Vojlovici 29Nikada se nisam osećao strancem30Zajedničko svedočenje Hristove vere 32Kursevi makedonskog jezika 34Kultura nasušna potreba 35Verni čuvar slovačke tradicije u Banatu 37Pančevačka ohridska česma39Kursevi rumunskog i cincarskog jezika                                          40
XXI vek
Forum za proevropsku komunikacijuBroj 4, decembar 2008. - januar 2009.
ISSN:
1820-6042
Besplatan primerakIzdavač: Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medias res” – PančevowwwinmediasresrssrPredsednik: Mik ValentinGlavna i odgovorna urednica: Svetlana NikolinUrednik broja: Mik ValentinSaradnice na projektu: Marija Vuksanović i Svetlana NikolinLektura: prof Dragan DimitrijevićDizajn i priprema za štampu: Dunja ŠašićTiraž: 500 primerakaŠtampa: SZR „Štampa”, Cara Lazara 80, KovinIZDAVANJE PUBLIKACIJE SUFINANSIRAO GRAD PANČEVOPROJEKAT „NE ZNAM AL ŽELIM DA NAUČIM“ POMOGAO SEKRETARIJAT ZA PROPISE,UPRAVU I NACIONALNE MANJINE AP VOJVODINEZahvaljujemo se SZR „Štampa“ iz Kovina i gospodinu Momčilu Antonijeviću na doniranju dela tiražaXXI VEK OBJAVLJUJE I TEKSTOVE KOJE NISU U SKLADU SA UREĐIVAČKOM POLITIKOM A KOJEIZRAŽAVAJU STAV AUTORA ILI GRUPE, KAKO BI ODSLIKAO STANJE DRUŠTVENE SVESTI I DOPRINEONJEGOVOJ DEMOKRATIZACIJI
„XXI vek” poštuje latinično i ćirilično pismo
 
Pred vama je najnovi ji broj časopisa „XXI vek“ ko ji se sasvim otvoreno bavi pitanjem odnosa ntar m- tietničkog drštva kakvo je naše, pančevačko, odvek bio. Kao što nate, sobodno, najotvoreni je i najiskre- ni je ob javj jemo stavove sa ko jima se ponekad i ne sažemo, kako bi svi odnosi mogi da se sageda j i raičitih gova. Od samog početka pred nama je jedini adatak da na teškom tranicionom pt na kome smo kao gra- đani,  veikom bro j doši do ivice egistenci je damo svoj doprinos da i  takvim okonostima Pančevo i na daje ostane spravno. Možda je taj doprinos mai i benača jan, ai a ponavaoce priika on je, svakako, više nego konstrktivan. O tome e se možda najboje govoriti sa vremenske distance, kada jednoga dana, nadamo se što je pre moge, Pančevo bde nanače- no na karti gradova Evropske ni je kao grad sa najve- im stepenom toeranci je. Do tada, ne samo Pančevo i ne samo vast, ve svi a jedno kao po jedinci i kao gr- pe, moramo činiti mnogo više nego što smo do sa da činii, da prememo veik odgovornost kako bi grad  kome živimo bio dom svakome ko je spre man da pri- hvati drgog i drgači jeg, bio da je reč o nacionanoj, rasnoj i verskoj pripadnosti, poitičkom opredejenj ii o bio ko joj drgoj vrsti beđenja. Ako memo  obir činjenic da se novim Stat- tom Grada definiše deo koektivnih prava nacionanih a jednica ko je žive na ovim prostorima, predviđena i akonima, a t misim i na sžben potreb jeika i pisma i formiranje Saveta a međnacionane odno- se, moramo da konstat jemo da s činjeni načajni koraci napred  odnos na stanje od pre par godina. Sa drge strane namo da se sa sva janjem svih tih „prava” kasnio oko pet godina, da s ista odeta početkom 90-tih, ai da, be obira ko je šta ti me dobio ii igbio, Pančevo je sačvao  najveoj meri sik otvorenog grada, gde se pitanja o tome ko je šta i odake doai, pre konstataci je kakav je ko kao oso- ba, postavja j još samo  konervativnim krgovima potisntim na drštvene margine. Naravno, njih ne treba potcenjivati i p stiti ih da rovare po onome što s mnoge generaci je pre nas smatrae osnovom napret- ka. Naša je džnost da napredimo mtietničnost i prenesemo na bde generaci je. Eto, moram da prinam, pa makar včao i pate- tično, da sa stanovišta međjdskih, pa ako hoete i međnacionanih odnosa, da se dobro oseam kao Pančevac. Možda je to individana karakteristika svakoga ko spe sebe i svo j porodic da kjči (pa i da integriše),  drštvene tokove, a da nigde ne štrči, čak i kada  abni nekome požei “bnă ia” me- sto “dobar dan”. Kada smo kod integraci ja sigrno da treba pohvaiti i naveiko podržati nedavno svo jen Strategi j a drštven integraci j Roma, sa ko jom  je Pančevo pokaao da ima voj i žej da se soči sa veoma teškom sitaci jom  ko joj se naai romska popaci ja. T se bra ja j i brojne aktivnosti i akci je  pržanj pomoi romskim drženjima, deci i opšte toj popaci ji. No, i t se postavja j dva osnovna pita- nja: Da i e Strategi ja biti sprovedena  deo po svim njenim tačkama i sa drge strane možda najvažni je pitanje: Da i je romska popaci ja vojna da apočne sa rešavanjem pitanja ko ja avise od njih samih kako bi integraci ja bia ostvariva  reanom vremenskom
piše: Valentin Mik
OD MulTIKulTuRAlIzMA DO INTERKulTuRAlIzMA
Dvosmernost osnovna polga
broj 4XXI vek
1
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more