Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
41Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Organizacija timskog rada

Organizacija timskog rada

Ratings: (0)|Views: 6,473|Likes:
Published by tamara_rosic

More info:

Published by: tamara_rosic on Apr 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

06/05/2013

pdf

text

original

 
Kadrovski menadžment Organizacija timskog rada
* Uvod 
Još 1911. amerki inženjer Taylor prvi pokušava da racionalizuje ljudski rad u ciljumaksimiziranja radnog učinka u što kraćem vremenskom roku. Osnovna Taylorova ideja je bila da se boljom organizacijom rada i rukovenja može povećati efikasnost. Ljude treba smatrati delomorganizacije i prema njima treba postupati u zavisnosti od toga koliko su korisni organizaciji. Zapošljavatitreba samo najbolje i najuvežbanije radnike, a stalnom racionalizajom organizacije pokreta i alata podižese proizvodnja do maksimuma, Taylor je uspeo da smanji potreban broj radnika i poveća produktivnost.Danas mu se opravdano prigovara da je mnogo manje vodio računa o položaju radnika, a puno više u položaju i interesu poslodavca. Današnje društvo se suočava s problemom porasta nezaposlenosti; radničkezarade rastu minimalno, a svakako u neskladu s rastom produktivnosti i profita poslodavca.Obrt u shvatanju čovekove uloge u organizaciji dogodio se nakon tzv. Hawthorne eksperimenta.Između 1924. i 1930. godine Elton Mayo i Fritz Roethisberger u Hawthorne pogonima fabrike
Western Electric
iz Chicaga napravili su niz istraživanja sa ciljem da odgovore na pitanja kako na radni učinak deluje fizičko okruženje radnika. Rezultati su pokazali da je radni inak radnika ukljenih ueksperimente neprestano rastao bez obzira na povoljne ili nepovoljne uslove fizičkog okruženja. Intenzivniintervjui s radnicima pokazali su da su ponašanje i osećaji radnika u uskoj vezi - da grupe bitno utiču naindividualno ponašanje i da su grupni standardi vrlo delotvorno deluju na radni učinak. Uočeno je da novacu manjoj meri određuje radni učinak u odnosu na grupne standarde i individualni osećaj sigurnosti radnika.Jedna od najvažnijih zasluga ovog eksperimenta je što je (nenamerno, doduše) pokazao koliku ulogu imajugrupe u organizacijama. Takođe, podstakao je i "lavinu" kasnijih istraživanja u tom području koja su seorijentisala na proučavanje položaja i uloge pojedinca u grupi i grupa u organizaciji, kao i psihološkekarakteristike radnih organizacija i njenih delova.Veliki značaj u shvatanju važnosti i prihvatanju timskog rada je verovatno imala i japanskafilozofija menadžmenta -
kaizen (continuous improvement)
koja se bazira na tretiranju kompanije kao timasa punom participacijom svakog pojedinca u procesu unapređenja svih procesa. Japanci su pokrenuli proces
rightsizing-a
ili
“to be horizontal”
organizacijske filozofije, koji traži promene u načinumeđusobnih odnosa i načina komunikacije osoblja i odeljenja u kompanijama. Rad pojedinaca uizolovanim odeljenjima odvojenim hijerarhijskim i funkcionalnim barijerama je postao tržišnoneprihvatljiv jer proizvodi sporiju reakciju na tržišne impulse, sporiji i nesigurniji poslovni proces, asamim tim veće troškove i niži stepen zadovoljstva kupaca.Funkcionisanje japanskog pristupa je podstaklo da se izvrši analiza pređašnjih iskustava ivremenom su utvrđene mnoge prednosti uvođenja timova u organizacije. Timovi mogu olakšati širenjekompanije i omogućiti brži protok informacija koji dovodi do povećanja fleksibilnosti, što se postiže povećanjem komunikacije i uključivanjem zaposlenih u donošenje odluka. Ovim se povećava horizontalnakomunikacija u odnosu na vertikalnu. Takođe, dolazi do poboljšanja u produktivnosti, smanjuju seizostanci s posla, povećava se kvalitet usluge, sigurnosti, kao i zadovoljstvo radnika.Do sada je manadžment bio mozak organizacije, a osoblje njeni mišići. Sada to više nije tako.Timovi nisu delovi mašine koje treba sastaviti i uključiti. Pojedinačna svojstva svih članova timauslovljavaju i proizvode probleme kao što su lični konflikti članova tima, konfuzni ciljevi, nedefinisaneuloge i odgovornosti, nepravilno vođstvo i mnoge druge. Razumevanje timova kao grupe pojedinaca kojirade zajedno na zadatku preduslov je pravilnom pristupu timu i timskom radu.- 1 -
 
Kadrovski menadžment Organizacija timskog rada
ORGANIZACIJA TIMSKOG RADA
Kada se pristupa timskom radu mora se uzeti u obzir veliki broj različitih faktora. Prvo i osnovno jeupoznavanje sa samim značenjem “tima”, tj.šta je tim u stvari, koje su mu bitne karakteristike, pravila,načini realizacije i naravno šta je sve potrebno da bi jedan tim bio uspešan, to jest da bi uspešnofunkcionisao. Organizovanje timskog rada je zahtevan i nimalo lak posao, u koji je potrebno uložiti dostaenergije i truda, ali je isto tako i zahvalan, jer ako se sve dobro uradi – trud će se kasnije sigurno isplatiti.
* Timovi i radne grupe
Reč tim se često poistovjećuje sa bilo kakvom grupom ljudi. Ipak, to nije tačno -
tim je mala, tesno povezana grupa ljudi usmerena na postizanje jasno određenih ciljeva při čemu su svi članovi timaodlučni da ih postignu zajedno.
Postoji bitna razlika između timova i radnih grupa. Mada mogu biti iste veličine i sa istimzadacima, njihov način rada i funkcionisanja nije isti. Za pripadnike tima je ključno da su samostalni i to ihrazlikuje od radnih grupa. Učinak članova tima višestruko je veći od učinka članova skupine. Sposobnostičlana tima intenzivno se i stalno razvijaju, a on ih ima prilike pokazati i dokazati. Član radne grupe je utome uskraćen zbog jasno određene uloge i male mogućnosti da je u unapred definisanoj strukturi promeni.To rezultira time što članovi tima prepoznaju svoj deo u timskom rezultatu, dok član radne grupeuglavnom može videti jedino ono što sam radi. Takođe, u timovima je, za razliku od radnih grupa, ulogavođe svedena na minimum i rukovodioci i menadžeri prestaju da budu razdvojeni hijerarhijskim jazom odradnika.U osnovi, svaki tim je radna grupa, a radna grupa postaje tim tek onda kada se organizuje tako dauspešno ispunjava svrhu postojanja. Dakle, tim je bolje izdanje radne grupe. Kad grupa svojim radom poprimi potrebna obeležja (poistovećivanje članova sa ciljem, ugodno radno okruženje, motivisanost,kreativnost, učestvovanje svih članova u donošenju odluka i samim tim u rukovođenju, itd.) - postaje tim.Razlika između radne grupe i tima iskazuje se i u razlici između tradicionalnog i timskog pristuparadu.
RAZLIKA IZMEĐU TRADICIONALNOG I TIMSKOG PRISTUPA RADU:
Tradicionalan pristupTimski pristup
Smernice menadžeraOsobna inicijativa
 
Orijentisanost na tehnologiju i zadatakOrijentisanost na ljudePravila i disciplinaPoverenje i saradnjaTajnostProtok informacijaOdlučivanje odozgoOdluke donose ljudi koji radeStatična strukturaDinamična strukturaIndividualno dostignućeDostignuće grupe- 2 -
 
Kadrovski menadžment Organizacija timskog rada
Razlikujemo dve vrste timova: administrativni i preduzetnički tim. Administrativni tim naziva se još i birokratskim i predstavlja prelazni put iz radne grupe u tim. Tu je još uvek prisutan formalan odabir članova, autoritaran tip vođstva, neelastna organizacijska pravila, kao i raspodela poslova pospecijalizovanim jedinicama, ali je tim otvoren za inovacije i svojim članovima daje, iako oprezno,mogućnost razvoja i učenja. Preduzetnički tim ima za cilj razvoj, njegovi članovi problemima pristupajuistraživački i kreativno, vođstvo je liberalno i demokratsko, teži multidisciplinarnosti u obrazovanjučlanova, organizacijska pravila su fleksibilna i dinamična, tim je otvoren za uticaj okoline i inovacije.Međutim, da bi tim postao preduzetnički, sa svim ovim karakteristikama, potreban je ozbiljan radmenadžera i njegovih saradnika, članova tima, da bi se postavili kvalitetni temelji za zajednički rad.Osnivanje tima zahteva ozbiljan pristup u svim razdobljima razvoja tima: od zamisli, preko odluke, pa svedo prvog timskog sastanka. Svaki od postupaka koji se naprave u najranijoj fazi kasnije će nepovratno, pozitivno ili negativno, uticati na celokupni rad tima. Ako se od početka ne vodi računa o znanjima koja su potrebna timu, o njegovoj veličini, zastupljenosti i ravnoteži timskih i privatnih uloga pojedinca,različitostima u timu, poželjnim osobinama ličnosti kod članova, njihovom uključivanju u timske zadatke istrukturisanje timskih uloga, smanjuje se mogućnost da se postigne delotvoran i ugodan, tj. - efikasan tim.
* Osnivanje tima
Kod osnivanja tima vodimo računa o tri faktora:1.veličini tima (najuspešniji radni tim je od 5-12 članova)2.znanju i veštinama (tehnička znanja, veštine rešavanja problema i donošenja odluka,veštine u međuljudskim odnosima)3.timskim ulogama (koordinator, pokret, izvršilac, kreativac, istraživač mogućnosti, posmatrač-procenjivač, timski radnik, finalizator)Postoje dve vrste timova - privremeni i trajni. Zbog dinamičkih internih i eksternih promena, privremenitimovi nemaju čvrstu i stabilnu strukturu. Smisao njihovog postojanja se završava realizacijom postavljenog cilja. U tom segmentu je pojam timova povezan sa pojmom projektne organizacije. Trajnitimovi funkcionišu sa jasnim ciljem neprekidnog unapređivanja temeljnih procesa (value stream).Prema Katzenbachu i Smitu, postoji šest osnovnih karakteristika pravog tima:
Mali broj članova
- timovi ne smeju da budu veliki, jer u protivnom članovi tima neće moći dobroupoznati snagu i slabosti svakog pojedinca, što je preduslov dobrog funkcionisanja tima.
 Zajednička odgovornost i zajednički rezultat 
- timovima nisu potrebne gazde koji izdaju zapovesti,već umesto toga članovi tima zajednički donose odluke koje su rezultat učešća svih, što, u pravilu,gotovo uvek dovodi do kvalitetnijeg rešenja nego što je odluka i najboljeg pojedinca. Iz toga proizilazi zahtev za relativno ujednačenom visinom znanja svakog pojedinca.
Odgovarajuće veštine
- timovi moraju imati odgovarajući kvantum znanja i veština neophodnih zakvalitetno obavljanje posla. Različiti timovi imaju različite veštine. Osim specijalističkih (stručnih),svaki od njih mora biti sposoban za analiziranje i rešavanje problema, donošenje pravih odluka idobru komunikaciju. Učenje i sopstveni razvoj je temelj kvalitetnog tima.
Svrha postojanja tima
- menadžment treba da definiše granice i opsteg autoriteta tima, ali i da budespreman i da ih koriguje, ako je to potrebno. Najbolji timovi su investirali znatno vreme urazumevanje, podešavanje i prihvatanje smisla svoga postojanja i načina funkcionisanja, da bi tek  potom počeli davati značajne i velike rezultate.- 3 -

Activity (41)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
eqdalibor liked this
Blendende liked this
Marina Kolareva liked this
deksi22 liked this
Emir Beg Muhic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->