Potraga za Aleksandrom Makedonskim Štampaj E-pošta

Ivan Torov
07.05.2009.
http://www.pescanik.net/content/view/3095/80/

Potraga za Aleksandrom Makedonskim ili Antikvizacija Makedonije

Pre otprilike mesec dana Ustavni sud Makedonije ukinuo je uvođenje veronauke u državne
škole smatrajući da zakon koji to omogućava krši Ustav, odnosno ruši sekularni karakter
društva. Bio je to grom iz vedrog neba, pravi šok za deo makedonske, pre svega političke,
crkvene i intelektuelno-nacionalne javnosti. Digla se kuka i motika na ustavne sudije koji su
zbog svoje »hrabrosti« da se suprotstave opštem kursu ustoličenja »simfonije« crkve i države
za tili čas osvanuli na »stubu nacionalnog srama«. Skočila je na noge i vlada (VMRO-
DPMNE Nikole Gruevskog) koja je odluku USM okarakterisala kao »relikt prošlih
komunističkih vremena«. Sada se naveliko promišlja kako da se veronauka ipak zadrži u
školama, a terminološkim zavrzlamama (kreativnim tumačenjem) stvori privid kako je sve
»ustavno, legalno i legitimino«.

Samo što se buka oko toga malo stišala, a i sama vlada zbog lošeg odjeka u evropskim
forumima malo prikočila, prepustivši »teološkim ekspertima« da »poprave štetu« koju je
proizveo Ustavni sud, eto novog šoka. Jedna do skoro strogo čuvana državna tajna ugledala je
ovih dana svetlost dana, dokazujući tako da se u još pre više meseci započetoj opsežnoj
političko-nacionalno-arheološkoj kampanji potrage za novim (antičkim) identitetom
Makedonije i makedonske nacije (tzv. antikvizacija države) lako pređe granica dobrog ukusa i
mere. Vlast je, naime, konačno morala da obelodani da planira da centralni gradski trg u
Skoplju pretvori u megalomanski spomenik »slavnim antičkim precima« današnjih
Makedonaca. Ili u neko novo »svetsko čudo«, kojim bi se, kako s neskrivenom dozom ironije
taj plan nazivaju neki ugledni medijski komentatori, Makedonija ponosila. Kao, recimo,
Egipat sa piramidama.

Bitka kod Ise - mozaik iz kuće Fauna u Pompeji, 100 g.p.n.e.Samim središtem trga dominirao
bi Aleksandar Makedonski na konju, visok 22 metra (visina osmospratnice), oko njega,
takođe na konjima, bili bi Goce Delčev i Dame Gruev, vođe oslobodilačkog pokreta od
Turaka, veličine po pet metara, i još sijaset bronzanih konjanika sa likovima iz bliže i dalje
prošlosti Makedonije. Obližnji kameni most na Vardaru bio bi ukrašen sa četiri »antička«
lava, a pored samog trga, u okviru planiranog spomeničkog kompleksa, bila bi podignuta još
jedna monumentalna pravoslavna crkva, samo dve stotine metara od već postojećeg
centralnog hrama MPC na desnoj obali Vardara.

Saopšteno je i da su majstori iz Firence angažovani da izliju bronzu za dvadesetak ogromnih

spomenika, što bi već ojađene makedonske poreske obveznike stajalo deset miliona evra. Bez
troškova projektne dokumentacije, tendera, nagrade autora, naknada za razne odbore i
komisije. »Naše pare- njihov kič« – piše tim povodom Gordana Duvnjak, kolumnistkinja
dnevnika Utrinski vesnik, ističući kako je »krajnje sporan i diskutabilan način realizacije
jednog takvog grandioznog poduhvata, koji je obavijen velom misterije, bez javne debate i
stava stručne javnosti. Mnogo dilema, kaže ona, otvara i pitanje koliko je pametno odbran
tajming, a sporni su i motivi jedne takve graditeljske ekskurzije, koja sve više dobija
karikaturalne dimenzije.
Iako je izložen žestokim kritikama zbog megalomanije i razbacivanja budžetskih para u već
zahuktaloj teškoj ekonomskoj i socijalnoj krizi Makedonije, premijer Gruevski, kažu, nema
nameru da odustane od ovog projekta. Ni od ambicije da svemu što se u ovoj državi smatra
značajnijim objektom, od škola, ulica, trgova, autoputa do aerodroma, nadene ime Aleksandra
Velikog ili oca mu Filipa. Biće, kažu kritičari, prava sreća ako i samo Skoplje ne bude
preimenovano u, recimo, Aleksandriju iz prostog razloga što je rimski naziv (Skupi)
nedovoljno podsticajan za podmirivanje novokomponovanih misionarskih egzibicija
makedonske vlasti. Vlada je uporna u »dokazivanju« antičkih korena današnjih Makedonaca,
arheolozi još upornije tragaju za artefaktima koji bi – po prethodno brižljivo osmišljenom
scenariju – trebalo da svetu ponude predstavu o Makedoniji kao biblijskoj zemlji i kolevci
evropske civilizacije. Za inat Grčkoj, ali ne samo zbog toga. Slovensko poreklo više nije na
ceni, niti dovoljno motivirajuće da bi jedna mlada država počela da ceni samu sebe. Takav
naum, čini se, u samoj Makedoniji ima prođu. Na konceptu istorijske revizije postanka i
opstanka makedonske nacije, njenog identiteta, VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog je
ubedljivo dobila sve izbore u poslednje dve godine, od parlamentarnih, kada je do nogu
potukla konkurentske socijaldemokrate odlazećeg šefa države Branka Crvenkovskog, preko
lokalnih, do predsedničkih. Ta činjenica, uz snažno nezadovoljstvo stanovništva što Grčka
uporno zagorčava život Makedoniji blokirajući njeno napredovanje prema Evropskoj uniji i
NATO, Gruevskom daje odrešene ruke. Da povlači poteze, pre svega ustoličenjem (istorijski
nepotvrđenog) novog nacionalnog identiteta, kojima stvara sve širi manevarski prostor za
partijsku i lidersku autoritarnost, samo korak od nametanja kulta ličnosti. I da nije albanskog
faktora (partija Alija Ahmetija, koji je svojevremeno predvodio albansku pobunu u
Makedoniji), koji za sada efikasno participira u vlasti i koliko toliko ograničava samovlašće
Nikole Gruevskog, efekti dominacije makedonskih nacionalista bili bi još drastičniji. Za
kratko vreme i sa još dramatičnijim reperkusijama po makedonsku državu zbog njenog
ubrzanog srljanja u još dublju ekonomsku i socijalnu katastrofu (350.000 nezaposlenih na dva
miliona stanovnika) i zahuktale samoizolacije, shvatilo se da VMRO-ovskim modelom
»kulturološkog preobražaja« Makedonija silovito prelazi okvire donekle razumljivog
ogorčenja, povređenog ponosa i otpora sistematskom grčkom podrivanju stabilnosti i
budućnosti makedonske države i šaltuje se na teren iracionalne istorijske mitologije, izvrtanja
činjenica i političkog i vlastodržačkog apsolutizma. Doduše, sve to se nekim makedonskim
naučnicima i analitičarima čini komičnim, ali podsmeh vrlo brzo ustupa mesto zabrinutosti i
očaju zbog surove realnosti u kojoj se Makedonija pod vlašću jedne anahrone i nacionalistički
rigidne partije poslednjih godina našla. Pogotovo ako se desi da susedna Grčka ipak nađe
formulu kako da spreči da i Makedonija do kraja godine, u društvu sa Srbijom i Crnom
Gorom, dospe na belu šengensku listu.

Kritičari ponašanja makedonske vladajuće vrhuške slažu se u oceni da je namera Nikole

Gruevskog da makedonske građane drži pod stalnom presijom i visokim naponom, praktično
pred izborom »za« ili »protiv« EU, NATO, sporazuma sa Grčkom oko naziva države, gradnje
megalomanskih spomenika i crkava »gde god zgodno mesto vidiš«, veronauke u državnim
školama. To je zapravo providan pokušaj da se država i javnost odvrate od stvarnih problema
makedonskog društva. A kad se u tome pređe tolerantna granica, onda se uporište od
iskušenja samoizolacije, ekonomske i socijalne bede, neostvarenih želja i ambicija, po
iskustvu i modelu nekih drugih balkanskih zemalja, traži i nalazi u prekopavanju istorije,
samoobmanjivanju, istorijskim iluzijama i zabludama, nacionalizmu i – političkom
primitivzmu. Civilizacijski napredak jedne države neće se meriti po veličini i visini bronzane
figure Aleksandra Velikog, ni po tome hoće li i najmanji sokak poneti ime slavnog antičkog
vojskovođe. Svaka kolektivna manipulacija, a, po svemu sudeći, u Makedoniji se trenutno o
tome radi, ima svoju cenu. Nju su njeni građani, izgleda, već počeli da plaćaju.
Peščanik.net, 08.05.2009.