Mjesovita srednja saobracajna škola

Velešići br:2
Sarajevo

Maturski rad Tema: Interni Transport

Predmet: Poštanski saobracaj

Mentor: Učenik
Emilija Martinčević Brđanin Azra

Sarjevo, maj, 2010.

 Interni transport

Sadrzaj

Sadrzaj-------------------------------------------------------------------------------------------------------
2
Uvod --------------------------------------------------------------------------------------------------------3
1. Interni Transport----------------------------------------------------------------------------------------3
1.1. Podjela sredstava za interni transport------------------------------------------------------------4
1.1.1. Proizvodnost sredstava unutrašnjeg transporta------------------------------------------------4
1.2. Sredstva unutrašnjeg transporta sa kontinualnim dejstvom-------------------------------------6
1.2.1. Transporteri-----------------------------------------------------------------------------------------6
1.2.1.1. Gravitacioni uredjaji za koso i vertikalno premestsnje tereta-----------------------------6
1.2.1.1.1. Prav klizni kanal------------------------------------------------------------------------------6
1.2.1.1.2 Spiralna kliznica--------------------------------------------------------------------------------8
1.2.1.1.3. Prav valjkasti gravitacioni transporter-----------------------------------------------------9
1.2.1.1.4. Spiralni valjkasti gravitacioni transporter------------------------------------------------10
1.2.1.1.5. Prav gravitacioni transporter sa rolnama--------------------------------------------------10
1.2.1.1.6. Spiralni gravitacioni transporter sa rolnama----------------------------------------------11
1.2.1.2. Motorni transporteri----------------------------------------------------------------------------11
1.2.1.2.1. Trakasti transporter--------------------------------------------------------------------------11
1.2.1.2.1.1. Konstruktivni elementi trakastog transportera-----------------------------------------11
1.2.1.2.1.2. Transportna putanja trakastog transportera--------------------------------------------12
1.2.1.2.1.3. Izbor trakastog transportera--------------------------------------------------------------13
1.2.1.2.2. Motorni valjkasti transporter---------------------------------------------------------------13
1.2.2. Konvejeri------------------------------------------------------------------------------------------13
1.2.2.1. Viseći-konvejeri--------------------------------------------------------------------------------13
1.2.2.2, Podni konvejeri---------------------------------------------------------------------------------16
1.2.2.3. Proračun proizvodnosti konvejera------------------------------------------------------------
16
1.2.3. Elevatori-------------------------------------------------------------------------------------------17
1.3. Sredstva unutrašnjeg transporta sa cikličnim dejstvom----------------------------------------18
1.3.1. Samorodne karete i kolica za unutrašnji transport-------------------------------------------18
1.3.2. Viljuskari------------------------------------------------------------------------------------------19
1.3.2.1. Podjele viljuškara-------------------------------------------------------------------------------19
1.3.2.2. Proizvodnost i ciklus viljuškara--------------------------------------------------------------20
1.4.2. Tendencije tehničkog razvoja transportno--raanipulativnih jedinica zasnovanih na bazi
palete ------------------------------------------------------------------------------------------------------22
1.4.3. Kontejneri------------------------------------------------------------------------------------------23
1.4.3.1. Karakteristike kontejnere koji se koriste u jugoslovenskom poštanskom saobraćaju-26
1.4.4. Efekti paletiaeeije i kontejnerizacije-----------------------------------------------------------27
Zakljcak----------------------------------------------------------------------------------------------------
28
Literatura--------------------------------------------------------------------------------------------------29

2
 Interni transport

Uvod

U ovom tekstu cu pokusati da vam priblizim neke osnovne karakteristike internog transporta.
Također cu vam dati pregled svih masina i uređaja za autumatizaciju i mehanizaciju internog
transposrta. Interni transport je drugi dio u procesu prijenosa pošiljke i obavlja se iza očiju
korisnika. Kao takav je veoma bitan za brzinu i kvalitet prijenosa pošiljki. U njemu se koriste
razne mašnine kao sto su: transporteri, konjveneri, viljuškari itd. Svaki od tih uredaja ima
svoju mamjenu i nacine kako se koristi o tome cete citati u daljnem tekstu. Bitno je
napomenuti da se kod vecine uredaja mogu vrisiti proracuni o proizvondosti, nosivosti, brzini
itd.

3
 Interni transport

1.Interni Trnsport
Interni transport je u drugoj fazi otpreme posiljki. On pocinje tada kada posiljke
doduju u glavni postanski centar a zavrsava raspodjelom posiljkaka za odredene poste. U
modernoj posti zauzima veoma vazan polozaj i jako se puno novca ulaze u njega
1.1. Podjela sredstava za interni transport
Glavni kriterijum za klasifikaciju transportno-mani-pulativnih sredstava, odnosno
sredstava za unutrašnji transport su njihove konstruktivno-tehničke i eksploataciono-
funkcionalne karakteristike. One odredjuju način rada i domen primjene sredstva. Osnovna
podjela prema ovom kriterijumu se bazara na kinernatici kretanja glavnog radnog organa
mašine, odnosno sredstva.Ova podela podraaumeva sledeća sredstva:
- sredstva sa neprekidnim (kontinualnim) dejstvom,
- sredstva sa cikličnim djestvom.
Sredstva sa kontinualnim dejstvom premestaju robu u jednom smeru, pri ćerau se radni organ
neprekidno, kontinuirano, kreće. -To su, na prifier, trakasti transporteri, kliznice,
konvejeri. Sredstva kao što su električne karete i kolica, dizalice i viljuškari rade u
ciklusima prcmeštajuži teret komad po -Komad u tolai procesa. To su sredotva sa cikličnim
dejstvom. Podela na ove dvc grupe sredstava značajna je zbog izračunavanja proizvodnosti
sredstava. Poznavanje proizvodnosti sredstava cnogućuje nas da utvrdimo kolibo je potrebno
angašovati sredstava odredjenih karakteristika da bi se izvršio postavile;:! transportni
zadatak,

1.1.1. Proizvodnost sredstava unutrašnjeg transporta

Pod proiavodnošću ili kapacitetom sredstava unutrašnjeg transporta se podrazuneva
njegova sposobnost da u odrcdjenom vremenu premesti odredbenu količinu robe, To vrene
moze biti sat, srcerj radni dan ili godina. Prema tone koji je vremenski interval izibran,
govorimo o časovnoj,smenskoj, dnevnoj ili godišnjoj proizvodnosti. Zavisno od toga da li
nas interesujo koliki obli! posla sredstvo nose da izvrši zahvaljujući isključivo svojim
tehničkim karakteristikama ili pri ton uzimano u obsir i eksplostacione uslove u kojima se
sredstvo koristi, definišu se dve vrste proizvodnosti. To su:
- tehnička proizvodnost,
- eksploataciona proizvodnost.
•Tehnička proizvodnost .sredstava unutrašnjeg transporta Je mak-fltmalni mogući efekat koji
mašina može da ostvari s obzirom na njene tehnižko-teJinološke karakteristike.

Ze. sredstva sa cikličnim dejstvom tehnička proizvodnost izračunava korišćenjem sledeće

jednačine:

Gdje su

Qteh.c. - tehnička proizvodnost sredstva sa cikličnim

dejstvom u KS/h,
G - nosivost sredstva u KN, c
C - broj ciklusa koje sredstvo napravi za Jadan

4
 Interni transport

Za izračunavanje tehničke proizvodnosti sredstava sa cikličnim dojetvon potrebno je

definisati šta je to ciklus.

Ciklus je vrenenski interval izmedju dve identične elementarne operacije u procesu

(ako Se, na primer, reS o viljuSkaru, to bi bilo vreme izmedju dva zahvatanja tereta). Ciklus
se izračunava tako što se ćeli proces koji sredstvo obavlja podeli na elementarne operacije, i
izraeri trajanje svake od njih. To su parcijalna vremena, pe je vreme trajanja ciklusa onda:

gde je:
T - vreme trajanja ciklusa,
ti - vreme trajanja pojedine elementarne operacije,
n - broj parcijalnih vremena u ciklusu.
Trajanje elementarnih operacija se najčešće izražava u sekundama, pa je onda broj ciklusa
obavljenih u jednom Času „C“ jednak:

Eksploataciona proizvodnost sredstva unutrašnjeg transporta oznsčava njegovu

sposobnost da u odredjenom vremenu i uz date uslove rada premesti odredjenu količinu robe.
Zksplostaciona proiavođnost se izračunava tako Što se tehnička proizvodnost množi
odredjenira koeficijentima-iJcoji opisuju uslove eksploatacije, Ovi koeficijenti su uvek manji
od jedinice, pa je i eksploatacio-na proizvodnost sredstva uvek manja od njegove tehničke
proizvodnosti. U opŠtera slučaju, nezavisno od toga da li je rsč o sredstvima sa kontinualnim
ili cikličnim đejstvom, eksploataciona proizvodnost jednaka je:

gde su:
Q- eksploatacions proizvodnost sredstva u KN/h, G.. - tehnička proizvodnost sredstva,
F- fond radnog vremena (broj sati u smeni, radnom danu itd.,
l- koeficijent gubitka radnog vremena.

Za izračunavanje eksploatacione proizvodnosti nekia sredstava u jednaČinu se

uvršćuju i drugi parametri za potpunija opisivanje uslova eksploatacije. Ovi parametri će biti
kasnije
navedeni, kada se pojedina sredstva budu detaljno opisivala.
Proizvodnost izračunata korišćenjem navedenih jednačina ima dimenziju težine u jedinici
vremena. Proizvodnost se može izraziti i u broju transportovanih komada tereta u jedinici
vremena. Do toga se dolazi ako se u jednaČinaraa izostavi težina komada tereta. Kod
sredstava sa cikličnim dejstvoa mora se ovako dobijena vredhost pomnožiti brojem komada
koji se transportuju u jednom ciklusu.

1.2. Sredstva unutrašnjeg transporta sa kontinualnim dejstvom

5
 Interni transport

1.2.1. Transporteri
Transporteri, kao grupa sredstava za interni transport veoma je šarolika i zahteva
sistematizovanje. Najzgodniji kri-terijun z'a podelu transportera na grupe pogodne za
proučavanje je sila pod čijim đejstvom se kreće teret koji se transporfcuje. U odnosu na ovaj
kriterijum mogu se izdvojiti dve grupe transportera:
1. Gravitacioni uredjaji za koso i vertikalno premešta-nje tereta,
2. motorni transporteri.

1.2.1.1. Gravitacioni uredjaji za koso i vertikalno premestsnje tereta

PremeŠtanje terete kod gravitacionih uredjaja vrši se pod đejstvom sile Zemljine teše.
Postoji više vrsta ovih uređja-ja. Deo po kome se kreće teret može biti glatka površina ili
sastavljen od serije paralelnih, medjusobno blizu postavljenih valjaka. Zavisno od toga kako
je ovaj deo izveden, reč je o kliznom kanalu (obično se zove samo kliznica) ili o valjkastom
gravitacionom transporteru. Svaki od navedenih uredjaja može biti izveden kao prav ili
spiralno uvijen. Konačno, moguće je izdvojiti sledeće vrste gravitacionih uredjaja za koso i
vertikalno premeŠtanje tereta:
1. prava klianica (ili prav klieni kanal),
2. spiralna felianica (ili spiralni klizni ianal), 5. prav valjkasti gravitacioni transporter,
4. spiralni valjkasti gravitacioni transporter,
5. prav gravitacioni transporter sa rolnama,
6. spiralni gravitacioni transporter sa rolnama.

1.2.1.1.1. Prav klizni kanal

Klizni kanal Je strma ravan niz koju se kreće teret usled delovanja sile zemljine teže.
Poprečni presek može biti polukrug, pravougaonik itd. Teret koji se transportuje može biti
rasut ili komadni, U poštanskim centrima koriste se za transport komadne robe, poštanskih
vreća i paketa.

Elementi kliznise su: visina, dužina i nagibni ugao. Visina kliznice je obično zadata
kroz zahtev da se savlada odre*.-đjena konkretna visinska razlika. Ugao pod kojim će
kliznica biti postavljena zavisi od koeficijenta trenja izraedju materijala površine klisnice i
tereta. Da bi se teret kretao nia klieniou, mora biti uadovoljen sledeći uslov:

gde je:
- koeficijent trenja izmedju tereta i kliane
površine,
- nagibni ugao kliznice

6
 Interni transport

Često se dešava da u konkretnoj situaciji stoji na raspolaganju relativno mali prostor za

postavljanje kliznice pa da je Jedino moguće postaviti kliznicu pod vrlo velikim nagibnim
uglom (pri konstantnoj visini kliznice, što je Bianja dužina kliznice, to je veći nagibni ugao
kliznice}. Zbog toga je potrebno za izabrani na-tlibni ugao proveriti kolika je brzina tereta na
kraju kliznice. Brzina tereta na kraju kliznice izračunava se prema sledećoj jednačini:

gde je:
V - brzina tereta na kraju kliznice u m/a,
g - ubrzanje Z,emljine teže (9,81 m/s2),
h - visina kliznice u metrima,
f - koeficijent trenja izmedju klizne povrfiine i tereta,
f) - nagibni ugao kliznice,
Vo - početna brzina tereta na kllanici u m/s.

Preporučuje se-da brzina tereta na kraju kliznice ne bude veća od ?m/s. Pri većim
brzinama tereta na kraju kliznice dolazi do snažnog medjusobnog udaranja paketa prilikom
zaustavljanje l onda do oštećenja paketa. U slučaju da provera pokaže brzinu veću od
postavljenog ograničenja, kliznlca se izvodi sa dva nagibaa ugla. Vrši se takozvano lomljenje
klizne površine. Ovakva kliznica Je prikazana na slici

Visina dela kliznice koji ima nagibni ugao izračunava as korificenjem poznate JednaČine
za brzinu tereta na kraju kliznice Visina ovog djela kliznice, hl, Jednaka je:

Za poznato bi, Betal, h2 i li, Nagibni ugao donjeg, uiporavajuceg, dela kliznice izračunava se
na Slijedeci način:

7
 Interni transport

1.2.1.1.2 Spiralna kliznica

Spiralna kliznica sa primenjuje u onim slučajevima kada je potrebno savladati veliku
visinsku razliku a na raspolagali! nema dovoljno prostora za postavljanje prave kose kliznice.
Koristi će uglavnom za savladjivanje visinske razlike izmedju spra-tova«
Spiralna kliznica je, u stvari, strma ravan .zavijena oko centralnog stuba. Površina spirale po
kojoj se spušta teret nagnuta je lo-15 stepeni preaa centralnom stubu. Na ovaj način iabe-gava
se izbacivanje paketa sa kliane površine ualed delovanja centrifugalne sile. Osim ovoga,
spoljna ivica spiralne površine snabdevena je ogradom, čija je visina oko 2/3 proseone visine
tereta koji se spušta. Spiralna kliznica sa elementima je prikazana na slici

Da bi se teret spuštao niz spiralnu kliznicu, potrebno Je da tangens nagibnog ugla

spiralne površine bude veći od koeficijenta trenja izmedju klizne površine l tereta, odnosno

korak spirale, H, mora biti:

gde je:

R - spoljni radijus spiralne klianice u metrima,

f - koeficijent trenja izmedju klizne površine i tereta.
Prilikom izbora spiralne kliznice, osini koraka spirale treba odrediti i dimenzije, odnosno
poluprečnik spiralne površine. Poluprečnik spiralne površine izračunava se na sledeći način:

gde je:
R _ poluprečnik spiralne površine,
r - noluprečnik centralnog stuba,

8
 Interni transport
s - rastojanje predmeta od stuba,
ho - širina predmeta,
1 _ projekcija dužine predmeta, Vo, na horizontalu

Sve navedene veličine imaju dimenziju metar.

1.2.1.1.3. Prav valjkasti gravitacioni transporter

Površina preko koje se k'.eće teret kod valjkastog transportera sastoji se od serije
paralelno postavljenih valjaka. Oni su preko kuglićnih ležajeva postavljeni u ram. Valjkasti
.gravitacioni transporter je prikazan na slici

Glavni otpor kretanju kod valjkastog gravitacionog transportera je otpor kotrljanja.

Ovaj otpor je manji od otpora trenja, pa .se kretanje niz gravitacioni valjkasti transporter
može ostvariti i.sa nagibnim ugloro mnogo manjim od ugla kod kliznih kanala. Na nagibu od
šarao 1,5# moguće je obaviti premaštanje tereta. Valjkasti gravitacioni transporteri se obično
prave kao sekcije takc da se spajanjem sekcija može formirati razgranat sistem. Ha mestima
Gde teret mora da proraeni smer kretanje stavljaju se sekcije koničnih valjaka. Valjkasti
gravitacioni transporter se koristi za transport komadnog tereta sa čvrston i glatkom
naležućom površinom. Sitni, mekani i neravni komadi tereta moraju se postaviti na ploču ili
staviti u sanduk da bi se mogli transport o vat i . Problem pri izboru valjkastog gravitacionog
transportera je rastojanje izraedju valjaka. Bira se na osnovu poznavanja dužine najkraćeg
komada tereta koji se transportuje. Komad mora da leži bar na dva valjka kako ne bi došlo do
prevrtanja tereta. Obično je rastojanje izmedju valjaka jednako trećini dužine !:o mada tereta.
Za osetljive robe, koje zahtevsju mirno kretanje, ra-stojanje iamedju valjaka jednako je
trećini do petini dužine komada tereta.

9
 Interni transport

1.2.1.1.4. Spiralni valjkasti gravitacioni transporter

Valjkasti gravitacioni transporter može, u uglovima ograničenog prostora, biti izveden
u obliku spirale. Tada govorimo o spiralnom valjkastom gravitacionom transporteru. Di-
nensijfi spiralnog valjkastog gravitacionog transportera izra-fiunavaju se na isti način kao i
kod spiralne kliznice Isto važi i za izračunavanje korake spiralnog valjkastog gravitacionog
transportere (jednačina 4.1o.). Sazlika je fito se u ovom slučaju umesto koeficijenta trenja u
jednačine uvršćuje specifičan otpor.

1.2.1.1.5. Prav gravitacioni transporter sa rolnama

Pravi gravitacioni transporter ea rolnama po izgledu podseća na gravitacioni
transporter sa valjcima. Ipak, što se tiče karakteristika, postoji značajna razlika izmedju njih.
Bolne su manjeg prečnika od valjaka, zato imaju manju masu i manji o-por inercije pa je
potreban manji nagib da bi ee teret kretao niz trensporter. Kod ove vrste transportera zahteva
se manja preciznost pri izradi i montaži. lakodje, zbog boljeg vo-djenja tereta niz ovaj
transporter, potrebno je manje bočnih stranica koje Štite teret od ispadanja sa transportera.
Ovo su razlozi koji transportere sa rolnama čine jeftinijim od transportera sa valjcima. Ipak,
transporteri sa rolnama se ne mogu koristiti za terete velikih težina. Koji će se od ove dve
vrste transportera koristiti zavisi od konkretnog tereta koji treba da se transportuje.

1.2.1.1.6. Spiralni gravitacioni transporter sa rolnama

Gravitacioni transporter sa rolnama može, u slučaju malog raspoloživog prostora za
njegovo instaliranja, biti izveden u obliku spirale. To Je spiralni gravitacioni transporter sa
rolnama. Inače, aa izračunavanje otpora kretanja, kao i dimenzija pravog ili spiralnog
gravitacionog transportera aa rolnama koriste sa iste jednačine koje se koriste za
izračunavanje kod gravitacionog transportera ea valjciraa.

1.2.1.2. Motorni transporteri

Sredstva iz grupe motornih transportera anabdevana su motorom odgovarajuće snage,
koji omogućava kretanje radnog organa pa onda i kretanje tereta. Ovu grupu sredstava Zine:

1. trakasti transporter,
2. motorni valjkasti transporter.

1.2.1.2.1. Trakasti transporter

Trakasti transporter je sredstvo veoma široko primanjeno u unutrašnjem transportu. Odlikuje
se mnogim povoljnim karakteristikama, kao Što su jednostavna konstrukcija, relativno mala
pot-trošnje energije u odnosu na masu 'transportovane robe, miran rad.-

1.2.1.2.1.1. Konstruktivni elementi trakastog transportera

Osnovni element trakastog transportera Je beskonačna traka. Ona mora iraati odredjena
specifična svojstva da bi odgov«rir-la svojoj naraeni. Treba da bude elastična a istovremeno i
Čvrsta, kako bi izdržala vučnu silu, ali i da 'bi se lako obavijala oko doboša. Osim toga, mora
imati visoku otpornost na habanje i udare. S obziro« na ovakva potrebna svejstva,
najpovoljnije j«. trake izradjivati od gume armirane sa nekoliko slojeva tekstilom ili čeličnih
vlakana. Gornji deo trake, na koji se postavlja.teret, naziva se opterećeni ili noseći deo trake.
Donji deo trake naziva se neopterećeni ili povratni deo trake. Beskonačna traka je prebačena i
zategnuta preko dva doboša. Jedan od doboša Je pogonski, a drugi zatezni. Pogonski
doboš.dobije pogon od elektromotora. Ovo je najčešća kombinacija, sli ne i obavezna. Nekad

10
 Interni transport
se pogon trake može ostvariti preko više doboša. Izmeđju krajnjih doboša i opterećeni i
neopterecni deo trake ee kreće .preko valjak«, rasporedjenih du2 nosača transportera,
nastojanje ismeđju'
valjaka koji nose opterećeni deo trake zavisi od težine materi-jala koji se transportuje i od sile
zatezanja u traci. Rastoja-nje izmedju valjaka na neopterećenom đelu trake obično je jednako
dvostrukom rastojanju valjaka na opterećenom delu trake. Opisani valjci samo podržavaju
traku i nemaju ulogu u pokretanju same trake. Čitava ova konstrukcija stoji ne Šasiji trans-
portera. Trakasti transporter je prikazan na slici

Pogonski uredjaj sačinjava motor, prenosni mehanizam i pogonski doboš. ___

Traka je kod trakastog transportera i vučni i radni organ. Pogonska sila se Pa traku prenosi
putem trenja koje nastaje kade se traka zategne izmedju doboša. Površina doboša treba da
bude obložena materijalom koji povećava koeficijent trenja izmedju trake i doboša,
l Trakasti transporter se koristi aa transport kako komadnog tako i .rasutog tereta. Utovar na
traku se može vršiti ručno, viljuškarera ili, kada je u pitanju rasuti teret, koriš-ćenjen
različitih levaka ili oluka. Istovar može biti na kraju transportera ili na proizvoljnom mestu
duž transportne linije. Istovar tereta na kraju transportera se vrši jednostavno preko doboša.
Ovo, pre svega, važi za komadni teret, koji je za poštanski .saobraćaj karakterističan. Za
istovar na nekom drugom šestu duž transportne linije koriste se raznovrsni štitni skretači. U
poštanskim centrima se trakasti transporteri veoma često koriste za transport i razvrstavanje
paketa prema odredištima. Tada so za skidanje pakete sa trake najčešće Koriste pneumatski
štitni skretati.

1.2.1.2.1.2. Transportna putanja trakastog transportera

Trakasti transporter se koristi za kos i horizontalan transport. Transportna putanja se kod
trakastog transportera može lomiti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Lomljenje transportne
putanje u horizontalnoj ravni se najčeSće ostvaruje kombinacijom više transportera,
najjednostavniji način je kombinacija dva trakasta transportera Čije su trake tako postavljene
da teret, nakon završetka kretanja po jednoj traci prelazi na sledeću koja je pod uglom Od 90
stepeni u odnosu na prethodnu. Skretanje u horizontalnoj ravni ostvaruje se i kombinacijom
tri trakasta transportera od kojih EU dva sa pravom a jeden sa konič-nom trakom. Moguće je
skretanje u horizontalnoj ravni izvesti i sa jednom trakom, ali je to znatno komplikovaniji
način. U ovakvom slučaju radijuai krivine moraju biti reda nekoliko stotina metara.

11
 Interni transport
Skretanje trakastog transportera u vertikalnoj ravni ne predstavlja nikakav tehnički
problem 'bez obzira da li je reč o jednoj ili više traka u sistemu. Jedini uslov koji se ovde mora
zadovoljiti je da ugso nagiba trake ne predje granicu koja obez-bedjuje da nema klizanja
tereta na traci. Maksimalni ugao nagiba zavisi od vrate trake i materijal« koji se transportuje.
Koeficijent trenja izmedju njih mora biti veći od tangensa nagibnog ugla.
Trakasti transporter može biti izveden kao stacionarno postrojenje, ali i kao mobilno. U ovom
drugom slučaju može se rae-njati raesto postrojenja. Tada je postavljen na gumene točkove i
anabdeven je ured jajem za promenu nagibnog ugla trake.

1.2.1.2.1.3. Izbor trakastog transportera

U smislu izbora trakastog transportera, trakasti transporter je definisan ukoliko su
poznate širina trake i brzina njenog kretanja. Za pravilan izbor trakastog transportera, osnovni
elementi koje treba poznavati jesu dimenzije paketa koji se transpor-tuju i obim posla,
odnosno broj paketa koje transporter mora da prenese u odredjenom vremenu. Drugim
recima, konkretna situacija postavlja kao zahtev minimalnu proizvodnost koju trakasti trans-
porter mora da ostvari. Kao što je već rečeno, trakasti transporter je sredstvo sa kontinualnim
dejstvom. Analizom jednačine za proiz-
'vodnost sredstava sa kontinualnim dejstvom (jednačina 4.1) .uočava se da u njoj figuriše
promenljiva koja Je karakteristika trakastog transportera. To je brzina trake. Prvo se b.-ira
Širina trake. Širina trake mora'biti takva da je za o,2 metra veća od maksimalne dimenzije
transportovanog tereta. Ovako dobijena vradnost se uporedjuje sa standardnim Širinama trake
i, ukoliko dobijena širina nije standardna, usvaja se prva veća standardna Širina trake.
Standardne širine plastičnih i gumenih traka su AU4e6e (izražene su u metrima): o,?o, o,4o,
o,5o, o,65, 0,80, 1,00, l,20, l,40, l,60, l,30 i 2,00. Ha osnovu maksimalne di menzije
transportovanog tereta odredjuje se rastojanje izmedju paketa. Ono je jednako dvostrukoj
maksimalnoj dimenziji tereta. Ke. IM: je ova vrednost poznata, i za zadatu proizvodnost, iz
jednačine za proizvodnost trakastog transportera lako se odredjuje brzina kretanja trake. Izbor
vrste trake, kao i motora potrebne snage za kretanje trakastog transportera vrše stručnjaci
druge specijalnosti pa se ti elementi ovde neće ni razmatrati.

1.2.1.2.2. Motorni valjkasti transporter

Motorni valjkasti transporter po izgledu veoma podseća na valjkastu kliznicu. Sastoji
se od serije valjaka. Ono što karakteriše ovaj transporter i razlikuje ga od valjkaste kliz-nice
je što su ovde valjci snabdeveni motorom. Radom motora valjci se obrću i na taj način
pomeraju teret postavljen na njima.

1.2.2. Konvejeri
Konvejer je specijalno postrojenje sa kontinuiranim dejstvom koje se koristi za
transport komadne robe. Koristi se za reSavanje unutrašnjeg transporta, ali isto tako i kao teh-
nološki konvejer. Osnovna karakteristika ovog sredstva je lanac sa aofliljkama koji se kr«Će u
zatvorenom krugu. Prema načinu kretanja i konstrukciji sastavnih delova, a posebno prema
položaju putanje, kenvejeri se dele u dve grupe;
1. viseći konvejeri
2. podni konvejeri.

1.2.2.1. Viseći-konvejeri
Viseći konvejeri, često nazivani vaMugnin konvejerioa', kr»6u,a« po. Bini-keja
je*postavljena Iznad radnih moata.

12
 Interni transport
Ovde je zato moguća promena pravca linije transporta kako u horizontalnoj, tako i u
vertikalnoj ravni. Karakteristika su nosi-lice tereta, odnosno teret visi.

Osnovni sastavni elementi visećeg konvejera su:

- šinska putanja,
- noseća naprava (čine je kolica koja se kreću po šini l za koje su zakačene nosilice koje nose
teret),
- vučni organ (lanac),
- pogonska stanica,
- zatezni uredjaji
- skretni uredjaji.

Pogodnost visećih konvejera je Žto se putanja, odnosno linija transporta lako

prilagodjava uslovima rada. Linija transporta se može lako meajati u slučaju izmene
tehnološkog procesa. Dužina konvejera može biti prilično velika, obično do 2ooo metara. Do
5°° metara, pogon se isvodi sa jednom pogonskom stanicom, Konvejarora se mogu
transportovati najrazličitiji tereti po dimenzijama i težini. Linije transporta se lako mogu
ukrštati u raznim nivoima. Za potrebe elastičnog vodjenja transportne linije konve-jeri se
izvode sa horizontalnim i vertikalnim krivinama« Ove krivine se ostvaruju savijanjem gine.
Skretni uredjaj, koji se nalazi na horizontalnoj krivini, ima funkciju da vodi lanac u krivini.
On se sastoji od baterije koturova postavljenih tako da dodiruju lanac u krivini. Prilikom
izbora radijusa horizontalne krivine
•mora se vod:'ti računa o dimenzijama tereta, odnosno nosilica. Rastojanje iamedju
ntedjusobno najbližih tačaka tereta na nosi-licama u horizontalnoj krivini mora biti loo - 15o
ram. Veličina radijttsa vertikalne krivine zavisi od tipa šine, rastojanja is-taedju kolica, tipa
vučnog lance, načine spajanja lanca sa kolicima i dimenzija tereta. Sine koje se koriste kod
konvejera mogu biti bilo kog profila, ali je potrebno da na delu gde je vertikalna krivina
postoji i kontra-šina kako.se točkovi kolica, zbog zatezne sile u lancu, ne bi odvajali
od^Aonje zone šine. Kod konvejera sa šinom u obliku I profila nije potrebno postavljanje
kontrasine. Rastojanje izmedju nosilica tereta od-redjeno je dimenzijama tereta. Potrebno je
da rastojanje izmedju nedjusobno najbližih tačaka tereta bude loo mm. U slučaju transporta
tereta velikih dimenzija treba imati u vidu da će tada i rastojanje izmedju nosilica biti veliko,

13
 Interni transport
pa treba pažljivo birati radijus vertikalne krivine. Moguće je da zbog sile zatezanja u lancu on
dodiruje sinu i haba se. Obično je ugao nagiba na kosim dolovima manji ili jednak 45 stepeni.
Postoje konvejeri kod kojih ovaj ugao može biti i veći. Kod njih je noseći organ izveden od
Četiri L profila i kolica su sa četiri točka.

Pri odredjivanju trase visećeg konVejera mora se voditi računa O eledećim

elementima:
- radijus krivine u nailaznom kraku blizu pogonske stanice ne treba da je mali jer se tada
povećava otpor kre-tenja;
- trasa ne treba da prelazi neposredno iz vertikalne u horizontalnu krivinu, Rastojanje izmedju
dveju krivina treba da je minimalno jednako rastojanju izmedju sugednih kolica.

Kolica konvejera po funkciji mogu biti: teretna, pomoćna i sprežna^Teretna kolica su

ona na koje se vezuju nosilice tereta. Pomoćna kolica nose samo lanac, odnosno vezana su
sano za vučni organ. Obično se pojavljuju kod konvejera kod kojih je rastojanje izmedju
Seretnih kolica veće od 800 mm, Bprežna kolica se koriste kod konvejera veće nosivosti. Da
bi se veliko opterećenje moglo što bolje rasporediti, sprežu se po dvoja kolica. Inače,
konstrukcija teretnih i pomoćnih kolica je obično jednaka.
Rastojanje ismedju teretnih kolica odredjuje se na osnovu dimenzija komada tereta i
proizvodnosti koju treba da ostvari konvejer. Minimalno rastojanje izmedju teretnih kolica,
odnosno za njih vezanih nosilioa tereta, odredjuje se na osnovu maksimalne dimenzije
transportovanog tereta, uzimajući u obzir i aahtev da izmedju medjuaobno najbližih taČeke
tereta rastojanje bude loo mm. Konačno roatojanje izraeđju teretnih kolica, za zeda-tu brzinu
konvejera, odredjuje se korigćenjem jednačine za proizvodnost konvojem (jednačina 4.15).
Ukoliko je ovako dobijeno ras-to.ianje izmedju teretnih kolica veće od 800 mm, izraedju
dvoja teretnih, postavljaju se po jedna pomoćna kolica.
Pogon konvejera se izvodi Da jednoj ili više tačaka dug transportne linije, sa jednim
ili više motora. Najčešće se koristi "ugaoni" pogon u krivinama sa uglom od 9o i 18o stepeni.
Brzina, konvejera se kreće u širokom dijapazonu od o,l-3o m/min. Ako se utovar i
istovar vrši ručno a težina komada ne prelazi loo 8, brzina ne srne da bude veća od. 6 ra/rain,
a izuzetno 15 m/min.

Najčešća se podele visećih konvejera vrši prema načinu vezivanja vučnog organa sa
nosilicom tereta. U odnosu na ovaj kriterijum postoje eledeće vrste visećih konvejera:
1. noseći tip,
2. potiskujući tip,
3. vučni tip.
-Kod nosećeg tipa kolica su zajedno sa nosilicom tereta stalno povesana za vučni organ, tj.
vučni lanac. To je osnovni tip visećeg konvejera. (Potiskujući tip se karakteriše postojanjem
dveju čina, koje su paralelno postavljene jedna iznad druge. Ko-lien se zajedno se nosilicama
kreću po osnovnoj Šinskoj putanji, dok ee vučni lanac, zajedno sa valjoima koji ga nose kreće
po dodatnoj eini, postavljenoj iznad osnovne. Ovde se kolica nogu odvojiti od vučnog lanca.
(Vučni tip po izgledu podseće na podni konvejer, jer se plato sa točkovima i teretom kreće po
operativnoj površini. Ipsk, šina koja nosi vučni lanac visi iznad operativne površine. Zbog
toga ova;) tip konvejera pripada grupi visećih konvejera i ne treba ga mešati ea podnim
konvejerom. Viseći konve-jer vučnos tipa prikazan je na slici H-.l.
SI. 4.7. Šematski prikaz vučnog tica visećeg konvejera

14
 Interni transport

1-.2.2.2, Podni konvejeri

Podni konvejeri se kreću po šinama postavljenim na operativnim površinama izmedju
radnih mosta ili tačaka koje se opslužuju.

Šematski prikaz podnog konvejera

Podni konvejeri se nekada nazivaju jednošinskim konve-jerima. Ovsj naziv je

neprecizan jer i viseći konvejeri mogu imati jednu šinu. Kod podnih konvejera transportna
linija se može bez problema louiti u horizontalnoj ravni, ali se i delovi površine u koju je
ugradjen konvejer mogu nalaziti na raznim nivoima. Ha taj način se transportna putenja
može postaviti pod odredjenim nagibom. Karakteristika ovih konvejera je da je noseći organ u
Obliku kolica, odnosno platforme sa tockovima.

1.2.2.3. Proračun proizvodnosti konvejera

Konvejer je sredstvo unutrašnjeg ransporta sa kontinu-alniia dejstvom. Jednačina ae
izračunavanje proizvodnosti abog toga ima oblik karakterističan i za ostala sredstva sa konti-
nualnim dejatvom. Brzina konvejera se izražava u metrima u minuti i zato je izraz za tehničku
proizvodnost sledeći:

Značenje svakog člana jednako je kao i u jednaSini navedenoj U tački 4.1.1. (jednačina t-.l).
2a izračunavanje proizvodnosti izražene brojem komada na Čas koristi se sledeći izras:

i - broj komada tereta koji se nalazi na jednoj nosilici

15
 Interni transport

1.2.3. Elevatori
Elevatori su pretovarno-transportni uredjaji sa konti-nualnim dejstvom. primenjuju se za kosi
i vertikalni transport. Ugao liretanja materijala prema horizontali se nalazi u intervalu 60 do
9o stepeni. Koriste se za transport komadnog i rasutog tereta. 2a transport komadnog tereta
tipično se koriste elevato-ri as platformom, dok se elevatori sa sudovima uglavnom koriste za
rasute ierefce. Osim ove tipične upotrebe, elevatori sa sudovima se veoma mnogo koriste za
transport poštanskih vreća u poštanskim centrima, dakle za transport komadnog tereta. U
poštanskim centrima su za transport vreća više zastupljeni elevatori sa sudovima od elevatora
sa platformama..
Elevatori sa sudovima se sastoje iz beskrajne trake (ili jednog ili dva lanca) koji su
ujedno i vučni i noseći elementi. Ha traku su pričvršćeni sudovi u koje se stavljaju vreće. Po
prispeću vreće na odredjeno mesto vertikale, sud se automatski prevrće i vreća ispada. Vučni
element je zategnut izmedju dva doboša (ili lančanika ako je vučni elemenat lanac). ELevator
sa sudovima je prikazan na slici

Preporučuje se maksimalna visina elevatora do 5o metara (teoretski 9 spratova). Brzina

vertikalnog kretanja vreća Je od 3 m/min do 60 m/min* Medjusobne udaljenost sudova je
obično 2,5 •• Najčešće su dimenzije sudova 70 x 70 x 80 cm i 100 x 104 x 50,5 on«
Elevatori sa platformama teret tranaportuju na specijalnim platformama koje su zglobno

vezane za vučni element (lanac).

16
 Interni transport
Elevator sa platformama
Proizvodnost elevatora se izračunava korišćenjem jed-načina za proizvodnost
sredstava ea kontinualnim dejstvom (jednačina 4-.1). Može se izražavati u težinskim
jedinicama na čae ili brojem komada na čas. U ovom drugom slučaju potrebno je u jednačini
za izračunavanje proizvodnosti, umesto težine tereta, uneti broj Komada tereta koji se nalaze
i jednom sudu ili na jednoj platformi.

1.3. Sredstva unutrašnjeg transporta sa cikličnim dejstvom

1.3.1. Samorodne karete i kolica za unutrašnji transport

Uamohodne karete se koriste za prevođenja na rastoja-njima do nekoliko stotina
metara. Imaju sledeće dobre osobine: lako se njima manevriše, malih su gabaritnih dimenzija
i malog radijusa okretanja. Za. pogon .kareta se koristi elektromotor ili motor sa unutrašnjim
sagorevanjem. Kod elektrokareta napajanje strujom je preko trole iz elektromreže ili iz
akumulatora koji su postavljeni ispod platforme karete. Nedostatak ovih pogona je u tome što
je daljina i krug opsluživanja ograničen mre-Eoza, a kod akumulatorskog napajanja što se
povećava nekorisna težina karete. Ove karete imaju bešuaan rad, jednostavnu konstrukciju i
jednostavan način upravljanja. Erimenjuju se naročito u aatvoreni« prostorijaraa, jer im Je
moć manevrisanja velika i ne proizvode Štetne gasove.

Šasije kareta se najčešće prave od zavarenih Čeličnih profila. Platforma se zbog nekog
hoda bez potresa oslanja na opruge. Vozač, pri kretanju karete, stoji na malom postolju ispred
karete. Postolje je pričvršćeno za šasiju ili ram karete. Manevrisanjje koretora se vrsi dvema
ružicama (sa svake strane po jedna), a kočenje nožnom papučom. Tookovi karete su
pneumatski ili od tvrd« gume. Samohodna tereta je prikazana na slici

Samohodna kareta

Karete imaju nosivost do 5o KN. Brzina kretanja kareta sa akumulatorima sa teretom

je 5 - 6 km/h ili lo-12 km/h bez tereta. Jirzina kretanja kareta sa motorom sa unutrašnjim
sagore-vsn.iem je do 15 km/h.
Proizvodnost kareta se izračunava korišćenjem jednačine za proizvodnost sredstava sa
cikličnim dejstvom. llksploateciona proizvodnost se izračunava množenjem tehničke
proizvodnosti koeficijentom iskoriišćenja nosivosti,
Ciklus rada kareta sastoji se iz četiri parcijalna vre~ menB. Ts vremena su:
1. vreme utovara; zavisi od nosivosti karete, načina utovara i vrste robe;
2. vreme transporta (ili vreme vožnje opterećene karete); zavisi od braine kretanja
opterećene karate i rastojanja na ko~ je se roba transportuje;
3. vreme istovara; zavisi od istih faktora kao i vrerae utovara karete;
4. vreme vožnje' bea tereta; zavisi od brzine kretanja prazne karete i rastojanja koje
prelazi.

17
 Interni transport
Na zadnjem kraju šasije, karete su snabdevene kukom, na koju se mogu aakačiti
kolica. To su karete sa kolicima. Proizvodnost ovakve kombinacije se izračunava isto kao i aa
samu ka-;.'etu, s tim THo..se uzima u obzir nosivost i karete i kolica.

1.3.2. Viljuskari
Viljuškar je sredstvo koje može obavljati sve funkcije u tranaportno-nianipuletivnom procesu
bea posreds^va pomoćne radne snage. Ove funkcije se sastoje u premeštanju tereta izmedju
dve tačke i u podizanju, odnosno spuštanju tereta. Vi" Ijuškar je dobio ime po. zahvatnoj
napravi izvedenoj u obliku viljušaka. Osin ove tipične zahvatne naprave, na viljuškar se nogu
montirati i aahvatne naprave u obliku klešta, kuke itd. zavisno od specifičnosti robe koja se
transportuje. Neophodan uslov aa korišćenje viljuškera je korišćenje palete. Viljuškar zahteve
palete da bi iavršio zehvatenje i odlaganje. Primenom viljuškara i palete olakšava se i ubrzava
rad, i bolje koristi skladišni prostor. Viljuškar je prikazan na slici

Viljuškar
1.3.2.1. Podjele viljuškara
Podela viljuškara na različite eiStpe ee vrsi u odnosu na sledeće kriterijurae:
1. vrsta pogons,
2. nosivost,
3. konstrukcija,
4. broj točkova.
Prema vrsti pogona, viljuškari se dele na sledeće dve grupe:
1. ručni viljuškeri,
2. motorni viljuškari.
Ručni viljuskari su kolica prilagodjena aa manipuleci" ju sa paletom. Imaju hidraulični
uredjaj za podizanje paleta, a maksimalna visina dizanja Je 2o cm. Koriste se obično za
manipulaciju na malin rastojanjima i za utovar vozila. Nosivost je obično do 2o KN. Mogu se
uključiti u konvejerski sistem pa ih vuče konvejer.
U okviru grupe motornih viljuškara, pogon mož« biti ostvaren elektromotorom ili
motoroai sa unutraanjim asgorevanJem (SUS). Elefctroviljuškari se prvenstveno koriste u
zatvorenim proatorima. Imaju manju brzinu i nosivost od viljuŠkara ss SDS motorom.
Viljuškari sa SUS motorom ae uglavnom koriste ea rad na otvorenim prostorima, mada se obe
vrste mogu koristiti za rad u kombinovanom prostoru. Sa stanovišta ssštite sredine, povoljniji
su elektroviljuškari. Elektroviljuškari su skuplji od SUS viljuškara, a zahtevaju i rezervnu
bateriju (jedna oe puni dok se druga koristi).

18
 Interni transport
Motorni viljuškar se sastoji iz Šasije sa 3 ili 4- točka; na pradnjoj strani je teleskopska
katerka sa uredjajem za zab-vatanje, podizanje i spuštanje tereta, leleskopska Katarkfc BO
obično sastoji iz dva rama. Spoljai ran je zglobno vezan za Šasiju i može se naginjati nekoliko
stepeni napred i nazad. Prilikom kretanja viljuškara, ketarka je nagnuta nekoliko stepeni
unazad. Ka taj način povećava se stabilnost viljuŠksra i tereta u vognji. Prilikom podizanja i
spuštanja tereta, katarka je uvek u vertikalnom položaju. Viljuške au postavljene na saoni" će
(deo koji se kreće unutar unutrašnjeg rama). Prilikom podizanja tereta, najpre se podižu
saonice bea izvlačenja unutrašnjeg rama, i tek kada sa saonice podignu do vrha, počinje izvla-
čenje unutrašnjeg rama.
U odnosu na nosivost, postoje šledeće grupe viljuSkarot
1.- viljuškari male nosivosti (5 - 20 KN),
2. viljuškari srednje nosivosti (3o - 5o KN),
3. viljuškari veće nosivosti (5o - loo KN).
Prema konstrukciji, razlikuju ee šledeće vrsta viljuš" kare: t
1. frontalni viljuška!; ovo je najčešća vrst« viljuška-ra, on teret zahvata frontalno.
Prilikom kretanja teret je ia~ pred tela viljuŠkara;
2. bočni viljuškar; ovaj viljuŠkar bočno zahvata teret* Koristi se za transport dugačkih
terete. Kod ovog viljuškara je uzdužna osa tereta paralelna sa uzdužnom osom viljjuskara}
3. viljuškar sa horizontalnim pomeranjem katarke u pravcu uzdužne ose' viljužkara.
Prilikom zanvatanja terete, laterlc* Be pomera unapred, a prilikom transporta uvlači teret. He
ovaj
način se povećava stebilnost viljuškara i dobijaju se bolje manevarske mogućnosti.
Nedostatak ovih viljuŠkara je u tome što ovo pomerenje produžava ciklus viljuškara pa se
tako smanjuje proizvodnost;
4-. četverostrani viljuškari; mogu se kretati napred, nazad, levo i desno bea potrebe ze
manevarskim prostorom. Pravac roenjaju tako što zarotiraju točkove,
U poslednje vreme se kao kriterijum za podelu viljuŠkara preme konstrukciji koristi položaj
tereta u odnosu na bazu viljuškara. U odnosu na ovaj kriterijum razlikuju se šledeće vrste
viljuškara:
1. viljuškari sa slobodno nošenim teretom,
2. viljuškari sa težištem tereta unutar baze viljuškara,
3. hibridni viljuakari treće generacije.
Grupu viljuškara sa slobodno nošenim teretom čini grupe Čeonih viljuškara iz
prethodne podele. Iz prethodne podele, tskodje, prepoznajemo grupu viljuškara sa
horizontalnim pome-rsnjem katsrke u pravcu uzdužne ose viljuškara kao srupu sa težištem
unutar baze viljuškara. Hibridni viljušksri treće generacije su poanati kso viljuškari sa
okretnom glavom. Kod ovih viljuškara su na saonicama postavljene viljuške koje se pome-
raju tako da je moguće zahvatanje sa leve i desne strane bez okretanja samog viljuakera.
U odnosu na broj točkova, postoje aledeće vrste viljuškara :
1. viljuškari sa Četiri točka,
2. viljuškari sa tri točka.
Viljuškari se većom nosivošću se izradjuju sa četiri točka. Oni imaju veću brzinu i stabilnost.
Viljuškari do 15KN se izradjuju sa tri točka. Oni se karakterišu boljim manevarskim
sposobnostima pa zahtevaju nianje širine prolaza. Podela viljušksre prema broju točkove ima
smisla sano za viljuškare sa slobodno nošenim teretom. Tokom vremena, razlike u karakte-
ristikama izmedju viljuakara ea tri i viljuŠkara sa Četiri točka su se smanjile. Danas moderne
konstrukcije sa Četiri točka imaju sličnu širinu prolaza kao oni aa tri točka.

1.3.2.2. Proizvodnost i ciklus viljuškara

19
 Interni transport
Tehnička proizvodnost viljuškara se izračunava korijenjem jednečine za proizvodnost
sredstava sa cikličnim dejstvom (jednačina 4.2).
Ciklua viljuškara sastoji se iz sledećih parcijalnih vremena:
1. vrerae zahvatanja tereta;
2. vreme okretanja viljuškara;
3. vrene preroeštanja, transporta tereta od mesta zahvatanja do mesta odlaganja;
odredjuje se na osnovu rastojanja i brzine kretanja opterećenog viljuškara (količnik ove dve
veličine). Ovom vremenu se dodaje vreme gubitaka usled polaska i zaustavljanja (obično l -
1,5 sekundi);
4. vreme potrebno da se katerka postpvi u vertikalan položaj radi dizanja tereta;
5. vreme podizanja tereta; zavisi od visine dizanja tereta i brzine dizanja opterećenog
viljuškara;
6. vreme odlaganja tereta;
7. vreme potrebno za vraćanje Katsrke natrag u nagnu'-ti položaj;
8. vreme spuštanja pravnih saonica; zavisi od visine diaanja i brzine spuštanja
neopterećenog viljuškara;
9 vrijeme okretanja;
10. vreme povratka, vraćanja praznog viljuškaraj zavisi od distance i brzine kretanja
neopterećenog viljuškara. Ovde se, talcodje, pojavljuju vremenski gubici usled polaska i
aaustavlja-nja viljuškara;
11. vreme potrebno aa pripremu aa novo zefavatanje.

Vreme trajanja ciklusa trebalobi da je jednako zbiru svih elementarnih vremena

(jednačina 4-.3-)« Medjutio, neke od navede" nia operacije vilguškar obavlja istovremeno, na
primer okretanje i naginjanje katarke. Zbog ovoga je stvarno trajanje ciklusa manje od prostog
zbira trajanja svih elementarnih operacija. Da bi se uzelo u obair ovo istovremeno obavljanje
nekih operaciji uvodi se koeficijenat dvojnih operacija (a). Vreme tra.~1an.-fa ciklusa
Jednako je:

20
 Interni transport

Palete se mogu đeliti prema dimenzijama i vrsti materijala od koga su napravljene.

Obično se aa izradu palete koristi drvo, plastična masa, papir, karton i metal. Najčešće se
upotrebljava drvo, ali, u izvesnim slučajevima kada postoji zahtev .za pranjem paleta^ one se
izradjuju od različitih plastičnih materijala, ili metala (naročito aluminijuma). Palete po kon-
strukciji mogu biti rastavljive, odnosno sklopljive i čvrste palete. Kod Stubnih i boks-paleta
pojavljuje se problem čuvanja i transportovanja praznih paleta, pa ovde sklopijiva paleta
značajno olakšava problem.

Palete se, talcodje, medjusobno razlikuju i po tome se koliko strana se nogu zahvatiti
viljuškarem. U odnosu ns taj kriterijum postoje dvostrane i četverostrane palete.
Kriterijura podele, koji ima veliki značaj, jeste broj upotreba palete u njenom
eksploatacionom periodu. Sa tog aspekta, palete se dele na trajne i izgubljene palete. Trajne
palete se koriste više puta, i to sve dotle dok njihovo fizičko stanje i troškovi opravki to
dozvoljavaju. Izgubljene palete se koriste samo u jednom transportnom ciklusu.
Dimenzije paleta. - Bajčešće dimenzije ravnih palete u drumsko-Železničkom
transportu su: 800 x looo mm, 800 x 12oo mm i looo x 12oo mm. Te dimenzije je preporučio
ISO. Najširu pri-menu ina paleta 800 x 12oo mm, to je evropska pul-paleta. Dimenzije
podloge fcoks-palete iste BU kao i kod revne palete, a vi" sina palete je 789 mm. Evropska
boks-pul-paleta ima dimenzije 800 T 12oo x 7^9 mm. Evropski paletni pul je formiren na
osnovu sporazuma potpisanog 1981. godine. Potpisale su ga železnič-ke uprave skoro svih
evropskih zemalja sa željom d» se proširi upotrebe paleta u medjunarođnom saobraćaju,
tako da palete budu razmeSljive na granici, što bi obezbedilo neprekidni transportni lanac.
flefiniseni su kriterijumi koje palete moraju da zadovolje da bi bile razmenljive na granici pa
se one koje zadovoljavaju kriterijume evropskog paletnog pula neeivaju evropskim pul-
paletama i čine jednu jedinstvenu grupu paleta.

21
 Interni transport

1.4.2. Tendencije tehničkog razvoja transportno--raanipulativnih

jedinica zasnovanih na bazi palete
Dosadašnje razvojne tendencije u ovoj oblasti usmere-ne su u dve pravca, i to:
1. na primemi novih materijala za izradu paleta,
2. na formiranje transportno-manipulativnih jedinica izbegevanjera palete u klasičnom
obliku.
Ravna drvena paleta je našle široku primenu zahvalju" jući svojim karakteristikema,
ali zbog nekih njenih nedostataka stalno se traga za novim rešenjima.
Formiranje transportno-manipuletivnih jedinica bez pri-mene palete u klasičnom
obliku je najinteresantnije u razvojnim tendencijama. Paleta je nužno zlo, jer se povećava
mrtva težina i stalno postoji problem vraćanja praznih palete. Jedan od zapaženih pokušaja u
tom smislu je unipel paletni sistem. On se
sastoji u tome što se umesto klasične palete koristi komad dvo-slojnog natron papira. Izmedju
slojeva se nalazi žičana armatura u bi t ura e n sk om medjusloju. Transportno-
manipuletivns jedinica ae formira tako Što se kutije pravilnog oblika slažu po odredje-nom
sistemu na ovaj dvoslojni papir. Papir je postavljen na podmetače kako bi se profilisao i pri
slaganju dobio oblik koji može da zahvati viljuškar. Složen teret, zajedno sa pepirnom
podlogom, poveže se čeličnom ili plastičnom trakom.
Unipal-sistem ne pruža tako široke mogućnosti kao teko-. zvane skupljajuće folije.
Transportno-manipulativna jedinica se formire na sledeći način: na metalni šablon se atavi
folija (to je plastična folija), preko nje se slaže roba i preko složene robe se navlači hauba
(takodje od folije), tako da se krajevi preklapaju sa folijom postavljenom na šablonu. Posle
prolaska transportne jedinice kroz peć, dobija se kompaktna i stabilna jedinica. Pomenuti
šablon služi da orijentiše slaganje tereta tako da ostanu na dnu tuneli gde se mogu uvući
viljušfce viljuš-kara. Dmesto peći mogu se "koristiti pištolji za zavarivanje ukoliko se ne
pojavljuje velika količina robe.

1.4.3. Kontejneri
Kontejneri su specijelne posude ili sanduci opremljeni tako da mogu de se oanipulišu
viljuškarem ili dizalicom. Olakšavaju prevoz robe u kombinovanom transportu jer se ne
pretova" ruje robe neposredno (komad po komad), već se pretovaruje samo kontejner sa
celokupnim sadržajem.
Najesce se kontejneri razvrstaveju u odnosu na slede~ ća dva kriterijumai namena i
nosivost kontejnera.
Prema nameni kontejneri se dele na;
1. univerzalne,
2. specijalne.
Univerzalni kontejneri se koriste za više vrsta robe. Specijalni kontejneri se koriste samo za
transport jedne odre-djene vrste robe ili transport sličnih proizvoda koji aahtevaju posebne
uslove transporta.
U odnosu na nosivost, postoje sledeće vrste kontejnera:
1. malotonažni kontejneri; nosivost se kreće od 7,5 do 20KH;
2. erednjetonažni kontejneri; nosivost je 25 - 50KN
3. velikotonažni kontejneri; nosivoat je preko 5oKB".
U okviru malotonaSnih i manjih arednjetonažnih kontejnera postoji podela prema
konstrukciji ne:
1. kontejnere sa točkovima,
2. kontejnere bez točkova.

22
 Interni transport
Svaki od njih ima i prednosti i nedostataka. Osnovna prednost kontejnera-sa
točkovima je ta što nije neophodan vilju" Škar za njegovu manipulaciju. Mogu ih provlačiti
karate, a iz— vesne manipulacije je moguće izvesti čak i ručno. Kerete on nno-go jeftinija
sredstva od viljuakara. Osnovni nedostatak kontejnera sa točkovima je taj što se ne mogu
slagati jedan na drugi, pa je potreban veći prostor za njihovo skladištenje. Kontejneri bez
točkovs se mogu slagati jedan na drugi i to ja njihova prednost u odnosu na kontejnere sa
tockgvima. Osim ovoga, kontajna"" ri .bes točkova su jeftiniji od kontejnera istih
karakteristika .ali sa 'točkovima. Takodje, točkovi su deo koji najčešće zahtera opravke pa au i
troškovi održavanja kontejnera sa točkovina v«~ ci nego kod kontejnera bea točkova.
U poštanskom saobraćaju se koriste uglavnom malotonažni kontejneri, aapreroine od l
do J kubns metra. Snabdeveni su toČ-kovina. Posebna je pažnja posvećene konstrukciji koja
omogućuje lak pristup unutrašnjem prostoru kontejnera kako bi se omogućilo lako slaganje i
pražnjenje robe. Kontejneri se najčešće koriste za transport poštanskih pakete, ali. neke
uprave pralttikuju i pr«-nos poštanskih vreća,
U jugoslovenskom poštanskom saobraćaju je 1988. počelo korišćenje kontejnera kao
ambalaže uz prevoz poStanskih pošilja~ ka u unutrašnjem i spoljašnjem transportu. So je
metalni kontejner sa točkovima, prikaean na slikama. Za sada se koristi samo na relaciji

23
 Interni transport

Zagreb - Rijeka i Novi Sad

Sematski prikaz kontejnera Jugosiovenskih PTT .

24
 Interni transport
U toku 1989. godine kontejneri treba da počnu da se koriste i na sledećim relacijama:
Osijek-Zagreb, Novi Sad - Vinkovci -Zagreb, Sarajevo - Zagreb, Beograd - Sarajevo i
Beograd - Zagreb.

1.4.3.1. Karakteristike kontejnere koji se koriste u jugoslovenskom

poštanskom saobraćaju
Kontejner je u jugoslovenski poštanski saobraćaj uveden sa ciljem korisćenja
standardne anbalaže za prevoz poštanskih" pošiljaka koja obezbedjuje Jedinstvene i optimalne
tehničko--eksploatacione karakteristike. Njegova nanena je u našem poštanskom saobraćaju
višestruka. On se koristi kao:
- ambalaža za pakete i svešnjeve novina i časopisa u rasutom stanju u fazi prevoza
sredstvima aelezničkog i drumskog transporta;
- ambalaža za prevoz pismonosnih pošiljaka u poštanskim vrećama sredstvima
železničkog i drumskog transporta;
- sredstvo uskladištenja i sredstvo zaštite poštanskih pošiljaka u jedinicama za vršenje
poslova otpreme, prevoza i prispeća poštanskih pošiljaka;'
- transportno sredstvo u unutrašnjem transportu. Konstrukcija jugoslovenskog
kontejnera je takva da orno" gućeva izvodjenje sledećih operacija:
- tnanuelni ilj mehanizovani utovar i istovar poštanskih pošiljaka}
-ručno manevrisanje i transportovanje;
- kretanje u kompoziciji sa elektrokaretom;
- podizanje, prenos i spuštanje sredstvima unutrašnjeg transporte, kao što su viljuškari,
po.dizne platforme i drugo;
- sklapanje sopstvene konstrukcije u obliku slova "L" radi transporta i'skladištenja
praznog kontejnera;
- zabravijivan je kontejnera tako da se postiže kompaktnost ćele konstrukcije i potpuna
zaštita sadržaje od orobljenja;
- zakočivanje kontejnera u fazi skladištenja i fazi prevoza sredstvima železničkog i
drumskog transporta.
Spoljašnje dimenzije kontejnera su: dužina 12oo, Širina looo i visina 1700 mm.
Korisna zapremina iznosi 1,4 m3, nosivost kontejnere je 5°°° H, a koeficijent preopterećenja
kontejnera merodavan za proračun konstrukcije je 2. Maksimalna aopstvena masa kontejnera
je 115 feS-
Vrata kontejnera su dvodelna, sastoje se od gornjeg i donjeg dela spojenih šarkama.
Gornji deo vrata se otvara na spoljašnju stranu kontejnera prilikom punjenje i pražnjenja
kontejnera. Donji deo se otvara samo na unutrašnju stranu pri" likom sklapanja kontejnera.
Poklopac kontejnera je, takodje, dvodelan i pričvršćen neraskidivom obrtnom vezom
za šiEu nepokretnu stranu kontejnera. Ova veza omogućava potpuno otvaranje poklopca
prilikom me-baoizovanog pražnjenja i sklapanje kontejnera. Veza prednjeg i zadnjeg dela
poklopca omogućava otvaranje samo prednjeg dele poklopca radi manuelnog utovara i
istovara sadržaja kontejnera. Sa unutrašnje strane poklopaca nalazi se džep za smeštaj ma-
nipulativnih isprava, koji se za poklopac vezuje nerastavljivom verom. Džep ima takvo
zatvaranje da u svim uslovima manipulacije sa poklopcem obezbedjuje sadržaj od ispadanja.
Kontejner je predvidjen za korišćenje u svim uslovima transporta u poštanskom
saobraćaju, u zatvorenom ili otvorenom prostoru, pri svim vremenskim prilikama, na
temperaturi od -3o do +4o stepeni Calzijusa.
Posebni tehnološki i eksploatecioni uslovi koje zadovoljava ovaj kontejner su sledeći:
- maksimalni bočni nagib podloge s obzirom na pretura-nje kontejnera je 5 stepeni,

25
 Interni transport
- maksimalni uzdužni nagib podloge s obzirom na pretu" ranje kontejnera je 15
stepeni,
- maksimalna brzina kontejnera na pravcu je 12 km/h,
- maksimalna brzina kontejnera u krivini radijusa 1,5 m je 6 km/h,
- ugao proturanja kontejnera prilikom mehaničkog pražnjenja je 135 stepeni.
1.4,4. Efekti paletalizacije i kontejnerizacije
Korieoenje paleta i kontejnera postaje sve značajnije jer daje mnoge pozitivne efekte.
Njihovom primenom smanjuje ee broj potrebne radne snage, s jedne strane - zato što se po
javljuje manji broj pojedinačnih paketa za pretovar, a sa druge - zato što se i taj pretovar
obavlja korišćenjem mehanizacije, isto tako, velike su uštede u oblasti eksploatacije trans-
portnih sredstava jer se smanjuje vreme utovara i istovara. Primanom paleta i kontejnera bolje
ae štiti roba koja se trana-portuje pa je manje izgubljenih i oštećenih peketa.
Pneumatski transpor

26
 Interni transport

Zakljucak

Interni ransport je veoma bitan faktor u prijenosu posiljaka sto se vise ulaze u njega to ce se
brze i kvalitenije obaviti dalji prijenos, ali u svemu tome moramo da obratimo paznju dali je
to ekonomski isplatljivo dali imamo dovoljan priliv posiljaka da bi opravdalo uvođenje novih
masina. Sve masine koje se koriste u internom transportu dozvoljavju proracune i to je veoma
bitan faktor koji nam dozvoljava da sagledamo iskoristenost ili potrebu za novim masinama.
Ako je posta ogledalo neke moderne drzve Interni transport je ogledalo poste. Jer u njemu ima
najvise mjesta za napredovanje i daljne usavravanje, dok prijem i urucenje posiljke ostaje
uvijek isto. U nadi da sam uspio zadovoljiti sve kriterije zelim Vam ugodan ostatak dana

27
 Interni transport

Liteatura
www.posta.ba
www.ps.sr
www.wikipedija.com

28