INVALIDSKA PENZIJA

*Jedan od rizika PIO je i nastupanje invalidnosti.

U skladu sa novim propisima pod invalidnošću se podrazumeva potpuni i trajni gubitak radne
sposobnosti koji se ne može nadoknaditi lečenjem ili rehabilitacijom. Lice koje je pogodjeno
ovim rizikom nije u mogućnosti tj.nema preostalu radnu sposobnost za obavljanje ni svog niti
drugog odgovarajućeg posla, čak ni u skraćenom radnom vremenu.
Osnovno pravo predvidjeno za lica pogodjena ovim rizikom je pravo na invalidsku penziju.
Ovo pravo se ostvaruje pod odredjenim uslovima koji zavise od razloga nastanka invalidnosti.
Invalidnost može biti posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, kao i bolesti i povredi
van rada.
Ako je invalidnost posledica povrede na radu i profesionalne bolesti pravo na invalidsku penziju
se ostvaruje bez obzira na godine života i godine staža.
Ako invalidnost nije posledica rada ili profesionalne bolesti pravo na invalidsku penziju se
ostvaruje pod sledećim uslovima:
1. Da osiguranik ima najmanje 5 god.staža osiguranja
2. Da nije navršio godine života za odlazak u starosnu penziju.

Drugačija je situacija ako je invalidnost nastupila pre navršene 30-te godine života, a nije vezana
za povredu i bolesti na radu. U toj situaciji osiguranik da bi ostvario pravo na invalidsku penziju
mora da ima:
1. Ako je invalidnost nastupila do 20-te godine života osiguranik mora da ima navršenu 1
godinu staža osiguranja.
2. Ako je invalidnost nastupila do 25-te god.života osiguranik mora da ima navršenu 2
god.staža osiguranja.
3. Ako je invalidnost nastupila do 30-te god.života osiguranik mora da ima 3 god. staža
osiguranja.

*Iz toga kako zakon reguliše korišćenje i ostvarivanje prava na invalidsku penziju proističe da se
ovo pravo bezuslovno ostvaruje kada je reč o povredi na radu ili prof.bolesti. I jedno i drugo
stanje moraju kao takvo biti utvrdjeno od strane nadležnog organa – lekara, lekarske komisije i
komisije fonda PIO.
Povredom na radu smatra se povreda koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj
povezanosti osiguranika sa poslom koji obavlja i na osnovu koga je obavezno osiguran.
Povredom na radu smatra se još i povreda zadobijena na poslu na koji osiguranik nije
pravosnažno rasporedjen, ali koji je obavljao uz saglasnost i u interesu poslodavca, povreda koja
se desi na redovnom putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, na radnim kampovima,
takmičenjima, pa i u akcijama spasavanja koje sprovodi poslodavac.
Profesionalna boles je takva bolest koja je nastala u toku osiguranja kao posledica dužeg i
neprekidnog uticaja uslova i procesa rada na radnom mestu na koje je osiguranik rasporedjen
odlukom poslodavca i po osnovu koga su plaćeni doprinosi.
Status profesionalne bolesti odredjuje organ veštačenja fonda. Da bi bila priznata profesionalna
bolest treba da ispuni sledeće uslove kumulativno:
1. Da je nastala u toku rada.
 2. Da se razvila pod uticajem radnog mesta na kome je osiguranik rasporedjen.

OSTVARIVANJE PRAVA PO OSNOVU INVALIDNOSTI

Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće fond na osnovu zahteva

osiguranika. Za pokretanje zahteva je, osim zahteva, potrebno je priložiti predlog za utvrdjivanje
invalidnosti. Ovaj predlog daje lekar pojedinac. On mora proći i postupak pred lekarskom
komisijom zdravstvene ustanove pre nego što se po osnovu njega pokrene postupak. Ovakvo
rešenje je novina u zakonu koja ima za cilj da smanji broj neosnovanih zahteva pred nadležnim
organima fonda.
Osiguranik može pokrenuti postupak i bez saglasnosti lekarske komisije i nadležni organ fonda
će postupati po njemu, s tim što će sam osiguranik morati da pokrije sve troškove postupka.
Opštim aktom fonda se može predvideti da se osiguraniku refundiraju troškovi ako mu je u
ovako pokrenutom postupku zaista utvrdjena invalidnost.
Pre donošenja rešenja mora se sprovesti postupak veštačenja. Opštim aktom fonda predvidjen
je način formiranja rada i odlučivanja organa veštačenja. Organ veštačenja čine lekari specijalisti
i njihov izbor mora potvrditi nadležno ministarstvo.
Organ veštačenja ne odlučuje o pravima, već u svom nalazu, oceni i mišljenju utvrdjuje:
1. Postojanje invalidnosti
2. Postojanje, stepen i uzrok nastanka telesnog oštećenja
3. Postojanje potrebe za pomoći i negom drugog lica
4. Postojanje potrebe, naplatu i korišćenje specijalnih pomagala i druge okolnosti.

Na osnovu nalaza i mišljenja organa veštačenja nadležni organ donosi rešenje o obimu i stepenu
korišćenja prava.
Na prvostepeno rešenje se može uložiti žalba. Ocena organa veštačenja podleže obaveznoj
kontroli od strane drugostepenog organa veštačenja. Na prvostepeno mišljenje organa
veštačenja drugostepeni organ može dati saglasnost ili primedbu koja ima obavezujući karakter.

NOVČANA NAKNADA ZA TELESNO OŠTEĆENJE

Kao pravo iz Pio ostvaruje lice kod koga je telesno oštećenje posledica povrede na radu ili
profesionalne bolesti. Korišćenje ovog prava je samostalno i nezavisno od toga da li lice
ostvaruje i neka druga prava po osnovu invalidnosti. Ovo pravo se ostvaruje na zahtev stranke ili
po službenoj dužnosti.
Moguće da je organ veštačenja utvrdjivao postojanje invalidnosti i da u okviru tog postupka
utvrdi postojanje telesnog oštećenja koje je posledica povrede na radu. U tom slučaju će organ
veštačenja obavestiti nadležni organ fonda koji će doneti rešenje o priznavanju prava na
novčanu naknadu (nezavisno od toga da li je utvrdjena invalidnost).
Osim tog osiguranika, koji je telesno oštećenje doživeo na radu, ovo pravo priznaće se licima
koji su oštećenje doživeli: na vojnoj vežbi, na obavljanju privremenih i povremenih poslova, na
radnim takmičenjima, kampovima, u akcijama spasavanja i odbrane od elementarnih nepogoda.
Težina telesnog oštećenja je stepenovana u 8 grupa:
Prva grupa iznosi 100%, a svaka sledeća grupa je manja za 10%, tako da osma grupa iznosi 30%.
Visina naknade zavisi od stepena telesnog oštećenja i uskladjuje se na način utvrdjen zakonom.

NOVI SLUČAJ I NOVI STEPEN TELESNOG OŠTEĆENJA

Lice koje je telesno oštećenje utvrdjeno u procentu manjem od 30% nema prava na novčanu
nadoknadu. Medjutim, ako dodje do pogoršanja postojećeg stanja ili nastupi novo telesno
oštećenje (u vezi sa radom), moguće je da osiguranik ponovo podnese zahtev za ostvarivanje
prava na novčanu naknadu.
Ono će mu i biti priznato ako je usled novonastalih okolnosti stepen telesnog oštećenja prešao
30%. Ovo se u praksi naziva novi slučaj telesnog oštećenja.
Uslov je da je posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti i da prelazi 30%.

PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA POMOĆ I NEGU

Je jedno od prava iz PIO koje mogu da koriste lica koja nisu u stanju da brinu o sebi po oceni
nadležnog organa veštačenja.
Novčanu naknadu po ovom osnovu mogu ostvarivati:
1. Nepokretna lica
2. Slepa lica
3. Dementne osobe
4. Osobe koje bez tudje pomoći nisu u stanju da se samostalno kreću, hrane ili oblače.

Ovo pravo mogu da ostvaruju:

1. Penzioneri – bez obzira na vrstu penzije
2. Osiguranici – nezavisno od osnova
3. Invalidi rada sa preostalom radnom sposobnosću koja je utvdjena po ranijim propisima
(pošto ova kategorija ne postoji u pozitivnom pravu).

Pravo na ovu nadoknadu nije uslovljeno visinom penzije ili drugih primanja, već samo
zdravstvenim stanjem. Ovo pravo se ostvaruje podnošenjem zahteva od strane osiguranika ili
člana porodice. Zahtev je, u stvari, obrazac i predaje se filijali fonda prema mestu stanovanja
osiguranika.
Uz zahtev se mora priložiti i još neka dokumentacija i to:
I Za penzionere:
1. Originalnu medicinsku dokumentaciju sa mišljenjem lekara specijaliste da mu je
potrebna tudja nega.
2. Fotokopija lične karte.
II Za osiguranike:
1. Originalna medicinska dokumentacija sa mišljenjem lekara specijaliste da mu je
potrebna tudja nega i
 2. Za zaposlene – overena fotokopija radne knjižice.
Za poljoprivrednike – dokaz o obavljanju poljoprivredne delatnosti.
Za osiguranike samostalnih delatnosti – dokaz o obavljanju samostalne delatnosti.
(najčešće rešenje organa kojim se dozvoljava početak rada).

Ako je uzrok nesposobnosti povreda na radu ili profesionalna bolest uz prethodnu

dokumentaciju se mora priložiti i prijava o povredi na radu.
O podnetom zahtevu odlučuje nadležni organ s tim što organ veštačenja prethodno mora
izvršiti pregled osiguranika. Organ veštačenja poziva osiguranika da se u odredjeno vreme lično
javi ili ako je sprečen da neko obrazloži odsustvo osiguranika.
Jednom podneta dokumentacija se može naknadno dopunjavati ako je došlo do pogoršanja
zdravstvenog stanja. U izuzetnim slučajevima se odlučuje sama na osnovu medicinske
dokumentacije.
Naknada se isplaćuje i uskladjuje na isti način kao i penzije. Ovo pravo je lično pravo i prestaje
smrću osiguranika. Isplata ovog prava se obustavlja ako je korisnik smešten u ustanovu
socijalnog staranja.

MATIČNA EVIDENCIJA

Se vodi u skladu sa zakonom, na jedinstveni način na celoj teritoriji države. Ona sadrži sve
potrebne i relevantne podatke kako bi se utvrdila prava iz PIO.
Izuzetak predstavljaju pripadnici BIA i zaposleni u organu unutrašnjih poslova jer o njima
matičnu evidenciju vode organi kojima pripadaju, i njihova matična evidencija vodi se na način
predvidjenim zakonom o osnovama utvrdjenim penzijskim osiguranjem fonda.
Vodjenje matične evidencije ima višestruki značaj jer se na osnovu njenih podataka na
relevantan način utvrdjuje ispunjenost uslova i obim prava iz PIO. Fond ima obavezu da podatke
sadržane u evidenciji objavi makar jednom godišnje i oni predstavljaju osnov za različita
istraživanja i statistike.
Zbog velikog značaja matične evidencije zakon propisuje način kako se ona formira i vodi. Način
vodjena uredjen je na jedinstvenim metodološkim principima i po jedinstvenom kodeksu šifara.
Na taj način se omogućuje lako i pouzdano utvrdjivanje podataka za osiguranike koji su bili
osigurani kod 2 ili više fonda.
U mat.evidenciju se podaci unose na osnovu prijava podnetih na odgovarajućim obrascima
(lično ili putem sredstava za elektronsku obradu podataka). Konkretna pitanja i problemi u
vodjenju mat.evidencije regulišu se raznim podzakonskim aktima.

PODACI IZ MATIČNE EVIDENCIJE

U mat.evidenciju unose se podaci o:

1. Osiguranicima
2. Korisnicima prava iz PIO
3. O obveznicima plaćanja doprinosa.
Osiguranikom se u ovom smislu zakona smatra zaposleni kod poslodavca, osiguranik
samostalne delatnosti i osiguranik poljoprivrednik.
O osiguranicima se u mat.evidenciji unose sledeći podaci:
1. Ime i prezime
2. JMBG i PIB (poreski indentifikacioni broj)
3. Pol
4. Dan, mesec i godina rodjenja
5. Zanimanje
6. Školska sprema
7. Osnov osiguranja
8. Datum sticanja i prestanka svojstva osiguranika
9. Podaci o stažu osiguranja, o zaradama, naknadama zarada i osnovicama osiguranja
10. Podaci o broju meseci i dana provedenim na radu, kao i o periodu za koji su isplaćene
naknade zarada
11. Podaci o visini uplaćenih doprinosa
12. Da li je osiguranik korisnik penzije
13. O obvezniku plaćanja doprinosa
14. O vrstama penzijskog staža
15. Podaci o telesnom oštećenju – najmanje 70%, vojnim i civilnim invalidima rata od 1. Do
6. Grupe, slepim licima i licima obolelim od raznih mišićnih bolesti.

U mat.evidenciju o korisnicima prava unose se sledeći podaci:

1. Podaci o vrsti penzije
2. Podaci o pravnom osnovu za utvrdjivanje penzije
3. Podaci o datumu sticanja prava na penziju i o datumu početka isplate, kao i datumu
eventualnog prestanka i nastavka isplata penzije.
4. Podaci o invalidnosti, uzroku invalidnosti i dijagnozi
5. Podaci o iznosu penzije na dan ostvarivanje prava

Ako je reč o korisniku porodične penzije kao dopuna podataka unose se podaci o srodstvu
korisnika penzije sa umrlim osiguranikom.
Fond uredjuje i vodi mat.evidenciju i o obveznicima plaćanja doprinosa. Fond PIO je dužan da
njima odredi registarski broj koji se sastoji od:
1. Oznake fonda
2. Opštine
3. Tekućeg rednog broja registra
4. Kontrolnog broja
Ovaj broj se može promeniti ako se promeni neka od okolnosti koje utiču na formiranje
registarskog broja.
Pod obveznikom uplate doprinosa podrazumeva se poslodavac, osiguranik samostalne
delatnosi i osiguranik poljoprivrednik.
Mat.evidencija se formira na osnovu podataka iz prijava na osiguranje. Prijavu podnose
poslodavci, organi nadležni za vodjene privrednog registra, organizacije, savezi i udruženja,
organizacije za zapošljavanje i sam osiguranik.
U slučaju kada je prijava na osiguranje podneta u elektronskoj formi, a na zahtev fonda,
podnosilac prijave mora prijavu podneti lično na propisanom obrascu.
Zakonom je propisano da se u mat.evidenciju mogu unositi samo podaci iz javnih isprava ili
evidencija koje se vode u skladu sa zakonom.
Zbog značaja mat.evidencije neophodno je obezbediti tačnost njenih podataka. Za tačnost
podataka odgovara podnosilac prijave s tim što je predvidjena prekršajna odgovornost za
podnosioca prijave, za unos netačnih podataka u prijavi.
Obaveza je i pravo fonda da proverava tačnost podataka unetih u prijavu i da zahteva i dodatne
dokaze kojim bi se potvrdila tačnost podataka iz prijave.
Uverenja i drugi akti koje izda mat.evidencija imaju snagu javne isprave.