Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
33Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
PROROČANSTVO MAJA - 21.12.2012.

PROROČANSTVO MAJA - 21.12.2012.

Ratings: (0)|Views: 9,344 |Likes:
http://sites.google.com/site/jungbookbeograd
http://sites.google.com/site/jungbookbeograd

More info:

Categories:Types, Research, Science
Published by: Aleksandar K. Mitrović on May 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/24/2012

pdf

text

original

 
PRORO
Č
 ANSTVO MAJA -21.12.2012.
Piramida Kukulkan u
Č
i
č
en Icu
 
Civilizacija Maja se pojavila kao ogranak olme
č
ke civiliza-cije oko 500. godine pre n.e. Izme
đ 
u 600. i 900. godine n.e. bilo je zlatno doba Maja na prostorima današnjeg Meksika icentralne Amerike. Grad
Č
i
č
en Ica bio je religiozna i kulturnaprestonica civilizacije Maja. Znanje Maja o astronomiji, mate-matici i arhitekturi, kao i njihova kultura i trgovina, bili suznatno napredniji u pore
đ 
enju sa znanjem, kulturom i trgovi-nom srednjevekovne Evrope.U Karakolu u
Č
i
č
en Icu nalazila se astronomska opserva-torija. Maje su kroz prozore Karakola posmatrale nebo i pred- vi
đ 
ali budu
ć
e doga
đ 
aje na osnovu ciklusa Venere i ravnodnev-nica. Kukulkan je ime za vrhovno božanstvo u majanskom pan-teonu. Piramida u Kukulkanu u
Č
i
č
en Icu (Meksiko, poluostr-
 
 vo Jukatan) predstavlja kameni kalendar. Postoji 91 stepenikana svakoj strani piramide, što sa platformom na vrhu samepiramide
č
ini 365 koliko ima i dana u godini. Za
č
u
đ 
uju
ć
e jekako su Maje precizno izgradile piramidu Kukulkan, jer naravnodnevnicu sun
č
eva svetlost pada na severnu balustradustvaraju
ć
i senku zmije. Svake godine na prole
ć
nu i letnju rav-nodnevnicu svetlost Sunca oblikuje telo zmije duž severnogdela stepeništa piramide Kukulkan u
Č
i
č
en Icu. Maje su vero- vale da ova zmija silazi sa neba na zemlju, a potom ulazi u pod-zemni svet. U podnožju piramide Kukulkan nalazi se kamenazmijina glava koju su Maje povezivale sa pernatom zmijom,
 
Kukulkan
,
u trenutku kada silazi u podzemni svet. Ova zmijapredstavlja upozorenje koje su nam Maje zaveštale, a koje seodnosi na sudnji dan.Svoje znanje Maje su pripisivale Kukulkanu, koji se jav-ljao u dva oblika: kao peranta zmija i kao bogolika figura kojauopšte ne li
č
i na pripadnike majanskog naroda. Kukulkan jeopisivan sa dugom i lepršavom belom kosom i bradom i plam-te
ć
i plavim o
č
ima. Smatralo se da je imao duguljastu glavu, pasu majanske žene vezivale daske na glave svoje dece ne bi li bile izduženije. Kukulkan je doživljavan kao dobrodušna osoba visokih moralnih vrednosti. Oko 1000 godine n.e. Kukulkan jenapustio
Č
i
č
en Icu i vratio se na more odakle je i došao. Obe-
ć
ao je svom narodu da
ć
e se vratiti, ali to obe
ć
anje nikada nijeispunio. Kada se na tlu južne Amerike pojavio španski konkvis-tador Hernando Kortez 1519. godine, Maje su zbog njegove bele kože i bele brade pomislile da se vratio njihov mitski vo
đ 
a,Kukulkan. Krajnji rezultat ove tragi
č
ke zamene identiteta bilo je skoro potpuno istrebljenje majanskog naroda: za 50 godina,Maje su izgubile 90% populacije. Španci su gajili mržnju sprammajanske kulture i religije. Osobito su sa ga
đ 
enjem gledali naobi
č
aj produžavanja de
č
ijih lobanja s pomo
ć
u dasaka, te naritualno prinošenje ljudskih žrtava. Maje su verovale da jeSuncu neophodna hrana kako bi plovilo nebeskim svodom, apotom i podzemnim svetom kao no
ć
no Sunce. Verovali su daSunce hranu svoju dobija posredstvom ljudske krvi. Obi
č
no sežrtvovalo dete, rob ili ratni zarobljenik. U velikoj dvorani sveš-tenik je kamenim nožem vadio živo srce iz žrtve i davao gadrugom svešteniku koji bi svežom krvlju premazivao lice idola.To je bio jedan od razloga zbog
č
ega su Španci prisilno privodi-li Maje hriš
ć
anskoj veri, ali su pri tome uništili spaljivanjemskoro sve knjige hijeroglifa koje su bile osnova majanske kul-ture. Danas su sa
č
uvana samo
č
etiri majanska kodeksa. A od
 
njih, najzna
č
ajniji je Drezdenski kodeks. Kodeksi su pisani naduga
č
kim listovima papira sa
č
injenim od unutarnje kore smo-kve. Papiri su dugi oko 7 metara, a boja pisma je limun žuta.
Č
uvani su presavijeni kao harmonike.Drezdenski kodeks je u Be
č
u kupio kustos Kraljevske sak-sonske biblioteke u Drezdenu. Godine 1880. nema
č
ki nau
č
nik Ernst Fosterman je uspeo da dešifruje majanske hijeroglife.On je uo
č
io da se u Drezdenskom kodeksu nalazi veliki brojastronomskih predvi
đ 
anja, a koja se odnose na cikluse Mese-ca, Venere, pomra
č
enja Sunca itd. Predvi
đ 
anja su bila detaljnai precizna i obuhvatala su periode od hiljadu godina. U kodek-su je otkriven i kalendar koji je ta
č
niji od ma kojeg današnjegkalendara. U okviru tog kalendara data su ta
č
na predvi
đ 
anjaastronomskih i povesnih doga
đ 
aja. Razli
č
no od zapadnja
č
koglinearnog koncepta vremena, Maje su smatrale da je vremecikli
č
no. Ono što se zbilo u prošlosti nužno
ć
e se ponovo dogo-diti. Na primer, prirodne katastrofe iz prošlosti nužno
ć
e seponoviti u budu
ć
nosti. Majanski kalendar se sastoji od trikalendara u jednom. Prvi i najpoznatiji je solarni kalendar ili
 Haab
. Sa
č
injen je od 365 dana podeljenih na 18 meseci sa po20 dana. Tome je pridodat period od 5 dana koji je smatranizuzetno nesretnim.
 Haab
je za deset hiljaditi deo dana preciz-niji od standardnog zapadnja
č
kog kalendara koji danas koris-timo. Drugi je ceremonijalni kalendar ili
Tolkin.
 
Č
ini ga sveticiklus od 260 dana: 20 dnevnih znakova kombinovano je sa brojem 13.
Tolkin
je zasnovan na 9 meseci ljudske trudno
ć
e.Koriš
ć
en je da bi se ujedinili procesi na nebu i zemlji, a samimtime i da bi se predskazala sudbina naroda i povesnih epoha.Svaki dan u
Tolkinu
je imao osobito zna
č
enje koje je odre
đ 
iva-no prema astrološkom poravnanju povezanom sa tim danom.Takav na
č
in predikcije sli
č
an je zapadnja
č
kom konceptu astro-logije.
Tolkin
je upotrebljavan da bi se odredili najpovoljnijidatumi za brakove i ratove, da bi se imenovale osobe i da bi sepredvideli astronomski doga
đ 
aji poput ciklusa Venere, Mesecai pomra
č
enja. Venera je planeta sa najve
ć
im sjajem koja praticiklus od 584 dana. Nekad je prva jutarnja, a nekad prva ve
č
ernja
 zvezda
. Maje su pomo
ć
u
Tolkina
mogle da predvideta
č
an položaj Venere na nebu. Takva mo
ć
predikcije se odnosi-la i na druga opservirana nebeska tela.
Tolkin
je kombinovansa kalendarom
 Haab
da bi se dobio kalendarski krug ili ciklusod 52 godine koji astronomski objedinjava solarnu godinu saciklusom od 260 dana. To zna
č
i da se dani i meseci u okvirukalendarskog kruga ponavljaju svakih 52 godine.

Activity (33)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Zorica Makaric liked this
Goran Hadžić liked this
Borislav Subasic liked this
Sanja Bajovic liked this
Djurdjic Radmila liked this
Lilic Tamara liked this
Maja Djurkic liked this
Jasmina Palić liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->