TERAPIJA BOLA

Milan Bojadžija
12.05.2010.
“Sedare dolorem – divinum opus est”

~ Smiriti bol - božansko je delo ~

 Bol

 neprijatni senzorni i emocionalni subjektivni doživljaj, koji je

udružen sa postojećim ili mogućim oštećenjem tkiva.

 direktan odgovor na štetnu pojavu, koja prati oštećenja tkiva

(povreda, upala, karcinom).
Jak bol:

1. nezavisno od predisponirajućeg faktora (trigeminalna neuralgija)

2. duga perzistencija nakon izlečenja (bol posle amputacije)

3. oštećenje mozga (šlog)

4. oštećenje nerva (herpesne infekcije)

Podela bola na osnovu trajanja bolnog osećaja i karaktera:

 Akutni bol - oštar, jasno lokalizovan

 Hronični bol - tup, žareći

 Patofiziologija bola

1. Nociceptivna bol – nastaje zbog oštećenja tkiva

a) visceralna bol - pritisak na visceralne organe
b) koštana bol – zbog metastaze u kostima
c) površinska bol – zbog kutanih metastaza

2. Neuropatska ili nenociceptivna bol – zbog oštećenja nervnog tkiva

(infiltracija ili pritisak na periferne nerve, nervne spletove ili kičmenu
moždinu). Osećanje pečenja, sevanja, mravinjanja, svraba ili utrnulosti.

3. Psihogeni bol – javlja se pod uticajem psihičkih stanja i socijalnih

okolnosti.
Prema tzv. Analgetičkim stepenicama SZO, svaki bolesnik sa
bolom koji se kreće od 5-10 na skali za jačinu bola trebao bi
da bude lečen opoidima.

I stepenica 1-4: paracetamol, NSAIDs, ± koanalgetik

II stepenica 5-6: tramadol, ± koanalgetik
III stepenica 7-10: morfin, hidromorfon, fentanil TD,
metadon, ± koanalgetik
• Bol može da onesposobi bolesnike, njegova kontrola je bitan
terapijski prioritet

• Lekovi protiv bola - Analgetici

• Analgetici otklanjaju bolove pri potpuno očuvanoj svesti

• Upotreba pojedinih analgetika povećava opasnost od

razvijanja psihičke i fizičke zavisnosti
 Podela analgetika:

1. Opioidni (narkotički)
2. Antipiretički (neopioidni)
 1. Opioidni (narkotički) analgetici

Mehanizam delovanja:

Vezivanje za opioidne receptore u nervnim strukturama

 Receptor Efekti posle aktivacije
OP1 (delta) receptor analgezija,usporen motilitet GIT-a,
poseban kvalitet raspoloženja,
ponašanje, regulacija KVS-a
OP2 (kapa) receptor regulacija nocicepcije, diureze, ishrane
i neuroendokrine sekrecije

OP3 (mi) receptor analgezija, usporenje peristaltike,

raspoloženje, sekrecija hormona,
depresija disanja i KVS-a

Tabela: Opioidni receptori i efekti koji nastaju njihovom

aktivacijom
 Podela opioidnih analgetika:

a) alkaloidi opijuma i njihovi polusintetski derivati

- morfin
- kodein (metilmorfin)
- heroin (diacetilmorfin)

b) sintetski analgetici (zamena za prirodne alkaloide iz opijuma)

- petidin (Meperidin, Dolantin)

- metadon (Heptanon)
- pentazocin (Fortral)
 Morfin

 Dobra resorpcija iz GIT-a

 Slabije prolazi HEB
 Lako prolaze placentu
 Metaboliše se u jetri
 BI 25%
 Izlučuje se putem bubrega
 Dejstva morfina:

Centralna: Periferna:
- analgezija - ↓ motilitet i sekrecija
- euforija GIT-a
- sedacija - spazam muskulature GIT-a
- depresija disanja i žučnih puteva
- suzbijanje kašlja - bronhokonstrikcija
- depresija vazomotornog - svrab
centra - vazodilatacija
- mioza
- povraćanje
 Indikacije:

 Infarkt miokarda
 Šok
 Opekotine
 Teške frakture
 Maligna oboljenja
 Akutni plućni edem
 Načini aplikacije

 Analgezija koju kontroliše bolesnik – PCA

 Intraspinalna infuzija
 Transdermalna primena
 Intranazalna primena
 Bukalna transmukozna primena
 Neželjena dejstva:

 Depresija disanja
 Hipotenzija
 Muka, povraćanje
 Opstipacija
 Tremor
 Tolerancija i zavisnost (hronično trovanje)
 Akutno trovanje morfinom

Doze od 100 mg i >

Simptomi: koma, depresija disanja sa cijanozom i mijoza
Th: nalokson ili naltrekson
 Kontraindikacije:

 ↑ intrakranijalni pritisak
 Bronhijalna astma
 Akutno trovanje etanolom
 Emfizem pluća
 Hronično plućno srce
 Hipotireoza
 Adisonizam
 Konvulzivna stanja
 Oštećenje f-ja jetre i bubrega
 Kombinacija čistih agonista
 Kodein fosfat

 Resorbuje se iz GIT-a,
 metaboliše se u morfin ( 10% od unete doze)
 Anlgetičko dejstvo na nivou blagih analgetika i kombinuje se
sa njima za postizanje boljeg analgetičkog dejstva
 Meperidin

 Daje se i.m, i.v, s.c.

 Ima antiH1 dejstvo i antimuskarinsko dejstvo pa se primenjuje
i kod kolika
 Izaziva težu nauzeju , hipotenziju i tahikardiju
 Metadon

 Daje se peroralno (u obliku kapi), intramuskularno i u

obliku supozitorija.
 Izaziva zavisnost ali apstinencijalni sindrom je blaži
 Slabija je euforija i pospanost, jak je analgetik ali slabiji od
morfina
 Izaziva halucinacije i hipertenziju
 Detoksikacija osoba zavisnih od heroina => 5-10 mg
per os
2-3 puta dnevno
tokom 3 dana
 2. Antipiretički (neopioidni) analgetici

Mehanizam delovanja:

Inhibicija sinteze prostaglandina (inhibicijom sinteze COX-a)

Podela dejstva:

a) analgetičko, bez antiinflamatornog:

☺derivati anilina (paracetamol)
b) analgetičko i blago do umereno antiinflamatorno:
☺derivati propionske kiseline (ibuprofen, ketoprofen,
naproksen, fenoprofen)
☺derivati sirćetne kiseline (diklofenak)
c) analgetičko i izrazito antiinflamatorno:
☺derivati salicilne kiseline (acetilsalicilna kiselina)
☺derivati propionske kiseline (flurbiprofen)
 Indikacije:

 Blag do umeren bol: glavobolja, zubobolja, artralgije, mijalgije

 Povišena telesna temperatura
 Reumatska oboljenja: akutna reumatska groznica i
reumatoidni artritis
 Neinflamatorna stanja: tromboembolijske bolesti
Ca kolona i rektuma
dijareja izazvana radijacijom i
Alzhajmerova bolest
 Kontraindikacije:

 Peptički ulkus
 Gastrointestinalna krvarenja
 Bronhijalna astma
 Preosetljivost prema acetilsalicilnoj kiselini
 Trudnoća
 Neželjena dejstva:

 Oštećenje GIT-a (nadražaj sluznice želuca, krvarenje iz GIT-a)

 Bronhospazam
 Trovanje salicilatima (salicilizam)
 Rey-ov sindrom
 Hemolitička anemija
 Trovanje paracetamolom
 Agranulocitoza