Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ruzica Marjanovic - Ako promasis etiku, pogodio si sve ostalo

Ruzica Marjanovic - Ako promasis etiku, pogodio si sve ostalo

Ratings: (0)|Views: 1,823|Likes:
Published by Alija Alijagic

Književnost nije reparaciona radionica za jednu promašenu istoriju“ 1. Ove Pekićeve rečenice trebalo se setiti kada je donošena odluka o dobitnicima Pekićeve stipendije za 2008. godinu. Pekićeva stipendija se dodeljuje za roman u nastajanju, a žiri kvalitet budućih romana proce-njuje na osnovu sinopsisa. Č lanovi žirija Ljiljana Pekić, Vladislava Gordić -Petković, Predrag Palavestra, Gojko Božović i Mileta Prodanović...

Književnost nije reparaciona radionica za jednu promašenu istoriju“ 1. Ove Pekićeve rečenice trebalo se setiti kada je donošena odluka o dobitnicima Pekićeve stipendije za 2008. godinu. Pekićeva stipendija se dodeljuje za roman u nastajanju, a žiri kvalitet budućih romana proce-njuje na osnovu sinopsisa. Č lanovi žirija Ljiljana Pekić, Vladislava Gordić -Petković, Predrag Palavestra, Gojko Božović i Mileta Prodanović...

More info:

Published by: Alija Alijagic on May 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/12/2010

pdf

text

original

 
Knji
ž
evnost nije reparaciona radionica za jednu proma
š
enu istoriju
1
.Ove Peki
ć
eve re
č
enice trebalo se setiti kada je dono
š
ena odluka o dobitni-cima Peki
ć
eve stipendije za 2008. godinu. Peki
ć
eva stipendija se dodeljujeza roman u nastajanju, a
ž
iri kvalitet budu
ć
ih romana proce-njuje na osnovusinopsisa.
Č
lanovi
ž
irijaLjiljana Peki
ć
, Vladislava Gordi
ć
-Petkovi
ć
, Pre-drag Palavestra, Gojko Bo
ž
ovi
ć
i Mileta Prodanovi
ć
, na sastanku odr
ž
anom25. juna 2008. godine, doneli su odluku ve
ć
inom glasova da se knji
ž
evnastipendija Fonda Borislav Peki
ć
za 2008. godinu dodeli SlobodanuVladu
š
i
ć
u za nacrt romana
Forward 
i Vladimiru Kecmanovi
ć
u za roman unastajanju pod naslovom
Top je bio vreo
.U obrazlo
ž
enju se navodi da
ć
e se
 
Kecmanovi
ć
ev roman “pozabaviti ra-tovima devedesetih, temom neadekvatno obra
đ
enom u teku
ć
oj srpskoj prozi,koja je razapeta i zbunjena, po Kecmanovi
ć
evim re
č
ima, izme
đ
u nacionalis-ti
č
ke i anacionalisti
č
ke ostra
šć
enosti. Tema opsade Sarajeva bi
ć
e okosnicanajavljenog romana u
č
ijem
ć
e sredi
š
tu biti de
č
ak bez roditelja i staratelja,nemi svedok u
ž
asa koji je od ratnih trauma i doslovce onemeo. Hrabro is-tra
ž
ivanje tragi
č
ne istorije Balkana kroz vizuru egzistencijalne i eti
č
ke di-leme obi
č
nih ljudi zahva
ć
enih ratnim vihorom najavljuje vredan i uzbudljivromansijerski poduhvat.”
2
Radnja romana T
op je bio vreo
Vladimira Kecmanovi
ć
a sme
š
tena je u ratnoSarajevo i obuhvata period od jutra kada granata poga
đ
a stan jedanaestogo-di
š
njeg de
č
aka pripoveda
č
a,
č
ije ime ne znamo, ali nam je jasno predo
č
enanjegova etni
č
ka pripadnost, zavr
š
no sa scenom u kojoj taj de
č
ak, po
š
topobegne iz opkoljenog grada, sa nekog od brda ispaljuje topovske granate naSarajevo. Uz povremene retrospekcije (uspomene iz ranog detinjstva,se
ć
enje na mirnodopska iskustva, po
č
etak rata i porodi
č
no okru
ž
enje) pri-poveda
č
uglavnom bele
ž
i ono
š
to se oko njega de
š
ava ili
š
to kao glasina donjega stigne.Granata je stigla u zoru, ubila roditelje i de
č
ak prestaje da govori. Progovo-ri
ć
e znatno kasnije, kada sa jedne teritorije pre
đ
e na drugu.
Ru
ž
ica Marjanovi
ć
 Ako proma
š
i
š
 etiku, pogodio si sve ostalo
12
1
Prema: Borislav Peki
ć
:
 Marginalije i moralije
, Solaris, Novi Sad, 2008. godine, str. 203.
2
 
„Kada sam stigao, bacio sam pogled na diorijeke koji predstavlja granicu. Jer su - na jednoj obali - njihovi. A na drugoj – na
 š 
i
.“
3
Ova scena nalazi se na kraju romana i
č
italac do tada svakako zna ko su zapripoveda
č
a na
š
i (Srbi koji dr
ž
e grad u okru
ž
enju) i stoga, logi
č
no, ko sunjihovi. Me
đ
u „njihovima“ de
č
ak 
č
ije je roditelje ubila „na
š
a granata“proveo je vi
š
e od jedne zime. U prvom poglavljlu, kada jo
š
ne znamo da suroditelji mrtvi, de
č
ak pripoveda
č
se prise
ć
a scena porodi
č
nih rasprava nasamom po
č
etku rata, tokom prva tri dana.
Č
etvrtog dana u zoru stan je po-godila granata. Tom informacijom zavr
š
ava se prvo poglavlje u kome pa
ž
l- jivi
č
italac mo
ž
e uo
č
iti bar tri problema koji optere
ć
uju celi roman.
1.
Iz koje vremenske ta
č
ke pripoveda de
č
ak? U trenutku kada se trage-dija doga
đ
a on je jedanaestogodi
š
njak. Jedan deo pripovednog tekstadat je kao direktno i neposredno svedo
č
enje, a u drugom se o
č
i-gledno radi o pripoveda
č
koj retrospekciji. Ukoliko se pripoveda izdruge vremenske ta
č
ke, jasno je da pripoveda
č
mora imati i nak-nadni uvid u doga
đ
aje, ali distinkcija izme
đ
u te dve vremenskepozicije nigde nije napravljena. Uostalom, kako se razdvaja pri-poveda
č
po vremenskim perspektivama, sasvim se dobro mo
ž
enau
č
iti od Ki
š
a.Va
ž
no je odgovoriti na pitanje za
š
to pripoveda
č
iz pomerene vre-menske pozicije (pripoveda u prvom licu, koriste
ć
i perfekat ipovremeno pripoveda
č
ki prezent) uporno zadr
ž
ava poziciju jedan-aestogodi
š
njeg de
č
aka. Ako neko stariji pripoveda kao jedanaesto-godi
š
njak, onda se gubi na uverljivosti. Ali
š
ta autor dobija kada seopredeli za ovakvog pripoveda
č
a?
Č
uvaju
ć
i psiholo
š
ku ta
č
ku gle-di
š
ta (de
č
ak, traumatizovan stradanjem roditelja i svim potonjimdoga
đ
ajima), autor Kecmanovi
ć
svom pripoveda
č
u obezbe
đ
ujepoziciju neideolo
š
ki obojenog svedoka
4
,
č
ak i onda kada je taideologija uo
č
ljiva (posledica pomerene vremenske ta
č
ke iz koje sepripoveda i naknadno usvojenih stavova). Uostalom,
č
italac
ć
esvakako razviti empatiju prema pripoveda
č
u, de
č
aku koji strada, a ta
ć
e empatija
č
itaocu suziti prostor kriti
č
kog preispitivanja odnosa
esej
( s i c ! ) 13
3
Vladimir Kecmanovi
ć
:
Top je bio vreo
, Via print, Beograd, 2008. str. 205.
4
“Junak romana „Top je bio vreo“ je de
č
ak koji je toliko mali da nema nikakva ideolo
š
kapredube
đ
enja. On nema politi
č
ke stavove, ve
ć
samo iskustveno upija sve
š
to mu se doga
đ
a”,Kritikuju mene, a ne moje delo (intevju), Blic, 8.2.2008.
 
me
đ
u likovima i osetljivost za vrednosti koje su imanentni deo ovogromana. Sve
ć
e to biti neophodno kada se do
đ
e do zavr
š
ne scene.
2.
Lirska objektivnost i sveznaju
ć
a distanciranost.Roman
Top je bio vreo
posve
ć
en je, izme
đ
u ostalih, Agoti (Kri
š
tof).Konstatuju
ć
i da je poku
š
ao da spoji iskustvo
ž
ivota u Sarajevutokom opsade grada i litererni obrazac dela
Velika sveska
AgoteKri
š
tof, Kecmanovi
ć
dodaje: „Dehumanizacija dva de
č
aka-blizancau ratu u Ma
đ
arskoj koja je prikazana bez sentimentalnosti i surovofaktografski u delu Agote Kri
š
tof podstakla me je da napi
š
em do-ma
ć
u pri
č
u o polo
ž
aju dece u ratu, najekstremnijem obliku komu-nikacije dana
š
njeg sveta”
5
.U
Velikoj svesci
pripoveda
č
ko mi (blizanci) svedeno je na potpunofaktografsko bele
ž
enje stvarnosti, iz ta
č
ke koja idejno i psiholo
š
kiodgovara de
č
acima u surovo ogoljenoj atmosferi rata. Jezik je pojed-nostavljen do maksimuma, a emocionalni iskaz potpuno izostavljen.Kecmanovi
ć
u svom romanu emocionalnu svedenost poku
š
ava darealizuje kroz kratku,
č
esto nefunkcionalno izlomljenu re
č
enicu.
 Jesen se bli
 ž 
ila kraju. I ve
ć
je bilo prohladno da se sedi napolju.Pa ipak su stolice i jedna
 š 
kolska klupa i daljestajale pred ulazom u Amerovu zgradu. I Mirsad i njegova dru
 ž 
ina jo
 š 
uvijek su na stolicama sjedili.Onog dana kada je Zoza rekao:Pogine mali Ja
 š 
ar. Zveknô ga snajper 
.
6
Grafi
č
ka organizacija teksta i neretko nepotrebno isprekidanare
č
enica (zavisne re
č
enice ponekad funkcioni
š
u kao samostalneceline/pasusi), mo
ž
da se mogu objasniti potrebom da se do
č
ara is-prekidanost pripovedanja traumatizovanog jedanaestogodi
š
-njaka,koji, da podsetimo, ponekad pri
č
a iz neke druge pozicije. Me
đ
utim,to naj
č
e
šć
e prelazi u
č
ist manir i gubi funkcionalnost.Naro
č
to je zanimljiva upotreba anaforskog ponavljanja veznika i napo
č
etku svake re
č
enice, grafi
č
ki organizovane kao da je stih.
14
5
Vladimir Kecnamovi
ć
: Kritikuju mene, a ne moje delo (intevju), Blic, 8.2.2008
6
Vladimir Kecmanovi
ć
: T
op je bio vreo
, Vai print, 2008, str. 178.

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
lazarjan liked this
oleevaer liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->