BIOLOSKI FAKULTET

Seminarski rad

Predmet: Opsta histologija

Tema: Respiratorni sistem

UVOD

Sistem organa za disanje (respiratorni sistem) obavlja razmenu gasova između

organizma i spoljašnje sredine. Procesom difuzije se preko respiratornih površina usvaja
kiseonik, a otpušta ugljen-dioksid u spoljašnju sredinu. Kiseonik je većini organizama
neophodan za odvijanje metaboličkih procesa (sagorevanje) u toku kojih se kao krajnji
proizvod oslobađa ugljen-dioksid.
Sve organizme možemo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa prema
kiseoniku:

Aerobne organizme kojima ja za život i razvoj neophodan kiseonik;

Anaerobne kojima kiseonik nije potreban.

Da bi proces razmene gasova bio uspešan potrebno je da respiratorna površina bude što
veća i bogato snabdevena krvnim sudovima. U zavisnosti od toga na kom nivou se
odvija, disanje je moguće podeliti na:

 unutrašnje disanje - obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i ćelija;

 spoljašnje disanje - razmena gasova kroz respiratorne površine koje su u dodiru sa
spoljašnjom sredinom.

Spoljašnjim disanjem usvaja se kiseonik koji prelazi u krv,vezuje se za hemoglobin

(obrazuje se oksi-hemoglobin )i njome dospeva do svih tkiva i ćelija u organizmu.
Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u ćelije i omogućava ćelijsko disanje. Kao krajnji
proizvod ćelijskog disanja stvara se ugljen-dioksid koji opet po zakonima difuzije prelazi
iz ćelija u krv. U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako
transportuje do respiratornih organa, a zatim iz njih u spoljašnju sredinu.

Pošto je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama štetan za tkiva (dovodi do

oksidacije organskih materija) on se ne može magacionirati kao što to mogu hranljive
materije ili voda. Zato je neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spoljašnje
sredine.
PSEUDOSLOJEVITI EPITEL

Ovaj tip epitel se često označava kao respiratorni epitel, s obzirom na činjenicu da se
može naći samo u respiratornom traktu (gde pokriva njegov najveći deo - sve od cavum-a
nasi pa do terminalnih bronhiola). Osim lažne slojevitosti (nukleusi u tri nivoa), epitel
karakterišu  visoke cilindrične ćelije sa kinocilijama na apikalnom delu koje se jasno vide
na slici prpearata traheje. Takođe se lako uočava i jako debela bazalna membrana
(najdeblja bazalna membrana kod čoveka).

NOSNA DUPLJA
Nosna duplja se sastoji od dva dela:spoljasnjeg-vestibuluma i unutrasnjeg-nosnih
supljina(fossae).

Vestibulum je prednji,prosireni deo nosne supljine.Koza spoljasnje strane nosa ulazi u

nozdrve i oblaze prednji deo vestibuluma.Oko unutrasnje povrsine nozdrva smestene su
brojne lojne I znojne zlezde,kao I kratke debele dlake.vibrissae,koje zaustavljaju vece
cestice iz udahnutog vazduha.
NOSNE SUPLJINE(fossae)-u lobanji postoje dve nosne supljine(leva I desna)odvojene
kostanom nosnom pregradom.Sa svakog lateralnog zida svake od njih izbocene su tri
kostane structure-Nosne skoljke.Srednja I donja nosna skoljka su oblozene respiratornim
epitelom,dok je gornja oblozena posebnim olfaktivnim epitelom.U lamini propriji nosnih
skoljki nalaze se veliki venski pleksusi poznati kao sundjerasta tela.Svakih 20-30 minuta
te structure na jednoj strain nosnie supljine ispune se krvlju,nabubre,dovodeci do toga da
se rastegne konhalana mukoza I smanji protok vazduha.Za to vreme strujanje vazduha se
preusmerava kroz drugu nosnu supljinu.To periodicno zatvaranje omogucava oporavak
respiratornom epitelu od isusivanja,smanjujuci protok vazduha.Osim sundjerastih
tela,nosna duplja poseduje bogatu vaskularnu mrezu slozene gradje.
MIRIS
Mirisni(olfaktivni) receptori su smesteni u olfaktivnom epitelu.Olfaktivni epitel je
specijalizovani deo sluznice gornje nosne skoljke na krovu nosne supljine.Ovaj
pseudoslojeviti epitel cine tri tipa celija:
Potporne celije-imaju siroke cilindricne apikalne i uske bazalne delove.Poseduju
mikrovile koje su uronjene u tecni sloj.Potporne celije poseduju zuti pigment od koga
potice boja olfaktivne mukoze.
Bazalne celije-su male.okruglog ili kupastog oblika i nalaze se u bazalnom sloju epitela.
Olfaktivne celije-su umetnute izmedju bazalnih i potpornih celija.Ove celije se od
potpornih razlčikuju po tome sto im se jedra nalaze ispod jedara potpornih celija.Ove
celije su bipolarni neuroni ciji su vrhovi prosireni i od njih polaze cilije.Cilije znatno
povecavaju respiratornu povrsinu.Lamina propria olfaktivnog epitela sadrzi Boumanove
zlezde u ciji secret su uronjene olfaktivne cilije.Sekret tih zlezda ima ulogu u ciscenju
cilija olaksavajuci pristup novim mirisnim supstancama.

Jedna od osnovnih funkcija gornjih respiratornih puteva je priprema udahnutog

vazduha.Pre nego sto dospe do pluca vazduh se u gornjim respiratornim putevima
cisti,vlazi i zagreva.Da bi se te funkcije mogle obaviti,sluznica disajnih puteva je
oblozena specijalizovanim respiratornim epitelom,sa brojnim mukoznim i seroznim
zlezdama i bogatom vaskularnom mrezom.

PARANAZALNI SINUSI

Paranazalni sinusi (lat. sinus paranasales) su šupljine ispunjene vazduhom smeštene

unutar kostiju lica i lobanje. One komuniciraju sa usnom dupljom putem otvora
(orificijuma) ili kanala (duktusa) i obložene su veoma tankom sluzokožom.
Osnovna uloga nosne sluznice kod većine sisara se ogledala u
detekciji mirisa (olfaktorna funkcija). Evolucijom je ona počela da gubi na značaju
(pogotovo kod čoveka) i sluzokoža je postala važan faktor u procesudisanja. Na razvoj
paranazalnih šupljina, odnosno promenu njihovog oblika i položaja, uticali su promena
položaja tela u prostoru (prelazak na uspravni način hoda), promena načina ishrane
(naročito prelazak sa sirove na termički obrađenu hranu), uvećanje mozga itd.

Kod čoveka sinusi počinju da se razvijaju odmah nakon rođenja jedinke, a ovaj proces
pneumatizacije se završava između 14. i 16. godine života. 

Sinusi de dele prema kostima u kojima su smešteni na četiri osnovne grupe:

 čeoni sinus (lat. sinus frontalis),

 vilični sinus (lat. sinus maxillaris),
 sitasti sinus (lat. sinus ethmoidalis) i
 klinasti sinusi (lat. sinus sphenoidalis).

BIOLOSKA ULOGA
Uloga paranazalnih šupljina još uvek nije definitivno razjašnjena, ali se pretpostavlja
nekoliko mogućih funkcija:

 šupljine unutar kostiju smanjuju težinu lobanje,

 povećanje reznonacije glasa,
 izolacija struktura osetljivih na temperaturu (korenovi zuba i oči) od stalnih
temperaturnih promena u nosnoj duplji,
 vlaženje i zagrevanje udahnutog vazduha itd.

OBOLJENJA
Kroz otvore i kanale sluzokoža sinusa je povezana sa sluzokožom nosne duplje. Zbog
toga različiti faktori koji dovode do otoka i upale nosne sluznice (prehlada, alergije) ili
ometaju protok vazduha i normalnu sekreciju sluzi, mogu direktno ili indirektno da
izazovu upalu sinusa. Razlikuju se akutna i hronična forma ovog oboljenja.

Larinks-je organ nepravilnog,cevastog oblika koji povezuje farinks I traheju.Brojne

laringealne hrskavice se nalaze u lamini propriji.Hrskavice mogu biti hijaline I elasticne I
imaju znacajnu potpornu ulogu I sluze kao zalisci koji sprecavaju ulazak progutane hrane
I tecnosti u dusnik.

TRAHEJA-(dusnik)je cev koja je oblozena tipicnim respiratornim epitelom.U lamini

propriji leze nepotpuni prstenovi hijaline hrskavice oblika slovaC koji odrzavaju lumen
otvorenim,kao ibrojne seromukozne zlezde koje izlucuju tecni mucus.Fibroelasticni
ligament I snopovi glatkih misicnih celija vezu se za perihondrijum I premoscuju
slobodne krajeve hrskavica.Ligament sprecava preveliko sirenje lumena,dok misic
omogucava njegovo suzenje.Misicna kontrakcija izaziva suzenje lumena dusnika I
ucestvuje u refleksu kasljanja.

Traheja se grana na dva primarna bronha,koji u predelu hilusa ulaze u pluca zajedno sa
arterijama,a vene I limfni sudovi izlaze.Sve te structure okruzene su gustim vezivnim
tkivom I zajedno cine PLUCNI KOREN.Po ulasku upluca primarne bronhije idu ka dole
Iu stranu,dajuci tri bronha za desno I dva za levo plucno krilo.Te lobarne bronhije
dihotomo granaju na sve manje bronhije cije se zavrsne grane zovu bronchiole.Svaka
bronhiola ulazi u plucni lobus u kome se grana na pet do sedam zavrsnih terminalnih
bronhiola.
ALVEOLE

Alveole su kesasta prosirenja respiratornih bronhiola,alveolarnih duktusa I alveolarnih

sakulusa,koje plucima daju sundjerast izgled.Strukturno,alveoli podsecaju na male
ddzepove.Unutar tih kupastih prosirenja obavlja se razmena gasova,kiseonika I ugljen-
dioksida,izmedju vazduha I krvi.Gradja alveolarnih zidova je specijalizovana da bi se
olaksala difuzija izmedju spoljasnje I unutrasnje sredine.Vazduh u alveolama odvajaju od
krvi u kapilarima komponente,koje se nazivaju krvno-vazdusna barijera:epitel I
citoplazma alveolarnih celija,fuzionisane bazalne lamine,citoplazma endotelnih celija.

Kiseonik iz alveolarnog vazduha prolazi u krv kapilara preko te barijere,a ugljen-dioksid

difunduje u suprotnom smeru.

Endotelne celije kapilara-su tanke I lako se mogu zameniti za pneumocite tipa1 na

histoloskim preparatima.

Pneumocite tipa I-ljuspaste alveolarne celije su istanjene I oblazu alveoli cineci 97%
njihove povrsine.

Pneumocite tipa II-su umetnute izmedju pneumocita tipa II sa kojima su povezani

okludentnim spojevima I dezmozomoma.Ove velike celije su okruglastog oblika I nalaze
se u grupama.
ALVEOLARNE PORE

Alveolarne pore poseduje intraalveolarni septum I one omogucavaju izjednacavanje

pritiska u alveolama I omogucavaju kolateralni protok vazduha kada postoji opstrukcija
bronchiole.

PLUCNA CIRKULACIJA

Plucna cirkulacija podrazumeva nutritivne i funkcionalne krvne sudove.Funkcionalni

krvotok cine arterije i vene,dok nutritivni krvni sudovi prate bronhijalno stablo i
distribuiraju krv do najveceg dela pluca,sve do respiratornih bronhiola gde se
anastomoziraju sa malim granama plucnih arterija.

Limfni sudovi prate bronhije I krvne sudove.Limfni sudovi ne postoje oko zavrsnih
delova bronhijalnog stable,odnosno ispod nivoa alveolarnih duktusa.

INERVACIJA PLUCA
Pluca su inervisana I parasimpatickim I simpatickim eferentnim nervnim
vlaknima.Postoje I opsta viscelarna aferentne nervna vlakna koja sprovode impulse za
bol,koji se tesko moze lokalizovati.

PLEURA

Pleura,plucna maramica,serozna je opna koja obavija pluca.Sastoji se od dva

lista,parijetalnog I viscelarnog,koji se spajaju u predelu hilusa.Oba lista pleure se sastoje
od mezotelnih celija koje leze na tankom sloju vezivnog tkiva koje sadrzi elasticna I
vezivna vlakna.Parijetalni I viscelarni list zatvaraju supljinu u potpunosti oblozenu
mezotelom.U normalnim uslovima,ova supljina sadrzi samo tanak sloj tecnosti koji vlazi
pleura I olaksava da jedan list klizi preko drugog tokom disanja.
 KAKO PUSENJE UTICE NA RESPIRATORNI SISTEM

Pusenje je jedan od najcescis zaraznih navika koja se moze videti medju

odraslima oba pola.To je tako cesta pojava tako da se po jedan pusac
moze sresti skoro svuda.Postoje posebne cekaonice za pusace na skoro
svim javnim mestima.Ovo je jedan tuzan aspect savremenog zivota.
Pusenje je vrlo opasna I losa navika.Postoje mnoge negativne posledice
koje pusenje moze imati na necije zdravlje.Ima bezbroj slucajeva gde su
ljudi umrli zbog pusenja.

Iako pusenje negativno utice na zdravlje,narocito na respiratorni

system,ovo je navika koje se tesko mogu odreci zavisnici.Pusaci mogu da
pate od hronicnog kaslja,nedostatka daha I suvih usta.Pusenje moze
dovesti I do ozbiljnih bolesti kao sto su emfizem I rak pluca.Efekti
nikotina veoma su stetni po zdravlje.Nikotin ima negativan efekat na
protok krvi I dusnik.

Emfizem pluća definiše se kao trajno uvećanje disajnih puteva distalno od terminalnih

bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem pluća
karakterišu oštećenja plućnog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici pluća (acinus)
za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije
morfoloških oštećenjau acinusu. Dva najznačajnija oblika su panacinusni emfizem
(acinusje oštećen manje ili više uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno
zahvaćen središnji deo acinusa). Vrlo često oba tipa morfoloških oštećenja uočavamo u
istom plućnom krilu, s tim što može da preovladavajedan ili drugi tip.

Rak pluća je najčešći rak kod muškaraca, dok je u samom vrhu i kod žena. Posebno
zabrinjava porast ovog oboljenja poslednjih godina kod pripadnika ženskog pola. Od 10
nastalih tumora njih 9 se dovodi u vezu sa pušenjem.

Dnevno popušeni broj cigareta, dužina puščkog staža kao i rana dob u kojoj se započinje
pušiti značajno povećavaju rizik od raka pluća. Uloga pasivnog pušenja danas se smatra
značajnim rizikom za nastanak raka pluća kod nepušača. Drugi faktori rizika kao što su
aerozagađenje, zračenje i materije kao što su azbest i arsen takođe mogu imati značaja u
nastanku ovog oboljenja. Određena istraživanja ukazuju da bi vitamini A, C, E, kao i
selen, cink, likopen i flavonoidi mogli imati ulogu u sprečavanju nastanka raka pluća.
LITERATURA

(1) ARSALANE K et al: Clara cell specific protein expression after acute lung
imflammation iduced by intratracheal lipopolysaccharide administration.
(2) Thurlbeck WM,Abell RM (editors):The Lung:Structure,Function and
Disease.Williams i Wilkins,1978
(3) Wikipedia