Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
15Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Metodologija Skripta II Deo

Metodologija Skripta II Deo

Ratings: (0)|Views: 649 |Likes:
Published by Demonchica

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Demonchica on May 20, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/01/2013

pdf

text

original

 
3.2.METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA
Prikupljanje podataka je karakteristika svakog istraživanja. To podrazumevaanlizu isintezu, indukciju, klasifikaciju, specjalizaciju i generalizaciju, apstrakciju, dedukciju ikonkretizaciju. ASIKSIGADK. U određenim slučajevima vrlo je upotrebljiva i aksiomatskametoda.U središtu pažnje nalazi se prikupljanje empirijskih podataka.Emp. podaci su svi oni podaci do kojih se može doći čulnim opažanjem, posrednim ineposrednim putem.Postoje
2 osnovna načina sakupljanja podataka:
1.sakuplj. podataka čulnim opažanjem (čulom ukusa, vida, sluha...)2.sakupljanjem podataka posredstvom opažanja i iskaza drugih o pojaviU načine prikupljanja podataka neposrednim čulnim opažanjem ubrajaju posmatranja ieksperiment, a u posredne ispitivanje i analiza dokumenata.Pri razmatranjima i klasifikaciji metoda prikupljanja podataka treba imati u vidu bitnečinioce definicije ~podatak~. To su sa stanovišta istraživača:
manifestovanost
značenje koje se može utvrditi
mesto u procesu mišljenja
3.2.1.ISPITIVANJE
Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstvenousmenih ali i pisanih, koje daju ispitanici. Ono je način neposrednog sakupljanja podataka, zatošto se podaci dobijaju u neposrednom verbalnom opštenju sa davaocem iskaza, ali jeistovremeno i način posrednog sakupljanja podataka, zato što između događanja i podataka odogađanju posreduje ispitanik, davalac iskaza.Predmet ispitivanja mogu da budu prošlost, sadašnjost i budućnost, realni događaji, ponašanja,osećanja i zamisli, jednom rečju, sve ono što može da bude sadržina smislenog iskaza čoveka.Ispitivanje je, prema važećim definicijama, način prikupljanja podataka od drugih subjekataizazivanjem njhiovog verbalnog reagovanja verbalnom provokacijom. Dakle, dve su bitneodredbe definicije:
podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnomprovokacijom, kojom se izazivaju verbalne reakcije.
Ova definicija je samo okvirna i ne daje potrebne kriterijume za razgraničenje ispitivanja oddrugih načina prikupljanja podataka. Jer verbalna provokacija ne izaziva uvek samo verbalnureakciju, pa se u tom slučaju javlja eksperimentalna situacija, a verbalna provokacija dobijaznačenje eksperimentalnog činioca. U ovom slučaju gubi se opšta granica između eksperimenta iispitivanja. Zato se pojam ¨verbalna provokacija¨ bar u metodologiji pol. nauka zamenjuje pojmom ¨upitni iskaz¨.Saglasno tome, definicija ispitivanja bi mogla da glasi:
Ispitivanje je način sakupljanjapodataka, preko iskaza drugih subjekata (ispitanika), a putem verbalnog opštenja sanjima, upotrebom ¨upitnih iskaza.¨
 
KLASIFIKACIJA ISPITIVANJA
Kriterijumi klasifikacije su mnogobrojni, mada se najčešće kao kriterijum uzima rad ispitivačaodn. postupak ispitivanja. Uobičajena je podela na blago, neutralno i oštro ispitivanje.
Blago
ispitivanje podrazumeva ponašanje ispitivača koje dovodi kod ispitanika do uspostavljanja poverenjaznatnogstepena prisnosti i otvorenosti, tako da ne postoje prepreke za razgovor ni o najosetljivijim, intimnim problemima.
Neutralno
ispitivanje podrazumevaučtiv, korektan, poslovan odnosispitivača prema ispitaniku.Bilo kojioblik sugerisanja rešenjaili orijentisanje ispitanika izvan strogo predviđenog postupkaunutar odbrane tehnike ispitivanja, kao i bilo kakvi oblici uticanja, zabranjeni su. Neutralnoispitivanje podrazumeva neposredno obraćanje, neposredno pitanje i prihvatanje – evidentiranjedobijenog
odgovora kako je dat.Oštro
ispitivanje podrazumeva stavljanje ispitanika u psihički vrlo složene situacijeu kojimaispitivačvrši psihičku presiju,izlaže ispitanika delovanju ¨ukrštenih pitanja¨, zatim sistematskom  ponavljanju pitanja uz promenu ritma ispitivanja itd. Ovaj tip ispitivanja u literaturi se često poistovećuje sa¨policijskim¨ ispitivanjem.U praksi, ali i u literaturi moguće je naići na pojmove
direktnog i indirektnog ispitivanja
. Pod
direktnim
ispitivanjem se podrazumevaju dva različita slučaja. Prvo, direktnim se smatra svakoispitivanje u kojem se ispitivač neposredno obraća ispitaniku, pri čemu se ispitanik prethodnosaglasio da bude ispitan. Drugo, direktnim ispitivanjem se smatra svako ispitivanje u kojem se pitanja i odgovori direktno odnose na predmet istraživanja, i u kojima se na osnovu odgovora,neposredno zaključuje.
Indirektna
ispitivanja takođe bi se mogla razlikovati kao: prvo, ispitanik nije dao pristanak da bude podvrgnut ispitivanju, već je doveden u situaciju da o predmetu ispitivanja daje iskaze beznamere da to čini; drugo, pitanja koje ispitaniku postavljaju, nezavisno od toga da li je daosaglasnost da učestvuje u ispitivanju ili nije, ne odnose se direktno na predmet istraživanja, većse o predmetu zaključuje posredno.Ispitivanje se može vršiti kao
individualno
(jedan ispitanik – jedna ispitivač),
grupno
(nekolikoispitanika – jedan ili više ispitivača) i
kolektivno
(jedna manja društvena zajednica koja dajezajednički odgovor – jedan ili više ispitivača).Takođe
, po načinu opštenja
moguće je
usmeno, pismeno i kombinovano
ispitivanje. Usmenoispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja i usmeno davanje odgovora u neposrednojkomunikaciji između ispitivača i ispitanika. U ostvarivanju usmenog ispitivanja javlja semodalitet korišćenja tehnički posredujućih sredstava kao što su telefon, razmena audio trake ilidrugih audio-vizuelnih sredstava. Korišćenje tehničkih sredstava omogućava i specijalne vidoveispitivanja populacije. Npr. moguće je određena pitanja postaviti preko radija, TV-a, računarskemreže i njihovih sistema. Ovu vrstu ispitivanja nazivamo
medijskim ispitivanjem
. Pismenoispitivanje podrazumeva postavljanje pitanja i davanje odgovora u pismenoj formi.Kombinovano ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja, a pismeno davanjeodgovora.U osnovne tehnike ispitivanja ubrajaju se
intervju
i
anketa
.Kao poseban njihov rad mogu se u ispitivanje uvrstiti i
određeni oblici testova.
Pojam intervjua se često identifikuje sa pojmom ankete. Bitni kriterijumi za razlikovanjeinter. od ankete
su svojstva instrumenta i postupka ispitivanja
.Instrument intervjua je
~osnova za razgovor~ 
koja se u praksi još naziva i
~podsetnik za razgovor~ 
. Instrument intervjua je obrazac, koji sadrži pitanja koja će ispitivač postavitiispitaniku i mesta za obeležavanje odgovora ispitanika. Zahteva neposrednu komunikaciju
 
ispitivača i ispitanika i njihovu obostranu aktivost u interakciji.
Ankentni upitnik 
, kaoinstrument ankete, ne postavlja takve zahteve i takve mogućnosti ne predviđa.Postupak u vođenju inter. se jako razlikuje od postupka prilikom anketiranja po svojojsloženosti i po zahtevima prema ispitivaču i ispitaniku. Složenost postupka inter. je veća, a ank.manja. Zahtevi prema intervjueru i intervjuisanom su veći nego prema anketaru i anketiranom.Intervju je prodorniji, mogući nivo saznanja i stepeni moguće istinitosti saznanja veći su primenom intervjua nego primenom ankete.
1.-
Intervju je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem, putem neposrednog usmenog i ličnogopštenja ispitivača i ispitanika.Postoji više tipova intervjua i više kriterijuma njihovog razvrstavanja. Uobičajeni su kriterijumi:rad itervjuera i broj i odnos istovremeno ispitanika od strane jednog ispitivača.Po prvom kriterijumu imamo podelu na
: neusmereni i usmereni intervju
 Neusmereni intervju je naučni razgovor u komeispitivač samostalno odabira sadržaj, oblik iredosled postavljanja pitanja, saglasno sopstvenoj proceni karakteristika ispitanika i situacije ukojoj se vodi razgovor. U nauci, međutim, neusmereni odn. slobodnih intervjua nema, jer intervjuer nikada nije sasvim slobodan i neusmeren. Projekat istraživanja kroz operacionalizaciju predmeta, hipoteze i indikatore, strogo je determinisao mogući sadržaj i oblike pitanja.U politikologiji ovaj intervju je veoma često u upotrebi zbog svoje elastičnosti i prilagodljivostisituaciji.Primenjuju se psihološka i logička strategija. Psihološka – za planiranje ponašanja umogućim situacijama, a na osnovu tipova poznatih situacija u takvim istraživanjima. Logička – ukoncipiranju organizacije sadržaja osnove za razgovor, posebno sadržaja pitanja. Neusmereni tj.slobodni intervju odgovara svim tipovima ispitivanja, ali u prvom redu blagom i oštrom.Usmereni intervju za razliku od neusmerenog, ima veoma precizno i svesno razrađen instrumenti postupak. Nazivom ¨usmereni intervju¨ obuhvataju se tri tipa intervjua:a)
usmereni orijentacioni intervju
ima prednosti nad ostalima; razvijeninstrument i precizno razvijen postupak. Međutim, razvijene odredbe postupka elastične su i podrazumevaju kreativnu samostalnost ispitivača, naročito u:1. izboru konkretnog načina uspostavljanja kontakta sa ispitanikom i stvaranjukomunikacione situacije2. izboru redosleda pitanja u okviru baterije odn. levka3. objašnjenju – tumačenju sadržaja pitanja i izboru sadržaja i oblika potpitanja4. klasifikaciji odgovora ili formulisanju iskaza koji se ne može podvesti pod većdate alternative odgovora, predviđene u osnovi za razgovor.Ispitivač je obavezan da postavi sva pitanja sadržana u osnovi za razgovor, usputno je da ih pritom ne čita, već ih zna napamet, zabranjeno mu je da navodi alternative, već date odgovore morada klasifikuje u jedan od predviđenih modaliteta.a)
dirigovani intervju – 
takođe podrazumeva precizno razvijen instrument i postupak, ali i znatno ograničenje samostalnosti ispitivača. Njegova samostalnost se svodi naaktivnost u uspostavljanju kontakta i komunikacione situacije. U toku razgovora mora se striktno pridržavati redosleda i formulacije pitanja. Ovlašćen je, da kada je to preko potrebno, postaviodgovarajuća dopunska i potpitanja, ali ne odstupajući od već datog okvira pitanja. Takođe nenudi alternative već sme samo da odgovore klasifikuje. Ovaj tip intervjua prvenstveno odgovaraneutralnom tipu ispitivanja. b)
rigorozni intervju – 
kao varijanta daljeg smanjivanja kreativnosti ispitivača iograničavanja njegove slobode u postupku ispitivanja. U toku ispitivanja on ne sme da odstupa

Activity (15)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Bojan Rogic liked this
Artan Sylani liked this
glavicica88 liked this
shvecaj liked this
redferari liked this
Jelena Savic liked this
p014021 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->