Broj 4, Godina 1, April 2010

ELEN VAJT
Slu`ba i autoritet
savremenog proroka

Re~ uredni{tva
Dragi ~itaoci,
Bo`ja milost se otkriva na brojne na~ine. U
svojoj velikoj ljubavi i brizi za na{e duho-
vno zdravlje i ve~no blagostanje u carstvu
koje dolazi, On ne propu{ta da nas odr`i u
najboljim saznanjima o na{im li~nim potre-
bama, opasnostima i re{enjima za na{e pote-
{ko}e. Bo`ja re~ svedo~i kako se Bog
„mnogo puta i na razli~ite na~ine” javljao
ljudima „preko proroka” (Jevr. 1:1). Po{to
za Njega Sveta knjiga ka`e da je isti ju~e,
danas i zauvek (Jevr. 13:8), zaklju~ujemo da
}e se Bog obra}ati svom narodu ustima
proroka do kraja vremena, pri ~emu nas
brojni tekstovi podupiru u tom gledi{tu (npr.
Joilo 2:28, Otk. 19:10).
Jedan od znakova raspoznavanja Bo`jeg
ostatka na kraju vremena je prisustvo
proro~kog dara u njegovoj sredini. Taj
dragoceni dar smo, bez sumnje, dobili kroz
slu`bu sestre Elen Vajt. S obzirom na posto-
janje takvog dara, prirodno se postavljaju
pitanja koja se ti~u uloge tog dara u `ivotu
crkve i onih koji ~ine crkvu.
U kojoj meri su tekstovi iz njenog pera
obavezuju}i za nas? U ~emu se sastoji njen
autoritet, i mo`e li se on porediti da autori-
tetom onih proroka koji su dali svoj
doprinos nastanku Biblije?
^esto se zaboravlja da je pravi dar proro{tva
ozna~en u Bibliji kao „svedo~anstvo
Isusovo.” [ta to zna~i?
„Hristos je bio taj koji je svome narodu
govorio kroz proroke. Apostol Petar, pi{u}i
Hri{}anskoj crkvi, ka`e da proroci ’za va{u
blagoda proreko{e, ispituju}i u kakvo ili u
koje vreme javlja{e Duh Hristov u njima,
napred svedo~e}i za Hristove muke i za
2
slave po tome.’ (1. Petar 10:11) Hristov glas
nam govori kroz Stari zavet.” PP 366
“Bogu se svidelo da vam da zapovest po
zapovest, pravilo po pravilo. Ali nema
mnogo vas koji znate {ta ’Svedo~anstva”
sadr`e...
Gospod `eli da vas upozori, prekori,
savetuje kroz svedo~anstva koja je dao, i da
osvedo~i va{ um o zna~aju istine iz Njegove
re~i. Pisana svedo~anstva nisu data da
iznesu novu svetlost, ve} da `ivopisno upi{u
na srce one nadahnute istine koje su ve}
otkrivene. ^ovekova du`nost prema Bogu i
njegovom bli`njem je jasno ozna~ena u
Bo`joj re~i; ali svega nekolicina je poslu{na
svetlosti koja je data. Nije iznesena dodatna
svetlost; ve} je Bog kroz svedo~anstva
pojednostavio velike istine koje su ve} date i
izneo ih na na~in koji je sam odabrao da
probudi narod i da kroz njih uti~e na um,
kako niko ne bi imao izgovor.
Ako zanemarimo upozorenja iz Svedo~ans-
tava, kakav }emo izgovor pru`iti?” FLB 295
Susretanje sa darom proro{tva stoga zna~i
susretanje sa svedo~anstvom li~nosti Isusa
Hrista. Njegov autoritet govori kroz proroke,
jer oni govore nadahnuti Njegovim Duhom.
To zna~i da u susretu sa proro~kom re~i, mi
se susre}emo sa autoritetom koji je vi{i od
autoriteta samog proroka. Bog je taj koji bira
na~in kako }e se obratiti; prorok je samo
odabrani kanal, a istina iz proro~ke re~i –
Hristova istina.
Na kraju, to zna~i da }e postojanost na{eg
odnosa sa Hristom biti presudna i u na{em
odnosu prema Njegovom svedo~anstvu, kao
i u na{em vrednovanju tog Njegovog dara.
Ako malo cenimo svedo~anstva, to je znak
za uzbunu, jer se kroz svedo~anstva otkriva
Hristova volja otkrivena za ovo vreme.
Stoga nije ~udno da }e Hristos mnogima re}i
„nikada te nisam poznavao”; to je zato {to se
oni nisu susreli sa Njime u prou~avanju i
prihvatanju Njegovih dragocenih poruka
kroz Njegovu re~, Bibliju, i Njegovo
svedo~anstvo – Duh proro{tva. Ali, neka
tako ne bude sa nama, jer nas Bo`ja re~
poziva: „Verujete Gospodu Bogu svojemu i
bi}ete jaki, verujte prorocima njegovim i
bi}ete sre}ni” 2. Dnev. 20:20
Sa `eljom da vas Bog blagoslovi,
Uredni{tvo Adventnog stra`ara
Sadr`aj

Tema broja:

Spisi Elen Vajt – njihova uloga i funkcija.......................................4

Svrha Svedo~anstava.....................................................................13

Rubrike:

Istorijski feljton: Sabori i vladanje ranih Adventista.....................15

Roditeljstvo: Hajde da `ivimo sa svojom decom (1).....................17

Zlatne karike istine: Posledice Adamovog greha...........................19

Na{ email:
adventnistrazar@yahoo.com

Svi brojevi se mogu na}i na adresi:

http://www.scribd.com/AdventniStrazar

^asopis „Adventni Stra`ar” ure|uju i izdaju Adventisti sedmog dana.

Spisi Elen Vajt – njihova uloga i funkcija
Mnogo je onih koji poslednjih godina
postavljaju pitanja u vezi ispravne funkcije
spisa Elen Vajt. U kakvom odnosu stoje
njeni spisi sa Biblijom? Da li je sve {to je
ona napisala nadahnuto? Ima li ona doktri-
nalni autoritet? [ta je ispravna, a {ta
neispravna upotreba njenih spisa? Razume-
vanje ovog pitanja uloge Elen Vajt u Crkvi
Adventista Sedmog dana je od najve}e
va`nosti.
Crkva Adventista Sedmog Dana veruje da je
Elen Vajt dato bo`ansko nadahnu}e. Ovim
se ne smatram da je ona povremeno davala
4
proro~ke izjave, ve} ova osoba tvrdi da je
tokom celokupnog `ivota bila vo|ena
nadahnu}em. Osoba koja tvrdi da je prorok
ili da prima proro~ke poruke i vizije, mora
biti ispitana razli~itim standardom od onog
koji se primenjuje na hri{}anina koji
poku{ava da pru`i interpretaciju Pisma.
Moramo biti po{teni i razmotriti tvrdnje
nekoga ko tvrdi da ima proro~ku slu`bu.
Ako neka osoba tvrdi da je primila vizije ili
direktno vo|stvo od Boga, tada je jasno da
ona ili deluje pod nadahnu}em, ili ne. Ne
postoje sive zone. Jer prorok koji daje la`ne
izjave ili je u zastranjenju, vodi}e ka tome i
druge ljude. Bog, kroz istog glasnika, ne
govori ne{to istine i pone{to zablude jer u
suprotnom, ne bismo znali koji deo poruke
je dat od Boga, a koji predstavlja samo li~ne
ideje proroka. Bog upravlja sadr`ajima koje
otkriva svojim glasnicima. Ili je sve ono {to
govori glasnik istina, ili je prorok
podstaknut od sotone ili njegovih ideja.
U slu~aju Elen Vajt, poslednja opcija –
njene sopstvene ideje – su isklju~ene
fizi~kim fenomenima koji ne mogu biti
izazvani od nje same. Tako, njene vizije ili
dolaze od Boga, ili od sotone. Ili su njene
vizije prave, ili su one remek delo prevare
koje se treba ~uvati jer dolazi od sotone. Ne
postoji ni jedna druga opcija za nekoga ko
tvrdi da poseduje proro~ki dar i ko je iskusio
fizi~ke fenomene koji su se njoj doga|ali.
Zapravo, i ona sama ka`e da njene vizije
dolaze ili od Boga ili od sotone. Stoga i mi
moramo prihvatiti ili odbaciti vesnika u
celosti.
Po~e}emo sa nekim izjavama Elen Vajt jer
je po{teno da ispitamo tvrdnje osobe koja
navodi da prima poruke od Boga. Mi ne
smemo iznositi svoje tvrdnje u vezi rada
proroka, ve} moramo razmotriti tvrdnje
onoga ko tvrdi da je prorok. Dakle, {ta je
Elen Vajt tvrdila za sebe?
„Govorim ono {to sam videla i {to znam da
je istinito.” (Pismo 4, 1896) Ona tvrdi da joj
je re~eno da „u svim svojim odnosima,
govori kao neko kome je Gospod
progovorio. On je tvoj autoritet.” (Pismo
186, 1902) „Sestra Vajt nije tvorac ovih
knjiga. One sadr`e uputstva koja joj je Bog
dao tokom njenog `ivota. One sadr`e
dragoceno, ute{no svetlo, koje je Bog
milostivo dao svojoj slu{kinji da ih preda
svetu.” (CM, 125) „Ni jedan novinski ~lanak
kojeg pi{em ne izra`ava moje li~ne ideje.
Oni predstavlju ono {to mi je Bog otkrio u
viziji – dragocene zrake svetlosti koji svetle
sa prestola.” (T5, 67) „Slaba i s drhtanjem,
ustajem u tri sata ujutru da bih ti pisala. Bog
je progovorio kroz glinu. Ti mo`e{ re}i da je
ova komunikacija samo obi~no pismo. Da,
to je pismo, ali podstaknuto Bo`jim Duhom,
da predstavi tvome umu stvari koje su mi
pokazane. U ovim pismima koje pi{em, u
svedo~anstvima koje nosim, otkrivam ti ono
{to je Gospod meni otkrio.” (ST, 67)
5
Zaklju~ujemo, nakon ~itanja ovih spisa, da
tvrdi kako ona nije izvor svojih ~lanaka i
svojih pisama. To ne zna~i da ona nije
mogla koristiti materijale od drugih pisaca u
pisanju poruke koju joj je Bog dao. Ovde
nas interesuje izvor, po~etna ta~ka njenih
poruka. Da li to dolazi od Boga ili poti~e od
njenog li~nog mi{ljenja ili ideja drugih? Ona
je izri~ito tvrdila da njena poruka dolazi od
Boga, da je izvori{te Bog. Zato zapazimo
njenu tvrdnju da su poruke koje pi{e, Bo`je
poruke, a ne njene poruke.
Me|utim, njene tvrdnje postaju jasnije i jo{
odre|enije: „Bog ili u~i svoju crkvu,
ukoravaju}i zlo i ja~aju}i veru, ili ne. Ovo ili
je delo od Boga, ili nije. Bog ne ~ini ni{ta u
partnerstvu sa sotonom. Moj rad,... ili nosi
Bo`ji pe~at ili ne. Ne postoji polovi~no delo
u toj stvari. Svedo~anstva su od Bo`jeg
Duha, ili su od |avola.” (4T, 230) Mo`mo
biti zahvalni za njenu iskrenost sa nama.
Ona je voljna da nam ka`e da treba da sami
donesemo odluku u vezi njenih spisa. Pred
nas, ona stavlja jasan princip koji treba da
nas u tome vodi. Ona ka`e da je ovo delo ili
od Boga, ili od sotone, jer da je sotona
ume{an u to, Bog bi prestao da govori. Bog
ne ~ini ni{ta u partnerstvu sa sotonom – to je
princip. To zna~i da njeni spisi moraju biti
ili od Boga, ili moraju dolaziti od sotone.
Oni ne mogu biti delom od Boga, a delom
od sotone, ili da delom sadr`e njeno
mi{ljenje. Ona je ili pod Bo`jim uticajem, ili
pod uticajem sotone. Postarajmo se da
ispitamo ove njene tvrdnje. Ovim tvrdnjama
ne smemo dodavati ni{ta. Ona je od nas
zatra`ila da ispitamo njeno delo i pripi{emo
ga Bogu ili sotoni, i verujemo da treba da
prihvatimo ovaj izazov.
„Mnogo puta u svom iskustvu sam pozvana
da se sretnem sa stavom jednog broja ljudi
koji su priznali da su Svedo~anstva od Boga,
ali su zauzeli stav da su ova i ona stvar
mi{ljenje i sud sestre Vajt. Ovo odgovara
onima koji ne vole ukoravanje i ispravljanje
i koji, kada se istupi protiv njihovih ideja,
imaju priliku da obja{njavaju razliku izme|u
ljudskog i bo`anskog. Ako se ukoravanjem
u svedo~anstvima istupi protiv unapred
stvorenih mi{ljena ili izvesnih ideja, oni
ose}aju breme da smesta otkriju svoje
mi{ljenje i naprave razliku izme|u svedo-
~anstva, odre|uju}i {ta je ljudsko mi{ljenje
sestre Vajt, a {ta je re~ od Boga. Sve {to
podr`ava njihove omiljene ideje je bo`an-
sko, a svedo~anstva koja ukoravaju njihove
zablude su ljudske – mi{ljenje sestre Vajt.”
(Ms. 16, 1889) Ovaj odlu~na izjava jo{ jed-
nom izra`ava princip kojeg nas ona moli da
uzmemo ozbiljno. Ako ka`emo da su njene
poruke bile od Boga, ali da su zajedno sa
njima pome{ana li~na mi{ljenja sestre Vajt,
to zna~i da mi postajemo kona~ni arbitri
onoga {ta je nadahnuto a {ta nije nadahnuto
u spisima Elen Vajt; mi odre|ujemo {ta je
njeno ljudsko mi{ljenje, a {ta je re~ od Boga.
Bez obzira da li odlu~ujemo na emo-
cionalnoj ili intelektualnoj osnovi, mi
odre|ujemo koji deo spisa Elen Vajt je
autoritativan, a koji je njeno ljudsko mi{-
ljenje.
Nakon {to Elen Vajt ka`e da neki sami
odlu~uju u vezi toga {ta je njeno ljudsko
mi{ljenje a {ta je re~ Gospodnja, ona zavr-
{ava svoje izlaganje sa ovom odlu~nom
re~enicom: „Svojim obi~ajem, oni (koji
prave tu razliku) poni{tavaju dejstvo Bo`jeg
saveta.” Zapazimo, to su isti oni koji
priznaju da su svedo~anstva od Boga. Oni
ka`u „Da, Elen Vajt je nadahnuti Bo`ji
glasnik. Ja verujem u nadahnu}e Elen Vajt.”
Ali kada do|u do odre|enog stava kojeg
Elen Vajt iznosi, mnogi ljudi ka`u, „Pa, to je
samo njeno mi{ljenje. To je njena li~na
ideja.” Sestra Vajt kaze da ovakav stav
poni{tava dejstvo saveta koji dolazi od
Boga. Da li vam je poznato da ona isto ka`e
da }e poslednja sototnina prevara biti da
poni{ti dejstvo poruka koji dolaze kroz nju?
(1SM, 48) Ne radi se o odricanju, zapazimo
to, nego o poni{tavanju dejstva. Stoga,
mo`da, najve}a opasnost sa kojom se
suo~avamo ne dolazi od onih koji potpuno
odbacuju nadahnutost Duha Proro{tva, ve}
od onih koji tvrde da veruju u nadahnu}e
Elen Vajt. Kada se radi o pojedinim ta~ka-
ma, oni uz bri`ne napore objavljuju da su to
njena li~na shvatanja i mi{ljenja. To je
poslednja sotonina prevara – u~initi da Bo-
`je svedo~anstvo bude bez dejstva pripi-
suju}i neke delove njenom li~nom mi{ljenju
i prihvataju}i samo one delove koji se sla`u
sa njihovim mi{ljenima.
Jo{ jednom, ona nas upozorava, „Nemojte
svojim kriti~kim dr`anjem oduzimati
Svedo~anstvima svu silu, sav smisao i sav
6
autoritet. Ne mislite da ih mo`ete
ra{~lanjivati tako da ih prilagodite svojim
shvatanjima, smatraju}i da vam je Bog dao
sposobnost da razlikujete {ta je svetlost sa
neba a {ta je samo izraz ljudske mudrosti.
Ako Svedo~anstva ne govore u skladu s
Bo`jom re~ju, odbacite ih. Hristos i Velijar
ne mogu i}i zajedno.” (5T, 691) Ukoliko su
njene li~ne ideje pome{ane sa Bo`jim
svedo~anstvom, ili, ako ona u svemu ovome
iznosi samo svoje ideje, tada je njen savet
veoma jasan; mi treba da odbacimo
Svedo~anstva u potpunosti, ne samo onaj
deo kojeg smatramo da predstavlja njene
ideje, ve} celokupna Svedo~anstva, jer
Hristos i sotona ne mogu biti sjedinjeni.
Kao glasnik koji govori u Bo`je ime, prorok
pola`e pravo na autoritet vi{i nego {to ga
ima tuma~ koji poku{ava da razume Bo`ju
re~. Prorok tvrdi da ima neposredno
otkrivenje od Boga, neposrednu komuni-
kaciju sa Njime koja se ti~e Bo`je volje za
na{e `ivote. Stoga je potrebno da zaklju~i-
mo, jesu li proro~ki spisi od Boga ili od
sotone. Zato ne mo`emo pripisati deo spisa
Bogu, a deo proroku. „U svedo~anstvima
koja sam poslala ______ iznela sam vam
svetlost koju mi je Bog dao. Ni u jednom
slu~aju nisam iznosila moje zaklju~ke ili
mi{ljenja. Imam dovoljno toga da pi{em u
pogledu onoga {to mi je pokazano, bez
posezanja za mojim rasu|ivanjem ili
mi{ljenjem.” (Testimonies to Battle Creek
Church, 1882, 58) „Dozvolite mi da izrazim
svoje misli, koje zapravo nisu moje misli,
nego re~ od Gospoda.” (CW, 112)
To zna~i i da je deo prorokove odgovornosti
da ne govori tada kada Gospod ne govori.
Jednom prilikom, Elen Vajt je rekla, „Po
tom pitanju, nemam svetlost (ko }e se
nalaziti u broju od 144.000)... Molim vas
recite mojoj bra}i da nemam ni{ta {to mi je
otkriveno, a ti~e se okolnosti o kojima pi{u, i
pred njih mogu da iznesem samo ono {to mi
je otkriveno.” (Citat iz pisma C.C. Crislera
upu}enom E. E. Androsu, Dec. 8, 1914). To
ozna~ava veliku odgovornost proroka.
Prorok ne sme da daje svoje li~no mi{ljenje.
Prorok ne sme da sugeri{e ono {to on misli
da je istina, jer }e njegovi slu{aoci pretpo-
staviti da je to mi{ljenje re~ Gospodnja o toj
stvari. Tako, ako Gospod nije govorio, ni
prorok ne sme da govori.
U svom pisanju osobi koja je tra`ila savet,
Elen Vajt je rekla: „Nemam slobodu da
pi{em na{oj bra}i u vezi tvog budu}eg
rada... Nisam primila savet u pogledu mesta
gde treba da se naseli{... Ako mi Bog bude
dao jasna uputstva koja se ti~u tebe, ja }u ti
ih dati; ali ne mogu uzeti na sebe odgo-
vornosti koje mi Bog nije dao da nosim.”
(Letter 96, 1909). Jo{ jednom, ostala je
nema tada kada Gospod nije progovorio.
Ako prorok govori sa proro~kim autoritetom
kada Gospod nije progovorio, tada prorok
mora biti odba~en kao la`ni prorok. „Ovog
jutra, prisustvovala sam skupu gde su njih
nekoliko odabranih bili pozvani da razmotre
neka pitanja koja su im bila predo~ena u
pismu koje je iziskivalo pa`nju i davanje
saveta o tim temama. O nekim od tih tema
sam mogla govoriti, jer su mi u vi{e navrata
i na razli~itim mestima mnoge stvari bile
otkrivene... Dok su mi bra}a ~itale delove
pisma, znala sam {ta da im ka`em; jer mi je
ta stvar bila pokazana uvek iznova... Nisam
ose}ala slobodu da o toj stvari do sada
pi{em. (Southern Work, 97, 98) Zapazimo
njene re~i, „O nekim od tih tema sam mogla
govoriti.” Ona je mogla govoriti samo kada
je Gospod govorio.
Krajnji zaklju~ak ovog razmatranja je da mi
ne mo`emo odabirati ono {to smatramo da je
nadahnuto iz njenih spisa, a ostalo staviti sa
strane. Isti princip koji va`i za Biblijske
pisce, va`i i za nju. Ako su Jovan i Pavle bili
nadahnuti, onda su i njihovi spisi bili u
poptunosti nadahnuti, i izneli su nam poruku
direktno od Boga. U pogledu nadahnu}a i
otkrivenja ne postoji stepenovanje. Ako je
Elen Vajt nadahnuta, tada su njeni spisi
potpuno nadahnuti, i njena poruka dolazi
direktno od Boga.
Postoji jo{ jedna ta~ka koju treba da
spomenemo. Ako je Elen Vajt me{ala svoje
li~ne poruke sa Bo`jim porukama, i tako
dovodila Bo`ji narod u zabunu u tome kada
Bog govori, a kada ne, tada je pokret koji je
vodila, Crkva Adventista sedmog dana,
tako|e pod sumnjom zbog njenog ogromnog
uticaja na ovaj pokret. U tom slu~aju, ovaj
pokret uop{te ne mo`e biti Crkva Ostatka.
Ako u njenim spisima prona|ete ne{to {to se
suproti Bibliji, va{a je du`nost da je odbacite
kao Bo`jeg glasnika. U svetlosti njenih
jasnih tvrdnji, nemogu}e je prihvatiti je kao
7
dobru `enu dok se u isto vreme veruje da je
pisala protivno u~enjima Biblije.
Me|utim, ako je njena poruka od Boga, tada
je izuzetno opasno odbaciti njeno delo.
„Svima koji su stajali kao prepreka na putu
Svedo~nstvima, rekla bih, Bog je dao
poruku svome narodu, i Njegov glas se ~uo,
bilo da ga slu{ate ili odbacite. Va{e protiv-
ljenje me nije spre~ilo; vi morate polo`iti
ra~un nebeskom Bogu koji je poslao ove
opomene i savete da bi odr`ao svoj narod na
pravom putu. Njemu }ete morati odgovarati
za slepilo, za to {to ste bili kamen spoticanja
na putu gre{nika.” (1SM, 43) „Videla sam
stanje nekih koji su stajali na stanovi{tu
sada{nje istine, ali su odbacili vizije – na~in
koji je Bog izabrao da podu~i, u nekim
slu~ajevima, one koji su napustili Biblijske
istine. Videla sam da u napadu protiv vizija
oni nisu udarili crva – nejako sredstvo preko
kojeg je Bog progovorio – ve} na Svetog
Duha. Videla sam da je to neznatna stvar
kada se govori protiv sredstva, ali je opasno
omalova`iti Bo`je re~i. Videla sam da ako
su u zabludi, i Bog odlu~i da im poka`e
njihove zablude kroz vizije, a oni odbace
Bo`ja u~enja kroz vizije, bi}e ostavljeni na
sopstvenom putu, na stazi zablude, misle}i
da su u pravu, dok to ne budu prekasno
shvatili.” (1SM, 40)
Ako Bog govori, a mi omalova`imo Bo`je
re~i, mi zapravo ne omalova`avamo
proroka, mi odbacujemo Boga. „Kakvu jo{
zalihu sile bi imao Gospod da bi dopreo do
onih koji su odbacili upozorenja i prekore, i
pripisali Svedo~anstva Bo`jeg Duha izvoru
koji nije vi{i od ljudske mudrosti? Na sudu,
{ta mo`ete vi, koji ste to u~inili, prineti
Bogu kao izgovor za odvra}anje od dokaza
koje vam je On dao, da je Bog na delu? (TM
466)
Postrebno je da izazov kojeg Elen Vajt
stavlja pred nas shvatimo ozbiljno. Ako
njena poruka ne dolazi od Boga, moramo
odbaciti njenu tvrdnju da je glasnik
Gospodnji. Ali, ako su njene poruke od
Boga, tada moramo slu{ati veoma pa`ljivo
ono {to Bog ka`e, jer odbacivanje njene
poruke zna~i odbacivanje Bo`je poruke.
Ako verujemo da su ovi spisi nahanduti od
Boga, kakav je njihov ispravan odnos prema
Bibliji? Treba da se setimo da je ona rekla
kako su njene poruke date zato {to Bo`ji
narod nije bio verni istra`iva~ Biblije, pa je
Bog poslao ove poruke da ih vode natrag k
Bibliji. (5T, 665) Stoga, njena uloga nije u
tome da njeni spisi budu dodatak Bibliji, ili
da bude deo kanona. Njena uloga je da nas
vodi ka Bibliji, tako da mo`emo bolje da
razumemo poruku koje Pismo sadr`i. Ona je
opisala svoj rad kao manje svetlo koje vodi
ka ve}em svetlu – Bibliji. (CM, 125) Njena
uloga je da skrene pa`nju na Bibliju, da nam
pomogne da razumemo Bibliju, i da
primenimo Biblijske principe u na{im
`ivotima.
Od najve}e je va`nosti da pravilno
razumemo na {ta ona misli kada koristi izraz
„manje svetlo”, da objasni njen odnos prema
Bibliji. „Svedo~anstva nisu napisana da daju
neku novu svetlost, nego da jo{ jasnije ure`u
u srce ve} otkrivene, nadahnute istine. U
Bo`joj re~i je jasno otkrivena ~ovekova
du`nost prema Bogu i svom bli`njem, ali je
me|u vama malo onih koji su poslu{ni datoj
svetlosti. Nikakva dodatna istina nije izneta;
ali putem Svedo~anstva, Bog je pojedno-
stavio one velike istine koje su ve} date, i na
na~in koji je On izabrao, izlo`io ih ljudima
da bi probudio njihov um i uticao na njega,
tako da niko nema izgovora.” (5T, 665) Ona
razume da je njena uloga da jasnije iznese
istine koje se ve} nalaze u Bibliji, i da
pojednostavi velike istine koje su ve} date.
Njena je uloga da vodi ka Bibliji koja je
osnova svako istine.
Ali ona ka`e i slede}e: „U stara vremena
Bog je govorio ljudima ustima proroka i
apostola. U ove dane On im govori preko
svedo~anstava svoga duha. Bog nikada nije
tako ozbiljno kao danas pou~avao svoj narod
u pogledu svoje volje i puta kojim treba da
ide.” (5T, 661) To zna~i da manja svetlost
ne ozna~ava manje va`nu svetlost. Bog nije
danas manje ozbiljniji kada govori preko
proroka. To zna~i da je neophodno da
pa`ljivije defini{emo manju svetlost i ve}u
svetlost, tako da znamo {ta te re~i ozna~ava-
ju, a {ta ne.
Manja svetlost ne ozna~ava smanjenu Bo`je
ozbiljnost u op{tenju sa svojim narodom.
Manja svetlost ne zna~i da Bog govori sa
umanjenom jasno}om. Manja svetlost ne
ozna~ava mutniju, nepouzdaniju, neva`niju
ili manje verodostojniju svetlost. Manja
svetlost ne zna~i manje vredniju svetlost.
8
Poruke koja su dolazile kroz Elen Vajt su
bile Bo`ja re~ isto kao i poruke koje su
dolazile kroz Isaiju ili Jezekilja, me|utim,
namena slu`be Elen Vajt je druga~ija.
Namena Biblije je da otkrije plan spasenja
ljudima. Bog poku{ava da se otkrije ljud-
skom rodu, i On poku{ava da otkrije put
spasenja, koji je Bo`ji plan obnovljenja.
Namena slu`be Elen Vajt je da jasnije
otkrije plan spasenja koji se ve} nalazi u
Bibliji. Ona nam ne daje neki novi plan
spasenja. Ona ne poku{ava da nam poka`e
neki drugi put u nebo. Bo`ji plan za sve
ljude u svim vremenima je zacrtan u Pismu.
Elena Vajt, jednostavno otkriva one delove
Pisma koji odgovaraju na{em vremenu i
potrebama. Stoga je njena svetlost manja u
tome {to ona ukazuje na ve}e svetlo.
Jedna od najkorisnijih ilustracija koju
mo`emo na}i, iza{la je iz pera Urije Smita,
jednog od vode}ih mislilaca crkve
Adventista sedmog dana. „Pretpostavite da
treba da zapo~nemo putovanje. Vlasnik bro-
da nam daje knjigu sa uputstvima, rekav{i
nam kako knjiga sadr`i dovoljno informacija
za na{e putovanje, i ako ih se dr`imo, sa
sigurno{}u }emo sti}i u na{u odredi{nu luku.
Pri polasku, otvarmo knjigu i u~imo iz
njenog sadr`aja. Nalazimo da autor izla`e
op{te principe koji nas trebaju voditi na
putovanju, i daje nam prakti~ne instrukcije,
koje se ti~u raznih nepredvi|enih slu~ajeva
koji se do kraja mogu pojaviti; ali nam on
tako|e govori da }e polednji deo na{eg
putovanja biti posebno opasan; da su karak-
teristike obale neprestano promenjive usled
`ivog peska i bure; ’ali za ovaj deo
putovanje’, ka`e on, ’ja sam vam obezbedio
vo|u koji }e vas susresti i dati vam takva
uputstva koja odgovaraju okolnostima i opa-
snostima; i njega treba da slu{ate.’ Sa ovim
uputstvima ulazimo u te{ka vremena koja su
opisana, a vo|a se po obe}anju, pojavljuje.
Ali, neki ~lanovi posade se di`u protiv njega
nakon {to im je ponudio svoju slu`bu. ’Mi
posedujemo originalnu knjigu uputstava,’
ka`u oni, ’i to nam je dovoljno. Mi stojimo
na tome i samo na tome; ne treba nam ni{ta
od tebe.’ Ko je sada poslu{an originalnoj
knjizi uputstava, oni koji odbacuju vo|u, ili
oni koji ga prihvataju, kako ih knjiga u~i?
Prosudite sami... Ono {to `elimo da poja-
snimo je ovo: Darovi Duha su nam dati da
nas vode kroz ova opasna vremena, i kada
god i u kome god nalazimo njihovo istinsko
ispoljavanje, mi smo du`ni da ih po{tujemo,
niti mo`emo druga~ije ~initi bez
odbacivanja Bo`je re~i, koja nas i upu}uje
da ih primimo. Ko sada stoji na Bibliji i
samo na Bibliji? To je onaj koji ’prihvata
vo|u, na osnovu njenih uputstava. Tada mi
ne odbacujemo ve} se pokoravamo Bibliji
prihvatanjem vi|enja; jer mo`emo da ih
odbacimo i ne slu{amo samo po cenu
odbacivanja svih njenih staranja za na{u
utehu, izgra|ivanje, i usavr{avanje.” (Uriah
Smith, „Do We Discard the Bible by
Endorsing the Visions?” Review and Herald,
Jan. 13, 1863)
Ovo je dobar na~in da razumemo razliku
izme|u manjeg svetla i ve}eg svetla. Manje
svetlo se ne odnosi na autoritet, jer autoritet
knjiga koja opisuje putovanje okeanom i
autoritet vo|e dolazi od istog izvora. Manje
svetlo se odnosi na svrhu, jer vo|a dolazi
kasnije, pri kraju putovanja, da da posebno
vo|stvo Bo`jem narodu.
Roj Grejem je tako|e objasnio predmet
manjeg svetla na podesan na~in. „Mesec je u
Pismu nazvan ’manje svetlo’. Poznato je da
on svetli svetlo{}u koja je ’pozajmljena’ od
sunca. Ali to ne ~ini mesec ni{ta manje
’autoritativnim’. On ima svoju putanju i
odre|eni zadatak u Bo`jem delu stvaranja.
Tako i Elen Vajt, kada koristi ovaj izraz da
opi{e svoj rad, ona nije samo smerna ili
ponizna; ona ne ka`e za sebe da je prorok
druge klase; ona ne ka`e da su njene poruke
manje va`ne ili da su po prirodi manje nu`ne
od onih koje su date kroz Biblijske proroke.
Nasuprot tome, ona nagla{ava funkciju
sopstvene uloge i njene poruke. Rad
pojedina~nog proroka ne mo`e se uporediti
sa celokupnom svetlo{}u koja svetli kroz
vekove od mnogih proroka ~ija dela se
nalaze u Svetom Pismu. Ali, izvor njene
slu`be je isti kao i njihov, i dok se njen rad
odnosi primarno na Crkvu Adventista
sedmog dana, to ni na koji na~in ne
umanjuje va`nost njene uloge njenim pri-
padnicima.... Ona je jedna, a kanonskih
prorok je mnogo. Ali i ona i oni su opuno-
mo}eni Svetim Duhom da izvr{e poseban
zadatak za Bo`ji narod. Va`no je zapaziti
razli~itost uloga sa obe strane.” (Roy F.
Graham, „How the Gift of the Prophecy
9
Relates to God’s Word.” Adventist Review,
Oct. 14, 1982, pp 16, 18)
Verujem da nam je on pomogao da
razumemo manje svetlo, posebno u slede}oj
re~enici. „Rad pojedina~nog proroka ne
mo`e se uporediti sa celokupnom svetlo{}u
koja svetli kroz vekove od mnogih proroka
~ija dela se nalaze u Svetom Pismu.” Da li to
zna~i da je svaki prorok kao jednostruko
svetlo zapravo manje svetlo koje ukazuje na
ve}e svetlo proroka koji su bili pre njega?
Ako je izvor slu`be svih proroka isti, tada je
i autoritet svih proroka jednak, stoga
„manje” se ne mo`e odnositi na autoritet.
„Ve}e” se odnosi na celokupno dejstvo
Pisma, odnosno kombinaciji mnogih
proroka koji su pisali pod nadahnu}em. Elen
Vajt je jedan prorok koji je pisala blizu kraja
vremena, u pore|enju sa mnogim prorocima
koji se nalaze u Svetom Pismu. Manje svetlo
je manje u odnosu na ve}e zbirno svetlo
mnogh proroka koji svetle kroz Biblijske
knjige. To zna~i da se manje svetlo ne
odnosi na autoritet ili vrednost nadahnu}a,
ve} ulogu i namenu spisa Elen Vajt.
Uvek smo govorili da Elen Vajt treba ispitati
Svetim Pismom, ali {ta to zna~i? Kada je
Pavle pisao svoja pisma, kako su hri{}ani iz
njegovih dana mogli biti sigurni da su
njegova pisma od Boga? Pavle je preporu~io
nekim hri{}anima koji su prou~avali Pismo
da provere da li ih on u~i istini. [ta su oni
prou~avali da ispitaju njegovu poruku?
O~igledno, Stari Zavet, koji je bio njihovo
Pismo. Pavlova pisma mogla su biti
prihva}ena samo ako su u saglasnosti sa
Starim Zavetom. Tako|e treba da zapazimo
da je Pavle zauzeo i neke nove pravce koji
naizgled stoje u suprotnosti sa tada{njim
verovanjima. Ali sudbonosno pitanje je, da li
je Pavle protivre~io u~enju Starog Zaveta?
Dok god Pavle nije protivre~io Pismu,
mogao ja zauzeti neke nove pravce. Tako
vidimo da su Pavlovi spisi bili podvrgnuti
ispitivanju preko prethodnih otkrivenja. [ta
se dogodilo nakon {to su Pavlovi spisi
prihva}eni, kada su pro{li ispitivanje? Oni
su postali pravilo kojim }e u budu}nosti
ispitati oni koji tvrde da imaju dar proro{tva.
Pavlovi spisi, zajedno sa ostalim spisima
Novog Zaveta, sada se koriste da ispitaju
svakog ko tvrdi da ima dar proro{tva.
Tako je bilo i sa porukama koje su slali
Jeremija, Isaija, ili Jezekilj, te su njihove
poruke ispitane kroz Mojsijeve spise. Kada
su polo`ile ispit, one su postale deo Pisma
kojim }e se ispitivati dalji spisi. Da li to
zna~i da su Isaija, Jeremija i Jezekilj bili
manje svetlo, pri ~emu je svaki od njih
ukazivao na ve}e svetlo koje je dato
Mojsiju? Kada je prorok, pojedinac, govorio
i pisao, nisu li svi oni u sva vremena ispitani
prethodnim otkrivenjima? Ali kada su
prihva}eni, nakon {to su pro{li na ispitu, nije
li im data funkcija autoriteta u krilu Bo`jeg
naroda? Kada su poruke Elen Vajt polo`ile
ispit, zar one ne funkcioni{u na isti na~in?
Ako je pro{la na ispitu, to zna~i da je ona
pravi prorok, i dodeljuje joj se autoritet koji
imaju svi Biblijski proroci.
Na taj na~in, mi je ne ~inimo delom
biblijskog kanona. Kanon je zaklju~en, ali
da li to zna~i da ona ima manji autoritet od
proroka biblijskog kanona? [ta }emo re}i o
Natanu, Iliji ili Jovanu Krstitelju? Oni nisu
pisali knjige koje su deo kanona, ali da li
imaju autoritet? Autoritet proro~ke poruke
zavisi od otkrivenja i nadahnu}a, a ne od
toga da li su u kanonu ili ne. Poruke ovih
proroka do{le su direktno od Boga, i bile su
autoritativne, premda nikada nisu postale
deo kanona. Ovo je va`an princip; spis je
kanonizovan zato {to je autoritativan; on nije
autoritativan zato {to je kanonizovan.
Autoritet proro~kog spisa prethodi njegovoj
kanonizaciji. Pitanje koje nas interesuje nije
da li je Elen Vajt kanonski prorok ili ne,
nego, ima li ona autoritet? Pitanje njenog
autoriteta je od najve}e va`nosti.
Mo`emo biti uvereni da je pitanje apostola
Pavla u ranoj crkvi bilo jednako onom sa
kojim su se susreli pioniri Adventnog
pokreta u pogledu Elen Vajt. Verovatno su
se neki iz rane crkve pitali; ako punina
otkrivenja dolazi od Isusa Hrista, za{to treba
da slu{amo ovog ~oveka Pavla?” Na{e
pitanje danas glasi, „Ve}a svetlost se nalazi
u Pismu. Za{to treba da slu{amo Elen Vajt?
Za{to bi trebali da je uzmemo za ozbiljno,
kada se punina otkrivenja nalazi u Pismu?
Ne samo {to su pitanja sli~na, ve} je to
slu~aj i sa odgovorima na njih.
Ovaj stav ne negira princip „Sola Scripture”
(samo Pismo), jer i samo Pismo upu}uje na
kontinuitet proro{tva u crkvi. Pismo ka`e da
10
}e se Bog i dalje objavljivati na isti na~in
kao {to su prouke dolazile kroz Biblijske
proroke.
Kako, da pristupimo na{em prou~avanju
Biblije i Duha proro{tva? Biblija mora ostati
prva u na{em prou~avanju. Kada god
prou~avamo neku temu, moramo prvo po}i
k Bibliji da razumemo Bo`ju volju. Zatim
}emo pristupiti spisima Elen Vajt da bi
razumeli Bo`ju volju u vezi predmeta kojeg
prou~avamo. Tek kada smo u~inili tako u
na{em prou~avanju Bo`je poruke, mo`emo
doneti svoje zaklju~ke i na{u interpretaciju
onoga {ta Bog govori. Mi se ne smemo
usuditi da postavimo na{e stavove ispred
Biblije ili ispred poruke koju ima Elen Vajt.
Biblija mora biti prva kao izvor i temelj na{e
poruke. Poruke Elen Vajt dolaze iza toga, da
rasvetle i oja~aju tu poruku, i tek tada
mo`emo donositi sud u vezi u~enja, Bo`je
volje i na{ih odgovornosti.
Ponekad nam se sugeri{e da je sama Elen
Vajt rekla kako njeni spisi nisu neophodni
za spasenje. Slede}e re~enice poja{njavaju
{ta to zna~i: „Da je ~ovek dr`ao Bo`ji
Zakon, onakav kakav je Adam primio nakon
svoga pada, kojeg je Noje sa~uvao, a Avram
odr`ao, obred obrezanja ne bi bio potreban.
Da su Avramovi potomci dr`ali zavet, ~iji je
znak bilo obrezanje, oni nikada ne bi bili
navedeni na idolopoklonstvo i ne bi morali
robovati u Egiptu. Oni bi u mislima dr`ali
Bo`ji Zakon i ne bi ga bilo potrebno
objavljivati sa Sinaja ili pisati na kamene
ploce. Da je narod dr`ao na~ela Deset
zapovesti, nepotrebna bi bila dodatna
uputstva koje je Mojsije primio.” (PP, 364)
Ona ka`e da Bog daje poruku u skladu sa
~ovekovom potrebom. Da je ~ovek bio
poslu{an Bo`jim zapovestima u njihovom
nepisanom obliku, nikada ne bismo imali
posebna uputstva koja su data Mojsiju.
Svaka od ovih poruka je data zbog potrebe;
zbog toga {to su Bo`jem narodu bila
potrebna dodatna uputstva. Da li to zna~i da
su Deset zapovesti bile neva`ne? I da li to
zna~i da dodatna uputstva koja su data
Mojsiju nisu bila va`na jer prvobitno nisu ni
bila potrebna?
Mo`e se re}i da je poruka Isaije i Jeremije
data Izrailju zbog njihove nevernosti Bo`joj
volji koja je izra`ena kroz Mojsijeve spise.
Njihova poruka ne bi ni bila data, ali ih
imamo zbog nevernosti Izrailja. Zna~i li to
da su one manje va`ne? Nisu li one veoma
va`ne Bo`jem narodu da ih prou~ava i da ih
sledi? Isto tako, spisi Elen Vajt ne bi bili dati
da su ljudi bili verni poruci koja je data u
Pismu. Ne bi bilo potrebno da Bog {alje
nove poruke. Ali zbog toga {to Bo`ji narod
nije razumeo i dr`ao poruke koje su date u
Pismu, date su njene poruke. Zna~i li to da
su one manje va`ne? Ili da imaju manji
autoritet? Kada Bog govori, On govori s
razlogom. A kada god On govori, moramo
da slu{amo, kao {to je bila va`no da Izrailj
slu{a Isaiju ili Jeremiju kada su govorili u
Bo`je ime.
Istina je da je Elen Vajt autoritet kada se
radi o njenoj savetodavnoj ulozi, ali kakva je
situacija sa njenom ulogom autoriteta u
pogledu doktrine? Potrebno je da se
podsetimo rane Adventne istorije. „Kada bi
do{li do ta~ke u prou~avanju za koju bi
rekli, ’Ne mo`emo dalje,’ Duh Gospodnji bi
do{ao na mene, bila bih uznesena u viziji, i
bilo bi mi dato jasno obja{njenje tekstova
koji su prou~avani, sa uputstvima kako da
radimo i plodonosno pou~avamo. Tako nam
je data svetlost koja nam je pomogla da
razumemo Pismo u pogledu Hrista, Njegove
misije, i Njegovog sve{tenstva. Bio mi je
poja{njen niz istine, koja se od tog vremena
pru`a do vremena kada }emo u}i u Bo`ji
grad, i ostalima sam prenela uputstva koja
mi je Gospod dao.” (1SM 206, 207) Kada su
se bra}a susretala sa nepremostivom
preprekom, jer su imali opre~ne stavove,
Duh Gospodnji bi je uzneo u viziji, i bili bi
joj poja{njeni tekstovi iz Pisma u vezi
Hrista, Njegove misije i Njegovog sve{ten-
stva. To je u svakom slu~aju doktrinarni
materijal, a ona se vra}ala iz vizija i govorila
bra}i sa velikim autoritetom ono {to joj je
Bog rekao. Jasno je da se neko morao odre}i
svojih stavova o tome {ta je istina kada je su
njene poruke bile iznesene. Jedna od uloga
proro~kog dara je taj da ustanovi koje
interpretacije Pisma su ispravne a koje ne.
„Bog mi je pokazao u viziji, pre vi{e od
godinu dana, da brat Krosijer ima ispravnu
svetlost po pitanju ~i{}enja svetinje,... i da je
Njegova volja da brat Krosijer napi{e svoje
gledi{te koje je izneo u (~asopisu) Day-Star
Extra, Feb. 7, 1846. Ose}am se potpuno
opunomo}ena od Gospoda da svakom
11
svetom ~oveku preporu~im taj (~asopis)
Extra.” (A Word to the Little Flock, 12)
Jasno je, ovde se radi o doktrinarnom
materijalu. „Elen je bila sa grupom u
Karveru, Masa~usets, kada je videla u viziji
da }emo se razo~arati i da sveti moraju pro}i
kroz ’vreme muke Jakovljeve’, koje je u
budu}nosti. Njen pogled na muke Jakovljeve
bio nam je potpuno nov, kao i njoj samoj.”
(Isto, 22) Vreme muke Jakovljeve svakako
predstavlja doktrinu.
„Dopusti da iznesem... ono {to sam videla u
viziji a odnosi se na stvari o kojima si mi
pisao. U potpunosti se sla`em da }e biti dva
doslovna vasrksenja, sa razlikom od 1000
godina. Tako|e se sla`em da se novo nebo i
nova zemlja ne}e pojaviti dok zli mrtvi ne
budu podignuti i uni{teni, na kraju 1000
godina.... Ti smatra{ da }e oni koji se budu
poklonili pred nogama svetih (Otk. 3:9) biti
spaseni. Ovde ne smem da se slo`im sa
tobom; jer mi je Bog pokazao da }e se ta
grupa sastojati od Adventista po imenu... U
’~asu isku{enja’ oni }e znati da su zauvek
izgubljeni; nadvladani agonijom duha,
pokloni}e se pred nogama svetih. Ti tako|e
misli{ da je Mihajlo ustao, i da je vreme
nevolje otpo~elo u prole}e 1844. Gospod mi
je pokazao... da... Mihajlo ustaje (Dan. 12:1)
da izbavi svoj narod, u budu}nosti.” (A
Word to the Little Flock, 11, 12) Ovde ona
govori sa punim autoritetom u vezi stvari
koje jasno predstavljaju doktrinu.
Osmotri}emo i doga|aje u vezi jednog
skupa sa po~etka pokreta. „Na{a prvi sabor
je bio u Volniju, u ambaru brata Arnolda.
Bilo je prisutno njih oko trideset pet, svih
koji su mogli da se okupe u ovom delu
dr`ave. Te{ko da su se dvoje slagali o
ne~emu. Svako je bio uporan da dr`i svoja
gledi{ta, progla{avaju}i ih da su u skladu sa
Biblijom... Brat Arnold je dr`ao gledi{te da
su 1000 godina iz Otkrivenja 20 stvar
pro{losti, i da su 144.000 oni koji su ustali
prilikom Hristovom vaskrsenja... I dok smo
pred sobom imali simbole na{eg umiru}eg
Gospoda, kada je trebalo da po~nemo
spomen Njegovih muka, brat Arnold je
ustao i rekao kako nema vere u ono za {ta se
upravo spremamo, i da je obred nastavak
Pashe, i treba ga dr`ati jednom godi{nje.
Ove neobi~ne razlike u gledi{tima stavile su
te`ak teret na mene, posebno dok je brat
Arnold govorio da hiljadugodi{njica pripada
pro{losti. Znala sam da je u zabludi, i tuga je
pritiskala moj duh... Svetlost sa neba je
po~inula na meni. Ubrzo sam izgubila iz
vida zemaljske stvari. Moj an|eo pratilac mi
je prikazao neke od gre{aka onih koji su bili
prisutni, kao i istinu u suprotnosti sa
njihovim zabludama. Njihovi neuskla|eni
pogledi, za koje su tvrdili da su bili po
Bibliji, bili su samo njihova mi{ljenja o
Bibliji, i njihove zablude se moraju napu-
stiti, a oni ujediniti na osnovi trostruke
an|eoske vesti. Na{ sabor se zavr{io trijum-
falno. Istina je zadobila pobedu.” (2SG, 97-
99) Njoj su bili dati jasne podaci u vezi
doktrinalnih gre{aka na tom saboru, kao i
doktrinalna istina koja je u suprotnosti sa
tim zabludama. Bra}a su prhvatila poruku
od Boga po pitanju doktrine, a neki su
morali da se odreknu svojih gledi{ta.
„U to vreme, pritiskala nas je zabluda za
zabludom; propovednici i doktori doneli su
nova u~enja. Mi bi prou~avali Pismo sa
mnogo molitve, i Sveti Duh bi na{im umo-
vima davao istinu. Ponekad bi cele no}i bile
posve}ene prou~avanju Pisma i ozbiljnim
molitvama Bogu za vo|stvo. Grupe posve-
}enih ljudi i `ena bi se sakupljali sa tim
ciljem. Sila Bo`ja bi do{la na mene i bila bih
osposobljena da jasno izrazim {ta je istina a
{ta zabluda. Nakon {to su ta~ke na{eg
verovanja na taj na~in bile osnovane, na{e
noge su bile postavljene na ~vrst temelj.
Prihvatali smo istinu ta~ku za ta~kom, pod
radom Svetog Duha. Bila bih uzneta u viziji
i razja{njenja bi mi bila data. Date su mi
slike nebeskih stvari kao i od svetinje, tako
da smo zauzeli polo`aj tamo gde svetlost
mo`e da svetli nad nama jasnim, upe~atlji-
vim zracima.” (GW, 302) Jo{ jednom, ona je
definisala istinu i zabludu u ta~kama
doktrine, na osnovu poruka koje su joj date
u viziji.
„Osnova na{e vere... bila je postavljena na
po~etku na{eg rada u prou~avanjima Re~i
pra}enim molitvom i otkrivenjem.” (GW,
307) Zapazite dva izraza; „prou~vanje Re~i
pra}eno molitvama” i „otkrivenjem”. Duh
Bo`ji koji je govorio kroz glasnika pomogao
je udaranju temelja na{e vere „Gajile su se
ozbiljne zablude po pitanju doktrine i
12
prakse...Bog mi je otkrio ove zablude u
vizijama i poslao me svojoj zabludeloj deci
da ih objavim.” (5T 655, 656) Ovo su jasni
dokazi da je ona razumela da njeni spisi
imaju potpuni autoritet u doktrinalnim
pitanjima.
„Bog mi je dao mnogo svetlosti koju `elim
da ljudi imaju; jer u njima se nalaze uputstva
koje mi je Gospod dao za svoj narod. To je
svetlost koju treba da imaju, pravilo po
pravilo, ovde malo, onde malo. To treba
izneti pred ljude, jer je to dato da se isprave
zablude i otkrije {ta je istina. Gospod je
otkrio mnoge stvari koje ukazuju na istinu,
koje govore, To je put, idite njim.” (Pismo
127, 1910) „Poslata sam od Gospoda s
mesta na mesto da ukorim one koji dr`e ova
la`na u~enja.” (Ev, 610)
Ono {to treba razmotriti, nije to da li ona
govori o doktrinalnim i pastoralnim stvari-
ma, ve} da li ona uop{te govori u ime
Gospodnje. Ako ona govori u ime Gospo-
dnje, tada }e Gospod kroz nju progovoriti i
pastoralno i savetodavno, kroz uputsva,
ohrabrenja, isto kao i doktrinalno. Potpuno
je besmisleno praviti razliku izme|u
doktrinalnog i pastoralnog autoriteta, ako je
osoba nadahnuta od Boga.
Moramo biti sigurni da razumemo {ta sve
obuhvata njeno nadahnu}e, i {ta to za nas
zna~i. „U mojim knjigama je iznesena istina,
ogra|ena re~ima ’Ovako govori Gospod.’
Sveti Duh je napisao ove istine na moje srce
i um, neizbrisivo, kao {to je zakon bio
napisan Bo`jim prstom na kamenim
plo~ama.” (3SM, 122) Ona tako|e ka`e,
„Postoji jedan nedvosmislen lanas istine, bez
i jedne jereti~ke tvrdnje, u onome {to sam
pisala.” (3SM, 52)
Tako|e je rekla, „Svi koji veruju da je
Gospod progovorio kroz sestru Vajt, i da joj
je dao poruku, bi}e bezbedni od mnogih
prevara koje }e do}i u ovim poslednjim
danima.” (3SM, 84) Kakvo veli~anstvno
obe}anje. Njene poruke mogu biti ogroman
blagoslov ako }emo }emo ih prihvatiti tako
da imaju potpuni uticaj na na{e `ivote. Bog
je izabrao da govori jasno i s autoritetom
svome narodu u ovim poslednjim danima
zemaljske istorije. Neka Mu je hvala i slava
u beskrajne vekove!
 Svrha Svedo~anstava
"U stara vremena Bog je ljudima govorio
preko proroka i apostola. U ovim danima On
im govori preko Svedo~anstava pisanih
Njegovim Duhom. Pripadnike svog naroda
Bog nikada nije usrdnije nego danas
pou~avao u pogledu svoje volje i puta kojim
`eli da oni idu" (IV Sved., 147.148. orig.).
"Gospod je na{ao za dobro da mi otkrije
potrebe i zablude svoga naroda. Iako je to za
mene bilo veoma bolno, verno sam i u
skladu sa uputstvima Svetog Duha otkrivala
prestupnicima njihove grehe i sredstva
kojima od toga mogu da se izle~e... Tako je
Duh Bo`ji upu}ivao preko mene ne samo
opomene, ukore i osude, ve} isto tako i
slatka obe}anja svoje milosti...
Gre{nici koji se kaju nemaju razloga da
o~ajavaju zbog toga {to im je ukazano na
njihove grehe i {to su upozoreni na posto-
je}u opasnost. Upravo ti napori, u~injeni
njih radi, pokazuju im koliko ih Bog voli i
`eli da ih spase. Da bi nasledili ve~ni `ivot,
oni treba samo da poslu{aju Bo`ji savet i da
izvr{avaju Njegovu volju. Zabludelima u
svom narodu, Bog otkriva njihove grehe da
13
bi ih, u svetlosti bo`anske istine, sagledali u
svoj njihovoj odvratnosti. I onda je njihova
du`nost da ih odbace zauvek... Kada bi
pripadnici Bo`jeg naroda pravilno cenili
Njegovo postupanje sa njima i prihvatili
Njegove pouke na{li bi siguran put za svoje
noge i svetlost koja bi ih vodila kroz tamu
neizvesnosti i ~estih obeshrabrenja" (IV
Sved., 14.15. orig).
"Opomene i ukori zabludelima iz redova
Adventista sedmog dana daju se ne zato {to
su oni u svom verskom `ivotu gori od
takozvanih hri{}ana koji pripadaju ostalim
hri{}anskim crkvama, niti zato {to su svojim
primerom ili svojim postupcima gori od onih
adventista koji se ne pokoravaju zahtevima
Bo`jeg zakona, nego zato {to imaju veliku
svetlost, {to su ispovedanjem svoje vere
postali ’osobit’, Bogom izabrani narod, oni
koji Njegov zakon imaju zapisan u svom
srcu. Svoju odanost Bogu nebeskom oni
dokazuju pokoravanjem zakonima Njegovog
carstva. Oni su Bo`ji predstavnici na ovoj
zemlji. Svaki greh koji oni u~ine rastavlja ih
od Boga i na poseban na~in obe{~a{}uje
Njegovo ime, pru`aju}i priliku neprija-
teljima Njegovog svetog zakona da ru`e
Njegovo delo i Njegov narod, koji On
naziva ’izabrani rod, carsko sve{tenstvo,
sveti narod, narod dobitka’, koji treba da
odaje slavu Njemu koji ih dozva iz tame u
svoju ~udesnu svetlost...
One koji dr`anje Njegovog zakona isti~u u
ispovedanju svoje vere, Gospod ukorava i
ispravlja. On ukazuje na njihove grehe i
otkriva njihova bezakonja, jer `eli da ih
oslobodi od svakog greha i poroka kako bi
mogli da ’usavr{e svetost u strahu
Bo`jem’... Njih Bog opominje, ukorava i
ispravlja da bi ih o~istio, posvetio i
oplemenio, i na kraju uzdigao do svog
prestola" (II Sved., 452.453. orig).
"Pregledaju}i Svedo~anstva upu}ena
Adventistima sedmog dana, bila sam
iznena|ena obiljem Bo`je milosti i
Njegovog o~inskog staranja za pripadnike
svog naroda, {to se posebno ispoljava u
mno{tvu opomena, upozorenja na opasnosti
koje im prete i stalnih usmeravanja na
uzvi{eni polo`aj koji treba da zauzmu. Ako
ostanu postojani u Njegovoj ljubavi i
odvojeni od sveta, prati}e ih Njegovi
naro~iti blagoslovi i Njegova svetlost
blista}e svuda oko njih. Njihov blagotvorni
uticaj oseti}e se u svim granama delatnosti i
u svim delovima Njegovog vinograda. Ali
ukoliko ne odgovore na meri koju Bogu ima
za njih, ako i dalje nastave da tako olako
uzimaju uzvi{eni karakter dela Bo`jeg kao
{to su to ~inili do sada, njihov uticaj i primer
pokaza}e se kao stra{no prokletstvo. Oni }e
delu stalno nanositi {tetu i samo {tetu. Krv
dragocenih du{a na}i }e se na njihovim
haljinama.
Svedo~anstva puna opomena, ukora i saveta
upu}ivana su ponovo i ponovo. Ja pitam: Ko
obra}a pa`nju na to i prima ih srcem? Ko se
iskreno kaje zbog svojih greha i
idolopoklonstva, i revnuje u nastojanju da
tr~i prema cilju, 'k daru gornjega zvanja
Bo`ijega u Hristu Isusu’? Zabrinuto sam
o~ekivala, nadaju}i se da }e Bog svojim
Duhom pokrenuti pojedine ljude i upotrebiti
ih kao oru|a pravde da probudi svoju Crkvu
i obnovi u njoj duhovnost i evan|eoski red.
Bila sam skoro o~ajna kada sam iz godine u
godinu gledala sve ve}e udaljavanje od
jednostavnosti koja, prema onome {to mi je
Bog pokazao, treba da obele`ava `ivot
Hristovih sledbenika. Interesovanja i
odanosti delu Bo`jem sve je manje i manje.
Ja postavljam pitanja: U ~emu oni koji tvrde
da veruju u Svedo~anstva zaista nastoje da
`ive u skladu sa svetlo{}u koja im je u tim
Svedo~anstvima data? ^ime pokazuju da su
uva`ili i poslu{ali date opomene? ^ime
dokazuju da `ive prema uputstvima koja su
primili?" (II Sved., 483.484. orig). 5T
Sumnja u svedo~anstva
"Neki izra`avaju mi{ljenje da su
svedo~anstva sestre Vajt nepouzdana. To je
ono {to mnogi neposve}eni `ele. Svedo-
~anstva ukoravaju i obuzdavaju njihovu
sklonost ta{tini i oholosti; ali da nije bilo
14
toga, oni se nikada ne bi zaustavili u svojoj
trci za modom i ta{tinom. Bog }e svima
takvima dati priliku i mogu}nosti da se
poka`u i da razviju svoj pravi karakter" (III
Sved., 313. orig).
"Pokazano mi je da razlog {to vizije u
poslednje vreme nisu tako ~esta pojava treba
tra`iti u tome {to ih Crkva ne ceni. ^lanovi
Crkve su gotovo izgubili svoju duhovnost i
veru, te ukori i opomene samo neznatno
uti~u na njih. Mnogi od onih koji tvrde da
veruju u ova otkrivenja, ne potvr|uju to
poslu{no{}u" (I Sved., 119. orig).
"Bra}o moja, ~uvajte se zlog srca
neverovanja. Re~ Bo`ja je jasna i stroga u
svojim ograni~enjima; ona se kosi sa va{im
sebi~nim popu{tanjem i zato joj se ne
pokoravate. Svedo~anstva Njegovog Duha
va{u pa`nju stalno usmeravaju na Sveto
pismo, ukazuju na nedostatke va{eg
karaktera i osu|uju va{e grehe, i zato ih ne
slu{ate. I da biste opravdali svoje sklonosti
popu{tanju, lagodnom `ivotu i telesnim
`eljama, vi po~injete sumnjati da li su
Svedo~anstva uop{te od Boga. Kada biste
prihvatili pouke sadr`ane u Svedo~anstvima
sigurno bi se osvedo~ili u njihovo bo`ansko
poreklo. Imajte na umu da svojim
neverovanjem ne mo`ete umanjiti njihovu
istinitost. Ako su od Boga, ona }e opstati"
(V Sved., 234. orig).
"Sotona ve{to sugeri{e sumnje i iznalazi
zamerke odre|enim Svedo~anstvima koja
Bog {alje, i mnogi misle da su neverovanje i
sumnja znak inteligencije i neka vrlina. Oni
koji `ele da sumnjaju uvek mogu na}i
mnogo prilike za to. Bog ne namerava da
otkloni svaki povod za neverovanje. On
pru`a o~evidne dokaze koji se moraju
pa`ljivo ispitati u smernosti duha spremnog
da primi pouku, i svi treba da odlu~uju na
osnovu te`ine pru`enih dokaza" (III Sved.,
255. orig).
"Bog onima koji iskreno tra`e daje dovoljno
dokaza za verovanje; ali onaj koji se okre}e
od te`ine dokaza samo zato {to ima i takvih
pojedinosti koje svojim ograni~enim umom
ne mo`e da objasni bi}e ostavljen u ledeno
hladnoj atmosferi neverovanja, ve~itog
istra`ivanja i sumnji, i do`ive}e u svojoj veri
pravi brodolom" (IV Sved., 232. orig).
 Sabori i vladanje ranih Adventista
Veliki {ator je poslednji put bio podignut
tokom 1842 godine, tre}eg novembra u
Njuvarku, Nju D`erzi. Nama je mogu}e da
steknemo veoma detaljnu sliku ovog sabora
zato {to je “Njujork Herald” poslao svog
novinara da detaljno pokrije sva doga|anja
svakog dana. Nakon {to je dao nekoliko
nepristojnih, i povremeno bogohulnih ko-
mentara, novinski izve{taj je po~eo da daje
jasne dokaze ozbiljnog izve{tavanja. U
svakom slu~aju, to nam daje utiske ~oveka
koji je izve{tavao ono {to je video i ~uo iz
prve ruke, {to je u suprotnosti sa uobi~ajnom
novinarskom praksom koji su izve{tavali
uglavnom o glasinama i govorkanju koji se
ti~u Milerizma...
Novinarski izve{taj za subotu, peti
(novembar), otpo~inje ovako: “Na ovom
mestu, uzbu|enje u pogledu odnosa sa
drugim (Hristovim) dolaskom postepeno ali
sigurno raste…
Oni koji misle da ovi Mileritski sabori
podse}aju na Metodisti~ki sabor, grdno se
varaju; postoji mnogo vi{e reda, pristojnosti
i intelektualnih argumenata na ovim Milerit-
15
skim skupovima. Do ovoga trenutka, nije
bilo neuredne osobe na (ovom) tlu, sve je
mirno i uljudno.”
Raspored slu`be sastojao se prvo od
„uobi~ajnog molitvenog ~asa ujutru”,
redovne propovedi koju je govorio Josija
Li~, zatim obroka u podne, a potom
pojedina~nih, posebnih grupa u jedan sat,
posle kojih su kasnije, popodne, sledile
„propovedi oca Milera”.
Nedelja, kao {to se to prirodno moglo
o~ekivati, bila je veoma va`an dan. Novinar
procenjuje da se „danas u jednom momentu
na saboru nalazilo preko {est hiljada ljudi....
Nije bilo nereda, zabune ili ometanja na
saboru.”
U svom izve{taju za ponedeljak, sedmi
(novembar), on pi{e: „Uzbu|enje u pogledu
ovog sabora raste svakim novim danom... U
svakom slu~aju, uzbu|enje je tako veliko, da
su u svim ovda{njim crkvama ju~e propo-
vednici tih crkava propovedali protiv toga.
Neki... su optu`ili gosp. Milera da je veliki
varalica.”
U ovom trenutku, novinar je dao svoje li~no
vi|enje Milera: „^ini se da je veoma iskren,
iako je Jenki (starosedelac sa severa).”
Novinar je dao par kritika za na~in na koji
su se ljudi molili u malim grupama u {atoru
za molitvu izme|u glavnih sastanaka, ali je
odmah i dodao: „A sada, nemam ni re~i
protiv svega toga; ponavljam, nema sumnje
u pogledu pobo`nosti i iskrenosti ovih ljudi,
ili toga da imaju jasan ose}aj za ispravnost
kao i svako drugi, i mnogo vi{e morala, ali
ovo je neobi~an na~in da se to izrazi.”
Iako je bio ponedeljak, „ovde je danas bilo
{est hiljada ljudi,” rekao je izve{ta~.
Govorio je o istaknutom propovedniku koji
je dolazio u Njuvark tokom slede}eg dana ili
dva, da govori protiv Milerizma. To izgleda
da je, vi{e ili manje, bila redovna praksa ta-
mo gde su se odr`avale Mileritske slu`be.
To je uvek podizalo interesovanje za sastan-
ke.
U utorak, osmog (novembra), usled „stra{ne
oluje, vetra i ki{e,” nije bilo slu`be u {atoru,
i „gosp. Miler je izneo propoved tokom
popodneva u jednoj od obi~nih mesnih
crkava.” Zatim je sledio sa`etak propovedi
sa zavr{nom bele{kom: „Ovoj slu`bi
prisustvovale su mnoge ugledne dame i
propovednici svih veroispovesti, i ostavljen
je dubok utisak.”
U sredu je ponovo postavljen veliki {ator, ali
je mesto i dalje bilo suvi{e vla`no za
sastanak i „gosp. Miler je ponovo
propovedao u crkvi u gradu.” Novinar je
dodao: „S obzirom da je on ve} obratio tri
propovednika na ovom mestu, i osigurao
pristup u jednoj od crkava, smatram da je
veoma preporu~ljivo da se u~eni teolozi iz
Njujorka upoznaju sa njegovim pokretom i
izlaganjima, kako bi se pripremili da mu
protivre~e, kao {to su to u~inili propovednici
iz ovog mesta i Doktor Braunli... Iskreno se
nadam da }e idu}e nedelje svi propovedati o
tome. Imajte na umu da ja nisam ni vernik ni
obra}enik u njegova u~enja, ali on je ostavio
silan utisak na ljude ovoga grada i okoline.”
U svom izve{taju za ~etvratak, deseti
(novembar), novinar je govorio o propovedi
protiv milerizma od Doktora Braunlija, i o
velikom broju ljudi koji su tra`ili pristup
njegovom skupu.
16
Tekst za jedanaesti (novembar) sastoji se u
potpunosti od sa`etka propovedi koju je
izneo Miler.
U subotu, pljusak je spre~io odr`avanje
skupa u {atoru. Iznajmljena je „velika
livnica gvo`|a” sa kapacitetom od 5.000
ljudi. U to vreme, novinar je bio ve} prili~no
iscrpljen radnim programom pose}ivanja
svih slu`bi, pa je izneo zapa`anje: „Moram
da prisustvujem njihovim skupovima ujutru,
u podne i uve~e, do potpune iscrpljenosti.
Tokom nekih dana, jedva sam imao vremena
za obrok i pisanje izve{taja izme|u
doga|aja. Mislio sam da su Metodisti
prili~no neumorni na svojim saborima, ali
ovi ljudi ih daleko nadma{uju.”
Iako se sabor pribli`avao svom kraju,
novinar je sa iznena|enjem zabele`io i
slede}e: „Nisam ~uo ni da je stari gospodin
(Miler) do sada nagovestio pitanje novca ili
prikupljanja darova, niti su to ~inili njegovi
propovednici...”
Hajms (D`o{ua) je `ivopisno opisao
protivljenje sa kojim su se Mileriti susretali
krajem 1842: „Mi se pozivamo samo na
Bibliju i dajemo vam na{a pravila tuma-
~enja. Najve}e hulje na zemlji bile bi sveci u
pore|enju sa nama, ukoliko nismo iskreni.
Mi `rtvujemo vreme, zdravlje, novac, li~ne
ugodnosti i sve zemaljske izglede ovom
cilju. Stalno primamo pozive da dr`imo
predavanja po celoj zemlji; po{to to ne
mo`emo posti}i, izdajemo knjige koje
govore umesto nas... Na{ veliki {ator dizali
smo osam puta, u mestima udaljenim 500
milja (oko osamsto kilometara).” (^asopis
Midnight Cry, November 17, 1842, str. 3)
Postavljanje velikog {atora nije bila mala
stvar, a sa slabim prevoznim sredstvima,
predstavljalo jo{ ve}i zadatak preme{tati ga
s jednog mesta na drugo. Oni su to ~inili
osam puta od dvadeset sedmog jula do
tre}eg novembra. To nam otkriva pone{to o
trudoljubivoj i neumornoj revnosti ovih
Mileritskih vo|a....
Nakon zavr{etka sabora u Njuvarku, Miler
„je u{ao u skromne ko~ije, odvezao se do
broda, i po{ao prema Njujorku usred
molitava i pesama mno{tva koje ga je
pratilo.” Tako se zavr{io poslednji sabor
1842 godine. F. D. Nichol, Midnight Cry,
117-122
 Hajde da `ivimo sa svojom decom (1)
Vode}i princip kojim roditelji treba da sa
rukovode od po~etka de~ijeg `ivota treba da
bude prekrasan Frebelov moto: “Hajde da
`ivimo sa svojom decom;” ne samo u
telesnoj prisutnosti ve} i kroz odr`avanje
odnosa istinske simpatije, kroz odgovor srca
srcu, kroz odgovor na de~ija ose}anja, koji
}e roditeljima omogu}iti, u mislima i
ose}anjima, da se postavi na mesto dece i da
vidi stvari onako kako ih dete vidi. Malo je
roditelja koji ne vole svoju decu. Mnogo je
onih koji se napinju do krajnjih granica kako
bi im omogu}ili najbolje prednosti koje svet
nudi, rade}i i podnose}i `rtve za decu, dok
istovremeno propu{taju da ostvare odnos
pun simpatija koji je tipi~an kada se `ivi sa
detetom. Takvi roditelji `ive za svoju decu,
ose}aju}i najdublju ljubav prema njima, ali
im nedostaje snage da oblikuju sopstveni
17
karakter, koji nastaje kao posledica
prisutnosti istinske simpatije.
Va`nost simpatije je ~esto pogre{no
shva}ena. Ona obuhvata mnogo vi{e nego
sa`aljenje za nekoga ko je u nevolji. Ova re~
je nastala iz dve gr~ke re~i „sun”, koja zna~i
„sa” i „pathos”, koja zna~i „ose}anje”.
Simpatija je i saose}anje u radostima i
nadanjima, ambicijama i namerama, kao i u
isku{enjima i nevoljama; to je hristolika
karakterna crta kojim roditelji pokazuju deci
pravi Uzor za kojim treba te`iti i posedovati
ga.
Malo dete prirodno te`i za simpatijom.
„Vidi, mama, vidi!” – tim re~ima ozna~ava
svaku novu stvar koju je zapazio dok
provodi vreme na vazduhu. Ono ~ezne da sa
nekim podeli sva svoja otkri}a, svu novinu
svoje radosti, tragaju}i za nekim ko }e biti
glavni i prvi u tom malenom srcu. A kada
do|e nevolja, kako brzo pronalazi zaklon,
uto~i{te i utehu u za{titni~kom zagrljaju.
Kako je predivan taj odnos, kako bo`anski
on mo`e biti! U njegovom neprekidnom
odr`avanju le`i najja~a veza izme|u
roditelja i deteta. Sveta intimnost puna
poverenja se na taj na~in obrazuje me|u
njima. Kada dete do|e sa onim {to za njega
predstavlja pote{ko}u, njegova se pitanja
susre}u sa strpljenjem i pa`njom. Ono se
ose}a slobodnim da otvori celo svoje srce
svojim prijateljski nastrojenim roditeljima,
da im {apne svoje najdublje misli, svoje
nade i te`nje, pri ~emu se susre}e sa mudrim
i ljubaznim savetom i nadahnutom naklo-
no{}u.
Ovaj predivan izdanak istinskog `ivota sa
decom, ovo savr{eno poverenje izme|u
deteta i roditelja, ako se otpo~ne rano i bude
trajno, pokaza}e se tokom `ivota kao jedna
od najja~ih ograda koja se mo`e podignuti
protiv zla. To }e omogu}iti stremljenje ka
onom jedinstvu u namerama koja }e
omogu}iti roditeljima i detetu da rade
zajedno na putu napretka, savladavanja zla i
ispravljanju gre{aka. Dete }e se ja~e boriti
protiv isku{enja kada zna da ga maj~ina
ljubazna naklonost osvedo~ava u to da se i
ona bori sa njime. Zajedno }e se savetovati u
vezi gre{aka koje treba nadvladati, plakati
zbog neuspeha, i radovati se svakoj pobedi.
Tamo gde postoji istinska simpatija, ne}e
biti ve}eg ustru~avanja da se pred majku
iza|e sa pogre{kama, r|avim i lo{im de-
lima, nego kada bi dete iza{lo pred nju sa
svojim pobedama i radostima; jer, dete }e se
donekle ose}ati kao i mi, starija deca, kada
iznosimo nevolje na{em Ocu koji nas uvek
slu{a – tako }e majka biti njegovo uto~i{te i
pomo} u vreme nevolje. Za onu vrstu pomo-
}i, koja se ne mo`e dobiti od ljudske sile,
ona }e mu biti od pomo}i da je primi tako
{to }e ga voditi ka izvoru Beskrajne Sile.
Takav odnos se ne ostvaruje uvek. Roditelji,
poneki put, optere}eni onim {to im se tada
~ini va`nijim, propo{taju da se interesuju za
svoje dete. Jedan redak njihove tu`ne pesme
glasi „suvi{e sam zauzeta da te slu{am”.
Kada dete u|e u ku}u zajapureno od uzbu-
|enja, `eljno da ka`e majci ne{to o svojim
doga|ajima van doma, njena ovozemljska
ograni~ena mudrost vidi blato na cipelama,
ali ne i radost u detinjim o~ima, i ugu{uje
njegovu revnost re~ima, „Smesta iza|i sa
svojim blatnjavim nogama.” Njegov
radoznao um, gladan znanja, nagoni ga da
postavlja mnoga pitanja, koja se susre}u sa
odbacivanjem i izbegavanjem, hlade}i tako
njegov osetljivi duh, {to ga okre}e ka
drugim izvorima saznanja.
Kada bi roditelji samo shvatili kakva mo}na
kula bi takav `ivot sa svojom decom mogao
postati, ni jedan napor se ni bi smatrao
prevelikim, u odr`avanju takvog odnosa, jer
se on mora odr`avati kako bi bio stalan. On
mora rasti zajedno sa decom. On se mora
{iriti kako se detinje godine ni`u, imaju}i u
vidu njihovo igranje, drugove, u~enje, rad,
~itanje, kao i njihova zadovoljstva, radosti,
tuge i najdublja ose}anja.
Mnogi roditelji koji istinski `ive sa svojom
decom u godinama kada su najne`nija,
dopu{taju im da se udalje tokom kasnijih
godina i to zbog propu{tanja da odgovore na
impulse njihovog srca, obeshrabrivaju}i ih
tako da do|u pred majku i oca za simpatiju
koja im je potrebna. Kada dete stekne
18
godine koje ga ~ine omladincem, roditelji,
probu|eni ~injenicom da vi{e ne poseduju
njegovo poverenje, zabrinuto po~inju da se
pitaju, kako ga mogu ponovo zadobiti. Ako
im nedostaje de~ije poverenje, to ozna~ava
neku gre{ku od strane roditelja. U nekom
momentu de~ijeg `ivota, oni su propustili da
„`ive sa njim”, te su tako izgubili ono
dragoceno pravo koje im je dete podarilo u
po~etku. Propustili su da cene dar i usled
nebrige, nezainteresovanosti i sebi~nosti,
podignuta je ograda koja onemogu}uje dete
da im se obrati u svojoj potrebi za simpa-
tijom.
@ivot sa na{om decom iziskuje
neograni~eno strpljenje sa strane roditelja,
ali je mnogo lak{e odr`avati ovaj odnos
poverenja sa detetom nego ponovo zadobiti
poverenje kada se ono jednom izgubi.
Roditelji, poka`ite da ste se vredni svog
poverenja, i ono }e biti va{e. U|ite sa simpa-
tijama u sve malene de~ije nade i strahove.
Za njega, stvari koje zaokupljaju njegovu
pa`nju su va`ne kao i brige i detalji va{eg
svestranijeg `ivota. Kada se satima bavio
pravljenjem igra~ke sa to~kovima, a to~kovi
se okre}u u pogre{nom smeru, i kada se
njegova nagomilana ose}anja prika`u kroz
suze, nemojte ga koriti za nestprljenje.
Stavite se u isti polo`aj sa njime. Gledajte na
stvari sa njegovog stanovi{ta i stoje}i „rame
uz rame” sa njim, pomozite detetu da shvati
gde je pogre{ilo, kako da to ispravi, i da
po~ne iz po~etka sa sve`om zalihom
hrabrosti i zadovoljstva.
 Posledice Adamovog greha
Iako je Adamov greh na~inio od njega i
njegovih potomaka sotonine sinove po
prirodi, drugo vreme probe }e im dati priliku
da jo{ jednom postanu Bo`ja deca.
„Adam i njegova dru`benica su primili
uveravanje da uprkos njihovom velikom
grehu, ne}e biti ostavljeni sotoninoj upravi.
Bo`ji Sin je ponudio otkup njihovih greha
sopstvenim `ivotom. Da}e im se period pro-
be, i kroz pokajanje i verom u Hrista, oni
ponovo mogu da postanu Bo`ja deca.” FLB,
75.
Adamov greh imao je ozbiljne posledice na
prirodu i karakter njegovih potomaka tokom
ovog drugog perioda probe.
„Adam i Eva su uverili sebe da tako nezna-
tno delo kao {to je jedenje zabranjenog
ploda, ne mo`e imati tako strahovite posle-
dice kao {to je Bog objavio. Ali, to neznatno
delo bilo je prestup Bo`jeg nepromenljivog i
19
svetog zakona, odvojilo je ~oveka od Boga i
otvorilo ustave da smrt i neizreciva patnja
preplave na{ svet.” SC, 33.
Ovo odvajanje od bo`anstva imalo je
uni{tavaju}i efekat na ~itavu zemlju, a
naro~ito na ~ovekovu prirodu i karakter.
Kako bi ljudska rasa i ceo svemir, nau~ili
neophodnu lekciju, Adamova porodica }e
tokom ovog perioda probe morati da snosi
posledice Adamove pobune na svojoj prirodi
i u svom okru`enju.
„Adam i Eva su izabrali poznavanje zla, i
ako ikada ponovo steknu polo`aj koji su
izgubili, mora}e da ga sti~u pod nepovolj-
nim okolnostima koje su sami stvorili. Nije
im vi{e bilo dozvoljeno da borave u Edemu,
jer njegovo savr{entsvo nije vi{e moglo da
im pru`a pouke koje su im sada postale
neophodne.” Ed, 25.
Posledice Adamovog greha bile su
vi{estruke i dalekose`ne, jer je kao poglavar
ljudskog roda mogao preneti svojim potom-
cima samo ono {to je i sam posedovao.
Svaki Adamov potomak morao je da snosi
slede}e posledice Adamovog pada.
1. Gubitak haljine od svetlosti – Bo`je
svetlosti – koja je omogu}avla ~oveku da
posmatra Bo`ji karakter u prirodi. Ovaj
gubitak duhovnog vida zna~io je da ~ovek
sam od sebe ne mo`e da razazna sveti
karakter po kojem treba i sam da se oblikuje.
„Pre pada ni jedan oblak nije po~ivao na
umovima na{ih praroditelja, da bi im
pomra~io predstavu o Bo`jem karakteru.
Bili su u potpunoj saglasnosti sa Bo`jom
voljom. Kao pokriva~, okru`ivala ih je
prelepa svetlost, svetlost Bo`ja...”
„Priroda je mogla objaviti svoju poruku
~oveku u njegovoj nevinosti; ali prestup je
prouzrokovao uni{tenje prirode i ume{ao se
izme|u prirode i Boga prirode. Da Adam i
Eva nisu nikada bili neposlu{ni svom
Tvorcu, da su ostali na stazi savr{ene
~estitosti, mogli su upoznati i razumeti
Boga. Ali kada su poslu{ali glasa ku{a~a, i
zgre{ili protiv Boga, svetlost nebeske
nevinosti je oti{la od njih; a usled rastanka
sa ode}om nevinosti, odenuli su se u mra~nu
ode}u nepoznavanja Boga. Jasna i savr{ena
svetlost koji ih je do tada okru`ivala,
osvetljavala je sve ~emu bi pristupili; ali
li{eni te nebeske svetlosti, Adamovi potomci
vi{e nisu mogli spoznati Bo`ji karakter u
Njegovim delima stvaranja.” SM1 290-291
2. Gre{ne, ni`e sile ~ovekove prirode koje
sadr`e prisustvo nesvetosti i zla.
„Niske strasti imaju svoje sedi{te u telu i
deluju preko njega. Izrazi ’telo’ ili ’telesan’,
odnose se na ni`u, pokvarenu prirodu.” AH,
127
„Apetiti i strasti, uni{tili su njegovu sposob-
nost zapa`anja. Kada su ljudi predali svoje
sile sotoni, njihova ni`a priroda se u
potpunosti razvila.” MR5, 416.
„Ni`a priroda, sa svim svojim sklonostima,
mora se nadvladati i raspeti.” MR5, 286
3. Oslabljenost i izobli~enost vi{ih sila
ljudske prirode sa neobra}enom, nepo-
sve}enom voljom. Razum i savest su
neprosvetljeni i nerazboriti, {to se dovodi do
sklonosti udovoljavanja sebi i grehu, sa
20
tendencijom da ni`e sile vladaju vi{im
silama ~ove~ije prirode.
„^ovek je sve izgubio zato {to je izabrao da
slu{a obmanjiva~a, a ne Onoga koji je Istina,
koji jedini ima razum. Me{anjem zla sa
dobrim, njegov um je postao zbunjen, a
njegove mentalne i duhovne snage
neosetljive. On vi{e nije mogao da ceni
dobra kojim ga je Bog tako izda{no
darivao.” MR5, 25
„Ograni~eni ~ovek, koji popu{ta sotoninim
zamislima, lako mo`e izgubiti iz vida Bo`ju
nameru koja se ti~e njega; jer popu{tanjem
isku{enju, ~ovek gubi svoju silu i
sposobnost zapa`anja.” SpM, 313.
4. Nasle|ena sklonost ka zlu kojoj se ne
mo`emo sami suprotstaviti: „Posledica
jedenja ploda sa drveta poznanja dobra i zla
vidi se u iskustvu svakog ~oveka. U ljudskoj
prirodi postoji sklonost prema zlu, sila kojoj
~ovek sam ne mo`e da se odupre.” Ed 29
5. Odvojenost od bo`anske sile koja ima za
posledicu slabljenje moralne snage uz
nemo} da se nadvlada isku{enje i greh.
„Bog je video da ~ovek ne mo`e nadvladati
u svojoj sili, svojim slabom moralnom
snagom.” RH, June 10, 1890.
6. Nasle|e izopa~enih i zlih karakternih crta:
„Deca po nasle|u primaju primaju sve
karakterne crte. Na taj na~in otkrivaju se i
mane i vrline. Neka svaki vaspita~ uzme to u
obzir. Treba se susresti sa nasle|enim i
ste~enim izopa~enjima ljudskog karaktera.”
FCE 277, 278
7. „Bo`ji moralni lik je Adamovim grehom
skoro uni{ten.” (Isto).
Umno`ene posledice Adamovog greha ve}e
su nego njihov zbir. Biljke i `ivotinje bez
razuma su toliko pro`ete i izmenjene zlom,
da su i one postale sudeonici osude i ve~ne
smrti, kao posledice Adamovog greha.
Adamu je nemogu}e da ~ini bilo {ta drugo
osim onoga {to je suprotno Bo`jim
zakonima i Njegovoj volji i to zbog
nedostatka potpunog razlikovanja izme|u
dobra i zla; gotovo potpunog gubitka
poznavanja Bo`je volje; oslabljene `elje da
tra`e dobro i Boga; zbog prirodnih sklonosti
da tra`e ono {to je zlo; neposve}ene volje
koja slu`i sama sebi; nepovezanosti sa
Bogom.