Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.

Language:

Download

Go BackAdd Note

Link

Embed

Save for later

UVOD

Visokom tempu rasta tehnološkog progresa (informacionog, komunikacionog,transportnog i dr.) presudno je doprineo razvoj instituta privatne svojine, koja predstavlja osnovuekonomske samostalnosti, individualne inicijative, motivisanosti, odgovornosti izainteresovanosti za ostvarene ekonomske rezultate. Na tim osnovama se zasniva razvoj preduzetništva, visoke korporativne kulture i organizacije.Zajednički imenilac svih navedenih fenomena je interesni princip, koji predstavlja pokretački motiv svega postojećeg, a posebno kompleksnog procesa ekonomske globalizacije,koji trajno menja raspored ekonomske i političke moći u svetu u korist najefikasnijih društava i privreda.Interesno-profitni motivi ekonomske globalizacije su brojni, a u najvažnije spadaju: pristup novim tržištima, smanjenje raznih vrsta troškova, rast prodaje, pristup resursima stranihzemalja (jeftinim, retkim, kvalitetnim i sl.), ostvarenje konkurentskih prednosti, manji porezi ilinjihovo izbegavanje, niži ekološki standardi, jeftina radna snaga, kao i sve ono što se podvodi pod prednostima vlasništva, lokacije i internalizacije.Sve to ponekad vodi u novu ekonomsku dogmu, determinizam i redukcionizam, ali ovog puta na globalnom nivou. Ekonomijom vremena, prostora i novca u praksi se ostvaruje moć,kojom se najbolje štite, specificiraju i realizuju interesi. Postojanje uzročno-posledične relacijeekonomija-moć-ekonomija je ciljna funkcija interesa, a sve ostalo su sredstva za ostvarenje cilja.Dominacija novčanim, vremenskim i prostornim dimenzijama u globalnim okvirima jeosnovni cilj krupnog kapitala. To je najbolji način da se ostvaruju ne samo konkurentske prednosti na globalnom tržištu, nego monopolske top kompetencije, a preko njih profit kaoosnovni pokretački motiv.Pri tome je jasno da dominacija nad novčanom i vremenskom komponentom odlučujućeutiče na mogućnost konstrukcije i/ili rekonstrukcije moći preko promene prostornih oblika, kojisadrže resursne, tržišne i druge izazove. Na taj način, krupni transnacionalni kapital super-aktivnom, strategijski planiranom i funkcionalno-informacionom koordinacijom vremena, prostora i svojih sopstvenih razvojnih potencijala nastavlja oplodnju i dominaciju u globalnimrelacijama, koja teži da se pretvori u svemoć finansijskih transnacionalnih oligarhija.Finansijska globalizacija, virtualizacija i transnacionalizacija ekonomskih procesa sumanifestacije ekonomske globalizacije koje značajno doprinose stvaranju modela tzv.civilizacijske identičnosti, kojoj se institucionalno prilagođava većina zemalja. Obrazacglobalnog ekonomskog ponašanja i pravila igre kreiraju transnacionalne korporacije (TNK) itransnacionalne banke najrazvijenijih zemalja.

1.POJAM I KARAKTERISTIKE EKONOMSKEGLOBALIZACIJE

Globalizacija je istorijski, realan, protivurečan, neravnomeran, nezaustavljiv i nepovratan proces, koji transformacijom i dinamizacijom svojih konkretnih oblika, mehanizama i metodaispoljavanja bitno menja međunarodne ekonomske i druge odnose u smeru njihovog sve većeg povezivanja.

Redukovani termin ekonomska globalizacija predstavlja menjanje ponašanja ekonomskihsubjekata uzrokovano opadanjem značaja geografskih udaljenosti, internacionalizacijom idenacionalizacijom proizvodnje, relativizacijom nacionalnog suvereniteta, legaliteta i političkihrazlika, velikom brzinom infrastrukturnog povezivanja kapitala, robe, usluga, radne snage iinformacija na velikim distancama, dominacijom kapitalnih nad trgovačkim tokovima, a posebnonad rastom proizvodnje meren domaćim GDP, tehničko-tehnološkom standardizacijom proizvodnje, homogenizacijom zakonske, institucionalne i privredno-sistemske infrastrukture,unifikacijom međunarodnih tokova roba, usluga i resursa, tržišta, proizvodnje, tehnologije,komunikacija, finansija i sl., izuzetnom ekspanzijom krupnog kapitala, projektovanjem novihorganizacionih oblika, intrafirmske razmene, mrežnog povezivanja i virtualiuzacije poslovanja,itd.Većina autora se slaže da je ekonomska globalizacija bitna karakteristika savremenesvetske privrede. Njoj se prilagođavaju sva četiri Druckerova tipa ekonomije: nacije, regiona,TNK, novca, kredita i investicija. Ona je institucionalizovana preko raznih međunarodnihekonomskih organizacija.Izbegavajući precizno određenje ekonomske globalizacije, navešćemo njene osnovnekarakteristike: ona je realan istorijski proces univerzalizacije, homogenizacije i unifikacije privreda po nekim značajnim principima, odrednicama i normama ponašanja, kao i afirmacijarastuće uzajamne povezanosti i uslovljenosti između pojedinih privreda i kupnih firmi. Navedeni proces se razvija uporedo s liberalizacijom i denacionalizacijom robnih ifinansijskih tokova, pojavom novih oblika spajanja raznih firmi i kupovine drugih firmi (koji predstavljaju načine opstanka i jačanja međunarodne konkurentske sposobnosti) i globalniminovacionim bumom informatičkog, komunikacionog i transportnog monitoringa.Pored toga, ekonomsku globalizaciju karakterišu:-razvoj po zakonima i logici krupnog kapitala,-brojnost oblika ispoljavanja: finansijska globalizacija, globalizacija tržišta, formiranje iuticaj globalnih firmi i banaka, denacionalizacija i regionalizacija ekonomije,intenzifikacija, liberalizacija i standardizacija proizvodnje, intitucionalizacija svetsketrgovine i međunarodnih ekonomskih odnosa, megatrendovi, globalni sistemikomunikacija i masovnih medija, itd.,

www.rifin.com

-cikličnost i postepenost razvojnog procesa, koji se odigrava u dugoj istorijskoj perspektivi,-dualnost, koja se ogleda u integraciji država i širenju TNK, koji vodi smanjivanjunacionalnog suvereniteta,-sveobuhvatnost,-heterogenost i diferenciranost (jačina i karakter delovanja su različiti prema raznimobjektima: granama, područjima delatnosti, zemljama i sl. - uticaj je posebno snažan prema kriznim područjima, koja su najosetljivija),-nesavršenost pomoćnih mehanizama (vojna i politička hegemonija, ucene, nasilje i prinuda su osnovne neekonomske poluge koje pomažu da se sprovedu ekonomski pritisci,nejednaka razmena, zavisnost i dominacija),-protivurečnost procesa,-diktiranost (nametnutost) procesa, i u tom smislu određeni stepen njegove predodređenosti,-institucionalizovanost procesa (koncentraciju proizvodnje i centralizaciju kapitalanameću moćne i institucionalizovane svetske monopolske strukture koje dominiraju ionemogućavaju slobodnu konkurenciju i liberalan pristup globalom tržištu,-dominacija tržišne, transnacionalne i nadnacionalne regulacije nad državnom,-promena subjekata koji učestvuju na globalnim tržištima, koji postaju sve krupniji imoćniji, menjaju, usavršavaju i prilagođavaju svoju organizacionu i upravljačku strukturu(tehnološku, transportnu, finansijsku, informacionu, telekomunikacionu i dr.) u ciljuširenja biznisa na teritorije mnogih zemalja,-pojava novih subjekta međunarodne ekonomske saradnje.Ekonomsku globalizaciju prate mnogi globalni ekonomski problemi, koji će pre ilikasnije zahtevati globalna rjšenja, zasnovana na kvalitetno novim nivoima i oblicima međusobnesaradnje država i regiona, uz stvaranje jedinstvenih političkih, ekonomskih, informacionih idrugih poligona zajedničkih usaglašenih dejstava.

2.SUŠTINA EKONOMSKE GLOBALIZACIJE

Veliki broj autora smatra da je globalizacija teorijski zasnovana na shvatanjimatransnacionalnih tržišnih neoliberala, globalista i geopolitičkih ekonomista, koji retorički nameću princip konkurencije kao dominantan i sveobuhvatan ključ globalizacije. Ali, praksa krajnjesurovo redukuje proklamovani princip, jer se po potrebi lavira između korišćenja neoliberalizmakao hegemonijalnog poretka prema bogatoj manjini i protekcionizma prema siromašnoj većini.Konkurencija se guši na svakom koraku sve jačim međunarodnim monopolima ikompetencijama, samo se menjaju i prividno humanizuju njihove manifestacije. Negira se tržištekao „jednakost mogućnosti“. Principi otvorene privrede se selektivno i po potrebi primenjuje.Konstatno se kontrolišu i eksploatišu privreda perifernih zemalja.

www.rifin.com