Dr Miša Đurković
MODERNI LIBERALIZAM I KAPITALIZAM
Apstrakt
: U ovom radu autor pokušava da afirmiše pojam kapitalizma kao fundamentalni pojam savremene ne samo ekonomske, već i društvene i političketeorije. Insistira se na tezi da je razumevanje liberalizma, kao i bilo koje druge savremene ideologije, nemoguće bez razumevanja kapitalizma kao fundamentalnog okvira koji predodređuje i uslovljava skoro sve fenomene modernog sveta. Autor stoga ulazi u jednu genealogiju sistema vrednosti koji karakteriše kapitalizam i pokazuje kako je došlo do njegovog etabliranja.
Ključne reči
: kapitalizam, liberalizam, dinamika, individualizam.
Petnaest godina nakon napuštanja jednopartijske komunističke diktature iformalnog uvođenja partijskog pluralizma, Srbija i dalje sporim i teškim koracima pokušava da se uputi negde gde je bolji život, Evropa, Evropska unija, evro-atlantskeintegracije, svet ili kako se sve ne naziva ta savremena vrsta utopije za njene građane.Sve to liči na jedno haotično pipanje u mraku, kretanje po lavirintu bez mape, na jedno čudno mešanje raznih ideja, principa, vrednosti koje zagovaraju razni delovidomaće elite dok se običan svet sve više udaljava od tih političkih floskula i okrećesve težoj svakodnevnoj borbi za preživljavanje. Ono što je tu posebno zanimljivo jestečinjenica da u svom tom moru ideja i suprotstavljenih političkih opcija nedostajesamo jedna – ona osnovna. Nedostaje naime da neko konačno izađe i kaže ljudima daono što mi treba ovde da napravimo jeste klasična kapitalistička liberalna demokratijazapadnog tipa, onakva kakvu već dve stotine i više godina stvaraju razvijene zapadnezemlje. Veliki deo naših praktičnih problema potiče, naime od činjenice da mi jošuvek ne razumemo kako te države stvarno funkcionišu, jer naši teoretičari, društveno- politički radnici i slični, umesto stvarnih deskrpcija tih složenih ekonomskih i političkih sistema nude kvazi-utopijske, simplifikovane predstave o globalnimzajednicama, univerzalnoj pravdi, univerzalnom građanstvu, kraju suvereniteta itd.Posebno fascinantan segment čitave te priče jeste činjenica da se u svim timdebatama niko ne usuđuje da preko usta prevali onu magičnu i najfundamentalniju reč – kapitalizam. Pojedini naši intelektualci se ubiše od priče o tržištu, tržišnoj privredi,liberalnoj ekonomiji, neoliberalizmu, ali nikako da upotrebe onu glavnu reč koja jedaleko šira i fundamentalnija od ovih ostalih pojmova.
A razumeti sam fenomenkapitalizma i čitav jedan kosmos koji on implicira, jeste najvažniji teorijski i praktičnizadatak socijalnih mislilaca u Srbiji danas. Mi moramo svi da shvatimo o kakavom sesistemu radi
, da ga detaljno zahvatimo, da istražimo njegovu genealogiju, razloge, pravila i da ih konačno objasnimo građanima ove države. Ljudima se pošteno morareći da se radi o jednom strašno zahtevnom, nemilosrdnom, često i brutalnom sistemukoji je pre svega zasnovan na principima rada i efikanosti, pa stoga traži puno prilagođavanje i pojedinaca i kolektiva određenom sistemu vrednosti,karakteristikama i potrebama koje taj sistem diktira.Zbog svega pomenutog, kad god se govori o principima političkog liberalizmakoji vladaju savremenim svetom i koji kod nas polako počinju da dominiraju u javnom diskursu, uvek se najpre mora napraviti analiza kapitalističkog sistema koji1
čini onaj dublji sediment ponašanja i delovanja savremenog čovečanstva. Uz sveograde od jednostranosti i vulgarnog determinizma, marksistička (ali ne samonjihova) ideja o kapitalizmu kao bazi i liberalizmu kao nadgradnji i dalje ima vrlokorisnu heurističku vrednost. Zato će i ovaj tekst pre svega biti posvećen analizi togkod nas zaboravljenog fundamenta, koji svojom današnjom evolucijom nastavlja datransformiše savremeni svet i savremeni liberalizam. 1. Etimologija pojmovaPriču o ova dva pojma treba započeti jednom njihovom kratkometimologijom. Iako se same reči
liberalizam
, odnosno kapitalizam javljaju relativnokasno, sami fenomeni postoje znatno duže. Pojam
liberalizam
kao odrednica zaspecifičnu ideologiju ili politički svetonazor postoji skoro dvesta godina, ali jenjegova predistorija znatno duža. Ovaj pojam potiče iz latinskog korena koji se usvim evropskim jezicima razgranao i razvio u mnoštvo različitih pravaca. Samo našrečnik poznaje tridesetak odrednica koje potiču iz ovog korena i kreću se od reči
liber
do reči
libertinski
, uključujući na primer i reč francuskog porekla
libertinaža
, kojaoznačava razuzdanost i raskalašnost.
Latinska reč iz koje potiču sve ove varijacije je
libertas
,
libertatem
, sloboda, stanje slobodnog čoveka. Ona se pojavljuje na primer u naslovu čuvene Povelje o slobodama koju su engleski baroni izvojevali od kraljaDžona bez zemlje,
Magna Carta Libertatum
, ili u pridevskom obliku
liber
,
liberalis
,slobodan. Negde oko 1375. pojavljuje se vernakularni oblik ovog prideva,
liberal
,najpre u francuskom jeziku u značenju «plemenitog, širokogrudog čoveka», kao ifrancuski supstantiv
liberte,
sloboda. Oko 1382. pojavljuje se oblik
libertine
, kaooznaka oslobođenog, emancipovanog roba, sa poreklom iz latinskog
libertinus
i
libertus
. Međutim, sve do početka devetnaestog veka dominira pridevska upotrebaliberalnog, kakva se u engleskom jeziku najpre javlja u vezi sa
liberal arts
, (latinski
artes liberales
) sedam slobodnih veština koje čovek uči zbog čisto intelektualnognapretka, a ne zbog praktičnih potreba i stoga se one smatraju vrednim jednogslobodnog čoveka. U ovoj upotrebi liberalno je suprotstavljeno servilnom ilimehaničkom. Od 1490, tokom 16. i 17. veka, posebno u Šekspirovo doba,
liberalan
jekorišćeno u negativnom značenju kao oznaka za čoveka «slobodnog od ograničenja ugovoru i delanju». Međutim Klaudija Fliman u knjizi
Sloboda i tiranija
pokazuje datokom prve i druge trećine 17. veka pojmovi sloboda i slobode (
liberty, liberties
) prerastaju u osnovne orijentacione i integrativne pojmove u Engleskoj. Koriste seopozitno pojmovima prerogativa, suverene vlasti, a kasnije i tiranije. Početkomgrađanskog rata parlamentarci traže da se stare štampane slobode (
printed liberties
) izPeticija i povelja pretvore u istinske i realne slobode (
liberties in truth, and realities
).
Pravi rivajvl ovaj sklop pojmova dobija sa prosvetiteljstvom 18. veka kadaliberalno postaje ono što je slobodno od predrasuda, tolerantno. Ovo značenje domira posebno u godinama između američke i francuske revolucije.Prava revolucija u značenju dešava se u godinama između 1800 i 1820. Tada postepeno ovaj pridev prelazi u supstantiv, počinje da se koristi kao imenica. Još oko1801. torijevci u Engleskoj koriste francuski oblik prideva da označe slobodoumnevigovce kako bi ih prikazali, kao razuzdane jakobince, strance, protivnike poretka.Ovu taktiku su primenili španski rojalisti kada su u Kortesu, svojoj nacionalnojskupštini 1812. upotrebili supstativ
les liberales
za protivnike kralja, čije su pogledesmatrali suštinski engleskim, lokovskim. Ovaj oblik je trebalo da defamira i štavišeismeje njihove protivnike Oni su pak sebe nazvali
les serviles
, poslušni, lojalni.2
Zanimljivo je da se upravo ova epizoda obično uzima kao prva pojava termina
liberal
i
liberalizam
u supstantivnom značenju.Ironija je, kako pokazuje Moris Kranston, da su ubrzo nakon toga Torijevci ponovo prihvatili stranu reč, upravo ovaj španski oblik
liberales
, da time ismeju svojedomaće protivnike. Još 1816. Robert Sauti koristi ovaj španski oblik
. MeđutimEnglezi koji su bili ismevani tom rečju, uskoro su prihvatili oblik
liberals
, i ono što jetrebalo da bude pežorativ uskoro je počelo da dobija status uvažavanja i poštovanja.Šekspirijansko značenje se povuklo pred modernim značenjem liberala kaoslobodnog, otvorenog, progresivnog, slobodoumnog, srdačnog itd, naspram starom,konzervativnom. Oblik
liberalism
se pojavljuje 1819. Već dvadesetih godina reči
liberali
,
liberalizam
, pa čak i
liberalna partija
(kao odrednica za Vigovce) postajusasvim rasprostranjene i legitimisane). Odatle kreće širenje ovih oblika u sve deloveEvrope i sveta, a liberalizam kao ideologija, i skup određenih načela i politika počinjeda se vezuje pre svega za Englesku. Kod nas se ovaj pojam prvi put pojavljuje već polovinom devetnaestog veka sa Jevremom Grujićem i Vladimirom Jovanovićem.Stvarno značenje pojma
liberalizam
možemo dobiti jedino ako napišemonjegovu široku, razuđenu i difrenciranu istoriju. I danas se kao i ranije vode velikisporovi o tome šta je «pravi liberalizam». Postoji mnoštvo podela i pokušaja da senađe kriterijum koji bi afirmisao određeni vid liberalizma a eliminisao ostale pretendente. Pomenimo samo neke od tih slučajeva: teza o kontinentalnom,racionalističkom i etatističkom napram engleskom, evolutivnom; zatim spor socijal-liberala i liberatarijanaca u Americi, pa sporovi kosmopolitskih liberala sa višeklasičnim liberalima koji insistiraju na suštinskom značaju države i(li) nacije zaindividualne slobode, pa sporovi između evropskog i američkog značenja liberala itd.
Kapitalizam
. Jedna od mnogih definicija kapitalizma koje se mogu naći poraznim rečnicima, enciklopedijama i internet pretraživačima kaže da je u pitanju«sistem zasnovan na jednoj ili više od sledećih ekonomskih praksi koje su postaleinstitucionalizovane u Evropi između 16. i 19.veka: pravo pojedinaca ili grupa kojedeluju kao veštačke pravne osobe (korporacije) da poseduju ili trguju privatnimvlasništvom, posebno kapitalnim dobrima kao što su zemlja ili rad, na relativnoslobodnom tržištu sa cenom koja se određuje na osnovu ponude i potražnje, sa profitom kao ciljem, uz oslanjanje na državu kao na instancu koja obezbeđujesigurnost i zaštitu imovine i posebno ugovora (naročito kupoprodajnih), jer se sviodnosi regulišu na bazi slobodnih ugovornih odnosa». Ključni aksiomi kapitalizma bili bi: privatna imovina, mobilnost, ekonomski rast, konkurencija, racionalnost.No da bi se došlo do ovako složene i razvijene definicije pojma bili su potrebni vekovi razvoja same reči
kapital
koja nesumnjivo stoji u korenu«kapitalizma». Etimologija reči kapital otkriva korene u trgovini i posedovanjuživotinja. Latinski koren reči kapital je
capitalis
, što potiče od proto-indo-evropskereči
kaput
, koja bukvalno znači glava. U pitanju je svakako glava stoke, budući da se prvobitno bogatstvo merilo brojem životinja, (odnosno glava) koje neko poseduje.Engleska reč
cattle
(stoka) potiče od istog izvora.
Oko 1526. pojavljuje se izraz
kapitalni zločin
, kao onaj koji ugrožava život, odnosno glavu, što naravno povlači«kapitalnu kaznu» (
capital punishment
), što je moderni i dalje važeći izraz za smrtnukaznu, kaznu koja ugrožava glavu, dakle sam život. Slična su i značenja u engleskom jeziku velikih, odnosno glavnih slova (
capital letters
) , što je izraz koji se pojavljujeoko 1391, kao i značenje glavnog grada (
capital
), koje se pojavljuje oko 1667.U finansijsko-ekonomskom smislu, kao prva upotreba reči kapitalizam navodise Takerijeva iz 1854, gde je pod kapitalizmom ovaj autor podrazumevao vlasništvokapitala. 1867. Prudon koristi reč
kapitalista
da označi posednika kapitala, a Marks i3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Miša Đurković - Moderni liberalizam i kapitalizam
Dr Miša Đurković
MODERNI LIBERALIZAM I KAPITALIZAM
Apstrakt: U ovom radu autor pokušava da afirmiše pojam kapitalizma kao fundamentalni pojam savremene ne samo ekonomske, već i društvene i političke teorije. Insistira se na tezi da je… (More)
MODERNI LIBERALIZAM I KAPITALIZAM
Apstrakt: U ovom radu autor pokušava da afirmiše pojam kapitalizma kao fundamentalni pojam savremene ne samo ekonomske, već i društvene i političke teorije. Insistira se na tezi da je… (More)
1.9K
Reads
17
Readcasts
5
Embed Views
Recommended
More From This User
Notes
Load more
