Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
11Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
TRGOVINSKO-PRAVO

TRGOVINSKO-PRAVO

Ratings: (0)|Views: 792 |Likes:
Published by pedjiko

More info:

Published by: pedjiko on Jun 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/22/2013

pdf

text

original

 
1. POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI
- Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladusa drustvenim uredjenjem datog drustva.- Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticenaorganizovanom sankcijom drustva.- Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednomclanu zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova.- Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija.Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po priridi sankcije kojom jezasticena.- Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave.Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos.- Pravna norma ima tri elementa.
Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene pravnog pravila.
Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta jedozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.
Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodjedo povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt.- U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama kojetek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale.
Vrste pravnih normi
:
a)
Materijalnopravne i procesnopravne – 
Materijalnopravne
su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne)odnose subjekata u pravu.
 Procesnopravne
regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava.Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti uzivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava.
 b)
Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na:
imperativne
koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti.Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihovase sadrzina ne moze menjati.
 Dispozitivne
norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati.
c)
Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na
Opste pravne norne
odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imajukarakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi).
 Posebne pravne norme
ticu se posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca).
 Pojedinacne pravne norme
nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretnolice).
d)
 Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije pravne norme sedele na:
naredjujuce
sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje.
 Zabranjujuce
 pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje.
Ovlascujuce
norme daju ovlascenjesubjektima prava na odredjeno ponasanje.
e)
Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne normese dele na
 potpune
(sadrze sve elemente) i
nepotpune
(one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samosankcija).f)Drzavne i nedrzavne pravne norme – prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu na drzavne(pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one koje stvaraju autonomnisubjekti npr. sindikati).
 
1
 
g)Pravne norme odredjenih pravnih grana – u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odredjena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane: krivicno, gradjansko, porodicno,nasledno… a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno procesno, gradjansko procesno i upravno procesno.
2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVAPojam tumacenja
  – Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod odgovarajucu opstu pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme.- Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju norme, kaomaterijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila.- Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se pristupa prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne odluke.- Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati sa normamasa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno tumacenej moze dati jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje.
Vrste tumacenja-
Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni postupak tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme.
a)
Jezicko tumacenje – podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrdjivanja jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno pa se koriste i druga tumacenja
 b)
Logicko tumacenje – Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc logike. Njimese proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem.
c)
Sistemsko tumacenje – Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama.
d)
Istorijsko tumacenje – ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja u trenutkudonosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta.
e)
Ciljno (teleolosko) tumacenje – predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme, posledice kojeizaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu.Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi)- Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze normamada urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan normom a dodje do spora sudse ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, once traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje, pozvace se na opsta nacela…Sud nije ovlascen da popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano).- Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti.
 Analogija
 
 je nacin tumacenja kojim se pravna praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan. Analogijamoze biti zakonska i pravna.
 Razlog suprotnosti
(argumentum a contrario) – sustina je da za sve slucajeve kojeodrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana parkiranja).SISTEM PRAVA- Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu cine opste pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava.- Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti (pravne ustanove)i grane prava.- Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni odnos.- Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj drzavi cinesistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno, ekolosko…- U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnihnormi koje sadrze:
 
2
 
Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti
 javno i privatno
pravo. Ova podela se vrsi na osnovutoga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa, odnosno da li uredjujuodnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).
Pravo se tradicionalno deli na
materijalno i procesno pravo
. Matrijalno sadrzi pravne norme kojima seutvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo sadrzi pravne norme kojima se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno pravnih normi.
Pravo se moze podeliti i na
unutrasnje pravo i medjunarodno pravo
u zavisnosti od toga da li se uredjujuodnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija.
3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste)
- Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima.Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo
drustevnimodnosima.-
Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr.simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji…)
-
Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i pravniodnosi.-
 Pravni odnosi
su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski organi i pred njimasubjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava.- Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze. Pravna odnosisu utuzivi.- Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi pravnog odnosa:
Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili pravnim licima.
Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan.
Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom onnema prirodu pravnog odnosa.
Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu.Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu.PRAVNE CINJENICE- Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje, starenje, pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu nanastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice.- Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezujenastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.- Postoje razlicite podele pravnih cinjenica:
Oborive
pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i
 Neoborive
– one za koje se ne moze suprotnodokazati.U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne, sve pravne cinjenice delimo na
dogadjaje
(drustveno oboljenje, smrt, zemljotres…) i
ljudske radnje
(pricinjena steta, kleveta...).Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene.
 Dozvoljene
se dele na radnje koje su saglasne pravu(npr.samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje, promeni ili prekine pravni odnos(npr. oprost duga, ponuda, ugovori…).
 Nedozvoljene
radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni propisi. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela, imovinski delikti, prestupi, prekrsaji).- Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnogodnosa veziva za protek vremena (npr. punoletstvo). Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to senaziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj.
4. PRAVNI AKT – pojam i vrste
 
3

Activity (11)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
pfc141 liked this
Timea Senci Sabo liked this
sasa-stojsin-909 liked this
Dragan liked this
Dragan liked this
rsnezana liked this
sandrikita liked this
virag44 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->