VIŠA ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA

Vojvode Stepe 283

Beograd

SEMINARSKI RAD

IZ MATEMATIKE II

Tema: Stepeni redovi

Velović Veliša

U Beogradu, juna 2007. godine

 FUNKCIONALNI REDOVI

STEPENI REDOVI

Funkcionalni red oblika

a x ,
k 1
k
k

gde je ak   za svako k   , zove se stepeni ili potencijalni red.

Vidimo da su članovi potencijalnog reda funkcije f k ( x)  ak x (k  ) . Realni brojevi
k
ak (k  ) su
koeficijenti potencijalnog reda.
Red


a
k 0
k ( x  x0 ) k
,

gde je x0   fiksiran broj, je takođe stepeni red. Ovaj red se smenom t  x  x0 svodi na oblik


a x ,
k 1
k
k

pa je dovoljno posmatrati samo ove redove.


Stepeni red je i svaki drugi red a x
k m
k
k
(m  N 0 ) , koji se od prvobitnog reda razlikuje za konačno

mnogo početnih članova. Nadalje posmatramo redove sa m  0 , tj.



a x
k 0
k
k

Očigledno svaki stepeni red konvergira tački x  0 jer se svodi na koeficijent a0 . Međutim, postoje
stepeni redovi koji nisu konvergentni ni za jedno x  0 .
Najpoznatiji kriterijum za utvrđivanje kovergencije potencijalnih redova je Abelov.

Teorema 1 (Abelov stav) : Važe sledeća tvrđenja.



1. Ako je stepeni red a x

k 0
k
k
,
konvergentan za neko x  P  0 , on je apsolutno konvergentan za

svako x za koje je x  P .


2. Ako je stepeni red a x

k 0
k
k
,
divergentan za neko x  Q  0 , on je divergentan za svako x za

koje je x  Q .
Dokaz:
 

1. Prema pretpostavci, brojni red  ak P

k 0
k
je konvergentan i, prema teoremi da je red a
k 1
k

konvergentan i tada je lim an  0 , za njegov opšti član važi lim an P n  0 . Zato postoji konstanta
n  n 

M (0  M  ) takva da je an P n  M za svako n  N 0 . Kako je P  0 , dalje je

n n
xn x x
an x  an P n  an P n
n
M n
.
P P P
k
x 
x x
Za svako fiksirano x i q 
P
, red 
k 0 P
je geometrijski red koji konvergira za q 
P
1 ,

 k 
x
tj. x  P . Tada za x  P konvergira red  M
P
i red a x .
k 0
k
k

k 0

Dakle, prema definiciji o apsolutnoj konvergenciji, posmatrani stepeni red a x
k 0
k
k
apsolutno
konvergira.

2. Pretpostavimo suprotno, da je red a x
k 0
k
k
konvergentan za neko x  x0 za koje je x0  Q , tj.

 x0  Q  x0 . Te prema prethodnom tvrđenju, red a x
k 0
k
k
je tada konvergentan za svako x

za koje je x  x0 , tj.  x0  x  x0 , što je suprotno pretpostavci teoreme.

Umesto Abelovog stava, u praksi se mnogo češće koristi njegova posledica.


Teorema 2: Za svaki red a x
k 0
k
k
postoji broj R (0  R  ) , takav da važi:

1. red a x
k 0
k
k
apsolutno konvergira za x  R ;

2. red a x
k 0
k
k
divergira za x  R .

Broj R, čiju egzistenciju obezbeđuje prethodna teorema, zove se poluprečnik ili radijus
konvergencije. Ako je R>0, interval (-R, R) je interval konvergencije, tj. oblast konvergencije reda.
Odmah primećujemo da prethodne dve teoreme ne kazuju ništa o konvergenciji rada za x  R ,

tj. x   R . Međutim, tada se red a x
k 0
k
k
svodi na brojne redove
 

 ak R k i
k 0
 (1)
k 0
k
ak R k ,

pa treba ispitati njihovu konvergenciju prema nekom drugom kriterijumu o konvergenciji redova.
Poluprečnik konvergencije se najčešće određuje primenom Košijevog (Cauchy) ili
Dalamberovog (D’Alambert) kriterijuma na sledeći način.
 
Za red a x
k 0
k
k
formiramo količnik

f n 1 ( x ) an 1 x n 1 a
 n
 n 1 x .
f n ( x) an x an


Prema Dalamberovom kriterijumu, za svako konkretno x  0 , brojni red koji se dobija iz a x
k 0
k
k

konvergira ako je
an 1 a
lim x  x lim n 1  1,
n  an n  a
n

tj.
1
x .
an 1
lim
n  a
n

Prema teoremi 2, za radijus konvergencije uzimamo

1 a
R  lim n
a n  an 1 .
lim n 1
n  a
n

Analogno, primenjujući Košijev kriterijum, dobijamo

1 1
R  lim
lim n an n  n an
n 
Primer 1: Ispitati konvergenciju redova:

 
xk
 k ! xk , 
k 0 k 0 k!
.

Dati redovi su stepeni, pa određujemo njihov radijus konvergencije. Primenjujemo formulu

1 a
R  lim n
n  a
a n 1 .
lim n 1
n  a
n

U slučaju prvog reda je an  n ! , pa je:

an n! 1
 
an 1 (n  1)! n  1

an 1
R  lim  lim 0
n  an 1 n  n 1

Prema teoremi 2, red je divergentan za svako x  0 .

1
U slučaju drugog reda je an  , pa je:
n!
an (n  1)!
  n  1,
an 1 n!

an
R  lim  lim(n  1)  
n  an 1 n
I red konvergira za svako x  R .

Primer 2: Ispitati konvergenciju reda:


xk

k 1 k
.

1
Kako je an  , prema teoremi 2 je
n
an n 1
R  lim  lim  1 , pa je interval konvergencije x  (1,1) .
n  an 1 n  n

Za x = 1 dati red postaje harmonijski red. Za x = -1 dati red je konvergentan alternativni red, te
zaključujemo da posmatrani red konvergira za svako x  [1,1) .
Primer 3: Ispitati konvergenciju reda

xk

k 1 k
2 .

1
Kako je an  , iz teoreme 2 sledi:
n2
an (n  1) 2
R  lim  lim  1,
n  an 1 n n 2
Pa je interval konvergencije x  (1,1) .
Za x = 1 dobija se konvergentan hiperharmonijski red sa p = 2. Za x = -1 dobija se alternativni red

1

k 1
(1) k 2 . Ovaj red konvergira jer apsolutno konvergira kao hiperharmonijski red.
k
Dakle, posmatrani red konvergira za svako x  [1,1] .

Primer 4: Ispitati konvergenciju reda


(1) k k

k 1 k 2
k
x .

(1) n
Kako je an  , primenom Košijevog kriterijuma dobijamo:
n2n
1 1
R  lim  lim  lim n n2 n  2 lim n n  2
n  n
an n (1) n n  n 
,
n
n
n2
Pa je interval konvergencije x  (2, 2) .
Za x = 2 dobija se konvergentan alternativni red, a za x = -2 divergentan harmonijski red, tako da
posmatrani red konvergira za svako x  ( 2, 2].
 Uniformna konvergencija stepenih redova

Teorema 3 :

Stepeni red a x
k 0
k
k
je uniformno konvergentan na segmentu [-r, r] , gde je 0 < r < R proizvoljan broj i
R radijus konvergencije.

Dokaz: Za x  [r , r ] je x  r i
k
ak x k  ak x  ak r k


Za svako k  0 . S druge strane, za x = r < R posmatrani red a x
k 0
k
k
apsolutno konvergira prema
 
teoremi 2, tj. konvergira brojni red a x
k 0
k
k
  ak r k . Pa prema teoremi o uniformnoj konvergenciji
k 0

(Weierstrassov kriterijum) sa M k  ak r , red
k
a x
k 0
k
k
uniformno konvergira.

Teorema 4:
Ako je R poluprečnik konvergencije i  R      R , zbir stepenog reda

S ( x)   ak x k
k 0

je neprekidna funkcija na segmentu [ ,  ] .


Dokaz: neka je r  max{  ,  } . Tada je [ ,  ]  [ r , r ] . Prema teoremi 3, red a x
k 0
k
k
uniformno

konvergira na [-r, r], pa i na [ ,  ] . Kako su f k ( x)  ak x neprekidne funkcije za svako k  0 , prema

k


teoremi uniformne konvergencije ( S ( x)   f k ( x) za neprekidnu funkciju f k i konvergentan red
k 1


f
k 1
k ( x) ) sledi da je ovo tvrđenje tačno.

Teorema 5:

Ako je R poluprečnik konvergencije i  R      R , stepeni red a x
k 0
k
k
na segmentu [ ,  ] može
da se integrali i diferencira proizvoljan broj puta. Pri tome, svi dobijeni redovi imaju isti poluprečnik
konvergencije R. Dokaz ove teoreme se izvodi uz pomoć teorema uniformne konvergencije.

Konvergencija stepenog reda a x
k 0
k
k
i redova koji iz njega nastaju integracijom i diferenciranjem

može da se razlikuje u tačkama x   R . Na primer red a x
k 0
k
k
može da bude divergentan u x  R , a
red koji se dobija integracijom konvergentan i obrnuto.
Primer 4: Ispitati konvergenciju i naći zbir reda

 (1)
k 0
k
xk .

Za t = -x, red postaje t
k 0
k
.

1
Dobijeni red konvergira za t  (1,1) sa zbirom s1 (t )  .
1 t
Zato red konvergira za x  (1,1) i ima zbir S ( x)  S1 ( x) , tj.

1
S ( x)    (1) k x k , x  (1,1).
1  x k 0

Primer 5: Ispitati konvergenciju i naći zbir reda


(1) k 1 k

k 1 k
x .

1 k
Smenom t = -x, dati red postaje  t , što je red (prema teoremi 5.) koji konvergira za t  [1,1) .
k 1 k

Zato ovaj red konvergira za x  (1,1] . Prema teoremi 5, ovaj red može da se diferencira ’’član po
član’’. Dobija se
' '
  (1) k 1 k  
 ( 1) k 1 k  
(1) k 1 k 1  

 x    x   kx   (1) k 1 x k 1   (1) k x k ,
 k 1 k  k 1  k  k 1 k k 1 k 0

 
1
Što je red  (1) x sa zbirom S ( x)    (1) k x k , x  (1,1). dakle, za x  (1,1) imamo
k k

k 0 1  x k 0
'
  (1) k 1 k  1
 x   .
 k 1 k  1 x

Integracijom poslednje jednakosti na intervalu [0, x] za x < 1 sledi

(1) k 1 k
 x
dt

k 1 k
x 
1 t
 ln(1  t ) |0x  ln(1  x) ,
0


( 1)k 1 k
Pa je zbirna funkcija S ( x)  ln(1  x)   x , x  (1,1].
k 1 k
 
Primećujemo da za x = R = 1 dati red konvergira, a red  (1)
k 0
k
x k , koji se dobija iz datog reda

diferenciranjem, divergira. Zbog konvergencije datog reda, jednakost

k 1

(1)
S ( x)  ln(1  x)   x k , x  ( 1,1] važi i za x = 1. Tada je
k 1 k

1
ln 2   (1) k 1
k 1 k
 Predstavljanje funkcija pomoću stepenih redova

Neka je (-R, R) sa R  0 interval konvergencije potencijalnog reda a x
k 0
k
k
, tj.

Tada na (-R, R) postoji zbir reda a x
k 0
k
k
koji glasi:

S ( x)   ak x k , x  ( R, R ) .
k 0


A prema teoremi 5., red a x
k 0
k
k
može proizvoljan broj puta da se diferencira i integrali, pri čemu
dobijeni redovi konvergiraju na istom intervfalu (-R, R). Dakle, za svako n  N postoje izvodi:

  
S ( n ) ( x )  ( ak x k )( n )   (ak x k )( n )   bkn x k n , x  (  R, R) .
k 0 k 0 k n

Sukcesivnim nalaženjem izvoda S’(x), S’’(x), itd., lako se uočava da je

k!
bkn  ak
(k  n)!
za svako n  N i svako k  n . Kako svaki stepeni red konvergira u x = 0, to postoji S (0)  a0 i
S ( n ) (0)  bnn , tj. za svako k  N 0 postoji
S ( k ) (0)  K !ak .
Sada se postavlja obrnuto pitanje. Ako je f(x) funkcija koja ima f ( k ) (0) za svako k  N 0 , da li postoji

red oblika a x
k 0
k
k
, koji na nekom intervalu (-R, R) ( R  0) konvergira baš ka funkciji f(x), tj.

f(x) = a x
k 0
k
k
, x  (  R, R ) .

Dokaz ove teoreme neće biti izvođen, ali je ona potrebna da bi se razumela teorema koja sledi:

Teorema 6:
 
Ako postoji red  ak x tako da važi f(x) = a x
k k
k , tada je taj red jedinstven i glasi
k 0 k 0


f ( k ) (0) k
k 0 k!
x
Dokaz:

 

a x , x  (  R, R ) . Kako su jednakosti S ( x)   ak x , x  ( R, R ) i
k k
Pretpostavimo da važi f(x) = k
k 0 k 0

f(x) = a x
k 0
k
k
, x  (  R, R ) iste, iz S (0)  K !ak sledi S (0)  f (0)  k !ak za svako k  N 0 , tj.
(k ) (k ) (k )

f ( k ) (0)
ak  .
k!


f ( k ) (0) f ( k ) (0) k
Koeficijenti ak  su jednoznačno određeni funkcijom f(x), pa je red  x jedinstven.
k! k 0 k!
Prema prethodnoj teoremi, ako funkcija f(x) može da se predstavi potencijalnim redom, tada je taj red
jedinstven i važi

f ( k ) (0) k
f ( x)   x , x  (  R, R ) .
k 0 k!


f ( k ) (0) k
Jednakost f ( x)   x , x  ( R, R) je beskonačni razvoj ili samo razvoj funkcije f(x) u okolini
k 0 k!

f ( k ) (0) k
tačke x = 0. Često se i za sam red 
k 0 k!
x kaže da je to razvoj funkcije f(x).

f ( k ) (0) k
Teorema 6 očigledno polazi od pretpostavke da postoji R  0 tako da red  x može da bude
k 0 k!
divergentan za svako x  0 , tako da pretpostavka R  0 nije ispunjena. Takođe, ako i postoji R  0

f ( k ) (0) k
tako da red  x konvergira na (-R, R), njegov zbir ne mora da bude funkcija f(x), nego neka
k 0 k!
druga funkcija S ( x)  f ( x) .

f ( k ) (0) k
Zato sledeća teorema utvrđuje uslove pod kojima postoji razvoj f ( x )  
k 0 k!
x , x  (  R, R ) .

Teorema 7:

Ako postoje brojevi M (0  M  ) i r (0  r  ) tako da za svako k  N 0 važi

f ( k ) ( x)  M , x  (r , r ),

f ( k ) (0) k
tada funkcija f(x) može da se predstavi sa f ( x )   x na segmentu [-r, r].
k 0 k!
Dokaz ove teoreme je zasnovan na Tejlorovoj (Taylor) formuli za funkcije jedne nezavisno
promenljive.
Analognim razmatranjem i pod odgovarajućim uslovima, dolazi se do razvoja funkcije f(x) u okolini
tačke x  x0  0 ,

f ( k ) ( x0 )
f ( x)   ( x  x0 ) k , x  ( x0  r , x0  r ).
k 0 k!
 LITERATURA

1. D. S. Mitrović, J. D. Kečkić – Matematika II, ’’Iro’’ Građevinska knjiga, Beograd 1989.

2. Dr L. Stefanović, mr B. Ranđelović, mr M. Matejić – Teorija redova, Niš 2006.