Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
MN 007 Vatthupama sutta - Poređenje sa tkaninom

MN 007 Vatthupama sutta - Poređenje sa tkaninom

Ratings: (0)|Views: 432|Likes:
Uz pomoć jednostavnog poređenja Buda ilustruje razliku između uprljanog uma i čistog uma.
Uz pomoć jednostavnog poređenja Buda ilustruje razliku između uprljanog uma i čistog uma.

More info:

Published by: Branislav Kovačević on Jun 07, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/13/2011

pdf

text

original

 
Home
---\\ 
Tipitaka
---\\ 
Sutta pitaka---\\ Ma
đđ
hima nik
ā
ya---\\ Kontekst ove sutte
 
Ma
đđ
hima nik
ā
ya 7
Prevod Branislav Kova
č
evi
ć
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam
č
uo. [
1
] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj S
ā
vatthija, u
Đ
etinom gaju, umanastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". -- "Da.gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako re
č
e:2. "Monasi, zamislite par
č
e tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu bojuza bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubi
č
astu. Ona
ć
e potom izgledati loše obojena i flekava.A zašto? Zbog ne
č
isto
ć
a na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, može se o
č
ekivati dastigne na nesre
ć
no odredište. [
2
] Monasi, zamislite par
č
e tkanine,
č
iste i svetle, a onda je bojilacpotopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubi
č
astu. Ona
ć
e potomizgledati dobro obojena i ujedna
č
ene boje. A zašto? Zbog
č
isto
ć
e tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, može se o
č
ekivati da stigne na sre
ć
no odredište.3. Koje su to, monasi, ne
č
isto
ć
e koje prljaju um? Tvrdi
č
luk i pohlepa su ne
č
isto
ć
a koja prlja um. [
3
]Mržnja... bes... ogor
č
enost... nezahvalnost... oholost... zavist... tvrdi
č
luk... obmana... prevara...tvrdoglavost... rivalitet... uobraženost... arogancija... taština... nepažljivost je ne
č
isto
ć
a koja prljaum.4. Pošto zna da su tvrdi
č
luk i pohlepa ne
č
isto
ć
a koja prlja um, monah ih napušta. [
4
] Pošto zna da je mržnja... nepažljivost ne
č
isto
ć
a koja prlja um, monah je napušta.5. Kada monah zna da su tvrdi
č
luk i pohlepa ne
č
isto
ć
a koja prlja um i kada ih je napustio; kadamonah zna da je bes... nepažljivost ne
č
isto
ć
a koja prlja um i kad ju je napustio, on sti
č
e ovakvosavršeno poverenje u Budu: [
5
] 'Doista, Blaženi je usavršen, potpuno probu
đ
en; postigao jeispravno znanje i vladanje; dobro je upu
ć
en znalac svijeta, nenadmašni vodi
č
onima kojima jepotreban putokaz; u
č
itelj božanskim i ljudskim bi
ć
ima, prosvetljen i blažen.'6. On sti
č
e ovakvo savršeno poverenje u Dhammu: 'Ovu Dhammu je Blaženi dobro izložio, vidljiva je ovde i sada, ve
č
na, ohrabruje istraživanje, vodi ka samoistraživanju, kako bi je mudri doživelisvaki za sebe.'7. On sti
č
e ovakvo savršeno poverenje u Sanghu: 'To su u
č
enici Blaženog koji vežbaju ispravno,koji vežbaju na samima sebi, koji vežbaju pronicljivo, oni koji vežbaju neporo
č
no, to su
č
etiri paraljudi, osam vrsti plemenitih bi
ć
a. To su u
č
enici Blaženoga, dostojni darova, gostoprimstva, pohvalai poštovanja, oni su prilika za nenadmašnu dobrotu da nastane u ovom svetu.'
 
8. Kada je jednim delom odustao od, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od ne
č
isto
ć
auma] [
6
], on ovako razmišlja: 'Posedujem savršeno poverenje u Budu' i biva nadahnut zna
č
enjem,biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan, ushi
ć
enje se ra
đ
a unjemu; u onome ko je ushi
ć
en, telo postaje opušteno; onaj
č
ije je telo opušteno ose
ć
a prijatnost; uonome ko ose
ć
a prijatnost, um postaje skoncentrisan. [
7
]9. On ovako razmišlja: 'Posedujem savršeno poverenje u Dhammu' i biva nadahnut zna
č
enjem,biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan... njegov um postajeskoncentrisan."10. On ovako razmišlja: 'Posedujem savršeno poverenje u Sanghu' i biva nadahnut zna
č
enjem,biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan... njegov um postajeskoncentrisan.11. On ovako razmišlja: '[Od ne
č
isto
ć
a uma] sam jednim delom odustao, odagnao ih, oslobodio ihse, napustio ih i okrenuo se od njih', te tako biva nadahnut zna
č
enjem, nadahnut Dhammom,obuzima ga radost povezana sa Dhammom. Kad je obradovan, ushi
ć
enje se ra
đ
a u njemu; uonome ko je ushi
ć
en, telo postaje opušteno; onaj
č
ije je telo opušteno ose
ć
a prijatnost; u onomeko ose
ć
a prijatnost, um postaje skoncentrisan.12. Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentracije] i takve mudrosti [
8
] jedeisprošenu hranu, koja se sastoji od odabranog pirin
č
a, zajedno sa razli
č
itim prelivima i karijem,
č
akni to nije prepreka za njega. [
9
] Baš kao što i tkanina koja je prljava i masna postaje
č
ista i svetlauz pomo
ć
 
č
iste vode ili kao što zlato postaje
č
isto i sjajno uz pomo
ć
topljenja, isto tako, ako monahtakvih vrlina... jede isprošenu hranu...,
č
ak ni to nije prepreka za njega.13. On boravi, obuhvataju
ć
i jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju [
10
], istotako drugu, tre
ć
u i
č
etvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, ljubavlju premasvima, kao i prema sebi; on boravi obuhvataju
ć
i
č
itav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju,obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje.14-16. On boravi, obuhvataju
ć
i jednu stranu sveta umom prožetim saose
ć
anjem... umom prožetimsa-radoš
ć
u... umom prožetim spokojstvom, isto tako drugu, tre
ć
u i
č
etvrtu stranu; isto takonagore, nadole, unaokolo i posvuda, spokojstvom prema svima, kao i prema sebi; on boraviobuhvataju
ć
i
č
itav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bezikakvog neprijateljstva i bez zlovolje.17. Onda razume ovako: 'Postoji ovo, postoji niže, postoji više i izvan toga je izlaz iz
č
itavog ovogpolja opažaja'. [
11
]18. Kada on zna i vidi tako, njegov um se osloba
đ
a mrlje
č
ulne želje, mrlje bivanja i mrljeneznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: "Slobodan sam". On razume: 'Nema višeprepora
đ
anja, proživljen je sveta
č
ki život, u
č
injeno ono što je trebalo u
č
initi, nema ni
č
eg više da seuradi na ovome svetu'. Monasi, takav monah se naziva okupanim iznutra."19. A tom je prilikom braman Sundarika Bharadva
đ
a sedeo nedaleko od Bude. I onda on re
č
eBlaženome: "Ali da li u
č
itelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa?""Zašto bih, bramanu, ja išao baš do Bahuka reke da se okupam? Šta je to u stanju da u
č
ini Bahukareka?""U
č
itelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi oslobo
đ
enje, mnogi smatraju da donosi
 
dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bahuka reci."20. Onda se Blaženi obrati bramanu Sundarika Bharadva
đ
i ovim stihovima:"Bahuka i Adhikakka,Gaya i Sundarika tako
đ
e,Payaga i Sarassati,a i potok Bahumati – [
12
]u njima se neznalica može kupati dovekai opet ne
ć
e svoja nedelja oprati.Šta to Sundarika može odneti?Šta Payaga? Šta Bahuka?One zlotvora pro
č
istiti ne mogu,
č
oveka što okrutna i gnusna po
č
ini dela.Onome ko je
č
ist u srcu uvek jedan prole
ć
a, sveti dan. [
13
]Onaj ko je
č
asnih dela,
č
istog srcasvoju vrlinu do savršenstva dovodi.To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupaš,da sebe u
č
iniš uto
č
ištem svih bi
ć
a.I ako ne govoriš laži,ne povre
đ
uješ druga živa bi
ć
a,ne uzimaš što ti ponu
đ
eno nije,s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,zašto bi uopšte išao u Gayu?Svaki izvor bi za tebe bio Gaya."21. Kad ovo bi re
č
eno, braman Sundarika Bharadva
đ
a re
č
e: "Odli
č
no, u
č
itelju Gotamo! Odli
č
no!Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno,pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju o
č
i mogu da vide,na isti na
č
in je u
č
itelj Gotama -- na više razli
č
itih na
č
ina -- razjasnio Dhammu. Uzimam u
č
iteljaGotamu kao uto
č
ište, njegovo u
č
enje i zajednicu monaha kao uto
č
ište. Neka me u
č
itelj Gotamaprihvati kao zare
đ
enog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, prona
đ
e svoje uto
č
ište!" [
14
]I braman Sundarika Bharadva
đ
a postade iskušenik pod Blaženim, a kasnije i monah. I ne zadugoposle punog zare
đ
enja, borave
ć
i sam, u osami, marljiv, predan i odlu
č
an, poštovani Bharadva
đ
astekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i zadrža se na krajnjem cilju sveta
č
kog života,zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u besku
ć
nike. On je neposredno znao:"Nema više prepora
đ
anja, proživljen je sveta
č
ki..." I poštovani Bharadva
đ
a postade jedan odarahanta.
Beleške
(Bhikkhu Bodhi)[
1
] Potpunije razmatranje ove i naredne sutte, uz koristan uvod i obimne fusnote, videti u
Nyanaponika Thera, The Simile of the Cloth and The Discourse on Effacement
[
Natrag
][
2
] Nesre
ć
no odredište (duggati) jeste prepora
đ
anje u tri stanja uskra
ć
enosti – pakao, životinjsko

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->