Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
147Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Petar Skok Etimologijski Rjecnik Hrvatskoga Ili Srpskoga Jezika

Petar Skok Etimologijski Rjecnik Hrvatskoga Ili Srpskoga Jezika

Ratings:

4.67

(3)
|Views: 14,742 |Likes:
Odlično pdf izdanje Etimologijskog rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika (1971-1974)
Odlično pdf izdanje Etimologijskog rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika (1971-1974)

More info:

Published by: Bojan Savić Ostojić on Jun 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/09/2014

pdf

text

original

 
PETAR SKOK 
DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE
DE LA LANGUE CROATE OU SERBE
RédacteursMIRKO DEANOVIĆ et LJUDEVIT JONKECollaborateur dans les travaux préparatoireset l'établissement du texte VALENTIN PUTANEC
TOME PREM I ER 
 A-J
 ACADÉMIE YOUGOSLAVE DES SCIENCES ET DES BEAUX-ARTSZAGREB 1971
PETAR SKOK 
ETIMOLOGIJSKI RJEČNIK 
HRVATSKOGA ILI SRPSKOGA JEZIKA 
Uredili akademiciMIRKO DEANOVIĆ i LJUDEVIT JÓNKÉSurađivao u predradnjamai priredio za tisak  VALENTIN PUTANEC
KN J I GA PRV
 A-J
JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTIZAGREB 1971
 
Djelo se objavljuje uz financijsku pomoć Republičkog fonda, za naučni rad Socijalističke republikeHrvatskeĽ ouvrage est publié avec le concours financier du Fonds national pour la recherche scientifique dela République socialiste de CroatieDio predradnja i priređivanje djela za tisak izvršeni su u Institutu za jezik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu
Une
partie
des
travaux préparatoires
et la
rédaction
pour 
la
publication
ont été 
effectues
à
l'Institut 
 philologique de l'Académie yougoslave des sciences et des beaux-arts de Zagreb
PREDGOVOR
Petar SKOK, autor ovog etimološkog
rječnika, rođen je 1881. u Jurkovu Seluu Žumberku (Hrvatska). Srednju je školu svršio u Karlovcu (1892—1899), Filo- zof ski fakultet (slušao je romanistiku, germanistiku i indoevropski) u Beču 1900—1904.Od 1904. do 1907. bio je srednjoškolski profesor u Banjoj Luci. Godine 1905. dok-torirao je u Beču, a 1912. habilitirao na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Godine1917. počinje predavati na Filozofskom fakultetu u Zagrebu kao docent, a od 1919. godine kao redoviti profesor romanistike, osnovavši na tom fakultetu prvu katedru za romanistiku. Kao profesor djeluje 35 godina, sve do penzioniranju. Umro je 1956.u Zagrebu.Veoma je široko polje njegova znanstvenog istraživanja : osim na području romani- stike u najširem smislu, on proučava jezične pojave, prošle i suvremene, na našemteritoriju i na cijelom Balkanu. Tako je postao jedan od najznačajnijih balkanologa svoga vremena. Osobito su originalni njegovi onomastički radovi (toponimija, antro- ponimija). Od početka svoje lingvističke djelatnosti bavi se i problemima hrvatskog ili srpskog jezika i njegovih dijalekata. Premda slijedi pravac neogramatičara, nijeuskogrudan pristalica te metode i ne zazire od ponekih novina 20. stoljeća. Koliko jebila plodna njegova znanstvena djelatnost, vidi se i po velikom broju objavljenih radova:u 70 godina, od 1889. do I960, izašlo je njegovih 511 što knjiga, što članaka (v. bi-bliografiju njegovih radova u
Ljetopisu JAZU
54, 1949, str. 194—213, i dopunu toj bibliografiji što ju je objavio Ž. Muljačić u
Zborniku za filologiju i lingvistiku
12,
Novi Sad 1969, str. 262-266).
Na svom etimološkom rječniku autor je počeo raditi za vrijeme drugog svjetskog rata. Godine 1948. Jugoslavenska akademija znanosti 
ì umjetnosti unosi to djelo u plan svojih izdanja i 1949. dodjeljuje autoru kao
pomoćnika u radu dra ValentinaPutanca iz Instituta za jezik JAZU. Tako je pomalo sabrana golema grada, dijale-
katska i etimologijska, iz objavljenih djela i časopisa i iz još neizdanog dijela
Rječnika
hrvatskoga ili srpskoga jezika
JAZU (autor se služio rukopisom toga rječnika dokraja slova
S;
za obradbu riječi koje počinju slovima
Š—Ž
poslužio mu je Broz-Ive-kovićev
Rječnik hrvatskoga jezika,).
Naknadno je autor unio u rukopis i građu iz  svoje zbirke romanizama tako da je došlo do nekih dvostručenja obradbe u rukopisu.Smrt je prekinula ovaj Skokov višegodišnji rad (1952—1955) koji u rukopisuobuhvaća preko 10.000 rukom pisanih strana. Godine 1958. Jugoslavenska je akademija
 
 preuzela rukopis i od 1961. do 1968. priređivao je V. Putanec djelo za tisak. U toku godina više se puta mijenjao sastav uredništva koje je davalo upute za rad, dok Odjel  za filologiju JAZU nije izabrao sadašnju dvojicu urednika.Iz pijeteta prema preminulom autoru, a na osnovi odluke Odjela za filologijuJAZU, nismo mijenjali izvorni tekst rukopisa. Ispravljene su samo najočitije omaške.Sitnije promjene teksta, kao i dodaci, izvršeni su tako da su navijeni u uglate za- grade. Dakako, i literatura je tu i tamo dopunjena, ali to u tekstu nije posebno isticano.Kako je rukopis prva redakcija teksta koju bi autor, da je imao prilike, dotjerao,ostalo je u rukopisu dosta riječi kojima autor nije dao etimologije. Neke od takvihriječi uredništvo je uklonilo, a neke je ostavilo radi mogućnosti drugih kombinacija.Izuzetno je redakcija za takve riječi dala etimologiju u zagradi.Od posebnih problema u priređivanju djela treba spomenuti: a) da je neka mjestau rukopisu koja su bila pisana stenografijom razriješio dr Blaž Jurišić, pa mu ovdje zahvaljujemo; b) da sii etimologije koje su u rukopisu dane u obliku dvaju članaka spajane na način kako smo smatrali daje najpovoljnije; c) da su neki glasovi u pomanj-kanju odgovarajućih tiskarskih znakova označeni na lako shvatljiv način; medu os-talim, orijentalno
h 5
kvačicom ispod tiskano je kao
kūrent u kurziviranom slogu,litavska
e _s
točkom i akcentom pisano je kao
e 5
dugouzlaznim akcentom, slovenskootvoreno
ote
pisano je samo s akcentom, i si.Treba još spomenuti da autor upotrebljava stari naziv
slavina
u značenju »jedanod slavenskih jezika« i da se dijalektalne oznake nazivaju kadšto po vjerskoj pripad-nosti kad je ona relevantna.Treba istaknuti da su ovdje posebno
obrađeni i prefiksi i sufiksi, zatim da su iz-vedenice s fonetskim inačicama i dijalektalnim i onomastičkim potvrdama grupiraneu članku pod osnovnom riječi ili korijenom. Onomastika koja ne ide u apelative obra-duje se, dakako, pod svojom riječi. Radi lakšeg snalaženja u djelu posljednja će knjiga sadržavati potpun indeks svih navedenih riječi.Posebna je vrijednost ovog rječnika u tome što se u njemu etimologija daje na osnovi mnogih dijalektalnih i historijskih potvrda i sto je povijest riječi često povezana s analog-nim pojavama u ostalim slavenskim jezicima, u baltoslavenskom
ì
uopće u indoevrop- skim jezicima. Naročito su istaknuti odnosi sa susjednim balkanskim jezicima. Zatoće, osim slavista, osobito balkanolozi znati cijeniti vrijednost ovog jedinstvenog djelakakva naša znanost dosada nije imala i kojega značenje prelazi granice slavistike.
U Zagrebu, u svibnju 1970.
Urednici 
PREFACE 
Petar SKOK, auteur de ce dictionnaire étymologique, est né en 1881
à JurkovoSelo en Žumberak (Croatie). Il termina
ľ école secondaire
à Karlovac (1892—1899)et il fréquenta la Faculté des lettres de Vienne (Autriche) en 1900 1904 où il sui-vit les cours de romanistique, germanistique et d'indoeuropéen. En 1904 1907 ilétait professeur de lycée à Banja Luka. En 1905 il passa son doctorat à Vienne et en 1912 son »habilitation« à la Faculté des lettres de Zagreb. En 1917 il commenceà enseigner à la Faculté des lettres de Zagreb en qualité -de chargé de cours et à partir de 1919 en qualité de professeur de romanistique, après avoir fondé à la même faculté la première chaire de romanistique. En tant que professeur il déploie son activité aucours de 35 ans jusqu'à la retraite. Il est mort en 1956 à Zagreb. Le champ de ses activités de recherche scientifique est très vaste: outre sur le champde la romanistique dans le sens le plus large, il étudie les phénomènes linguistiques, passéset contemporains, sur le terrain yougoslave et dans tous les Balkans. C'est ainsi qu'ilest devenu un des plus renommés balkanologues de son temps. Sont surtout originauxses travaux onomastiques (toponymie, anthroponymie). Depuis le commencement deson activité de linguiste il s'occupe des problèmes de la langue croate ou serbe et de sesdialectes. Quoiqu'il suive
ľ école des néogrammairiens, il n'est pas un partisan aveuglede cette méthode et il n'a pas d'aversion pour certaines nouveautés du
20ème siècle.Combien féconde a été son activité scientifique, on peut le voir d'après le grand nombrede ses travaux publiés: dans l'espace de 70 ans, de 1889 à 1960, sont publiés 511 deses travaux, aussi bien livres qu'articles (v. bibliographie de ses travaux publiée dans
Ljetopis
de l'Académie yougoslave des sciences et des beaux-arts nro 54, 1949, pages194—213 et le supplément à cette bibliographie publié par Z.
Muljačić dans le
Zbornik za filologiju i lingvistiku
nro 12, Novi Sad, 1969, pages 262—266).L'auteur a commencé 
à travailler à son dictionnaire étymologique au cours de ladeuxième guerre mondiale. En 1948 l'Académie yougoslave insère cette oeuvre dansles plans de ses publications et en 1949 elle délègue M. Valentin Putanec de l'Institut de philologie de JAZU pour aider l'auteur dans ses travaux. C'est ainsi que sont re-cueillis de grands matériaux, dialectologiques et étymologiques, provenant des livres publiés et des périodiques comme aussi de la partie inéditée du
Dictionnaire croateou serbe
de JAZU (l'auteur s'est servi du manuscrit de ce dictionnaire qui va jusqu'à