Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Hilandarska povelja

Hilandarska povelja

Ratings: (0)|Views: 862|Likes:
Published by tijana

More info:

Published by: tijana on Jun 11, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/17/2012

pdf

text

original

 
Stefan Prvovenčani: Sabrani spisi
Hilandarska povelja
Original se čuva u Hilandaru. Pisana je na pergamentu, dugom 63 a širokom 32,5 cm. Donji deo je sužen,počevši od 50. cm pa do kraja, tako da ima oblik nepravilnog trougla. Tekst je pisan ustavnim pismom, crnimmastilom. Ima ukupno 75 redaka. Na kraju je Stefanov potpis ispod njega je datum ("meseca septembra 29.dan"), pa potvrda kralja Vladislava. Pečat nije sačuvan, ali prorezi na dnu, za vrpcu, ukazuju da je on moraopostojati.
***Kada u početku stvori Bog nebo i zemlju i ljude na njoj, i blagoslovi ih i dade im vlast nadsvakom tvarju svojom, postavi jedne carevima, druge knezovima, treće gospodarima, i svakomedade pasti stado svoje i čuvati ga od svakoga zla koje bi naišlo na njega. Stoga, braćo, Bog premilostivi utvrdi Grke carevima, a Ugare kraljevima i razdeliv svaki narod, i zakon dade, iobičaje ustanovi, i gospodare nad njima po običaju i po zakonu rastaviv svojom premudrošću.Zato po mnogoj svojoj i neizmernoj milosti čovekoljublja, darova našim pradedovima i našimdedovima da obladaju ovom srpskom zemljom i sve kao Bog čineći na bolje ljudima, ne hotećiljudske pogibli, postavi gospodina mi oca za velikog župana, nazvanog na svetom krštenjuStefana Nemanju.
I obnovi svoju dedovinu i bolje utvrdi Božjom pomoću
i svojom mudrošću, danom mu odBoga. I podiže propalu svoju dedovinu, i priobrete od morske zemlje Zetu i sa gradovima, a odArbanasa Pilot, a od grčke zemlje Lab s Lipljanom, Dubočicu, Reke, Zagrlatu, Levče, Lepenicu,Belicu.
I kad Božjom pomoću svojim trudom sve to zadobi i kad s pomoću Božjom mir i tišinu primidržava njegova odasvud, poče pooštravati misao svoju i poučavati um svoj, i želeti sa žurbom,
istarati se o duši svojoj, gospodin mi sveti blagoverni časni starac Simeon,
podvizavajući se dana dan Strašnoga suda bude pribrojan u neki broj sa onima koji su ugodili Bogu
i kako bistekao ono rajsko i neizrečeno žilište nekim običajima,
i naročito željaše da primi anđeoski iapostolski lik.
I podvizavaše se da bi sa pospešenjem sledovao Vladičinoj reči, koju reče.
"Uzmite igo moje na sebe i naučite se od mene, kako sam blag i krotak i smeran srcem. Jer igomoje je blago i breme moje je lako." Pošto Sveto Pismo javlja: "Ljubav Božija u vernima privezana je", ovome, dakle, priveza se najčvršće.
A kada je minulo mnogo vremena, i pošto smo mi deca njegova othranjena do sitosti, on poče dauzašilje molbe Premilostivom Vladici, da ga ne liši onoga što želi, već da ga, prikloniv uhosvoje, usliši.
Ovaj mišlju beše uznesen i željaše: kao da stoji na uzvišenom mestu, u proletnje vreme, u veseludanu, tj. sunčanu; vide izdaleka ravnu livadu, krasnu izgledom, lepu stvorenjem. Sred nje stajašedrvo divno, okruglasto granama, punim lišća, preukrašeno cvećem i puno ploda, blagi mirisodajući. A sred drveta nastanila se beše pticslatkoglasna, krotka u sedenju, tiha u pesmama,vesela u cvrkutanju, jasna u šaptanju, jedna od mudrih ptica ljubavnih, slatki njegov detić, koji jenekada bio meni vezom rođenja brat, zvani Sava monah. Ovaj seđaše u drvetu, tj. u Svetoj Gori ineumuklim glasom, visokim grlom, jasnim zvukom, izmenjujući glasove prelepe i predivne, ineobične pesme pojući. I taj glas uđe u ući prečudnog i divnog gospodina mi svetoga Simeona,časnoga starca. A njoj i ostale ptice, na donjim granama sedeći, slatkom njenom glasu svojimglasovima veselo pomagaše.
 
I ovoga gledajući, ovaj divni muž ljubljeno i slatko čedo svoje, koje beše otišlo i odvojilo se, pređe u svetu tu livadu, i lepo drvo i predivne ptice pomisli u sebi ovaj glas: "Da siđem na krasnutu livadu; došavši, lepotu drveta sagledaću, i blizu njega stavši, nasitiću se krasnoga glasa predivne one ptice.
Dok je on ovo pomišljao, Vladika njegov premilostivi ne prezre moljenja njegova, koja iz dubinesrca uzdizaše, nego kao štedri trudoprijemac i davalac nagrada reče neskrivenim ustima svojim:"Ne dođoh prizvati pravednike, nego grešnike na pokajanje". Kada je prispelo pogodno vreme,svu slavu i čast ovoga sveta ni u šta uračunavši, a krasota ovoga sveta postade mu vidima kaodim; Hristova pak ljubav rasla je u njemu i razgaralo se srce njegovo u njemu, jer beše kao stanspremljeni mu i kao sasud prečisti Njegovom svetom Duhu.
Ostavi državu svoju, od Boga njemu darovanu,
i sva svoja izvrsna i različita imanja,
jer jeHristos Bog tako hteo i presveta Vladičica Gospođa Bogorodica. Nasiti ga neizrecive svete željei učini ga učesnikom neizrečenog i časnog anđelskog i apostolskog lika, malog i velikog.
Kadase ovo svršilo, pošto je nekim priloženjem Hristos to u um njegov postavio i poučio tako časnogmi i blaženog starca svetog Simeona, ostavi mene, u Hristu darovano mu čedo, na prestolusvome i u Hristovom darovanoj mu državi, mene, ljubljenog sina svoga, Stefana velikog župana isevastokratora, zeta bogovenčanog kir Aleksija, cara grčkog.
I ovaj kao podvižnik i čedoljubivi i slatki starac, gospodin mi sveti Simeon, ako sam i nedostojanda se nazovem njegovim sinom, blagoslovi me izvrsnije od ostale moje braće, kao što blagosloviIsak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom.
I poče me učiti da se potrudim na svako blagodelo u državi mojoj, i da milosrdan budem narodu hrišćanskom koji mi predade, i zapovedi mi ocrkvama da se brinem i o monasima koji u njima služe i ni u kojem običaju da ne budem zazoranod Vladike svih i Gospoda.
Potom, izvoljenjem Vladike našeg Isusa Hrista, kao što javlja Sveto Pismo: "Uklonite se iz mestasvojih i rođenja; ni jedan prorok u otačastvu svome nije primljen", nego spasenje dobija sa onimakoji žive Hrista radi,
 izađe iz države svoje i od dece svoje, i podružja svoga, da bi postigaolivadu onu pređe opisanu, i krasno drvo i slatku pticu, i tu spasenje stekao.
I ne ostavi gaVladika Gospod naš Isus Hristos jer se više raduje zbog jednog grešnika koji se kaje.
 Brzoidući s gore one siđe na ravan, tj. u Svetu Goru, gde i ču da se živi miran i nemetežan život nalivadi toj, i da se pravoverje dobro ukorenilo i da svetlo sija, kao neko drvo koje divno stoji, agrane su mu osvećeni i bogobojažljivi i hristoljubivi monasi i sav osvećeni crkveni zbor; a srednjih svih kao slatkoglasna ptica, Sava monah, mila uteha hristoljubivom starcu; čisto, pak, lišće i prekrasni cvetovi proročke propovedi, tj. časnih jevanđelja učenja i apostolska predanja izapovesti svetih otaca; a mnoštvo plodova, to je uzdanje, koren vere, a dobre nade plod, sa ovimšto je napred rečeno, i blagi miris. Zažele i vaistinu otpočinu na drvetu, u kome pojaše pticaizmenjujući glasove. To izmenjivanje glasova, o bogoljubivi gospodine moj, napisaću pet tvojih premudrih čuvstava viđenje: slušanje onoga drveta, mirisanje, pojanje, milovanje ptica i izletanjei ostalo.
Jer izađe iz otačastva svoga u svetu onu livadu, tj. u Svetu Goru, i nađe manastir neki bivši, zvaniMileje,
Vavedenje svete i preslavne Vladičice Bogorodice, gde ne beše kamen na kamenuostao, nego razvaljen odasvud. I potrudi starost svoju, i mene ako i nedostojna da se nazovemsinom njegovim, podižući me da obnovim mesto sveto. I ja, posledujući zapovestimaVladičnjim, koji reče tri stvari u svetim jevanđeljima: "Uzljubi Gospoda Boga svom dušomsvojom i bližnjeg svoga kao i sam sebe", treće: "poštuj oca i mater", pošto mi je svedočiogospodin moj sveti Simeon. Volju njegovu ispunih o crkvi i o drugim stvarima, na koje me prinudi.
 
I sećajući se časnog života slavnih mojih roditelja, kako lepotu, kako vladanje narodom, kakoslavu i bogatstvo ka ništeljublju uskoro Božja ljubav k sebi privuče, pomislih u sebi da meudostoji Vladika moj Isus Hristos da budem poklonik tu u presvete Vladičice naše Bogorodice, ida bude neugašeno svetilo u hramu njenom i kraj groba časnog i blagovernog starca, gospodinami svetoga Simeona monaha. Bih udostojen da mu budem, s njim, ktitor i služitelj. I obnovih gamolitvama njegovim,
 i dadoh sela manastiru: Đurđević, Petrović, Kruševo, Knina, Rubač,Potok, Drstnik, Grebnik, Govan, Zaljug, i planinu Dobre Dole, a vinograda dva i trg Kninac; a uZeti polovinu Kameništa, i sa ljudima. I potom dodadoh Viden i Beličišta s gornjim Vranićimado Gradišta.
Po ovome, molim vas, gospodo moja i braćo, kome Bog daruje ovaj presto posle mene i ovudržavu, da ne uvredi svetu Bogorodicu u svim ovim pravima pisanim ovde, i da ne bude potvorena reč moja ni dar. Ako li ko potvori i uvredi svetu Bogorodicu, da ga Bog prokune isveta Bogorodica i da mu je suparnica pred Sinom njenim na dan onoga Strašnoga sudištaHristovog. Jer ako izmeni reč moju, to ako sam satvori što god svetinje za dušu svoju, neće mu biti tvrdo od drugih, koji budu gospodari posle njega. Delajući ne potvorih dela, davanjagospodara koji su bili pre mene, nego još priložih k tome i dovoljno satvorih, ispunjena usvakom potrebovanju, u veke vekova, amin.Krst velikog župana Stefana, namesnog gospodina sve srpske zemlje.
KOMENTARI
* U komentarima se neće davati napomene u vezi sa onim delovima Stefanovog teksta gde postoji potpuno slaganje sa Nemanjinom poveljom. Za to nema nikakve potrebe jer postojeizvrsni komentari Dimitrija Bogdanovića uz Nemanjinu
 Hilandarsku povelju
u knjizi: SvetiSava,
Sabrani spisi
. Pripremio prof. dr Dimitrije Bogdanović, Prosveta, Srpska književnazadruga, Beograd, 1986 (
Stara srpska književnost u 24 knjige
, knjiga druga).
1.
 postavi gospodina mi oca za velikog župana, nazvanog na svetom krštenju Stefana Nemanju
Zapaža se prva značajna intervencija u odnosu na osnivačku
 Hilandarsku povelju
. Umesto: "I ostavi me velikoga župana", u Stefanovoj povelji stoji: "Postavigospodina mi oca za velikog župana". Prvovenčani umesto prvog lica uvodi treće lice u pripovedanje. Takođe naglašava svoju srodnost sa Nemanjom.2.Ponovo se ispoljava promena stilskopripovednog obrasca (autobiografsko je prevedeno u biografsko). To je prisutno i u daljem tekstu povelje: ovakva mesta nećemo posebnokomentarisati.
3.
 Lepenicu, Belicu
U osnivačkoj povelji (u daljem tekstu za nju ćemo upotrebljavatiskraćenicu HP1), redosled je obrnut.
4.
 želeti sa žurbom
Stefan dodaje ovo "sa žurbom". Na Nemanjinoj hitrini on će naročitoinsistirati u biografiji.
5.
 gospodin mi sveti blagoverni časni starac Simeon
Ovo je dodatak u odnosu na HP1.
6.
 sa onima koji su ugodili Bogu
I ovo Stefan dodaje.
7.
i kako bi stekao ono rajsko i neizrečeno žilište nekim običajima
Takođe dodatak.
8.
Umesto:
"I kako bi mi bilo moguće primiti anđelski i apostolski obraz" 
(HP1), ovde stoji:
"I naročito željaše da primi anđeoski i apostolski lik".
 

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Novica Petkovic liked this
neman liked this
Zeljko Jandric liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->