Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Хипатија Александријска

Хипатија Александријска

Ratings: (0)|Views: 33 |Likes:
Има оних који се ВЕОМА, ВЕОМА интересују за ову тему, па ево
Има оних који се ВЕОМА, ВЕОМА интересују за ову тему, па ево

More info:

Published by: Miroslav Vasilijevic on Jun 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/11/2010

pdf

text

original

 
Најумнија жена античког светаПлатон у телу АфродитеНа предавања свезнајуће Хипатије у Александрију су хрлили млади с три континента. Њенсјајан ум био је праћен изузетном физичком лепотом а завршила је на крајње трагичанначинАлександрија, један од најблиставијих античких градова, мегалополис у коме су једнапоред друге, каткад у миру, али неретко и у веома огорченом и насилном сучељавању,живеле разнолике етничке групације, лука у којој су се сретале различите културе, боје имириси далеких земаља, једно од великих интелектуалних средишта старог века, завичајно је место једне од најумнијих жена у историји – Хипатије. Она је до краја живота осталавезана за овај град на јужним обалама Средоземља: у њему се родила, стекла изванреднообразовање и, напослетку, трагично завршила живот.Хипатија је имала ту несрећу да живи у времену кад се цивилизација, којој је припадаласвојим схватањима, умом и целокупним бићем, неповратно примицала заласку, кад јебивала потиснута новим и умногоме другачијим верским и културним обрасцима, кад је,дакле, лагано, али неумитно одумирала. Живела је у времену кад се та засењујућа античкацивилизација, унеколико дезоријентисана и умногоме поколебана, која је, у ствари, већдавно прошла свој зенит, повлачила пред налетима интелектуално слабије, али продорне ипуне снаге хришћанске цивилизације. Она је била управо један од узорних припадникаистанчане и надмоћне паганске културе и науке античког раздобља, једне од најсјајнијихепоха у свеукупној људској историји.Математичарева кћиПодатке из њене биографије није лако ускладити јер су оскудни и делимични, каткад ине сасвим подударни, па се њен животопис може успоставити само у најопштијим цртама.Научница Хипатија помиње се у неколико извора: у црквеним историјама СократаСхоластика и Филосторгија из прве половине 5. века, у писмима њеног ученика Синесијаиз Кирене, у познатом лексикону „Суда” из знатно каснијег времена, као и у хроникамаЈована Малале и Јована из Никиу.Није лако утврдити ни тачно време Хипатијиног рођења, па се мишљења савременихистраживача који су се бавили њеним животом и делом у знатној мери разилазе. Помишљењу једних, на свет је дошла између 355. и 360. године, али има и оних који сматрајуда је рођена касније, око 370. године. Наклоност и љубав према математици, која је нанеки начин наликовала истинској страсти, дуговала је оцу Теону. Према неким подацима,он је био један од последњих управника гласовитог александријског Мусиона, „храмамуза”, својеврсне школе уметности и учености која је имала велику и дугу традицију. УМусион је било укључено неколико училишта, као и велика Александријска библиотека.О Хипатијиној мајци и о томе како су протицале њене најраније године немамо никаквих
 
података.Теон је био знаменити математичар и астроном који је поново издао Еуклидова дела.Подсетимо се да је реч о једном од највећих математичара старог века чији се главнинаучни спис „Елементи” с разлогом сматра најзначајнијим математичким делом античкогсвета. Осим тога, Теон је начинио и коментаре на дела грчког математичара, астронома игеографа Клаудија Птоломеја. У том захтевном и врло одговорном послу познатомматематичару драгоцену подршку и помоћ пружила је његова кћи Хипатија. Тако је, например, прегледала и исправљала трећу књигу очевих коментара на чувено Птоломејеводело „Велики зборник”, касније преведено на арапски и познато под именом „Алмагест”.Штавише, она је као научник и надмашила свог родитеља.Није на одмет нагласити да су и Еуклид и Птоломеј припадали великој плејадиалександријских научника. Подсетимо се да је Александрију основао Александар Велики331. године пре наше ере, да се у овом граду налазила највећа библиотека античког света ида је до Хипатијиног времена ово цивилизацијско средиште имало већ више од седамвекова блиставе историје.Изнад свих филозофаГрчки језик познаје реч полихистор (polyistor) која означава човека огромног знања,упућеног у све науке. Некада, у антици, средњем веку или, можда, у доба ренесансе, то јебило могуће. Данас, кад се људско знање вртоглаво увећава и умногостручује, то јепостало немогуће. У српском језику би речи полихистор одговарала реч многозналац илисвезналица, мада ова друга каткад може да има и помало иронично значење, а можданајвише наша стара и већ готово заборављена реч – свезнадар. Управо та реч применљива је као својеврстан епитет уз Хипатију из Александрије. Она је била изванредно упућена уматематику, астрономију, механику и филозофију.Хипатија је у Александрији, између осталог, предавала филозофију Аристотела иПлатона, а чини се да је преко Плотина, мислиоца 3. века, била упозната и снеоплатоничарским идејама. Сократ Схоластик подвлачи чињеницу да је она својомученошћу надмашивала све савремене филозофе и додаје да је била једна од жена о којиматреба говорити с дужним поштовањем и уважавањем. Додајмо да је ово нешто највишешто један убеђени хришћански писац може изрећи за неког пагански усмереногинтелектуалца.Хипатија и филозофи у АлександријиОчигледно је Хипатија израсла у изванредног професора, учитеља с особеном харизмом, јер се о њеним предавањима надалеко чуло. Због тога су млади људи из разних деловапространог Византијског царства – које је тада у правом смислу речи било светскаимперија раширена на три континента, у Европи, Азији и Африци – долазили да је слушајуи да јој буду студенти. Како пише Синесије из Кирене, у настави на училишту уАлександрији Хипатија је осим филозофских претресала и питања из физике и других
 
наука као што су, на пример, астрономија, геометрија или механика. Као њен ученик, он сазахвалношћу и дивљењем пише како је Хипатија показала велико знање механике итехнике кад му је касније помагала да осмисли хидрометар и сребрни астролаб.Данас се поуздано зна да је Хипатија написала коментаре на дело „Конусни пресеци”,спис Аполонија који је потицао из Перге у малоазијској области Памфилији. Ради се огрчком математичару из Еуклидове александријске школе који је живео и радио око 200.године пре наше ере. Он је био аутор чувеног дела о пресецима конуса, а од укупно осамкњига прве четири сачуване су у оригиналу, следеће три у арапском преводу, док јепоследња, осма, изгубљена. У овом делу Аполоније је први увео елипсу, хиперболу ипараболу као конусне пресеке. Нажалост, Хипатијини коментари на дело „Конуснипресеци” нису сачувани.Осим коментара на дела Аполонија из Перге, Хипатија је сличан труд уложила и кад суу питању дела грчког математичара Диофанта из 3. века који је такође потицао изАлександрије. Био је то учењак који је расправљао о алгебарским проблемима. Он је уделу „Аритметика”, од чијих је тринаест књига сачувано само шест, објашњавао једначинес целим коефицијентима и примењивао властити оригинални поступак за њихово решавање. Међутим, као и у претходном случају, кад се радило о Аполонију из Перге, ниХипатијини коментари на Диофанта нису допрли до нашег времена.Ипак, мора се признати да се у појединим Хипатијиним ставовима, као и ставовимаосталих мислилаца и делатника „позног” паганства уосталом, на неки начин осећајуизвесни знаци подражавања некада бриљантног света идеја, знаци „умора” и немоћи једневећ прецветале цивилизације. То се показивало и у чињеници да су и највећи умови касногпаганства снагу црпли више из одбијања да прихвате нову, хришћанску веру и њенаначела, веру која је загосподарила ондашњим светом, него из вредносног система иоригиналности властитог учења.На основу оног што знамо о Хипатији, чини се да је њен сјајни ум био праћен иизузетном физичком лепотом. За њу се говорило да се радије облачила у одећу научника иучитеља него у женску. Уз то, забележено је да се није устручавала да одлази у друштвомушкараца што у оно време за жене није било уобичајено. То можда може да се објасни ињеном необичношћу, али је у сваком случају било очито да је Хипатија ишла далекоиспред свог времена.Сурова смртАлександријска научница имала је и одређени политички утицај у граду, па је, мождамимо своје воље, уплетена у размирице Ореста, царског намесника Египта, иалександријског патријарха Кирила, трвење које ће на неки начин допринети њенојмученичкој погибији. Кирил и Орест дошли су у лоше односе после великог сукобахришћана и Јевреја, после кога су Јевреји, по Сократу Схоластику виновници сукоба,протерани из града. Орест, који је уложио много напора да се сукоб избегне, али у томеније успео, био је огорчен на александријског патријарха сматрајући га главним кривцем

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->