Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
BORISLAV PEKIĆODBRANA I POSLEDNJI DANI
 
Dragoslavu Mihailoviću 
 
"Ali već je vreme da odlazim, ja u smrt, vi u život, A ko od nas ide boljem spasenju,to niko ne zna osim Bog." 
 (Platon: Odbrana Sokratova)
IZJAVA I KRATKA BIOGRAFIJA ANDRIJE A. GAVRILOVIĆA IZNOVOG SLANKAMENA, ZAKLETOG SPASIOCA DAVLJENIKA,SADA EMIGRANTA U ZAPADNOJ NEMAČKOJ. PRILOŽENA UZMOLBU ZA DOZVOLU DA SE NA TERITORIJI FNRJ SAHRANENJEGOVI POSMRTNI OSTACI. 1959.
MÜNCHEN, WEST DEUTSCHLAND.Rukopis je odštampan bez izmena. Popravljene su samo one ortografskegreške koje misao čine nejasnom. Rečenice koje su u zagradama Andrija
 
Gavrilović je svojeručno precrtao, smatrajući ovaj postupak dovoljnim daih učini nevažećim. Shvatajući ih, meñutim, kao neodvojive delove i oveIzjave i duševnog stanja njenog autora, prireñivač je uzeo slobodu da se,u interesu istine, Gavrilovićevoj volji ne povinuje. Čitalac će prosuditikoliko je bio u pravu. Odlomci prevučeni debelim slojem mastila,rekonstruisani su uz pomoć jedne poznate kriminološke metode.Gavrilovićevi navodi iz nemačkog prevoda Platonove Apologije, prevedenisu po srpskom izdanju "Kulture" iz Beograda 1970. godine, podnaslovom PLATON — DIJALOZI, u redakciji u prevodu poč. g. dr MilošaN. ðurića i g. dr Albina Vilhara. Moto je prireñivačev. Dodajmo, najzad,ovoj autobiografiji pomalo sentimentalan podatak da je Andrija A.Gavrilović 1960. godine umro, i da je kao osoba bez rodbine i naslednika,koji bi njegovu poslednju volju sproveli, prema propisima SavezneRepublike Nemačke, sahranjen na zatvorskom groblju u Münchenu.
I
Kakav su utisak, gospodo drugovi, učinili na vas tužitelji moji, to ja neznam. Od njihovih beseda, ja, evo, gotovo i ne poznajem sebe: tako suubedljivo zvučale njihove reči. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisukazali. A meñu mnogim lažima što su ih izneli, najviše sam se začudio štosu vas upozorili da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam veštgovornik. Oni, dakle, ili su od istine kazali nešto malo ili ništa. A od menečućete celu istinu. Ali vas, gospodo, usrdno molim i zaklinjem: ako umojoj odbrani čujete onakve iste reči, kakvim sam navikao da se služimu javnom kupatilu, kao i na drugim mestima, nemojte se začuditi. Stvar
 
 je u ovome. Šezdeset mi je godina i prvi put izlazim pred sud.Sve do jutros ni pomišljao nisam da se ikome obraćam, niti da dajemizjave, mada su ih od mene jednako iskali, i gospodin poručnik Kulman,moj istražni, i dr Eugen Hamm, koga su mi po službenoj dužnostidodelili, jer nisam od čega imao da plaćam odbranu, a bez nje se nanemački sud ne može. Pa i drug Ozren, iz vašeg, odnosno našegkonzulata, konzulata FNRJ u Münchenu, Nemačka — Zapadna, i taj jesvraćao, ponude, duvan donosio i nagovarao me izjavu da napišem, i unjoj, Erklärungu po ovdašnjem, navedem kako sam svog dobročinitelja,Tajnog savetnika g. Ericha Grubera, velefabrikanta, ubio zato što samodnekud doznao kakav je pokor za prošlog rata pravio po vašoj, odnosnonašoj zemlji (dok se još zvala Majka Srbija).Mi im, od kako smo pušku odložili, ne možemo ništa, veli drug Ozren. —Njemačka ih još puna ko oko. Štite se, čuvaju, gadovi, jedni druge. Ali tibi, stari, da nijesi seronja, mogao da uzbuniš javno mnjenje.Ko sam ja da uzbuñujem javna mnjenja?Ti si, stari, žrtva fašističkog terora.Nisam ja — otimam se — ničija žrtva.Jesi, stari, kako nijesi, samo si nesvijestan.Dobro — pristanem najzad — ako i jesam, onda sam samo svoja, žrtva
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more