Anksiozni poremećaji

Anksiozni poremećaji ( AP ) definišu se kao nepsihotični

mentalni poremećaji kod kojih je anksioznost jedini ili
vodeći simptom a da pri tom nije uzrokovan organskim
oboljenjem mozga ili drugim psihijatrijskim
poremećajima.

Predstavljaju najučestaliju grupu poremećaja

savremene psihijatrijske prakse.
Normalan strah – emocija koja se javlja u situacijama kada
postoji objektivna opasnost po osobu sa
telesnim simptomima aktivacije Sy ili Psy

Patološki strah - anksioznost , neprijatno emocionalno stanje

sa osećanjem preteće neposredne opasnosti
bez konkretnog objekta ili ideje uz difuznu
napetost ,uznemirenost ,nelagodnost ,zebnja.
 Fobični anksiozni poremećaji ( F 40 )

A. Agorafobija
B. Socijalna fobija
C. Specifična (izolovana ) fobija

Karakteristično je :
• doživljaj straha bez objektivne opasnosti
• doživljaj anticipatorne anksioznost u očekivanju situacije koje
se osoba plaši
• izbegavanje situacije koja provocira anksioznost
 Drugi anksiozni poremećaji ( F 41)
A. Panični poremećaji
B. Generalizovani anksiozni poremećaj
C. Mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj

Karakteristično je :
• doživljaj visoke anksioznosti praćen telesnim simptomima
ali bez fobične strukturacije.
 Agorafobija
agora (lat.)- trg
fobo (lat.) – bojati se

Strah od većeg broja specifičnih situacija ili mesta koja se najčešće

izbegavaju.
Strah je najčešće uzrokovan očekivanjem paničnog napada ili
simptoma sličnih paničnom napadu.

Prevalencija – 2 – 5 % populacije
3 – 4 : 1 odnos između žena i muškaraca
 Kognitivno –bihejvioralni model
Agorafobija je naučeno ponašanje izbegavanja
različitih situacija koje su potencijalno
opasne tj. koje izazivaju strah .

1. klasično (trumatsko ) uslovljavanje

2. interoceptivno uslovljavanje
 Psihoanaliticki model
Anksioznost kod agorafobije se javlja kao signal Ega da
postoje neprihvatljive želje (obično seksualne
prirode) koje mogu da naruše psihičku ravnotežu , pri
čemu Ego potiskuje zabranjene želje a agorafobija
ponašanjem izbegavanja štiti osobu od neprihvatljivih
seksualnih poriva.
Za dijagnozu agorafobije:
- gužva
- javna mesta (pozorište ,restorani)
- samostalna putovanja
-samostalan izlazak iz kuće

Diferencijalna dijagnoza :
-panični poremećaj
-fobični poremećaj
( anticipacija situacije)
 Klinička slika
• Panični napad
• Strah od mesta ili situacije
• Izbegavanje
• Rasterećenje, osećanje relativne sigurnosti
• Ograničenje svakodnevnog funkcionisanja i
ponašanja
• Vezanost za kuću ili ,, fobičnog pratioca”
• Komplikacija depresijom i alkoholizmom
 Terapija
• Farmakoterapija – ukoliko postoje panični napadi
• Bihejvioralna terapija – postepeno izlaganje u
realnosti ili zamišljanjem situacija koje izazivaju
strah i posledično ponašanje izbegavanja .
Samostalno ,postepeno ,svakodnevno izlaganje
situacijama od najmanjeg ka najvećem strahu.
 Socijalna fobija
Karakteriše je intenzivna iracionalna anksioznost od
moguće negativne procene i kritike drugih ljudi.
Osoba doživljava strah od poniženja , sramoćenja i
zbunjivanja u razgovoru sa drugim ljudima ili na
javnim nastupima.

Prevalencija je oko 3 %
češće kod žena.
 Etiologija socijalne fobije
• Uzrok se može tražiti između bioloških i genetskih
faktora kao i sredinskih faktora i faktora razvoja .
• Kod normalnih osoba anksioznost raste pre i na
početku javnog nastupa zatim lagano opada , a kod
soc. fobije konstantno raste.
• Glavni simptomi su :
Kongitivno bihejvioralni pristup – osoba ima
pogrešna i preterena verovanja da će biti
neadekvatna u socijalnom okruženju.

Psihoanalitički pristup- javlja se kod osoba sa

strogim Superegom zbog konflikta između
visokih ambicija i neadekvatnosti i negativnih
posledica sa druge strane .

Integrativni etiološki pristup – genetska osobina

ličnosti koja se primećuje kod dece i odnosi se na
inhibiciju povlačenje i strah u novim nepoznatim
situacijama .
Dijagnoza :
ukoliko kod osobe postoji strah od posmatranja ,
procenjivanja ili pojave somatskih siptoma
anksioznosti u socijalnim situacijama .

Diferencijalna dijagnoza :
Agorafobija , depresija , psihoze praćene
socijalnim povlačenjem.
 Klinička slika
• Obično se prvi put javlja u adolescenciji , na
javnom mestu bez vidljivog uzroka .
• Vegetativni znaci straha
• Anticipatorna anksioznost
• Izbegavanje socijalnih aktivnosti

• Generalizovani oblik
• Ograničen fokalni oblik
 Terapija
• Farmakoterapija :
-specifični inhibitori preuzimanja serotonina
fluoxetin , fluoxamin , sertralin
- inhibitori MAO – fenelzin
Terapija traje 6-8 meseci , izbegavati
benzodiazepine zbog sedacije.
Kod fokalnog oblika – propanolol 10-40 mg
• Psihoterapija - grupni setting