Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
59Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ivo Andric - Pismo iz 1920.

Ivo Andric - Pismo iz 1920.

Ratings:

5.0

(2)
|Views: 9,285 |Likes:
Published by Zoran Spasojevic
Sabrana dela Ive Andrića, Deca, knjiga deveta, "Svjetlost", Sarajevo 1988.
Sabrana dela Ive Andrića, Deca, knjiga deveta, "Svjetlost", Sarajevo 1988.

More info:

Published by: Zoran Spasojevic on Jun 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/21/2014

pdf

text

original

 
IVO ANDRIĆ
PISMO IZ 1920.
Mart mesec 1920. godine. Železnička stanica uSlavonskom Brodu. Ponoć prošla. Sa neodređene strane duvavetar, koji ovako neispravnim i od putovanja zamorenimljudima izgleda hladniji i jači nego što je. U visini promičuzvezde između uzvitlanih oblaka. U daljini, po nevidljivimkolosecima kreću se brže ili sporije, žute i crvene svetlostizajedno sa prodornim glasom kondukterskih pištaljki iliotegnutim zviždukom lokomotiva, u koji mi putnici unosimomelanholiju naše zamorenosti i čamotinju dugog, zlovoljnogčekanja.Pred stanicom, pored prvog koloseka, sedimo nakoferima i čekamo voz kome ne znamo ni čas dolaska ni časodlaska; jedino što znamo, to je da će biti prepun, nabijen putnicima i prtljagom.Čovek koji sedi pored mene moj je davnašnji poznanik i prijatelj koga sam za poslednjih pet-šest godina izgubio izvida. Zove se Maks Levenfeld, lekar je i lekarski sin. Rodiose i odrastao u Sarajevu. Otac mu je kao mlad lekar napustioBeč i nastanio se u Sarajevu, gde je stekao veliku praksu.Poreklom su Jevreji, ali već odavno pokršteni. Majka mu jerodom iz Trsta, kći italijanske baronice i austrijskog pomorskog oficira, potomka francuskih emigranata. Njenogstasa, hoda i gospodstvenog načina odevanja sećaju se dva
 
 
2
naraštaja Sarajlija. To je bila jedna od onih lepotica čijulepotu i najdrskiji i najsiroviji ljudi gledaju sa poštovanjem iobzirom kojeg inače nemaju.Zajedno smo išli u sarajevsku gimnaziju, samo što jeon bio za tri razreda preda mnom, što u tim godinama značimnogo.Sećam se nejasno da sam ga primetio čim sam došao ugimnaziju. On je tada pošao u četvrti razred, ali se još odevaokao dete. To je bio snažan dečak, Švapče, u marinskom odelutamno modre boje, sa lengerima izvezenim u uglovima širokemornarske kragne. Nosio je još uvek kratke pantalone. Nanogama plitke crne cipele savršenog oblika. Između belihkratkih čarapa i pantalona – goli snažni listovi, rumeni odkrvi i već osuti svetlim maljama.Tada između nas nije bilo i nije moglo biti dodira. Svenas je delilo – godine, izgled i navike, imovno stanje idruštveni položaj naših roditelja.Ali mnogo bolje ga se sećam iz docnijeg vremena, kadsam ja bio u petom a on u osmom razredu. Tada je to već bio protegljast mladić svetlih očiju, koje su odavale neobičnuosetljivost i veliku živost duha, dobro ali nehatno odeven, sa bujnom plavom kosom koja mu je stalno padala u jakim,nemirnim bičevima, čas s jedne čas s druge strane lica. Srelismo se i zbližili prilikom neke diskusije koju je jedna grupanaših drugova iz viših razreda vodila u parku na klupi.U tim našim đačkim raspravama nije bilo granice niobzira, pomerani su svi principi i praskavim rečima minirani
 
 
3
čitavi duhovni svetovi u temeljima. Sve je, naravno i posletoga ostajalo na svom mestu, ali te strasne reči bile suznačajne za nas i sudbinu koja nas čeka, kao nekonagoveštanje velikih podviga borbenih vremena i teškihlutanja, koja tek imaju da dođu.Kad sam posle jedne žive diskusije, ustreptao oduzbuđenja i ubeđen u svoj trijumf (isto tako kao što je to bio imoj protivnik u diskusiji), krenuo kući, Maks mi se pridružio.Bilo je to prvi put da ostanemo nas dvojica nasamo. To mi jelaskalo i dokazalo moj pobednički zanos i visoko mišljenje osebi. On se raspitivao šta čitam i gledao me pažljivo,uzbuđeno. Odjednom on zastade, pogleda me pravo u oči ireče na čudno miran način:- Znaš, hteo sam da ti kažem da nisi tačno citiraoErnsta Hekela.Osetih kako pocrveneh i kako se zemlja lagano krenuispod mojih nogu i opet se vrati na svoje mesto. Naravno dasam pogrešno citirao; moj citat je bio iz neke jeftine brošure,nesigurno zapamćen i, verovatno, rđavo preveden. Sav mojdojakošnji trijumf pretvorio se u grižu savesti i osećanjestida. Modre svetle oči su me gledale bez sažaljenja, ali i beznajmanjeg traga zluradosti ili nadmoćnosti. I Maks ponovimoj zlosrećni citat u ispravljenom obliku. A kad smo došli pred njegovu lepu kuću na obali Miljacke, on me steže čvrstoza ruku i pozva me da dođem sutra posle podne kod njega darazgledam njegove knjige.

Activity (59)

You've already reviewed this. Edit your review.
Luu Lovecraft liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
mitrovchan liked this
mitrovchan liked this
Kenan Spahić liked this
nenadp1 liked this
Milovan Subotić liked this
_0t_ liked this
55Eagle333 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->