I UVODNI DEO

1.1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv investitora : Deoničarsko društvo za proizvodnju i prodaju organske hrane ,,Ekoplant“,

Beograd

Skraćeni naziv : ,,Ekoplant“ Beograd

Sedište : Kraljice Natalije 38/40 , 11000 Beograd

Telefon : +381 11 2657037

Fax : +381 11 2657004

Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeću :

Nikola Andrić,

suvlasnik preduzeća i Predsednik upravnog odbora

+381 63 8852495

Vrsta delatnosti : Proizvodnja i prodaja ekološki ispravne (organske) hrane

Datum osnivanja : 1. 3. 2010.

Registracija : Preduzeće je registrovano kao deoničarsko društvo na osnovu rešenja

Trgovinskog suda u Beogradu pod šifrom NA 139

Vlasništvo : Nikola Andrić 40%

Ivan Velašević 30%

Dragan Krstić 30%

Matični broj preduzeća : 998236

Poreski identifikacioni broj : 418392

Poslovna banka : Raiffeisen Bank, broj tekućeg računa 840-188-476

1
1.2. OSNOVNI PODACI O AUTORU POSLOVNOG PLANA

Celokupan plan je izradio Nikola Andrić, student prve godine Departmana za inženjerski
menadžment Univerziteta Singidunum u Beogradu.

1.3. ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA

Preduzeće ,,Ekoplant“ je mlado preduzeće koje je osnovano 1.3. 2010. godine. Osnivač i većinski
vlasnik firme je Nikola Andrić, elektrotehničar procesnog upravljanja i student prve godine
inženjerskog menadžmenta, koji je krajem 2008. godine osmislio pokretanje posla u oblasti
proizvodnje i prodaje organske hrane. Toj ideji su se tokom 2009. godine priključili Ivan
Velašević, elektrotehničar procesnog upravljanja, i Dragan Krstić, bivši radnik Gradskog
vodovoda na poslovima ispitivanja kvaliteta vode i višegodišnji proizvođač ukrasnih biljaka u
zaštićenom prostoru.

Osnovna delatnost kojom će se investitor baviti u narednom periodu je proizvodnja organskog

povrća u zaštićenom prostoru (u plastenicima).

Tržišni aspekti
Tržište prodaje Uzgajanje povrća u klimatski nepovoljnom delu godine (u periodu jesen-zima)
obezbediće bar deo potreba domaćeg tržišta koje je inače u vansezoni uglavno upućeno na
povrće iz uvoza (u Srbiji je nedovoljno izgrađenih površina pod plastenicima). Ciljna grupa za
plasman proizvedenog organskog povrća su prodavnice i restorani zdrave hrane, kao i
preduzeća za preradu ekološki čiste hrane (npr. beogradska kompanija ,,Royal Eco Food“).

S druge strane, putem neposrednog kontakta, jedna količina organskog povrća biće na
raspolaganju neposrednim potrošačima putem direktne prodaje na samom gazdinstvu.

2
Tržište snabdevanja Nabavka plastenika i sistema za navodnjavanje obaviće se na domaćem
tržištu. Nabavka repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju (đubrivo, zaštitna sredstva,
gorivo i dr.) vršiće se u lokalnoj trgovinskoj mreži. Za organsku proizvodnju preporučuje se
organsko seme/rasad, a ako ga nema može se koristiti i konvencionalno ukoliko nije hemijski
tretirano. Za nabavku kvalitetnog semena/rasada biće zaključen ugovor sa domaćim
renomiranim preduzećima.

Tehničko-tehnološki aspekti
Zemljište u Velikom Borku površine 2350 m2 (23,5 a) koje je vlasništvo Dragana Krstića
ustupljeno je preduzeću za korišćenje bez naknade, kao i jedan plastenik površine 720 m 2.
Zemljište je zasejano belom detelinom u jesen 2009. godine. Ono zadovoljava sve uslove za
zasnivanje organske proizvodnje prema Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije :
zemljišna parcela nije korišćena u poslednje četiri godine, prostorno je izolovana od mogućih
izvora zagađenja, zagađenost vazduha je minimalna, kvalitet vode za navodnjavanje je odličan
(bunarska voda), a analiza tla je pokazala da je zemljište nezagađeno (sadržaj štetnih materija je
ispod propisanih maksimalno dozvoljenih količina).

Preduzeće ,,Ekoplant“ je opremljeno neophodnim alatima za manuelnu poljoprivrednu

proizvodnju, a za isporuku svojih proizvoda poseduje jedan kamion (čist, bez štetnih ostataka i
materija koje bi mogle da kontaminiraju proizvode organske poljoprivrede).

Poslovne prostorije preduzeća su u centru Beograda, u ulici Kraljice Natalije 38/40.

Organizacioni aspekti
Predsednik Upravnog odbora i većinski vlasnik preduzeća odgovoran je za poslovanje preduzeća,
a upravljanje i kontrolu proizvodnje vrši u saradnji sa druga dva investitora. Za upravljanje
finansijama zadužen je Dejan Savić, diplomirani ekonomista, a za administrativne poslove Rajka
Birovljev, bankarski službenik.

Finansijski aspekti
Preduzeće ,,Ekoplant“ je u fazi otpočinjanja poslova. Cilj je da od početka posluje sa pozitivnim
finansijskim rezultatom i da značajan deo prihoda ulaže u dalje širenje svoje proizvodnje i
kapaciteta. Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije i Fond za razvoj su u saradnji sa

3
poslovnim bankama omogućili kreditiranje plasteničke proizvodnje u svrhu razvoja i
unapređenja povrtarske proizvodnje u zaštićenom prostoru, a realizuje se i projekat podrške
malim proizvođačima. S druge strane, usvajanjem Zakona o organskoj proizvodnji Ministarstvo
poljoprivrede se obavezalo na finansijsku pomoć proizvođačima, naročito za uvođenje
sertifikata organske proizvodnje koji će biti subvencionisani do 40 odsto, odnosno 400 000
dinara po zahtevu.

Analiza budućeg razvoja

Investitor ima veliki interes za proširenje plasteničke proizvodnje, kao i za proizvodnju i prodaju
sopstvenog organskog semena/rasada. Preduzeće ,, Ekoplant“ će se prvo fokusirati na
proizvodnju organskog povrća, zatim na ekološko voćarstvo, i konačno, na ekološko stočarstvo.
U dugoročnom planu je i prerada organskih proizvoda i pokretanje linije ,,Zdrave hrane za
bebe“. Preduzeće će voditi računa o vrhunskom kvalitetu svojih proizvoda i o pravovremenom
obnavljanju sertifikata, a težiće ka budućem plasmanu na tržišta van Republike Srbije.

1.4. REZIME

„Ekoplant“ deoničarsko društvo , preduzeće za proizvodnju i prodaju organske hrane, Kraljice

Natalije 38-40 u Beogradu, želi da konkuriše za dobijanje kredita u iznosu od 3 miliona dinara.
Cilj ulaganja je nabavka dela osnovnih sredstava za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru
i otpočinjanje poslovanja gajenjem organskog paradajza. Preduzeće ima u svom vlasništvu deo
osnovnih sredstava za plasteničku proizvodnju i prodaju (objekte, transportno sredstvo), kao i
poslovni prostor u užem centru Beograda, što čini 73,5 % ukupnog investicionog ulaganja u ovaj
projekat.

Kredit će se otplaćivati kvartalno uz godišnju kamatnu stopu od 6 %.

Prodaja će se vršiti na dva osnovna segmenta tržišta : trgovinskim, uslužnim i preradjivačkim

preduzećima, i direktno neposrednim potrošačima.

Tržište organskih proizvoda u Srbiji još uvek je nerazvijeno, pa je broj konkurenata mali. Zbog
specifičnih uslova proizvodnje i troškova sertifikacije cena ekoloških proizcoda je visoka. Mi

4
ćemo umanjiti cenu organskog paradajza za značaj procenat kako bismo obezbedili veću
konkurentnost.

Izabrali smo lokaciju koja ima brojne prednosti : blizinu Ibarske magistrale, odličnu povezanost
sa Beogradom linijama GSP-a, potrebnu infrastrukturu i neophodne instalacije, nalazi se u gusto
naseljnoj opštini, a lokalni proizvodjači/trgovci mogu da obezbede većinu poljprovrednog
repromaterijala.

Upravljanjem će se baviti sami investitori koji će činiti Upravni odbor. Većinski vlasnik kapitala
biće predsednik Upravnog odbora. Poslovima finansija i administracije baviće se dva zaposlena
lica sa odgovarajućom stručnom spremom i dugogodišnjim iskustvom u ovim delatnostima, a
koja će sa preduzećem zaključiti Ugovor o dopunskom radu. Na poslovima neposredne poljo-
privredne proizvodnje biće angažovana dva stalna radnika i dva sezonska radnika. Svi zaposleni
će primati redovne mesečne plate čija će visina biti u skladu sa njihovim kvalifikacijama.

Procenjeni neto priliv bi iznosio 3822266,00 dinara u prvoj godini i povećao bi se skoro tri puta u
naredne dve godine. Očekuje se koeficijent ekonomičnosti od 3,33 %. Opravdanost ulaganja u
ovaj projekat vidi se i iz stope akumulativnosti od 64,02 % i iz stope rentabilnosti od 69,56 %.
Povraćaj investicije se očekuje za nešto manje od godinu i po dana.

1.5. PONUDA GARANCIJE

Kao instrument obezbeđenja naplate potraživanja po osnovu kredita biće ponuđena Hipoteka I
reda u vlasništvu preduzeća ,,Ekoplant“ u korist davaoca kredita – poslovni prostor veličine
50 m2 u ulici Kraljice Natalije 38/40 u Beogradu. Procenjena vrednost hipoteke iznosi 75000 €,
što je 2,5 puta više od iznosa traženih sredstava od banke.

5
 II OPERATIVNI PLAN

2.1. TEHNIČKO - TEHNOLOŠKA ANALIZA

Kratak opis poslovne ideje – projekta

Proces proizvodnje organskog paradajza u zaštićenom prostoru obavljaće se na obradivoj
površini od 14,4 ari. U blizini je već postavljen zidani objekat površine 30 m 2 koji će služiti kao
skladište gotovih proizvoda i bunar sa hemijski i biološki ispravnom vodom, čiji položaj neće
ometati podizanje plastenika.

U jesen 2010. godine posle skidanja predkulture (bele deteline) ,čišćenja ostataka prethodne
vegetacije i izravnavanja terena, izvršiće se konačna analiza tla. Zatim sledi usitnjavanje zemlji-
šta, regulisanje oticanja suvišne vode, meliorativno djubrenje stajskim djubrivom i duboko
oranje. Početak radova na izgradnji plastenika predvidja se početkom marta 2011,godine.
Montiranje plastenika i instaliranje sistema navodnjavanja „kap po kap“ trajaće 15 dana. Odmah
će započeti eksploatacija objekata – setva se planira sredinom marta 2011.godine. Proizvodnja
paradajza će se odvijati u kontrolisanim uslovima uz maksimalno izbegavanje uticaja spoljnih
faktora.Biće potrebna svakodnevna nega i kontrola biljaka da se ne bi obrazovao gusti grm.

Poboljšanje pedoloških svojstava tla, odabir semenskog materijala, tretiranje zaštitnim

sredstvima, kao i sprovodjenje svih ostalih agrotehničkih mera koje su neophodne za
proizvodnju paradajza u plasteniku vršiće se u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji
Republike Srbije.

Poslovi administracije i finansijski poslovi obavljaće se u poslovnim prostorijama preduzeća u

Beogradu.

Uzorkovanje zemljišta, procena agro-ekoloških uslova i dobijanje sertifikata za domaće ili

inostrana tržišta sprovodiće „Euro-AgroCooperativa“ u saradnji sa resornim ministarstvima i
medjunarodnim i domaćim sertifikatorima proizvodnje. Preduzeće „Ekoplant“ je član „Euro-
AgroCooperative“ od aprila 2010. godine.

6
 Popis neophodnih sredstava za rad
Planira se podizanje dva plastenika sa termogenima na lož ulje dimenzija 60 m x 12 m = 720 m 2
po plasteniku, odnosno ukupne površine od 1440 m2 = 14,4 a = O,144 ha.

U plastenicima se planira postavljanje sistema za navodnjavanje „kap po kap“, jer se jednosta-

vno instalira, jeftin je, smanjuje bolesti vezane za visok stepen vlage u zemljištu i ne ispira
humus iz tla. Odličan je i za aplikaciju hidrosolubilnih djubriva i zaštitnih sredstava.

Broj i struktura radne snage

Pripremu zemljišta će obaviti jedan radnik sa prebivalištem u Velikom Borku, koji raspolaže
sopstvenom mehanizacijom za oranje i djubrenje zemljišta.

Na imanju će se u proleće 2011.godine zaposliti dva stalna radnika, a u vreme berbe još dva
sezonska radnika (dva meseca godišnje) koji će osim ručne berbe paradajza pakovati proizvode i
praviti kompost od biljnih ostataka.

Predvidjeno je da radnici imaju iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ukupna investiciona ulaganja

U vlasništvu preduzeća je jedan plastenik, skladišni protor, poslovni prostor i jedan kamion, čija
ukupna nabavna vrednost iznosi 10,751 miliona dinara.

UNETA SREDSTVA

Opis Iznos ulaganja (RSD)

Plastenik 2280960,00

Skladišni prostor 70000,00

Poslovni prostor 7500000,00

Kamion 900000,00

UKUPNO 10750960,00

7
Pri utvrdjivanju potrebnih investicionih ulaganja u proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru
pošlo se od sledećih pretpostavki : zasad se podiže na površini od 14,4 ara (što podrazumeva
nabavku još jednog plastenika), zasad se podiže odjednom na celoj površini, zemljište na kome
se planira podizanje zasada ne koristi se za kulture koje donose prihod, klimatski uslovi su
odgovarajući, priprema zemljišta se vrši u nultoj godini (u jesen 2010. godine) , i obavljena je
sertifikacija zemljišta i vode koji se koriste.

Za uzgoj povrća u zaštićenom prostoru vrednost obrtnih sredstava je 10 % od vrednosti

osnovnih sredstava.

NOVA ULAGANJA

Opis Iznos ulaganja (RSD)

Osnovna sredstva

- Plastenik 2280960,00

- Sistem za navodnjavanje 100000,00

Obrtna sredstva

- Dva plastenika 456192,00

- Sistem za navodnjavanje 10000,00

UKUPNO 2847152,00

Ukutno investiciono ulaganje u ovaj projekat (uneta sredstva+nova ulaganja) iznosi

13598112,00 (13,593 miliona) dinara. Od toga novo ulaganje čini 26,5 %.

Izvori finansiranja
Investitor je u mogućnosti da obezbedi deo sredstava (73,5 % od ukupne investicije). Da bi
realizovao ovaj projekat potrebna su mu i dodatna sredstva (kreditno zaduženje).

8
2.2. ANALIZA LOKACIJE

Šira lokacija : Opština Barajevo, koja se nalazi u neposrednoj blizini Ibarske magistrale

Uža lokacija : Selo Veliki Borak

Radi se o obradivoj zemlji prve klase (visok sadržaj humusa, od 3-5 %). Zemljište je rastresito,
ima dobar vodno-vazdušni režim, nije zakorovljeno, nema ostataka mineralnih djubriva u većim
koncentracijama, ne sadrži uzročnike bolesti i štetočine, a nivo podzemnih voda je najviše 1 m
ispod površine. Snabdeveno je potrebnom infrastrukturom neophodnom za eksploataciju
plastenika( bunarska voda, vodovodna mreža, elektroinstalacije, prilazni putevi/pristupna
saobraćajnica, neposredna blizina skladišta). Zemljište ispunjava sve uslove da se na njega
postave plastenici.

2.3. ANALIZA ZAŠTITE ŽIVOTNE OKOLINE

Zaštita životne sredine

Proizvodnja povrća u plastenicima je izuzetno čist ekološki postupak. Izgradnjom pomenutih
objekata neće se pogoršati uslovi čovekove sredine, jer plastenici u eksploataciji ne produkuju
štetne vode, ne ispuštaju otrovne gasove niti stvaraju buku. Najvažniji zahtev organske
proizvodnje je da se ne koriste sintetička djubriva i pesticidi (djubriva sintetičko-hemijskog
porekla i hemijska sredstva za zaštitu biljaka). Za poboljšanje kvaliteta tla koriste se : sejanje
deteline, stajsko djubrivo, živinsko djubrivo, biohumus, kompost, drveni pepeo, krečnjak i
kameno brašno. Korov se suzbija sejanjem bele deteline, mehaničkim putem, i prskanjem sa
20% rastvorom sirćetne kiseline. Protiv lisnih vaši koristi se posipanje kamenim brašnom, a
protiv gljivica 1% rastvor kalijum permanganata ili 1% rastvor sode bikarbone. Stabla premazana
uljem (biljnim, parafinskim ili ribljim) odbijaju glodare. Na tržištu postoje i komercijalni botanički
pesticidi (dobijeni ekstrakcijom neotrovnog,većinom lekovitog i začinskog bilja), kojima se biljke
prskaju u bilo kojoj fazi razvoja.

Čvrsti otpad će se odlagati na za to predvidjenim mestima, a saradjivaće se sa firmama koje se

profesionalno bave reciklažom. Koristiće se samo ambalaža od biorazgradivih materijala. Biljni

9
ostaci, kao otpad nakon proizvodnje, nisu ekološki zagadjivači. Oni se iznose, melju i trule na
zemljištu obezbedjujući lokalni zeleni sistem recikliranja.Zeleni otpad je bogat azotom i odličan
je materijal za kompost (kompost se nanosi oko rasada, i podstiče rast biljke ujedno zadržavajući
vlagu i solubilne minerale).

Ovim investicionim planom neće doći do promena uslova u okruženju koji bi degradirali eko
sistem, pa nisu potrebne posebne mere zaštite čovekove sredine.

Zaštita na radu
Angažovana radna snaga poštovaće sva pravila zaštite na radu. Svakom radniku koji je direktno
uključen u proizvodnu delatnost detaljno će biti objašnjena procedura i svi sigurnosni aspekti.
Naročito će se razmotriti nepovoljni uticaji rada u plasteniku (temperatura, vlažnost i dr.) na
hronične bolesti radnika.

10
 III MARKETING PLAN

3.1. PLAN PRODAJE

Asortiman, ciljno tržište i njihove karakteristike

Organska proizvodnja je komercijalni naziv za nešto što se može nazvati proizvodnja zdrave
hrane. Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta koja je
zdravstveno bezbedna (ne sadrži ostatke pesticida i teških metala, nije genetski modifikovana).
Organska hrana je u odnosu na proizvode konvencionalne proizvodnje optimalnih nutritivnih
svojstava, ima značajno viši sadržaj minerala i vitamina, veći sadržaj suve materije (bolji kvalitet
za prerađivačku industriju) i definitivno je ukusnija (održava primarni ukus koji je proizvodima
dala priroda). Organski paradajz je bogat mineralima i oligoelementima (posebno kalijumom i
gvožđem) i vitaminom C, sadrži provitamin A i dijetetska/biljna vlakna (značajna za sistem za
varenje), neznatno podiže šećer u krvi. Poseduje snažna antioksidativna svojstva (pa sprečava
karcinome), štiti krvne sudove od začepljenja i arterioskleroze, a deluje i kao prirodni antibiotik.

Organska hrana je strogo kontrolisana i dobijena je u proizvodnom postupku koji je regulisan

zakonom. Ni u jednom stadijumu proizvodnje ne koriste se sintetička đubriva i pesticidi, tačno je
utvrđeno šta, kako i čime se radi, a sertifikacijom se potvrđuje kvalitet po standardima koje
propisuju sertifikovana kontrolna tela. Tako potrošač može biti siguran da kupovinom organskih
proizvoda dobija sigurnu i kvalitetnu hranu.

Cilj nam je ne samo da podržimo komercijalnu proizvodnju organske hrane, već i da među
prvima učestvujemo u formiranju domaćeg tržišta ovih proizvoda i u sazrevanju svesti potrošača
i njihovog odgovornijeg odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju životne sredine.

Proizvodnja organskog paradajza namenjena je domaćem tržištu, prvenstveno gradskom

stanovništvu svih uzrasta (očuvanju i poboljšanju zdravlja svih generacija). Akcenat se stavlja na
dostupnost potrošača, odnosno na domaće kupce koji su sa Velikim Borkom povezani Ibarskom
magistralom.

11
 Analiza i procena tražnje
Proizvodnja organske hrane i pića u SAD od 2000. godine rasla je po godišnjoj stopi od 17 do 20
odsto, zahvaljujući povećanom interesovanju stanovništva za kvalitet hrane i standarde
poljoprivredne proizvodnje, kao i masovnijoj ponudi organskih proizvoda u najvećim lancima
supermarketa. Već 2002. godine je u zemljama Evropske unije prodaja organskih proizvoda
utrostručena.Sada je u zemljama EU i Rusiji povećana potražnja za organskim proizvodima od
oko 20% na godišnjem nivou. Nažalost, Srbija je u ovoj oblasti tek na početku. Srbija ima veliki
potencijal rasta tržišta, jer je neminovno da će ljudi sve više prihvatiti ekološke proizvode, a to za
proizvođače znači ekonomsku perspektivu (isplativost).

Neophodno je bolje informisanje i obrazovanje potrošača, motivacija kupaca i razumevanje

prednosti korišćenja sertifikovane organske hrane. Nepoverenje koje prati svaki novi proizvod
nestaće sa razvojem svesti o tome da je neophodno da budemo zdravi i da nas hrana koju
unosimo uništava (prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 3 miliona ljudi se
otruje pesticidima svake godine), ali i onda kada se konkretni proizvod bude video i osetio.
Nažalost, kod nas ne postoji organizovani otkup organskih proizvoda. Za plasiranje ovih
proizvoda na našem tržištu važno je proučiti potencijalne kupce i uski krug glavnih kupaca, i sa
njima stupiti u direktni kontakt ili posredno - preko maloprodaje (prodavnica zdrave hrane),
uslužnih delatnosti (restorani zdrave hrane, ekološki turizam) i prerađivačkih preduzeća
(renomirani prerađivač ,,Royal Eco Food“ žali se da nema dovoljno sirovina).

Analiza i procena promocije, distribucije i cena

Organski proizvodi u Srbiji nisu dovoljno promovisani na tržištu ( nema ekološkog marketinga
koji bi ljudima pomogao da shvate prednost organske hrane), pa je zato i potrošnja mala. S
obzirom na svetske i evropske trendove u ishrani i očuvanju životne sredine, treba iskoristiti
spremnost donatora da ulažu u ovu oblast, uključujući i dobar marketing.

U okviru naših mogućnosti godišnji budžet za marketing plan našeg preduzeća iznosiće tokom
prve tri godine 300 000 dinara godišnje. U početku ćemo za promociju koristiti oglašavanje i
lične kontakte, a kasnije i lobiranje (pronalaženje ključnih donosilaca odluka za nabavku hrane u
firmama gde želimo da plasiramo naše proizvode i na legalan način zagovaranje ideje o kupovini
naših proizvoda). Oglašavaćemo se tokom čitave godine, posebno u periodu jesen-zima, kada
prirodni (klimatski) uslovi ne omogućavaju proizvodnju povrća na otvorenom prostoru i kada je
neophodna dobra otpornost organizma za borbu protiv brojnih virusnih infekcija. Oglašavaćemo
se u dnevnoj štampi i u časopisima iz oblasti poljoprivrede, ishrane i zdravlja, preko interneta i

12
televizijskih reklama, a uz pomoć sponzora i reklamnim materijalom podeljenim u Domovima
zdravlja. Naš slogan će biti : ,,Jedite zdravo – budite zdravi!“

Osnovni kanal distribucije na tržištu organskog paradajza biće kratki kanal. Fizičku distribuciju
naših proizvoda vršiće prevoz organizovan od strane preduzeća ,,Ekoplant“ (korišćenjem
kamiona koji je u vlasništvu firme) ili sami kupci. Distribucija će biti jednostavnija i jeftinija zbog
prodaje u okruženju (transportnim vozilom neće se prelaziti velika kilometraža).

Organski proizvodi su u svetu 25-30% skuplji od konvencionalno proizvedenih (u nekim zemlja-

ma čak 70-100%). U Srbiji bi tako glavni kupci bili ljudi sa srednjim i većim prihodima, kao i
porodice koje mogu da priušte zdravu ishranu svojoj deci. S druge strane, naše tržište treba tek
da se navikne na organske proizvode. Zato bi u početku organski paradajz našeg preduzeća imao
istu ili skoro istu (do 10% višu) cenu kao artikli dobijeni uobičajenom proizvodnjom.

Na snižavanje cene organskog paradajza povoljno utiče : korišćenje obradivog zemljišta bez
nadoknade, relativno malobrojni personal, i niske plate kompenzovane udelom zaposlenih u
profitu kompanije (dogovorene fiksne plate u trogodišnjem periodu uz mogućnost nagrađi-
vanja).

Mada je procedura za sertifikaciju skupa (potrebna je sertifikacija od početka–od zemljišta i

sadnog materijala, preko celog proizvodnog procesa, ambalaže i pakovanja, do dolaska do
kupca), a sertifikat važi samo godinu dana (nakon čega proizvođač podnosi zahtev za njegovo
obnavljanje), i mada je na tržištu Evropske unije skupo sve ono čija je tražnja veća od ponude,
sniženjem cene našeg proizvoda ostaćemo dosledni ideji da je daleko veća cena lečenja ljudi,
čišćenja vodenih tokova od pesticida, ili gubitka plodnosti tla erozijom.

Analiza i procena ponude

Cilj su nam visoki prinosi (to će omogućiti dobri agrouslovi – prirodni, klimatski, zemljišni i dr.),
visok kvalitet (to će omogućiti proizvodni proces regulisan Zakonom o organskoj poljoprivredi) i
siguran plasman.

Prema postojećim podacima u Srbiji se pod plastenicima nalazi samo mali broj hektara. Na
području opštine Barajevo, ali i drugih prigradskih opština, mali broj gazdinstva se bavi ozbi-
ljnom plasteničkom proizvodnjom. Zato je sužena mogućnost proizvodnje povrća u vansezoni
(oktobar-mart) kada ponuda ne može da zadovolji potražnju, posebno za paradajzom. U vanse-
zoni povrće dospeva iz udaljenih centara, njegova cena je zbog transporta i drugih troškova
znatno viša, pa će biti veća konkurentnost naših proizvoda na lokalnom tržištu.

13
U Srbiji je potražnja organske hrane još uvek veoma mala, što je posledica nedovoljnog infor-
misanja i obrazovanja potrošača. Zato se čak 80-90% ovih proizvoda izvozi. S druge strane, i
proizvodnja organske hrane je još uvek mala – u Srbiji je za proizvodnju organske hrane
sertifikovano svega 3% obradivog zemljištva (oko 1800 hektara), iako je potencijal mnogo veći
(svaka peta oranica mogla bi odmah da se sertifikuje). Tako na tržištu Srbije, a naročito
Beograda, ne postoji veliki broj konkurenata u oblasti komercijalne proizvodnje organskog
povrća. Na području opštine Barajevo, a i susednih opština uglavnom svi poljoprivredni
proizvođači koriste sintetička mineralna đubriva i hemijske pesticide i herbicide, i za sada nisu
zainteresovani za ekološki proizvodni proces.

Preduzeće ,,Ekoplant“ će se rukovoditi strategijom nižih, penetracionih cena što će još dodatno
doprineti njegovoj konkurentskoj prednosti. Koncepcija ,,proizvesti malo, prodati malo, a zatim
proizvesti malo više“ može malim firmama poput naše da donese veliku konkurentsku prednost
u odnosu na veće suparnike.

Od značaja može biti za kupce prepoznatljiv znak našeg preduzeća, kao i osobenost pakovanja
koja će privući potrošače i obezbediti njihovu lojalnost.

SWOT analiza

SNAGE

- Zaposleni (stručni potencijal, motivisanost, entuzijazam, timski rad...)

- Postojeći kontakti sa nekim dobavljačima

- Visok kvalitet proizvoda

- Sertifikovano zemljište

- Mali broj konkurenata

- Niže prodajne cene od konkurentskih

- Nema sezonskih fluktuacija u proizvodnji

- Nema potrebe za preorijentacijom u proizvodnji niti za adaptacijom postojećih objekata

14
SLABOSTI

- Mlado i neafirmisano preduzeće koje tek otpočinje poslove

- Nedostatak iskustva u organskoj poljoprivredi

- Relativno mali proizvodni prostor

ŠANSE

- Razvoj svesti potrošača o zdravoj hrani

- Trend porasta korišćenja ekološke hrane

- Rast kupovne moći stanovništva

- Tržište u razvoju, mala konkurencija

- Podrška Ministarstva poljoprivrede, Fonda za razvoj i dr. (različite olakšice za organsku

proizvodnju)

- Udruženje proizvođača zdrave hrane

- Povećana potražnja za organskim proizvodima u razvijenim zemljama EU i u Rusiji

PRETNJE

- Pad kupovne moći stanovništva (velika stopa nesaposlenosti, veći troškovi života...)

- Slab ekološki marketing, zdravstvena neprosvećenost, skeptičnost potrošača

- Tržište sa visokim nivoom političkog i ekonomskog rizika

- Globalna ekonomska kriza

- Monopoli

Cilj nam je da povećamo snage i smanjimo slabosti, da iskoristimo mogućnosti i

izbegnemo pretn

15
3.2. PLAN NABAVKE

Osnovni inputi neophodni za proizvodnju organskog paradajza u plastenicima jesu : odgova-

rajuće seme/rasad paradajza, stajsko, živinsko i zelenišno đubrivo, kompostirana organska
materija (kompost), biohumus, dozvoljena zaštitna sredstva i gorivo. Nabavno tržište se većinom
nalazi u neposrednom okruženju, pa su izdaci za transport repromaterijala relativno mali.

Kvalitet inputa ima presudan uticaj na kvalitet finalnog proizvoda, pa se preduzeće prilikom
izbora dobavljača vodi strategijom da je kvalitet važniji od cene. Dobavljače preduzeća čine
domaći dobavljači sa kojima su ugovoreni uslovi nabavke i plaćanja i da je transport robe
uračunat u njenu nabavnu cenu. Uspostavljanjem kvalitetne saradnje sa postojećim dobavlja-
čima i višegodišnjih korektnih i stabilnih poslovnih odnosa, preduzeće ,,Ekoplant“ će i nakon
proširenja proizvodnje nastaviti saradnju i neće tražiti druge dobavljače (što može oboriti
nabavnu cenu).

Sertifikovano seme /rasad će se nabavljati od renomiranih domaćih proizvođača poput Instituta

za povrće iz Smederevske Palanke, ili od uvoznika najkvalitetnijeg semena povrća. Biraće se
sorte paradajza kojima odgovaraju konkretni prirodni uslovi u Velikom Borku, i koje su otporne
na bolesti. Stajsko, živinsko đubrivo i kompost obezbediće se na lokalnom tržištu (iz neposre-
dnog okruženja), dok će se po potrebi koristiti biohumus (,,Royal Ofert“ granule biohumusa,
firma ,,Altamed“). Suzbijanje korova bez herbicida obavljaće se mehanički (ručnim ili mašinskim
čupanjem), eventualno i prskanjem korova sa 20% rastvorom sirćetne kiseline. Zaštita paradajza
od gljivičnih bolesti (pepelnice i plamenjače) vršiće se u fazi pre formiranja plodova (namakanje
semena pred setvu u 1% rastvor kalijum permanganata tj. hipermangana), prskanje 1% rastvo-
rom sode bikarbone i sl.). Zaštitna sredstva će se koristiti u minimalnim količinama, nabavljaće
se iz odgovarajućih trgovinskih preduzeća, a biraće se komercijalni preparati dozvoljeni u eko-
proizvodnji (botanički pesticidi ekstrakcijom neotrovnog, većinom lekovitog i začinskog bilja).
Dizel gorivo se koristi u malim količinama, jer se većinom poslovi obavljaju ručno. Minimalne
količine goriva za grejanje plastenika, za pogon motokultivatora, traktora i vozila za transport
proizvoda na tržište, obezbediće se od privatnih preduzeća koja se bave prometom naftnim
derivatima.

Na tržištu organskog semena/rasada mali je broj proizvođača i prodavaca. Zato preduzeće

,,Ekoplant“ namerava da u bliskoj budućnosti otpočne proizvodnju organskog semena/rasada
paradajza, prvo za sopstvene potrebe, a zatim sa porastom proizvodnje i za prodaju drugim
preduzećima koja se bave ekološkim povrtarstvom.

16
 IV FINANSIJSKI PLAN

4.1. UKUPNI PRIHOD

Proračun ukupnog prihoda koji se ostvaruje prodajom proizvoda (organskog paradajza) izvršen
je na bazi Proizvodnog programa proizvodnje paradajza od 30 kg po 1 m2, odnosno za površinu
od 1440 m2 (14,4 ara) planira se proizvodnja od 43200 kg u prolećnom zasadu (prvo polugodiš-
te) i oko 10% manje (38880 kg) u jesenjem zasadu (drugo polugodište). To čini ukupnu godišnju
proizvodnju paradajza od oko 82080 kg. Prosečna prolećna i jesenja cena po 1 kg iznosi 90
dinara, pa je proračun za godinu dana : 82080 kg x 90 dinara = 7387200,00 dinara. Navedeni
prihod je realno ostvarljiv ako se uzmu u obzir elementi mikrolokacije,kao što su : kvalitet
zemljišta, osunčanost lokacije, zaštita od vetrova, zaštićenost od grada i poplave, dobar vodni
režim i dr. Godine projekta se odredjuju u zavisnoti od perioda otplate kredita, što u slučaju
uzgoja povrća u zaštićenom prostoru iznosi tri godine.

Proizvod Ukupan prihod u I Ukupan prihod u II Ukupan prihod u III

godini projekta (RSD) godini projekta (RSD) godini projekta (RSD)

Paradajz 7387200,00 14774400,00 14774400,00

4.2. STRUKTURA TROŠKOVA

Odredjeni su materijalni i nematerijalni troškovi, uključujući i troškove poreza (porez na dobit od

10%) i troškove kamata od kredita.

17
 Direktan materijal
Troškovi sirovina, osnovnog i pomoćnog materijala i drvene nepovratne ambalaže (gajbica)
odredjeni su na osnovu podataka iz plana nabavke množenjem projektovanih količina i
projektovanih cena.

Naziv Iznos troškova u I Iznos troškova u II Iznos troškova u III

godini projekta (RSD) godini projekta (RSD) godini projekta (RSD)

Seme/rasad paradajza 150000,00 300000,00 300000,00

Stajsko djubrivo 8000,00 16000,00 16000,00

Živinsko djubrivo 18000,00 36000,00 36000,00

Zaštitna sredstva 35000,00 70000,00 70000,00

Ambalaža 20000,00 40000,00 40000,00

Ukupno 231000,00 462000,00 462000,00

Energija i gorivo

Naziv Iznos troškova u I Iznos troškova u II Iznos troškova u III

godini projekta (RSD) godini projekta (RSD) godini projekta (RSD)

Elektirčna energija 22000,00 24000,00 28000,00

Dizel gorivo 91000,00 100000,00 110000,00

Benzin 101000,00 111000,00 120000,00

Lož ulje 9000,00 10000,00 11000,00

Ukupno 223000,00 245000,00 269000,00

18
 Amortizacija
Jedan od značajnih troškova je amortizacija osnovnih sredstava koja imaju svoj vek i prenose
svoju vrednost na gotove proizvode plastenika.

Prilikom izračunavanja amortizacije uzima se u obzir samo osnovna cena koštanja (bez uraču-
natog PDV-a).

Stopa amortizacije za zaštićeni prostor (plastenike) iznosi 20 %, pa je godišnji trošak amortizacije

dva plastenika : 3866033,90 x 20/100 = 773206,78 dinara. Stopa amortizacije za tehnološku
opremu je 25 %, pa je godišnji trošak amortizacije sistema za navodnjavanje „kap po kap“ :
91500 x 25/100 = 22875,00 dinara. Stopa amortizacije za transportna sredstva je 10 %, pa je
godišnji trošak amortizacije kamiona : 823500 x 10/100 = 82350,00 dinara.

Ukupni godišnji trošak amortizacije iznosi : 773206,78 + 22875,00 + 82350,00 = 878431,78

dinara.

Radna snaga
Troškovi plata su izračunati na osnovu broja radnika u operativnom sistemu i prosečne plate.

Troškovi godišnje zarade radnika na imanju iznose: dva stalna radnika 4800000,00 dinara
(2 x 20000din x12 meseci) + dva sezonska radnika 80000 dinara (2 x 20000din x 2 meseca).

Zarade zaposlenih po Ugovoru o dopunskom radu (upravljanje finansijama i administrativni

poslovi), naknada radniku za pripremu zemljišta pomoću sopstvene mehanizacije, kao i porezi i
doprinosi iznosiće ukupno 970000,00 dinara godišnje.

Ukupni godišnji troškovi plata planiraju se u iznosu od 15300000,00 dinara.

Troškovi investicionog održavanja

Godišnji troškovi investicionog održavanja planiraju se u visini od 0,5 % na vrednost (nabavnu
cenu) objekta, od 1% na vrednost tehnološke opreme, i od 3 % na vrednost transportnih sred-
stava.

Opis Nabavna cena (RSD) Godišnji trošak investicionog

19
 održavanja (RSD)

Plastenici 4561920,00 22809,60

Skladišni prostor 70000,00 350,00

Poslovni prostor 7500000,00 37500,00

Sistem za navodnjavanje 100000,00 1000,00

Kamion 900000,00 27000,00

Ukupni godišnji trošak investicionog održavanja iznosi 88309,60 dinara.

Troškovi marketinga
Ukupni godišnji trošak marketinga planira se u visini od 300000,00 dinara. Za troškove reklama i
propagande, kao i za troškove reprezentacije računamo na pomoć sponzora.

Ostali troškovi poslovanja

Planiraju se u godišnjem iznosu od 700000,00 dinara.

Otplata kredita/troškovi kamata

Deo osnovnih sredstava i obrtna sredstva finansiraće se iz kredita. Iznos kreditnog zaduženja bio
bi u visini 26,5 % vrednosti ukupnog investicionog ulaganja.

Kredit se uzima pod sledećim uslovima :

- Iznos kredita 3000000,00 dinara

- Rok otplate kredita 3 godine

- Godišnja kamatna stopa 6%

- Dinamika plaćanja tromesečna ( 4 rate godišnje)

- Metod vraćanja u fazi otplate jednakih anuiteta

20
 - Broj anuiteta 12

Nema grejs perioda (perioda mirovanja otplate kredita), pa se već u prvoj godini kredit otplaćuje
kvartalno (vremenski interval dospeća kreditnih obaveza je tri meseca). Iznos jedne rate je
250000,00 dinara. Plan otplate kredita dat je u narednoj tabeli.

Broj rate Rata (anuitet) Kamata Glavnica Otplata

(ostatak duga)

3000000,00

1 250000,00 44120,04 2750000,00 205879,96

2 250000,00 40443,37 2500000,00 209556,63

3 250000,00 36766,70 2250000,00 213233,30

4 250000,00 33090,03 2000000,00 216909,97

5 250000,00 29413,36 1750000,00 220586,64

6 250000,00 25736,69 1500000,00 224263,31

7 250000,00 22060,02 1250000,00 227939,98

8 250000,00 18383,35 1000000,00 231616,65

9 250000,00 14706,68 750000,00 235293,32

10 250000,00 11030,01 500000,00 238969,99

11 250000,00 7353,34 250000,00 242646,66

12 250000,00 3676,67 0,00 246323,33

4.3. BILANS USPEHA

21
Ulazni parametri su prethodno sačinjeni obračuni prihoda od prodaje paradajza, obračuni
troškova direktnog materijala,energije i goriva,obračuni ostalih troškova poslovanja i troškovi
kamata od kredita. Uključen je i porez na dobit u visini od 10 %.

Naziv I godina projekta II godina projekta III godina projekta

I UKUPNI PRIHOD 7387200,00 14774400,00 14774400,00

II UKUPNI RASHOD 4105161,38 4299334,80 4264508,08

Troškovi sirovina, 231000,00 462000,00 462000,00

materijala, ambalaže

Troškovi energenata 233000,00 245000,00 269000,00

Amortizacija 878431,79 878431,78 878431,78

Troškovi plata 1530000,00 1530000,00 1530000,00

Investic. održavanje 88309,60 88309,60 88309,60

Troškovi marketinga 300000,00 300000,00 300000,00

Ostali troškovi 700000,00 700000,00 700000,00

Kamata 154420,00 95593,42 36766,70

BRUTO DOBITAK (I-II) 3282038,62 10475165,20 10509891,92

POREZ NA DOBIT 10% 328203,86 1047516,52 1050989,19

NETO DOBITAK 2953834,76 9427648,68 9458902,73

KUMULATIVNI NETO 2953834,76 12381483,44 21840386,17

DOBITAK

V OCENA EFEKTA PROJEKTA

22
5.1. GOTOVINSKI TOK
Odnosi( (relacije) neto novčanih tokova prikazane su u tabeli. Isključeni su troškovi amortizacije, a
uključen je iznos otplate kredita.

Naziv I godina projekta II godina projekta III godina projekta

UKUPNI PRILIVI 7387200,00 14774400,00 14774400,00

Ukupan prihod od 7387200,00 14774400,00 14774400,00

prodaje proizvoda

UKUPNI IZDACI 4410513,40 5372826,14 5400298,79

Troškovi sirovina, 231000,00 462000,00 462000,00

materijala, ambalaže

Troškovi energenata 233000,00 245000,00 269000,00

Troškovi plata 1530000,00 1530000,00 1530000,00

Investic. održavanje 88309,60 88309,60 88309,60

Troškovi marketinga 300000,00 300000,00 300000,00

Ostali troškovi 700000,00 700000,00 700000,00

Kamata 154420,00 95593,42 36766,70

Otplata kredita 845580,00 904406,60 963233,30

Porez na dobitak 328203,86 1047516,52 1050989,19

NETO PRILIV 2976686,60 9401573,86 9374101,21

KUMUL.NETO PRILIV 2976686,60 12378260,46 21752361,67

5.2. EKONOMSKI TOK

U prikazu ekonomskog toka sa aspekta preduzeća iz odliva novčanih sredstava su isključeni troškovi
amortizacijei iznos otplate kredita.

Naziv I godina projekta II godina projekta III godina projekta

UKUPNI PRILIVI 7387200,00 14774400,00 14774400,00

23
Ukupan prihod od 7387200,00 14774400,00 14774400,00
prodaje proizvoda

UKUPNI IZDACI 3564933,40 4468419,54 4437065,49

(UKUPNI ODLIVI)

Troškovi sirovina, 231000,00 462000,00 462000,00

materijala, ambalaže

Troškovi energenata 233000,00 245000,00 269000,00

Troškovi plata 1530000,00 1530000,00 1530000,00

Investic. održavanje 88309,60 88309,60 88309,60

Troškovi marketinga 300000,00 300000,00 300000,00

Ostali troškovi 700000,00 700000,00 700000,00

Kamata 154420,00 95593,42 36766,70

Porez na dobitak 328203,86 1047516,52 1050989,19

NETO PRILIV 3822266,60 10305980,46 10337335,51

5.3. OCENA PROJEKTA (STATIČKA)

Statička ocena investicionog projekta se odnosi na poslednju (u ovom slučaju treću) godinu
projekta, jer mnogi agro biznisis ne iskazuju dobit do druge ili treće godine poslovanja.

Ekonomičnost proizvodnje
Koeficijent ekonomičnosti se izračunava tako što se ukupni priliv u trećoj godini projekta (UP)
podeli sa ukupnim odlivom u toj godini (UO).

Koeficijent ekonomičnosti = 14774400,00/4437065,49 = 3,33

Koeficijent ekonomičnosti je veći od jedan, što ukazuje na činjenicu da su ukupni primici veći od
ukupnih izdataka. Shodno tome, može se konstatovati da je investicioni projekat ekonomičan,
odnosno da je investicija isplativa.

24
 Akumulativnost(rentabilnost)proizvodnje
Stopa akumulativnosti se izračunava tako što se neto dobitak u trećoj godini (D) podeli sa
ukupnim prihodom u toj godini (UPr) i pomnoži sa sto.

Stopa akumulativnosti = 9458902,73/14774400,00 x 100 = 64,02 %

Stopa akumulativnosti je veća od 5 %. Shodno tome, može se konstatovati da je investicioni

projekat akumulativan, odnosno da je prilikom eksploatacije projekta tj. proizvodnjom
organskog paradajza u zaštićenom prostoru pokrivena cena izvora finansiranja i preko toga
ostvarena je „zarada“.

Rentabilnost investicije (predračunske vrednosti investicije)

Stopa rentabilnosti investicije izračunava se tako što se neto dobitak u trećoj godini (D) podeli sa
predračunskom vrednošću investicije (PVI) i pomnoži sa sto.

Stopa rentabilnosti investicije = 9458902,73/13598112,00 x 100 = 69,56 %

Stopa rentabilnosti je veća od 5 %. Shodno tome,može se konstatovati da je investicioni projekat

rentabilan.

Vreme povraćaja investicije

Izračunava se tako što se proračunska vrednost investicije (PVI) podeli sa neto dobitkom u trećoj
godini (D).

Vreme povraćaja investicije = 13598112,00/9458902,73 = 1,44 godine

To znači da će se investicioni projekat isplatiti za 1,44 godine, odnosno da vreme povraćaja

investicije iznosi 1 godinu i 5,28 meseci (0,44 x 12 meseci = 5,28 meseci).

VI ZAKLJUČNA OCENA O PROJEKTU

Proizvodnja organskog paradajza u zaštićenom prostoru i na ukupnoj površini od

14,4 ara ima svoju punu društvenu i ekonomsku opravdanost. Sumirajući rezul-

25
tate do kojih se došlo u oceni efktivnosti investicionog projekta može se doći do
sledećih zaključaka :

- Projekat je ekonomičan

- Projekat je akumulativan

- Projekat je rentabilan

- Vreme povraćaja investicije je nešto manje od godinu i po dana

Shodno gore navedenim zaključcima može se konstatovati da je investicioni

projekat u ekonomskom i u finansijskom smislu opravdan.

Beograd, 31.5.2010. Autor biznis plana

Nikola Andrić, student (br.indeksa 2009/200111)

_________________________________

26