Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
21Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Uvodna predavanja o Kantu

Uvodna predavanja o Kantu

Ratings: (0)|Views: 863|Likes:
Published by Jelena Jovanović

More info:

Published by: Jelena Jovanović on Jun 30, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/28/2012

pdf

text

original

 
Predavanja
Kant 
13.10.2008.
1
... Kant kategorije ne izvodi iz iskustva. Svoje izlaganje o metafizičkoj dedukciji Kant jepodelio na tri dela:
1.
Bavi se opštim svojstvima razuma;
2.
Daje listu spornih sudova;
3.
Iz liste sudova izvodi listu kategorija (ovaj deo predstavlja metafizičkudedukciju u strogom smislu reči).Govoreći o opštim svojstvima razuma on kaže da je razum sposobnost sjedinjavanja ilisposobnost sintetisanja predstava bez kojih nikakvo saznanje nije moguće. Drugo, onkaže da se ta sposobnost izražava sudovima. Znači, kada kažem na primer - "drvo jezeleno" ja sintetišem , ili povezujem, dve predstave, predstavu drveta i predstavu zeleneboje (to je čin sintetisanja).Momenti forme, ili kako Kant kaže logičke funkcije tih sudova jesu kategorije, najopštijiapriorni pojmovi, koji se odnose na sve predmete mišljenja, a njihove funkcije su takveda organizuju naše mišljenje i da omoguće primenu sudova na naše opažanje. O čemu jezapravo reč - uzmimo neki subjekatsko-predikatski sud i zamišljamo kako bi se on mogaoprimeniti na predmet opažanja. Iz perspektive samog suda potpuno je svejedno šta će uopažajnom materijalu dobiti funkciju subjekta a šta funkciju predikata. Možete reći "drvo je zeleno" ili " neko zeleno je drvo", tako da sudjenje deluje pomalo proizvoljno, što važi iza sudove kauzalnog delovanja u iskustvu. Kategorije treba da učine tu primenu sudovaneproizvoljnom, one treba da odrede šta će u onome što zatičemo u opažanju igratifunkciju subjekta, a šta funkciju predikata, i to će omogućiti u ovom slučaju kategorijasupstancije i akcidencije. Subjekat mora biti supstancija, a predikat mora biti nekaakcidencija. Na taj način kategorije odredjuju svojstva koja čulni sadržaj mora dazadovolji da bismo na njega primenili odredjene tipove sudova.Kant nam daje u drugomodseku
Kritike čistog uma
tabelu tipova sudova:Kvantitet sudova Kvalitet sudova Relacija sudova Modalitet sudova
Opšti
Posebni
Pojedinač ni
Potvrdni
Odrečni
Beskonač ni
Kategorič ni
Hipotetični
Disjunktiv ni
Problematični
 Asertorični
 Apodiktični
Šta znači ova tabela?Svaki sud nam govori nešto o kvantitetu (onoga na šta se odnosi), kvalitetu, o relacionimsvojstvima i o modalnom statusu tih svojstava.Dakle, Kant kaže da ovu tipologiju sudjenja izdvaja opšta logika, i da ona ne stoji u vezisa transcendentalnom logikom. Zatim, on kaže da treći sud u svakoj od ovih grupapredstavlja jedan plod kombinacije prvog i drugog. U vezi sa tim javlja se nekolikoproblema, navešćemo samo najvažnije: - nije dat princip kojim je pravljena podela, i samHegel je smatrao da ova podela, Kantovim jezikom rečeno, rapsodička, to jest slučajna,da nije zasnovana na nekom principu. Istina, sam Kant je smatrao da je Aristotelovatabela kategorija rapsodična, pa otuda možda Hegel nije bio u krivu kada je Kantuprebacio ono što je ovaj prebacio Aristotelu. Kant kaže da se sudovi u opštoj logici spravom tretiraju zasebno od silogzama kao opšta saznanja, medjutim nije jasno o kakvim je opštim saznanjima reč jer on to ovde ne objašnjava.Navedimo dva konkretna problema - Kant kaže sledeće - da bi objasnio kako se topojedinačni sudovi, singularni dakle, mogu uključiti u tabelu opštih saznanja, po čemusingularni sudovi koji se odnose pojedinačne stvari mogu predstavljati opšte saznanje,Kant na jednom mestu kaže da se oni mogu tretirati kao opšti, ali onda ostaje nejasnozašto oni predstavljaju posebnu grupu u sudovima kvantiteta. Isto tako, izdvajanjebeskonačnih sudova kao zasebnih Kant će opravdati njihovom saznajnom ulogom, čimeće zapravo uzeti transendentalan kriterijum za pravljenje tabele opštih sudova, iodustati od svoje prvobitne teze da tabelu ovih aspekata sudjenja dosledno izvede kaonešto što naziva opšta logika koja apstrahuje od empirijskog i svakog drugog sadržajamišljenja. Nekoliko stranica kasnije Kant nam daje tabelu kategorija, za koju tvrdi da jeizvedena iz analogne tabele sudova - opštim sudovima, koji se donose na celokupnidomen, odgovara kategorija celokupnosti ili totaliteta, posebnim sudovima kategorijamnožine, pojedinačnom kategorija jedinice kad je reč o kvalitetu - potvrdnim sudovima
1
 
Predavanje nije snimano od početka.
1
 
Predavanja
Kant 
odgovara kategorija realiteta, odrečnim kategorija negacije, a beskonačnim kategorijalimitacije; relacionim aspektima sudova odgovaraju kategorije supstancije i akcidencije,uzroka i posledice; i zajednice onoga što dela i onoga što trpi kategorijama modalitetaodgovaraju kategorije mogućnost/ nemogućnost; biće-nebiće; i nužnost/slučajnost.Kant, medjutim, ne objašnjava kako su ove dve tabele koordinirane, na prvi pogledplauzibilno, ali su komentatori pronašli tu razne sitne probleme, pa je utisak mnogih bioda su ove opšte odrednice prihvatljive, ali kad je reč o ovim potpodelama, opšti utisak jeda su one malo proizvoljne, i da činjenica da ih ima tri u svakoj grupi više ukazuje naKantovu želju da je hteo da da harmonično sistematizovan pregled.Razum je sposobnost sintetisanja predstava bez koje nema saznanja, ta sposobnost seizražava u činovima sudjenja. Da bi činovi sudjenja mogli da se na neproizvoljan načinprimene na opažajni sadržaj potrebno je da taj opažajni sadržaj ispolji svojstva koja sugrupisana, odredjena u kategorijama, kako se to dešava videćemo ovog časa i narednogputa.U ovom delu, koji je najlakši deo transcendentalne analitike, gde Kant daje jednutabelu, drugu tabelu, kaže da jedna proističe iz druge Kant govori o analizi i sintezi i oformi i sadržaju pojma. Rećićemo nekoliko stvari koje baš i ne pišu u Kritici čistog uma,pišu u njegovim predavanjima o logici, a koje će vam omogućiti da shvatite bolje šta jeKant hteo da kaže kad je reč o analizi i sintezi - Kant razlikuje pojmove koji su dati odpojmova koji su načinjeni, i sad pojmovi koji su dati su oni koji sadrže kako on kaže u sebidelimične pojmove, to jest predikate koji se svi odnose na istu stvar ali tek zajedno moguposlužiti za njenu identifikaciju ti predikati mogu biti koordinirani i suboordinirani jedandrugome - tako predikati "životinja" i "racionalna" koji su sadržani u pojmu ljudskog bića jesu koordinirani, po Kantovoj analizi, dok su predikati "biti životinja" i "imati telo" , i "bitimaterijalna stvar" koji su sadržani u istom tom pojmu, suboordinirani jedan drugom. Sadizlaganje sadržaja pojmova, odnosno izlaganje tih delimičnih pojmova predikata, koji sumedjusobno jedan drugom koordinirani ili suboordinirani, jeste plod analize koja seizražava analitičkim sudovima s druge strane u matematici i prirodnim naukama,pojmovi moraju biti načinjeni, u tom smislu što predikati moraju biti pridodati subjektu umatematici, po Kantovom mišljenju, uz pomoć čistog opažanja ili konstrukcijom u čistomopažnaju, a u prirodnim naukama uz pomoć eksperimenta, koji će odrediti da li se jedanpredikat može ili ne može pripisati jednom pojmu.O formi i sadržaju pojmova - kada govori o formi pojmova Kant misli na vezu medjupredikatima koji su u njemu sadržani, na njihovu ili subordiniranost ili unutrašnjustrukturu pojmova. Kada govori o sadržaju pojmova on ne misli na same predikate koji suu njemu sadržani, već na predmete opažanja kojima se ti predikati pripisuju.
Transcendentalna dedukcija
Možda najznačajniji i najnejasniji deo Kritike čistog uma, Kant je dao jednu verziju uprvom izdanju, drugu u drugom izdanju, i u drugim svojim spisima kraće verzijeetranscendentalne dedukcije koji se delimično preklapaju sa jednim, delimično sa drugimizdanjem, a i idu u nekom trećem smeru.U svakom slučaju, nećemo previše detaljisati, jaću pokušati da vam predočim osnovnu ideju. Cilj je da pokaže, ili da dokaže, kako sekategorije primenjuju na predmete. Rekonstruišimo put saznanja, kako ga Kantrekonstruiše i objašnjava u Kritici čistog uma. Pre svega, saznanje počinje sa iskustvom,sa opažanjem. Mi dobijamo neki niz senzacija, neki niz čulnih raznovrsnosti. Recimo da X jesu neke senzacije bilo naših mentalnih stanja, bilo nekih stvari koje stoje u prostoru, ite senzacije mi primamo sukcesivno. Kant naziva primanje tih senzacija sukcesivnomsintezom aprehenzije. Aprehenzija je, dakle, primanje tih utisaka, ona je sukcesivna jerse odvija u vremenu, a reč je o sintezi zato što te opažajne predstave bivaju samimčinom aprehenziranja stavljene u vremenske a neke od njih i u prostorne odnose. Prvošto se dešava sad (prvo u nekom logičkom redosledu, ne vremenskom) jeste sintezauobrazilje, koju Kant u prvom izdanju Kritik čistog uma, naziva reproduktivnom, a udrugom figurativnom. Ove senzacije su prvo stavljene u neke prostorno vremenskeodnose, data su im osnovna prostorno vremenska svojstva, i sad ova sinteza uobrazilje
2
Kvantitet KvalitetRelacijeModalitet JedinicaMnožinaCelokupnostRealitetNegacijaLimitacijaInherencija/subzistencijaKauzalitet/dependencijaZajednicaMogućnost/nemogućnostBiće/nebićeNužnost/slučajnost
 
Predavanja
Kant 
ove senzacije stvalja u jedinstven vremenski tok, tako što prosto pamti ranije senzacije,ranija stanje našeg duha, znači mi prvo imamo ovu senzaciju, pa ovu, pa onu i tako dalje.Ono što uobrazilja čini jeste da pamti jedan , dva i tri i onda stavlja četiri u isti vremenskitok, i ona kako kaže Kant proizvodi jedinstvo vremena, ona nam omogućava, da četiri itri i dva svrstamo u isti vremenski tok sa jedan. Sledeća stvar, ne u vremenskom, većlogičkom smislu, jeste misaono povezivanje....ono što je zajedničko tom mišljenju jestesubjekat mišljenja, to je ključni deo, ključne strane, ja sam taj koji misli jedan, dva i takodalje."JA", po tehničkom Kantovom izrazu o sopstvu, jeste transcendentalna apercepcija, JA jeste najviši izvor intelektualne sinteze, kaže da je to jedna formalna predstava koju jamisilm, koja ( citiram )
mora moći da prati sve moje predstave ukoliko te predstave treba da imaju sadržinu
” 
.”Mora moći” u tom smislu što mi nismo baš usvakom trenutku svesni da smo mi ti koji mislimo neki sadržaj, ali da ako se maloprenemo da ćemo to moći da ustanovimo. To je jedna predstava koja prati sve drugepredstave koje su njoj sadržane, to je jedina takva predstava i zato je to predstava kojaomogućava da se izmedju ovih ostalih predstava postavi medjusobna veza. Da nije teosnovne izvorne sintetizujuće predstave, naše iskustvo bi bilo Kantovim jezikom rečeno,rapsodično i slabo povezano.Ono što omogućava transcendentalnu samosvest kao nivo saznanja jeste da se ovepredstave povežu u predstavu nekog objekta. Transcendentalna aperceprija jesteracionalni čin, prvi najvažniji, osnovni izvorni čin, našeg razuma.Pošto je razum moć sudjenja ovo mišljnje se dalje razlaše u sudove :" ja mislim da je drvozeleno",a pravila za primenu tih sudova, na ovu čulnu raznovrsnost jesu kategorije. Kategorije bitrebalo da omogućuju da se ovi sudovi primene na neproizvoljan način to jest da ne budesvejedno da li će subjekat suda biti zeleno ili drvo. U samoj transendentalnoj dedukcijiKant nije baš sasvim uspeo da pokaže kako se to radi. U analitici osnovnih stavova on jeizneo ideju o postojanju vremenskih shema, po kojoj za svaku kategoriju postojevremenska pravila njene primene, odnosno - ukoliko se ovaj čulni sadržaj nadje u nekimvremenskim odnosima na njega treba primeniti tu i tu kategoriju; to su uslovi primenakategorija ili uslovi pod kojima se čulni sadržaj može podvesti pod kategorije, kako bi seomogućilo neproizvoljno sudjenje. Recimo imamo kategoriju supstancije, da bismo neštooznačili kao supstanciju, to nešto mora da traje, prema Kantovom mišljenju da bi zanešto rekli da nužno postoji, to nešto mora da postoji u svakom vremenu; da bismo zanešto rekli da stoji kao uzrok nečeg drugog, to nešto uvek mora dolaziti pre tog nečegdrugog - i ukoliko čulni sadržaj zadovolji te uslove na njega možemo primeniti kategorije,a kategorija nam omogućavaju da o tom čulnom sadržaju sudimo.Te sheme su ploduobrazilje. Status uobrazilje nije sasvim jasan, Kant na jedan način opisuje u prvom, nadrugi način u drugom izdanju Kritike čistog uma. U svakom slučaju vremenske sheme suvremenski uslovi za primenu kategorija na čulne raznovrsnosti, kategorije su uslovi zaprimenu sudova, sudovi su prva ispoljavanja transcendentalne apercepcije koja jezapravo izvor racionalne sinteze , misaone sinteze čulne raznovrsnosti, koja omogućavada se sve divergentnte predstave koje imamo, koje se uvek razlikuju po nečemu jednaod druge, dovedu u vezu sa jednim jedinstvenim objektom. Taj objekat je korelat našegsubjekta, Kant ga naziva transcendentalnim subjektom. Kant ovde radikalno odstupa odtadašnjih epistemoloških tradicija - napušta lokovski projekat gradjenja saznanjaisključivo iz čulnih datosti, znači saznanje se ne može graditi isključivo na osnovu čulnihdatosti - potreban vam je jedan transcendentalan subjekt , potrebne su vam kategorije. Sdruge strane on napušta kartezijansku ideju da se o subjektu može misliti nezavisno odobjekta, i to su posledice transcendentalne dedukcije koje su izmenile, u nekoj meri, tokfilozofije. Glavni problem transcendentalne dedukcije je taj što je Kant hteo da pokažekako je transcendentalno JA uslov za postojanje objekta, a došao je do stanovišta pokojem je zapravo i postojanje objekta mišljenje uslov postojanja subjekta. Sada ovotranscendentalno JA uz pomoć sudova kategorija i vremenskih shema, u ovaj čulnisadržaj unosi a priori elemente, unosi nužne veze i na taj način omogućava nastanaksaznanja, koje prema Kantovom mišljenju mora počivati na nužnim posledicama.20.10.2008. Tema ovog prvog dela jeste na koji se način povezuju pojmovi i opažaji. Kant topovezivanje naizmenično opisuje kao podvodjenje ili
subsumciju opažaja
pod pojam, ikao primenu pojmova na pojave. On ta dva opisa posmatra kao istovetna mada se oniočigledno razlikuju. Subsumcija je naime odnos izmedju dve predstave, dok je primena
3

Activity (21)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Jožef Kočevar liked this
Mirza Ribic liked this
svet1000 liked this
Marko Raznatovic liked this
azrapaoli liked this
MilenaJanjic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->