Informacija je o svemu sta se desava u

Konkurentnoj borbi trzisne privrede.

tehnologija je sistematicna primjena znanaja da
bi se postigli odredjeni ciljevi.
Ona se odnosi na planiranje,metode,sisteme i organizaciju
cjelokunog proceza prozivodnje.
Nju sacinjavaju sredstva za postizanje nekog cilja i sistemski
i organizovani procesi rada.
Osnova svake tehnologije je koristenej i primjena potrebnog
tj.odgovarajuceg znanja,koga imati ili stvarati.
Pod pojmom visoke tehnologije podrazumijevamo svaku
tehnologiju koja koristi minimum 8% relevantnog znanja.
Racunarski sistem je slozen sistem sa hijerarahiskom
strukturom,sastavljen od velikog broja podsistema na cijem
dnu u toj hijerarhirkoj povezanosti se nalaze elektronske
komponente.

Obrada podataka
U pogledu pogodnosti za obradu inf. Se obicno dijele na:
elektricne i nelekricne.
Inf elekricnog karaktera su obicno izazane pomocu napona
ili struje,pogodnije su za obradu,s obzirom na to da se ona
obavlja vecinom pomocu elektronskih kola.
Inf neelektricne prirode najpre se pretvaraju za neke
elektricne velicine pa se onda podvrgavaju daljoj obradi.
Inf. Kontinualnog karatera nazivaju se analogne iz razloga
Sto se lako mogu simularati nekim drugim promjeljivim
velicinama koje ispoljavanju slicne-analogne zakonitosti.
Diskretne inf. Su cesto pogodnije od anaolognih za dalju
obradu ,jer se lakse mogu izraziti pomocu simbola
neke proizvoljne azbuke koja olaksava izvodjene potrebnih
matematickih operacija.
Podatak reprezantacija cinjenica ili ideje na formalni nacin
pogodan za komunikaciju,interpretaciju ili obradu.
Podaci su razlicite cinjenice zadate numerickim ili
alfanumerickim znacima.
Podatak i inf se razlikuju po sistemu obrade i nacinu
upotebe.
Razlikujem o2 osnovne tipa obrade podataka:
analogni i digitalni.
Sistem zajednistvo skupa objekata i njihovih
osobina sa jedne strane i okruzenja tog skupa
sa druge strane,koje je pogodno i sluzi za rjesavanje
tacno odredjenih podatka.
Informacioni sistem je organizovani skup postupaka
,metoda,procesa i sredstava za prikupljanje,cuvanje,obradu
prenos i koristenej informacije.
Sastvani dio informacionog sistema predstavljaju i inf
koje nisu sastavni dio sistema za obradu podataka.
Racunarski sistem predstavlja tehnolosku podrsku
informacionim sistemima.
On redstavlja skup masina i softvera organizovanih radi
vrsenja automatske obrade podataka.
Svaki ovaj sistem posjeduje 4 osnovne funkcije:

1
Prenos podatka.obradu podataka,cuvanje podataka i kontrolu
obavljanja prenosa,obrade i cuvanaj podataka.
Za obardu podataka razvijeni su:analogni i digitalni sistemi.
Analogne sisteme karakterisu kontinualno promijenjljive
velicine,velika brzina dobijanja rezultata i na bas velika
tacnost.
Digitalni sistem obradjuju diskretne vrijednosti promjenjljivih
velicina mogu da imaju vrlo veliku tacnost.

Informacioni sistem kao sistem

Postoji mnogo definicije pojma informacionog sistema,ali sve
one se na to da informacioni sistem predstavlja interakciju
ljudi,procedura i informacionih tehnollogija potrebnih za
izvodjenje zeljenog posla.
Svaki inf sistem se sastoji od nekih funkcionalnih podsistema:
Hardwere,operatvini sistem,komunikacioni sistemi sistem baze
podataka.
Osim navedeinh elemenata inf sistem ima i aplikativne
podsisteme:podsistem proizvodnje,podsistem
kadrova,podsistem dohotaka,podsistem prodaje,podsistem
nabave...

Vrste informacionih sistema

U osnovi datoteke sadrze podatke koji cine glavne
komponenete informacionog sistema.
Datoteke predstavljaju informacije koje se cuvaju na
sekundarnim memorijama,a azuriranje se putem aplikacionih
programa i sline su zbrci kartoteka u rucno kompliciranom inf
sistemu.
Sistem pretrazivanja iz datoteke je jednostavan,azurira se
batch obradom.
Sistem za kontrolu proizvodnje mora biti azuriran preko noci
i imati datoteke sposobne pretrazivanje putem internala tokom
dana.
Sistem komande i kontrole ili real-time istem je sistem u
kojem je inf povratna veza za kontrolnu operaciju.

Informacioni zahtjevi
S obzirom na ulogu rukovodilac je u procesu odlucivanja
dominantna osoba.
Njegova osnovna zadaca je racionalno donosenje odluka.
A odluke mozemo klasificirati saglasno prijedlogu Anthonya.
Strategijske odluke zahtjevaju vanjske podatke i u tom
slucaju u nekoj mjeri nije bitna vremenska tacnost.
Odluke operativne kontrole trebaju inf iz druge krajnosti i
ovdje se prvenstveno koriste unutarnji podaci koji moraju biti
tacni i s mnogo detalja.
Zadatak projektanta inf sistema je da ih uvrsti u programsku
podrsku za potrebe odlucivanja.

2
Metodologija razvoja zivotnog ciklusa sistema
Metodologije razvoja zivotnog ciklusa sistema predstvaljaju
pravilo razvoja sistema,a mogi biti:tradicionalne,strukturne i
savrmene.
Tradicionalne metode zahtjevaju od analiticara vise strucng
znanja i vjestine u razvoju zivtonog ciklusa sisitema.
Tradicionalne metodologije obicno podrazumijevaju:dijagrame
toka podataka,dijagrame toka programa,pseidokod,razlicite
forme ulaza i izlaza,prikaz veza izmedju razlicitih podsistema.
Tradicionalni razvoj ukljucuje sljedece
faze:istrazivanja,analize,dizan,razvoj
softvera,implementaciju,odrzavanje.

Strategije odredjivanja informacionih potreba

U osnovi postoje 4 glavna razloga zasto je tesko dobiti
ispravan i kompletan niz informacionih potreba:
1.razni pritisci na ljude,kako na one koji obradjuju inf tka oi na
one koji rjesavaju problem
2..razlicitost i kompleksnost informacionih potreba
3.slozenost modela interakcije iznedju korisnika i analiticara u
definiranju informacionih potreba
4.neksolonost pojedinih korinika za osiguravanje
informacionih potreba
Strategija za odredjivanje informacionih potreba
predstavlja pristup u kojem specificne procedure nisu nista
drugo nego metod za odredjivanje informacionih potreba.

Nivoi informacionih potreba

Uglavnom postoje 3 nivoa na kojima se moraju uspotaviti
informacione potrebe da bi se konstruisale i implemetirale
kompjutorske osnove informacionog sistema:
1.organizacija inf potreba efinira cjelokupnu strukturu
inforamcionog sistema i specifira mapu aplikacija i baza
podataka.
2.zahtjevi za svaku bazu podataka i modeli podataka i drugim
specificnostima
3.detaljne informacione potrebe za aplikaciju.
Aplikacija predstavlja podsistem cjelokuone strukture inf
sistema koji osiurava obradu inf za konkretnu asocijaciju.
Kada govorimo o nivou informacionih potreba treba reci da
postoje 2 osnovna tipa aplikacionih potreba inf sistema:
Drustveni i tehnicki.
Drustvene potrebe temelje se na konstrukciji
posla,odredjivanju ciljeva i raznim predpostavlkama.
Tehnicke potrebe temelje se na informacijama koje su
potrebne za posao i zadatak koji se mora izvrsiti.

3
Informacioni sisitem i niovi menadzmenta
U svakoj organizaciji su obicno relativno jasno
izdiferencirani:strateski,srednji i oprativni nivoi
upravljanja.
Strateski nivoi za njih su neophodne informacije sirokog
raspona organizaciji i njenom okruzenju,viseg nivoa opstosti,u
viduzbirnih,sumarnih pregleda,cesto istoriskog
karaktera,pretezno kvantitativne prirode i nerijetko u vidu
grubih procijena.
Za nivo operativnog upravljanja potrebene su specificne inf
uskog dometa,pretezno u vidu sirovih podataka,vrlo
aktuelnih,poglavito kvantitativne prirode i velike preciznosti i
tacnosti.
Srednjem nivou neophodne su pretezno interne inf,ponekad
istorijskog karaktera,odnosno inf koje omogucavaju
predvidjanje.
Informacioni sistem treba da obezbjedjuje efektivno i efikasno
diferencirane inf za razlicite nivoe upravljanaj organizacijom.
Proces odlucivanja ukljucuje:postavljanje cilja koji bi trebalo
ostvariti,identifikovanje problema,pronaladjenje i ocjenjivanje
alternativnih za postizanje postavljenih ciljeva,izabiranje jedne
od alternativnih akcija,sprovodjenje te alternativne
akcije,ocjenjivanje postignutih ciljeva.
Struturisano odlucivanje se odlikuje velikom ponovljivoscu
pod istim ili slicnim uslovima i mogucnostsu da se izricito
odrede pravila odlucivanaj cija je opstost toliko velika da vaze
i u tazlicitim uslovima.
Nestrukuirano odlucivanje se obavlja u neobicnim
uslovima,jednokratko j eili rijetko ponovljivo i za njega se ne
mogu odrediti pravila odlucivanja.
Programirana odluka je standarizovani odgovor na
jednostavni ili rutinski problme koji je dobro definisan i
strukturisan.
Neprogramirane odluke su odgovor na probleme koji su
slabo definisani i strukurisani lili koji su novi.
Savremeni informacioni sisitem organizacije zasnovani i
podrzavani informacionim tehnologijama mogu se podijeliti
na:operativne informacione sisteme i sisteme za podrsku
odlucivanja u menadzmentu.

4
Kondcept baze podataka
Kod koncepta baze podataka razlikuju se fizicki i logicki
pogled na podatke.
Logicki pogled predstavlja vidjenje podataka onako kako ih
opazaju krajnji korisnici.
Fizicki pogled prikazuje kako su podaci stvarno organizovani
i struktuirani na fizickom mediju za skladistenje podataka.
Softver za upravljanje bazom podataka(DBMS) sluzi kao
posrdnih iznedju razlicitih aplikacionih programa i same baze
podataka i predstavlja najvazniju komponentu baze podataka.
Baza podataka sadrzi:entitete i relacije.
Menadzment informacioni sistemi su zasnovani na
relkacionim bazama podataka nastali su kao posljedica razvoja
relacionih baza podataka,struktamogjjpitnog jezika(SOL) i
savremenih softverskih i harsverskih platformi.
Organizovanje podatka se postize ili projektovanjem i
organizacijom skupa datoteka ili baza posataka.
Bez obzira na nacin organizovanaj podataka rijec je o procesu
sacinjenom od sljedecih aktivnosti:definisanje skupa
obiljezje,projektovanje logicke strukture nad skupom
obiljezja,izbor postupaka za dodjelu adresa lokacija
slogova,izbor postupaka za memorisanje logickih veza
ozmedju slogova,definisanje pomocnih struktura
podataka,proracun i rezervisanje prostora na medijumu
memoriskog uredjaja,smjestanje slogova i njihovih veza na
memorisjki uredjaj.

Vrste baza podataka

Imamo vise razlicitih vrsta baza
podataka:operacionalne,analiticke,distribuirane,Data
Warehouse baze krajnjih korisnika,eksterne,Hypermedia.
Operacione baze podataka-ove baze memorisu detaljne
podatke,granulice koje nastaju kao posljedicahiljade
transakcija i koje podrzavaju izvrsene mnogih procesa i
aktivnosti u organizaciji.
Analiticke baze podataka-one sadrze
extrahirane,konsolidovane,sumarizovane i agrerirane podatke i
informacije,smjestene po pravilu u dimenzionalne modele
odnosno podatke.
Distribuirane baze podataka-ove baze se rasporedjeuju na
mrezne servere na WWW,na internet i ekstranet servere ili
druge mrezne servere u organizaciji.
Data Warehouse-Dw se moze definisati kao
jedinstveno,integrisano spremiste koje je arhitektualni okvir i
infrastreukturalna osnova razvoja informatickih softverskih
aplikacija u organizacijama uopste.
To je novi koncept,novi prilaz i nova filozofija u razvoju DSS.
Baza podataka krajnjih korisnika-krajnji korisnici su sve
vise informaticki edukovani znaju koristiti alate,generatore za
razvoj sistema za podrsku odlucivanju,peistupacne programske
jezike i neka druga sredstva.
Osim toga krajnji korisnici mogu imati mnoge aplikacije tipa
elektronskih tabela,dokumenata skinutih sa WWW,generisana
paketima za obradu tekstova,ili primjena eletronskom postom

5
Eksterne baze podataka-u svemu postoji na hiljadu eksternih
baza podataka koje sadrze bogatstvo podataka,informacija i
znanja koje se nalaze na WWW sajtovima i koje je uz relativno
nisku dadzbinu raspolozibo milionma korisnika.
Hypermedia baze podataka-rapidno raste broj hypermedia
dokumenata koji se pojavljuju na web sajtovimaorganizacija
na internetu,intranetu i eksternetu.
Web site memorise cuva i cini lako dosptuone takve
dokumenta u Hypermedia bazama podataka.
Ove baze podataka izmedju odtalog sardrze HTML(hypertex
markup language)stranice,GIF(graphics image files)i viseo
datoteke.

Sistem za upravljanje bazama podataka(SUPB)

SUBP ili data base management system(DBMS) mora da
osigura sljedece:mogucnost kopriranja datoteke,brisanja
datoteke,pretrazivanje,azuriranje,pristup podacima(moze biti
dozvoljen i nedozvoljen),redudanciju(eliminisati),sigurnost i
zastitu(kripotzatitu) podataka,razmjenu i distribuciju
podataka,mogucnost izlaza na internet.
Postupak mijenjanja polja je sljedeci:red u kome se ztavrsi
izmjena podataka pronalazi se u memeoriji pomocu adrese ili
kjuca,red se iz eksterne memorije prenosi u operativnu
memoriju,vrsi se izmjena sadrzaja datih polja,red se ponovo
zapisuje u eksternu memoriju.
Postupak brisanja vec postojecih redova zahtjeva paznju-da
se brisu pravi redovi tj. Da s epostuju pravila vezana za
intehritet baze podataka kao i referencijalni integritet.
Postupak dodavanja novih redova zahtjeva obezbjedjenje
potrebnog memorijskog prostora i postovanje integriteta baze
podataka,kao i referencijalnog integriteta.

Metode obrade podataka

Bmetode obrade podataka prema nacinu manipulacije s
podacima i nadzoru nad operacijama mogu se podijeliti u 3
grupe:
1.manualne metode koriste se kada je neophodno obraditi
manju kolicinu podataka.
2.poluautomatizirane metode obrade s ekoriste u slozenijim
situacijama
3.automatizirane metode koriste se u slucajevima kada
postoji tolika kolicina podataka da covjek nije u stanju da sam
vrsi nadzor i provjeru nad operacijama obrade podataka,te ih
prepusta racunaru.
Kriteriji na osnovu kojih se procjenjuje kada obraditi jednu od
ovih metoda su:kolicina podataka koje treba
obraditi,slozenost obrade,vrijeme obrade,troskovi
obrade,zahtjevi korisnika.

6
Adsl pristup internetu
U tehnologiji DSL-a digitalna pretplatniocka linija,postoji
nekoliko podvrsta,medjutim ona koja se danas najcesce koristi
je tzv.asimetricna pretplatnicka linija ili ADSL.
Osnovna karakteristika ove vrste DSL-a je asimetricnost sto je
i cini nezamijenjivim DSL rijesenjem za privatne i poslovne
korisnike.
Karakteristike ADSL tehnologije je veca brzina prenosa
podataka sa interneta od brzine slanja podataka na internet,sto
odgovara realnim potrebama korisnika koji obicno mnogo vise
podataka primaju nego sto ih salju.
Primjene adsl tehnologije su:
Glas puttem ADSL-a-ovo j enova tehnologija koja
obezbjedjuje glasovne usluge koristenjem adsl-a za integraciju
voice i data usluga sto podrazumjeva spuer brze data i
visestruke voice kanale preko jedne telefonske linije.
Video na zahtjev-omogucava pristup bilo kom video
programu koji korisnik zeli da gleda kad god pozeli.
Video konferencije-ova apliakcija obezbjedjuje alate koji
poboljsavaju radne rezultate sastanak,treninga,ili usluge koje
obezbjedjuju komunikaciju geografski distribuiranih djeolova
jedne ili vise firmi,nudeci facetoface komunikaciju.
Da biste mogli da koristite ADSL uslugu potrebno je da
imate:
telefonsku liniju bez dvojnika,Fma,PCMa,FMUXa,instaliran
usb ili ethernet prikljucaqk na vasem racunaru,tehnicke
mogucnosti za uvodjenje ADSL usluge na vasoj telefonskoj
liniji.
Razdjeljnik je uredjaj koji se veze na izlazu telefonske linije i
sluzi za razdvajanje DSL signala od signala klasicne telefonske
linije ili ISDNa.
Spliteri omogucavaju da bakarna parica bude istovremeno
upotrebljena za prenos podataka velikim brzinama i za
razgovor putem telefonske linije.
DSL terminalni uredjaj(DSL modem/DSL router) koji se
spaja na racunar i na DSL liniju odnosno spliter sluzi za prenos
podataka.
Postoje dvije vrste modema/rutera:spaja se na racunar preko
usb i spaja se na racunar preko mrezne kartice.

7
Prednosti koristenja ADSL-a:
-Pristup internetu putem infrastrukutre koja se koristi i za
pristuonu telefonsku mrezu
-istovremeno koristenje internet i obavljanje razgovora kroz
jednu telefonsku liniju
-aktivna konekcija bez tarifanaj za vrijeme jednog trajanja za
razliku povremenih konekcija koje se ostvaruju koritenjem
analognh modema
-surfanje internetom bez tarifanaj telefonskih implusa za
razliku od konekcije koja se ostvaruje utem analogne ili ISDN
linije
-prenod podataka brzinama downloada kje su petnaest so
dvadeset puta vece od brzina koje danas omogucavaju
analogni modemi
-velike brzine pristupa do 768 kbit/s
-realizacija usluge preko postojece telefonske linije koja se
istovremeno koristi za pristup internetui za obavljanje
telefonskih razgovora
-jednostavna procedura instalacije
-ukoliko ste do sada koristili dialup prisput internetu vas
telefonski racun bice znatno manji.

Uvod u operativne sisteme

Operativni sistem je osnovni program koji se izvrsava dokle
god je racunar ukljucen.
Tri osnovne uloge operatinog sistema:
Upravlja uredjajima racunara,sluzi kao filter izmedju
kompleksnih uredjaja racunara i njihove upotrebe i krajnjih
korisnika racunara i njihovih programa,izvrava komande
kranjeg korinika.
Operativni sistem je skup programa niskog nivoa koji su sve
vrijeme sktivni i pasivni u racuaru.
Njihova uloga je da obebjede osnovne funkcije racunara koji
koriste svi programi:primanje znakova na
tastaturi,prebacivanje teksta i drugih objekata na
ekranu,prebacivanje programa i podataka u memoriju i iz nj
itd.
Operativni sistem nije smo aposrednik izmedju hardvera i
korisnickog softvera,on organizuje sve procese koji se u
racunaru desavaju.