ISTINA

KAKVU NISTE ZNALI

Prenosimo Vam u celini govor Benjamina H. Freedmana koji je održan pred skupom
patriota 1961. godine u hotelu “Willard” u Vašingtonu u korist tadašnjih patriotskih
novina “Common Sense” čiji je vlasnik bio Conde McGinley.
Benjamin H. Freedman je bio jedna od najinteresantnijih, najzapanjujućih ličnosti 20
veka. Roñen je 1890. godine i bio je uspešni jevrejski bizmismen iz Njujorka. Živeo je u
bogatstvu od najmanje 2.500.000 dolara i dobar deo života posvetio otkrivanju zavere
koja se odvijala u SAD.
U govoru koji prenosimo, on nam otkriva jednu sasvim drugačiju sliku o Prvom i
Drugom svetskom ratu.

Ovde u SAD-u, Cionisti imaju potpunu kontrolu nad našom vladom. Iz mnogo razloga,
isuviše komplikovano je bilo ući u nju, u to vreme, jer su Cionisti upravljali Sjedinjenim
državama , kao apsolutni vladari ove zemlje. Vi ćete sada reći da je ova tvrdnja tačna, ali
dozvolite mi da vam ispričam šta se dešavalo dok smo mi spavali.

Šta se desilo?

Prvi svetski rat je objavljen leta 1914. Još uvek ima par ljudi mojih godina koji se toga sećaju.
Taj rat se vodio izmeñu Velike Britanije, Francuske i Rusije na jednoj strani i Nemačke,
Austro-ugarske i Turske na drugoj. Nakon dve godine rata, Nemačka je dobijala rat, ne samo
da je bila bolja nego je i zaista pobeñivala. Nemačke podmornice su iznenadile svet i
Nemačka je sve svoje konvoje prebacila sa Atlanskog okeana. Velika Britanija je mirovala
bez municije za svoje vojnike sa rezervama hrane za jednu sedmicu i posle toga ih je
očekivalo gladovanje. U to vreme Francuska vojska se pobunila. Oni su imali gubitke od oko
600.000 najboljih francuskih mladića zarad odbrane Verduna na Somi. Ruska armija je bila
obmanjena pa su pokupili svoje igračke i otišli kući, jer više nisu hteli da se igraju rata - oni
nisu voleli cara; i Italijanska vojska je doživela neuspeh.

Nijedan metak nije ispaljen na Nemačkoj teritoriji. Nijedan neprijateljski vojnik nije prešao
Nemačku granicu, pa ipak je Nemačka ponudila Engleskoj mirovni sporazum. Oni su ponudili
Engleskoj mirovne pregovore, tipa quo ante basis, kako kažu advokati. To znači: “Zaustavimo
rat i pustimo sve da bude kao što je bilo pre nego je rat počeo”. Engleska, u leto 1916 je to
ozbiljno shvatila, jer nisu imali izbora. Bilo je pitanje da li da se prihvate mirovni pregovori
koje je njima Nemačka velikodušno ponudila ili u suprotnom da se rat nastavi i da Engleska
doživi potpuni poraz.

U meñuvremenu, dok se to dešavalo Cionisti u Nemačkoj, koji su predstavljali Cioniste iz

Istočne Evrope, su otišli do Britanskog kabineta rata - i sam sam bio zbunjen - to je duga
priča, ipak imam sve potrebne dokumente koji dokazuju svaku moju izjavu - rekli su:
“Gledajte! Još uvek možete pobediti u ovom ratu. Ne morate se predati. Ne morate da
prihvatite mirovne pregovore koje vam sad nudi Nemačka. Možete pobediti u ovom ratu, ako
Sjedinjene države uñu u rat kao vaš saveznik”. U to vreme, Sjedinjene države još nisu bile u
ratu. Bili smo sveži, mladi, bogati i moćni. Oni su rekli Engleskoj: “Garantujemo da ćemo
uvesti Sjedinjene države u rat kao vašeg saveznika, da se bore na vašoj strani, ako nam
zauzvrat obećate Palestinu posle vaše pobede u ovom ratu”.

1
Drukčije rečeno, oni su postigli dogovor: “Mi ćemo uvesti SAD u ovaj rat kao vašeg
saveznika. Zauzvrat, nakon vaše pobede i poraza Nemačke, Austrougarske i Turske, morate
nam dati Palestinu”. Engleska je imala isto toliko pravo da nekome obeća Palestinu koliko i
SAD da Japan obećaju Irskoj. To je potpuno besmisleno da Velika Britanija, koja nije imala
niti kakve veze niti interesa niti prava, na ono što je poznato kao Palestina, ponudi Palestinu
kao sredstvo za trgovinu sa Cionistima za uvoñenje SAD u rat.

Kako god bilo, oni su oktobra 1916. to i obećali. Malo nakon toga su, ne znam koliko se vas
toga seća, SAD, koje su pretežno bile naklonjene Nemačkoj, ušle u rat kao saveznici Velike
Britanije.

Ja sam rekao da su SAD bile veoma naklonjene Nemačkoj, jer su ovdašnje novine kontrolisali
Cionisti, banke su bile u njihovim rukama, sva sredstva javnog informisanja, sve su
kontrolisali Cionisti, a Cionisti su bili veoma naklonjeni SAD. Jevreji su bili naklonjeni
Nemačkoj, jer su mnogi od njih došli iz Nemačke, a i pored toga želeli su da Nemačka obori
cara. Oni nisu voleli cara, i nisu želeli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nemački judeo-
bankari kao što su Kuhn Loeb i druge velike bankarske firme po SAD-u, nisu hteli da daju ni
jedan jedini dolar, ni Francuskoj, ni Engleskoj. Oni su stali u stranu i rekli: “Dokle god su
Engleska i Francuska u saradnji sa Rusijom nećemo dati nijednog centa”. Ali oni su uložili
novac u Nemačku, zajedno sa Nemačkom su se borili protiv Rusije, pokušavajući da obore
carski režim.

Dakle, ti isti ljudi, kada su videli mogućnost da prisvoje Palestinu, su otišli u Englesku i
postigli taj dogovor. Tada se odjednom sve promenilo, kao kad se svetlo na semaforu sa
crvenog promeni na zeleno. Novine koje su do tada bile izuzetno naklonjene Nemačkoj su
govorile o poteškoćama koje ima Nemačka u ekonomskoj borbi protiv Velike Britanije, i na
drugim poljima je sve odjednom bilo protiv Nemačke.

Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni. Ubijali su i medecinske sestre iz Crvenog krsta. Bebama
su odsecali ruke. Oni nisu donosili ništa dobro.

Malo nakon toga, gospodin Wilson je objavio rat Nemačkoj.

Londonski Cionisti su poslali telegram SAD-u, sudiji Brandeis, govoreći: “Idi i završi posao
sa predsednikom Vilsonom. Dobili smo od Engleske ono što smo tražili. Sada idi kod
predsednika i uvuci SAD u rat.” Tako su SAD ušle u rat. Mi više nismo imali interesa za to,
mi više nismo imali prava da budemo u tome, pre smo trebali da budemo na Mesecu nego u
tome. Nije bilo nikakvog razloga da Prvi svetski rat bude naš rat. Mi smo se uvukli unutra
samo da bi meñunarodni Cionisti dobili Palestinu. To je nešto što ljudima iz SAD nikada nije
rečeno. Oni nikada nisu saznali zašto smo mi ušli u Prvi svetski rat.

Pošto smo ušli u rat, Cionisti su otišli u Veliku Britaniju i rekli: “Dobro, mi smo ispunili naš
deo dogovora. Mogli biste sada da napravite neki pisani dokumenat koji će garantovati da ćete
održati vaš deo dogovora i da ćete nam predati Palestinu kada budete dobili rat”. Oni nisu
znali da li će taj rat trajati još godinu ili narednih deset godina. Stoga su oni počeli da rade i
preko dogovora. Potvrda je uzela oblik pisma, koje je bilo ispisano vrlo tajnim jezikom tako
da ostali svet nije znao o čemu se radi. To je nazvano Balfourska deklaracija.

Ova deklaracija je bila samo obećanje Velike Britanije da će se odužiti Cionistima u skladu sa
dogovorom, kao nagradu za uvoñenje SAD u rat. Dakle, ta deklaracija o kojoj se toliko priča,

2
je samo jedna obična prevara kao što je to i novčanica od tri dolara. Ne znam mogu li ovo
bolje naglasiti nego ovako.

Tada su sve nevolje počele. SAD su ušle u rat i slomile Nemačku. I sami znate šta se tada
desilo. Kada se 1919. rat završio, Nemačka je otišla u Pariz na mirovnu konferenciju gde je
bilo 117 Jevreja kao delegacija koja je predstavljala same Jevreje i koju je vodio Bernard
Baruch. Ja sam bio tamo, morao sam znati. Dakle, šta se tada desilo?

Cionisti su na toj konferenciji rasparčali Nemačku i skroz rasparčali Evropu svim onim
nacijama koje su dobile pravo na odreñene delove evropske teritorije, i napokon rekli: “Kako
bi bilo da mi sada dobijemo Palestinu?”

I tada su oni, po prvi put na znanje Nemaca, sproveli Balfoursku deklaraciju. Tek tada su
Nemci shvatili: “Oh, u tome je bila poenta! Zbog toga su Sjedinjene države ušle u rat.”
Nemci su tada shvatili da su oni poraženi zato što su Cionisti zahtevali Palestinu i bili spremni
na sve da bi je dobili.

To nas dovodi do jednog drugog veoma zanimljivog dela. Kada su Nemci ovo shvatili, oni su
to, naravno, odbili. Do tada, Jevrejima nije nigde bilo bolje nego što im je bilo u Nemačkoj.
Tu je bio gospodin Rathenau, koji je bio možda 100 puta značajniji industrijski i finansijski
stručnjak nego što je to bio Bernard Baruch u ovoj zemlji. Tu je bio gospodin Balin koji je
posedovao dve velike parobrodske linije, severnonemački “Lioyd” i “Hamburg - American
lines” . Tu je bio i Bleichroder koji je bio bankar za porodice Hohenzollern. Tu je bio i
“Warburgc” u Hamburgu, koji je bio veliki bankar - trgovac, najveći u svetu. Njima je veoma
dobro išlo u Nemačkoj. Tu nema zbora. Nemci su se razočarali: “Pa, to je bila potpuna
izdaja”.

To je bila izdaja koja bi se mogla hipotetički uporediti sa sledećom situacijom: pretpostavimo

da su SAD bile u ratu sa SSSR-om. I SAD su pobeñivale. I SAD su rekle Sovjetima: “Pa,
hajde da prekinemo. Mi vam nudimo mirovne uslove. Dajte da zaboravimo celu stvar”. I
iznenada komunistička Kina ulazi u rat kao saveznik Sovjetima. I njihov ulazak u rat nama
donosi poraz. Strašan poraz sa rasparčavanjima koja čovek ne može ni zamisliti.
Zatim zamislite, posle poraza, ako bi samo saznali da su nas Kinezi, koji žive u našoj zemlji,
naši kineski grañani, za koje smo sve vreme mislili da su odani grañani koji su bili na našoj
strani, prodali SSSR-u i da je zbog njih komunistička Kina ušla u rat protiv nas. Šta bismo mi
u SAD, tada osećali prema Kinezima? Mislim da se niko od njih ne bi usudio da promoli nos
na nekom javnom mestu. Ne bi bilo dovoljno zgodnih uličnih svetiljki za njih. Zamislite kako
bismo se mi osećali.

Pa, to su tada Nemci osećali prema njima. Oni su bili tako dobri prema njima - od 1905, kada
je propala prva Ruska komunistička revolucija i kada su Jevreji morali pobeći iz Rusije, svi su
pobegli u Nemačku. Nemačka im je dala utočište. I prema njima se ophodila vrlo ljubazno. I
sada su oni prodali Nemačku, na milost i nemilost, samo zato što su želeli Palestinu.
U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike voñe i značajne ličnosti o kojima ste čitali u vezi
sa Cionizmom danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim njihovim
novinama da je mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj uslovljena činjenicom da su oni shvatili
da je do velikog poraza Nemačke došlo zbog Cionističkog zauzimanja za uvoñenje SAD u rat.
Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju osećanja uslovljena religijom. Nije došlo do
ispoljavanja mržnje prema ovim ljudima na račun njihovih religijskih shvatanja. Sve je bilo na
političkoj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi. Bilo je zbog svega drugog samo ne zbog

3
religije. Nikoga u Nemačkoj nije interesovalo da li će Jevrejin kada doñe kući da padne u
senku uz reči “Shema’Yisroel” ili “Oče naš”. Do ovog rasta besa je došlo jer su Nemci
Jevreje smatrali odgovornim za svoj poraz.

I Prvi svetski rat je započet protiv Nemačke bez razloga za koji bi Nemačka bila odgovorna.
Nizašta nisu bili krivi. Samo zbog postignutog ekonomskog uspeha. Izgradili su jaku
mornaricu. Razvili su svetsko tržište. Setite se da se Nemačka za vreme Francuske revolucije
sastojala od 300 malih gradova - država, kneževina, vojvodstava itd. I u to vreme, izmeñu
Napoleona i Bizmarka, oni su se učvrstili u jednu državu i nakon tih 50 godina oni su postali
jedna od velikih svetskih sila. Njihova mornarica je bila takmac mornarici Velike Britanije,
oni su obavljali poslove svuda po svetu, mogli su potkupiti svakoga, mogli su da naprave
bolje proizvode. Šta se dogodilo kao rezultat toga?

Postojao je dogovor izmeñu Engleske, Francuske i Rusije da sruše Nemačku. Ne postoji

nijedan istoričar na svetu koji bi mogao da pronañe valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje
odlučile da izbrišu Nemačku sa političke karte.

Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji odgovorni za njihov poraz, oni su se pobunili protiv
njih. Ali ni jedna dlaka sa glave nije zafalila nijednom Jevrejinu. Profesor Tansill sa
univerziteta “Georgetown”, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Stejt deparmenta,
je napisao u svojoj knjizi i sitirao dokumenta Stejt Deparmenta koje je napisao Hugo
Schoenfelt, Jevrejin, koga je Cordell Hull poslao u Evropu 1933. da ispita takozvane logore za
političke zatvorenike, koji im je u odgovoru napisao da ih je zatekao u veoma dobrom stanju.
Oni su bili u dobroj formi i dvi su se dobro ophodili prema njima. Bili su puni komunista od
kojih su mnogi bili Jevreji, zato što sedesilo da Jevreji čine oko 99% komunista u tadašnjoj
Evropi. Tu je bilo i nešto sveštenika, ministara, voña radničkog pokreta, masona i drugih
meñunarodnih zvaničnika.

Naravno neki povodi su istinski: 1918-1919. komunisti su preoteli Bavarsku za samo

nekoliko dana. Roza Luksemburg i Karl Liebknect i grupa ostalih Jevreja su preeuzeli vlast u
roku od tri dana. Zapravo, kada je Kajzer zaustavio rat, pobegao je u Holandiju, jer je mislio
da će komunisti osvojiti Nemačku kao što su i Rusiju, i da će ga zadesiti ista sudbina kao što
je zadesila i samog cara. Zato je on pobegao u Holandiju na sigurno. Nakon otklanjanja
komunističke opasnosti u Nemačkoj, Cionisti su i dalje radili, pokušavajući da povrate svoj
raniji položaj, i Nemci su im se suprostavljali na sve moguće načine a da im nije falila dlaka
sa glave. Oni su se, toj zemlji, borili sa njima kao što su se prohibicionisti borili sa svakim
ko je bio zainteresovan za alkohol. Nisu se borili pištoljima. To je bio način na koji su se
borili protiv njih u Nemačkoj. I u to vreme, setite se, bilo je oko 80 do 90 miliona Nemaca i
samo 460 000 Jevreja. Otprilike oko 0,5% od ukupnog stanovništva. Pa opet su tada
kontrolisali svu štampu i veći deo ekonomije zato što su došli sa novcem, kada je vrednost
marke pala, i tada su kupili gotovo sve.

Jevreji su pokušali da sakriju ovu činjenicu. Oni nisu želeli da svet sazna da su oni prodali
Nemačku i da je to razljutilo Nemce.

Nemci su preuzeli odgovarajuće mere protiv Jevreja. Oni su ih raskrinkavali gde god su
mogli.
Posle izvesnog vremena, meñunarodno Jevrejstvo je sazvalo sastanak u Amsterdamu. Jevreji
iz svih država na svetu su jula 1933. prisustvovali ovom sastanku. I oni su rekli Nemačkoj:
“Oborite Hitlera, i vratite svakog Jevrejina u njegov preñašnji položaj, bez obzira da li je bio

4
komunista ili bilo šta drugo. Ne možete se više ovako ophoditi prema nama, mi, meñunarodno
Jevrejstvo vam postavljamo ultimatum”. Možete zamisliti kako su im Nemci odgovorili. Pa
šta su uradeli Jevreji?

1933. godine, kada je Nemačka odbila da se preda svetskoj konferenciji Jevreja u

Amsterdamu, konferencija se rastala i gospodin Samuel Untermajer, koji je bio predstavnik
američke delegacije i predsedavajući cele konferencije, se vratio u SAD i odmah sa parobroda
otišao pravo do studija “Columbia Broadcasting System” i radiom raširio poruku kroz SAD u
kojoj je on nadahnuto rekao: “Meñunarodno Jevrejstvo objavljuje SVETI RAT protiv
Nemačke. Mi smo sada ušli u svetu borbu protiv Nemačke. I mi ćemo je izgladnjivati dok se
ne predaju. Organizovaćemo bojkote protiv njih širom sveta. To će ih uništiti jer oni zavise od
svog izvoza”. Činjenica je da se dve trećine Nemačkih zaliha hrane moralo uvoziti, a to se
jedino moglo uvesti kao rezultat njihovog izvoza. Stoga, ako Nemačka ne bi mogla uvoziti,
dve trećine njenog stanovništva bi moralo da gladuje. Dakle, u toj objavi, koju ja sada ovde
imam, i koja je bila štampana u Nju Jork Tajmsu koji je izašao 7. avgusta 1933, gospodin
Untermajer je drsko izjavio da je ovaj bojkot naš način samoodbrane. Presednik Ruzvelt je
podržao ovo u National Recovery Administration, čega se neki od vas sećaju, gde je bio
bojkotovan svako ko se nije pridržavao pravilnika koji je izneo NEW DEAL i koga je
Vrhovni sud tog vremena proglasio nezakonitim. Bez obzira na to, svi Jevreji su proglasili
bojkot protiv Nemačke i to je bilo toliko uspešno da nigde, ni u jednoj prodavnici u svetu,
niste mogli naći stvar na kojoj piše “Proizvedeno u Nemačkoj”. U stvari, izvršilac kompanije
Woolworth mi je rekao da oni moraju da bace u reku grnčarije i posuñe vrednih milione
dolara, pošto bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko ušao i našao artikal proizveden u
Nemačkoj. U radnji koja je pripadala lancu R.H.MACY, koji je posedovala porodica Strauss,
koji su slučajno isto bili Jevreji, jedna žena je pronašla čarape koje su iz Chemintiza sa
etiketom “”Proizvedeno u Nemačkoj”. Tada je bojkotovan MACY, od stotina ljudi koji su
hodali sa parolama kao što su: “ubice”, “hitlerovci” itd. U to vreme ipak nije falila nijedna
jedina dlaka sa glave nijednom Jevrejinu u Nemačkoj. Nije bilo patnje, nije bilo gladovanja,
nije bilo ubistava, nije bilo ničega.

Nemci su tada rekli “Ko su ti ljudi da objavljuju bojkot protiv nas i da zbog njih svi naši ljudi
ostanu bez posla i naprave zastoj za našu industriju? Ko su oni da nam to urade?” Nemci su
to odbili. Sigurno je da su crtali “svastike” na radnjama čiji su vlasnici bili Jevreji. Zašto bi
Nemac tu ulazio i davao svoj novac prodavcu koji je bio deo tog velikog bojkota koji bi
trebalo da izgladni Nemačku i natera je da se preda.

Bojkot se nastavio još neko vreme, ali su tek 1938., kada je mladi Jevrejin iz Poljske ušetao u
Nemačku ambasadu u Parizu i ubio Nemačkog zvaničnika, Nemci stvarno počeli sa
grubostima prema Jevrejima. I tada ćete ih moći opaziti kako razbijaju prozore, tuku ih, itd.
U meñuvremenu, živeo sam u Nemačkoj i znao sam da su Nemci odlučili da Evropa mora biti
ili hrišćanska ili komunistička, ili jedno ili drugo. I Nemci su odlučili da, ako budu mogli,
ipak sačuvaju Hrišćanstvo i ponovo su se počeli naoružavati.

Novembra 1933., SAD su priznale SSSR. SSSR je postao veoma moćan i Nemačka je
shvatila “”približava nam se naša propast, osim ako ne budemo bili jaki”. Ista rečenica koju
mi danas izgovaramo u našoj zemlji (Americi). Naša vlada troši 833 ili 844 milijardi dolara
godišnje za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40 000 Jevreja u Moskvi koji su preuzeli
Rusiju, a zatim i kontrolu nad mnogim drugim zemljama. Ova zemlja je bila na ivici Trećeg
svetskog rata, iz kojega mi ne možemo izaći kao pobednici. Svaki tračak nade je samo mašta.
Znam da se nuklearne bombe mere u megatonama. Megatona je izraz koji se koristi za milion

5
tona TNT. Naše nuklearne bombe su bile zapremine od 10 megatona kada su napravljene (ili
10.000.000 tona TNT-a). Sada su dostigle sigurno zapreminu od 200 megatona i samo nebo
zna koliko megatona nuklearnih bombi ima SSSR? Sa čime se mi sada suočavamo? Ako mi
započnemo sledeći svetski rat koji lako može da se razvije u nuklearni rat, to će biti kraj
čovečanstva. Zašto se raspravlja o mogućnosti rata? To će se pokazati kada se zavesa podigne
za početak trećeg čina.

1. čin je bio Prvi svetski rat

2. čin je bio Drugi svetski rat
3. čin će biti Treći svetski rat

Cionisti i svi njihovi saplemenici su odlučili da će ponovo upotrebiti SAD da im pomogne da

trajno prisvoje Palestinu kao oslonac za svoju vladavinu svetom. To je istinito kao i činjenica
da ja sada stojim ovde. Nisam samo ja to pročitao, već su mnogi od vas to pročitali i to je
poznato celom svetu.

Šta ćemo mi uraditi? Živote koje ćete spasiti mogu da budu životi vaših sinova. Vaši momci
su možda već večeras na putu ka tom ratu, a vi ne znate ništa osim onoga što ste znali da su u
Londonu 1916. Cionisti postigli dogovor sa Britanskim ratnim kabinetom i poslali vaše
sinove u Evropu da ratuju. Da li ste to tada znali? Niko u SAD to nije znao. Vama nije bilo
dozvoljeno da znate. Ko je to znao? Predsednik Vilson je to znao. Znali su to i ostali koji su u
tome učestvovali.

Da li sam ja to znao? Ja sam imao veoma dobru sliku toga što se dešavalo. Bio sam povezan
sa Henry Morganthaujem, za vreme kampanje 1912. kada je izabran presednik Vilson i tada
su kružile priče po kancelariji. Henry Morganthau, koji je bio presednik finansijske komisije,
me je smatrao za pouzdanog čoveka, bio sam veza izmeñu njega i blagajnika po imenu Rollo
Wels. Prisustvovao sam tim sastancima i sedeo na čelu stola sa presednikom Vilsonom i sa
svima drugima i tada sam čuo kako bombarduju mozak presednika Vilsona zagarantovanim
prihodima i šta je postala Federalna rezerva i takoñe sam čuo o njegovoj saradnji sa
Cionističkim pokretom. Sudija Brandeis i presednik Vilson su bili toliko bliski koliko i dva
prsta na ovoj ruci. Presednik Vilson je bio nesposoban da otkrije šta se dešava koliko i jedno
novoroñenče. Tako su nas uveli u Prvi svetski rat dok smo mi još spavali. Oni su poslali naše
momke da budu ubijeni. Zbog čega? Da bi Cionisti mogli da dobiju Palestinu kao svoju
državu. Oni su vas toliko namagarčili da vi niste sigurni da li treba krenuti ili ostati po strani.
Svaki sudija, kada se obrati poroti kaže: “Gospodo, kada primetite da je bilo koji svedok
rekao barem jednu laž, možete da zanemarite celo njegovo svedočenje”.

Koje su činjenice u vezi Jevreja? (Ja ih zovem Jevreji zbog vas, jer ih vi znate pod tim
imenom. ja ih tako ne zovem. Pričam o njima kao o takozvanim Jevrejima, zato što ja znam
ko su i šta su oni). Istočno-evropski Jevreji, koji sačinjavaju 92% ukupnog broja onih ljudi
koji sebe nazivaju Jevrejima, su u stvari Kazari (odnosno Hazari). Oni su bili ratoborno pleme
koje je živelo duboko u srcu Azije. I oni su bili toliko ratoborni da su ih čak i sami Azijati
proterali iz Azije u Istočnu Evropu. Oni su stvorili veliko Kazarsko kraljevstvo veličine od
oko 800.000 kvadratnih milja. U to vreme Rusija nije postojala, niti mnoge druge Evropske
zemlje. Kazarsko kraljevstvo je bila najveća zemlja u celoj Evropi - tolilo velika i moćna da
kada bi neki vladari želeli da idu u rat, Kazari bi im pozajmili po 40.000 vojnika. Bili su
toliko veliki i moćni.

6
Oni su bili obožavaoci falusa što je bilo toliko sramotno da ja ne bih želeo da ulazim u
detalje. Ali to je bila njihova religija, kao što su bile religije mnogih drugih paagana svuda u
svetu. Kazarskom kralju se smučilo da gleda degeneraciju svog kraljevstva, pa je odlučio da
usvoji neku jednobožačku veru, ili Hrišćanstvo ili Islam ili ono što je danas poznato kao
Judaizam, što je u stvari Talmudizam. Posle slušanja vrhovnih poglavara tih religija i birajući
po principu “eci, peci, pec” on je izabrao takozvani Judaizam. To je postala državna religija.
Otišao je do Talmudskih škola Pumbedita i Sura i doveo hiljade rabina i otvorio sinagoge i
škole i njegovi ljudi su postali ono što mi danas zovemo Jevrejima. Nijednom od njih predak
nije, ni nožnim prstom, ni zgazio, na “Svetu zemlju”. Ne samo u istoriji Starog zaveta, već
nikada. Nijedan od njih! Pa ipak oni dolaze kod hrišćana i traže podršku za njihov oružani
ustanak u Palestini govoreći: “Vi želite da se božiji izabrani narod vrati u svoju obećanu
zemlju - zemlju svojih predaka, zar ne? To je vaša hrišćanska dužnost. Mi smo vam dali
jednog od naših mladića kao vašeg Gospoda i Spasitelja. Vi nedeljom idete u crkvu i klečite i
molite se Jevrejinu, i mi smo Jevreji”. Ali oni su u stvari paganski Kazari koji su primili
Judaizam isto kao što su se i Irci preobratili.

Smešno je da ih nazivamo “ljudi sa svete zemlje”, što bi bilo isto kao kada bi smo zvali
“arapima” 54. Miliona kineskih muslimana. Muhamed je umro 620. nove ere i od tada je
54.000.000 Kineza primilo Islam kao svoju veru. Sada zamislite Kinu, 2.000 milja daleko od
Arabije, od Meke i Muhamedovog rodnog mesta. Zamislite kada bi 54.000.000 Kineza
odlučilo da sebe naziva Arapima. Vi biste morali reći da su oni poludeli. Svako ko poveruje
da su tih 54.000.000 Kineza u stvati Arapi, mora da je skrenuo sa pameću. Sve što su oni
uradeli jeste usvajanje religijskih ubeñenja koja potiču iz Meke, u Arabiji. Isto kao i Irci.
Kada su Irci postali Hrišćani, niko ih nije bacio na okean i uvozio na “Svetu zemlju” kao novu
grupu stanovnika. Oni se nisu promenili. Oni su ostali isti narod ali su prihvatili Hrišćanstvo
kao svoje versko ubeñenje.

Ovi Kazari, ovi pagani i azijati, ovi Turko-finci, su bili Mongoloidna rasa koja je izbačena iz
Azije u Istočnu Evropu; zato što je njihov kralj prihvatio Talmudizam oni u stvari nisu imali
izbora. Isto kao u Španiji: ako je kralj bio katolik svi su morali biti katolici. Ako neko nije
hteo da bude katolik, morao je biti izbačen iz Španije. Tako su Kazari postali ono što mi danas
nazivamo Jevrejima. Sada zamislite koliko je bilo glupo od velikih hrišćanskih zemalja što su
rekle: “Mi ćemo upotrebiti svu našu moć i uticaj da vratimo Božiji odabrani narod na zemlju
njihovih predaka, na njima obećanu zemlju”. Da li postoji veća laž od ove? Zato što
kontrolišu dnevne novine, časopise, radio, televiziju, izdavačke kuće i zato što ministri i
političari pričaju istim jezikom, ne iznenañuje me da vi verujete u tu laž. Poverovali bi ste i
kada bi pričali da je crno zapravo belo, ako bi to dovoljno često slušali. Sigurno ne bi ste više
crno zvali crnim već bi ste ga počeli zvati belo. Niko ne može da vas krivi zbog toga.
To je jedna od velikih istorijskih laži. Ovo je osnov za sve nesreće koje se dešavaju na svetu.
Ne zaboravimo da Talmud uči da kad god treba da položite neki zavet ili obećanje treba da se
setite molitve “Kol Nidre” koja se recituje na “Dan iskupljenja”. Tada se čovek oslobaña
potrebe za ispunjenjem obećanja. Koliko se onda možemo pouzdati u data nam obećanja?
Amerika će patiti isto koliko su patili i Nemci i to iz tog istog razloga.

KRAJ