Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Istina Kakvu Niste Znali

Istina Kakvu Niste Znali

Ratings: (0)|Views: 38 |Likes:
Published by bovimi

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: bovimi on Aug 04, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/25/2012

pdf

text

original

 
1
ISTINAKAKVU NISTE ZNALI
Prenosimo Vam u celini govor Benjamina H. Freedmana koji je održan pred skupompatriota 1961. godine u hotelu “Willard” u Vašingtonu u korist tadašnjih patriotskihnovina “Common Sense”
č
iji je vlasnik bio Conde McGinley.Benjamin H. Freedman je bio jedna od najinteresantnijih, najzapanjuju
ć
ih li
č
nosti 20veka. Ro
ñ
en je 1890. godine i bio je uspešni jevrejski bizmismen iz Njujorka. Živeo je ubogatstvu od najmanje 2.500.000 dolara i dobar deo života posvetio otkrivanju zaverekoja se odvijala u SAD.U govoru koji prenosimo, on nam otkriva jednu sasvim druga
č
iju sliku o Prvom iDrugom svetskom ratu.
Ovde u SAD-u, Cionisti imaju potpunu kontrolu nad našom vladom. Iz mnogo razloga,isuviše komplikovano je bilo u
ć
i u nju, u to vreme, jer su Cionisti upravljali Sjedinjenimdržavama , kao apsolutni vladari ove zemlje. Vi
ć
ete sada re
ć
i da je ova tvrdnja ta
č
na, alidozvolite mi da vam ispri
č
am šta se dešavalo dok smo mi spavali.Šta se desilo?Prvi svetski rat je objavljen leta 1914. Još uvek ima par ljudi mojih godina koji se toga se
ć
aju.Taj rat se vodio izme
ñ
u Velike Britanije, Francuske i Rusije na jednoj strani i Nema
č
ke,Austro-ugarske i Turske na drugoj. Nakon dve godine rata, Nema
č
ka je dobijala rat, ne samoda je bila bolja nego je i zaista pobe
ñ
ivala. Nema
č
ke podmornice su iznenadile svet iNema
č
ka je sve svoje konvoje prebacila sa Atlanskog okeana. Velika Britanija je mirovalabez municije za svoje vojnike sa rezervama hrane za jednu sedmicu i posle toga ih jeo
č
ekivalo gladovanje. U to vreme Francuska vojska se pobunila. Oni su imali gubitke od oko600.000 najboljih francuskih mladi
ć
a zarad odbrane Verduna na Somi. Ruska armija je bilaobmanjena pa su pokupili svoje igra
č
ke i otišli ku
ć
i, jer više nisu hteli da se igraju rata - oninisu voleli cara; i Italijanska vojska je doživela neuspeh.Nijedan metak nije ispaljen na Nema
č
koj teritoriji. Nijedan neprijateljski vojnik nije prešaoNema
č
ku granicu, pa ipak je Nema
č
ka ponudila Engleskoj mirovni sporazum. Oni su ponudiliEngleskoj mirovne pregovore, tipa quo ante basis, kako kažu advokati. To zna
č
i: “Zaustavimorat i pustimo sve da bude kao što je bilo pre nego je rat po
č
eo”. Engleska, u leto 1916 je toozbiljno shvatila, jer nisu imali izbora. Bilo je pitanje da li da se prihvate mirovni pregovorikoje je njima Nema
č
ka velikodušno ponudila ili u suprotnom da se rat nastavi i da Engleskadoživi potpuni poraz.U me
ñ
uvremenu, dok se to dešavalo Cionisti u Nema
č
koj, koji su predstavljali Cioniste izIsto
č
ne Evrope, su otišli do Britanskog kabineta rata - i sam sam bio zbunjen - to je dugapri
č
a, ipak imam sve potrebne dokumente koji dokazuju svaku moju izjavu - rekli su:“Gledajte! Još uvek možete pobediti u ovom ratu. Ne morate se predati. Ne morate daprihvatite mirovne pregovore koje vam sad nudi Nema
č
ka. Možete pobediti u ovom ratu, akoSjedinjene države u
ñ
u u rat kao vaš saveznik”. U to vreme, Sjedinjene države još nisu bile uratu. Bili smo sveži, mladi, bogati i mo
ć
ni. Oni su rekli Engleskoj: “Garantujemo da
ć
emouvesti Sjedinjene države u rat kao vašeg saveznika, da se bore na vašoj strani, ako namzauzvrat obe
ć
ate Palestinu posle vaše pobede u ovom ratu”.
 
2Druk
č
ije re
č
eno, oni su postigli dogovor: “Mi
ć
emo uvesti SAD u ovaj rat kao vašegsaveznika. Zauzvrat, nakon vaše pobede i poraza Nema
č
ke, Austrougarske i Turske, moratenam dati Palestinu”. Engleska je imala isto toliko pravo da nekome obe
ć
a Palestinu koliko iSAD da Japan obe
ć
aju Irskoj. To je potpuno besmisleno da Velika Britanija, koja nije imalaniti kakve veze niti interesa niti prava, na ono što je poznato kao Palestina, ponudi Palestinukao sredstvo za trgovinu sa Cionistima za uvo
ñ
enje SAD u rat.Kako god bilo, oni su oktobra 1916. to i obe
ć
ali. Malo nakon toga su, ne znam koliko se vastoga se
ć
a, SAD, koje su pretežno bile naklonjene Nema
č
koj, ušle u rat kao saveznici VelikeBritanije.Ja sam rekao da su SAD bile veoma naklonjene Nema
č
koj, jer su ovdašnje novine kontrolisaliCionisti, banke su bile u njihovim rukama, sva sredstva javnog informisanja, sve sukontrolisali Cionisti, a Cionisti su bili veoma naklonjeni SAD. Jevreji su bili naklonjeniNema
č
koj, jer su mnogi od njih došli iz Nema
č
ke, a i pored toga želeli su da Nema
č
ka oboricara. Oni nisu voleli cara, i nisu želeli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nema
č
ki judeo-bankari kao što su Kuhn Loeb i druge velike bankarske firme po SAD-u, nisu hteli da daju ni jedan jedini dolar, ni Francuskoj, ni Engleskoj. Oni su stali u stranu i rekli: “Dokle god suEngleska i Francuska u saradnji sa Rusijom ne
ć
emo dati nijednog centa”. Ali oni su uložilinovac u Nema
č
ku, zajedno sa Nema
č
kom su se borili protiv Rusije, pokušavaju
ć
i da oborecarski režim.Dakle, ti isti ljudi, kada su videli mogu
ć
nost da prisvoje Palestinu, su otišli u Englesku ipostigli taj dogovor. Tada se odjednom sve promenilo, kao kad se svetlo na semaforu sacrvenog promeni na zeleno. Novine koje su do tada bile izuzetno naklonjene Nema
č
koj sugovorile o poteško
ć
ama koje ima Nema
č
ka u ekonomskoj borbi protiv Velike Britanije, i nadrugim poljima je sve odjednom bilo protiv Nema
č
ke.Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni. Ubijali su i medecinske sestre iz Crvenog krsta. Bebamasu odsecali ruke. Oni nisu donosili ništa dobro.Malo nakon toga, gospodin Wilson je objavio rat Nema
č
koj.Londonski Cionisti su poslali telegram SAD-u, sudiji Brandeis, govore
ć
i: “Idi i završi posaosa predsednikom Vilsonom. Dobili smo od Engleske ono što smo tražili. Sada idi kodpredsednika i uvuci SAD u rat.” Tako su SAD ušle u rat. Mi više nismo imali interesa za to,mi više nismo imali prava da budemo u tome, pre smo trebali da budemo na Mesecu nego utome. Nije bilo nikakvog razloga da Prvi svetski rat bude naš rat. Mi smo se uvukli unutrasamo da bi me
ñ
unarodni Cionisti dobili Palestinu. To je nešto što ljudima iz SAD nikada nijere
č
eno. Oni nikada nisu saznali zašto smo mi ušli u Prvi svetski rat.Pošto smo ušli u rat, Cionisti su otišli u Veliku Britaniju i rekli: “Dobro, mi smo ispunili našdeo dogovora. Mogli biste sada da napravite neki pisani dokumenat koji
ć
e garantovati da
ć
eteodržati vaš deo dogovora i da
ć
ete nam predati Palestinu kada budete dobili rat”. Oni nisuznali da li
ć
e taj rat trajati još godinu ili narednih deset godina. Stoga su oni po
č
eli da rade ipreko dogovora. Potvrda je uzela oblik pisma, koje je bilo ispisano vrlo tajnim jezikom takoda ostali svet nije znao o
č
emu se radi. To je nazvano Balfourska deklaracija.Ova deklaracija je bila samo obe
ć
anje Velike Britanije da
ć
e se odužiti Cionistima u skladu sadogovorom, kao nagradu za uvo
ñ
enje SAD u rat. Dakle, ta deklaracija o kojoj se toliko pri
č
a,
 
3 je samo jedna obi
č
na prevara kao što je to i nov
č
anica od tri dolara. Ne znam mogu li ovobolje naglasiti nego ovako.Tada su sve nevolje po
č
ele. SAD su ušle u rat i slomile Nema
č
ku. I sami znate šta se tadadesilo. Kada se 1919. rat završio, Nema
č
ka je otišla u Pariz na mirovnu konferenciju gde jebilo 117 Jevreja kao delegacija koja je predstavljala same Jevreje i koju je vodio BernardBaruch. Ja sam bio tamo, morao sam znati. Dakle, šta se tada desilo?Cionisti su na toj konferenciji raspar
č
ali Nema
č
ku i skroz raspar
č
ali Evropu svim onimnacijama koje su dobile pravo na odre
ñ
ene delove evropske teritorije, i napokon rekli: “Kakobi bilo da mi sada dobijemo Palestinu?”I tada su oni, po prvi put na znanje Nemaca, sproveli Balfoursku deklaraciju. Tek tada suNemci shvatili: “Oh, u tome je bila poenta! Zbog toga su Sjedinjene države ušle u rat.”Nemci su tada shvatili da su oni poraženi zato što su Cionisti zahtevali Palestinu i bili spremnina sve da bi je dobili.To nas dovodi do jednog drugog veoma zanimljivog dela. Kada su Nemci ovo shvatili, oni suto, naravno, odbili. Do tada, Jevrejima nije nigde bilo bolje nego što im je bilo u Nema
č
koj.Tu je bio gospodin Rathenau, koji je bio možda 100 puta zna
č
ajniji industrijski i finansijskistru
č
njak nego što je to bio Bernard Baruch u ovoj zemlji. Tu je bio gospodin Balin koji jeposedovao dve velike parobrodske linije, severnonema
č
ki “Lioyd” i “Hamburg - Americanlines” . Tu je bio i Bleichroder koji je bio bankar za porodice Hohenzollern. Tu je bio i“Warburgc” u Hamburgu, koji je bio veliki bankar - trgovac, najve
ć
i u svetu. Njima je veomadobro išlo u Nema
č
koj. Tu nema zbora. Nemci su se razo
č
arali: “Pa, to je bila potpunaizdaja”.To je bila izdaja koja bi se mogla hipoteti
č
ki uporediti sa slede
ć
om situacijom: pretpostavimoda su SAD bile u ratu sa SSSR-om. I SAD su pobe
ñ
ivale. I SAD su rekle Sovjetima: “Pa,hajde da prekinemo. Mi vam nudimo mirovne uslove. Dajte da zaboravimo celu stvar”. Iiznenada komunisti
č
ka Kina ulazi u rat kao saveznik Sovjetima. I njihov ulazak u rat namadonosi poraz. Strašan poraz sa raspar
č
avanjima koja
č
ovek ne može ni zamisliti.Zatim zamislite, posle poraza, ako bi samo saznali da su nas Kinezi, koji žive u našoj zemlji,naši kineski gra
ñ
ani, za koje smo sve vreme mislili da su odani gra
ñ
ani koji su bili na našojstrani, prodali SSSR-u i da je zbog njih komunisti
č
ka Kina ušla u rat protiv nas. Šta bismo miu SAD, tada ose
ć
ali prema Kinezima? Mislim da se niko od njih ne bi usudio da promoli nosna nekom javnom mestu. Ne bi bilo dovoljno zgodnih uli
č
nih svetiljki za njih. Zamislite kakobismo se mi ose
ć
ali.Pa, to su tada Nemci ose
ć
ali prema njima. Oni su bili tako dobri prema njima - od 1905, kada je propala prva Ruska komunisti
č
ka revolucija i kada su Jevreji morali pobe
ć
i iz Rusije, svi supobegli u Nema
č
ku. Nema
č
ka im je dala uto
č
ište. I prema njima se ophodila vrlo ljubazno. Isada su oni prodali Nema
č
ku, na milost i nemilost, samo zato što su želeli Palestinu.U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike vo
ñ
e i zna
č
ajne li
č
nosti o kojima ste
č
itali u vezisa Cionizmom danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim njihovimnovinama da je mržnja prema Jevrejima u Nema
č
koj uslovljena
č
injenicom da su oni shvatilida je do velikog poraza Nema
č
ke došlo zbog Cionisti
č
kog zauzimanja za uvo
ñ
enje SAD u rat.Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju ose
ć
anja uslovljena religijom. Nije došlo doispoljavanja mržnje prema ovim ljudima na ra
č
un njihovih religijskih shvatanja. Sve je bilo napoliti
č
koj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi. Bilo je zbog svega drugog samo ne zbog

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->