Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Branko Gavela - Protoistoriski i antički Singidunum

Branko Gavela - Protoistoriski i antički Singidunum

Ratings: (0)|Views: 38|Likes:
Published by Daia
BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 36/II, 1935

Др БРAНКО Б. ГАВЕЛА

ПРОТОИСТОРИСКИ И АНТИЧКИ СИНГИДУНУМ
ПОСЕБАН ОТИСАК ИЗ ГОДИШЊАКА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА, Књ. II—1955

Схватање о идентичном положају протоисториског и античког Singidunum-a и данашњег Београда готово je општа појава у научној литератури. На својој реконструкцији Птолемејеве карте1 О. Кунц2 је уцртао Singidunum на 45° 30' (источне дужине) и 44° 30' (северне географске ширине). Ушће Саве у Дунав, над којим се налази Taurunum, Пто
BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 36/II, 1935

Др БРAНКО Б. ГАВЕЛА

ПРОТОИСТОРИСКИ И АНТИЧКИ СИНГИДУНУМ
ПОСЕБАН ОТИСАК ИЗ ГОДИШЊАКА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА, Књ. II—1955

Схватање о идентичном положају протоисториског и античког Singidunum-a и данашњег Београда готово je општа појава у научној литератури. На својој реконструкцији Птолемејеве карте1 О. Кунц2 је уцртао Singidunum на 45° 30' (источне дужине) и 44° 30' (северне географске ширине). Ушће Саве у Дунав, над којим се налази Taurunum, Пто

More info:

Published by: Daia on Aug 08, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2010

pdf

text

original

 
1
BIBLIOTEKAVOJVODJANSKOG MUZEJAV.S. 36/II, 1935
Др БРAНКО Б
.
ГАВЕЛА
ПРОТОИСТОРИСКИ
 
ИАНТИЧКИ
 
СИНГИДУНУМ
ПОСЕБАН ОТИСАК ИЗ ГОДИШЊАКА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА
,
Књ
. II—1955
Схватање о идентичном положају протоисториског и античког
Singidunum-a
и данашњегБеограда готово
je
општа појава у научној литератури
.
На својој реконструкцији Птолемејевекарте
1
О
.
Кунц
2
је уцртао
Singidunum
на
45° 30' (
источне дужине
)
и
44° 30' (
северне географскеширине
).
Ушће Саве у Дунав
,
над којим се налази
Taurunum,
Птолемеј
3
је одредио на
45° (
источнедужине
)
и
44° (
северне ширине
),
тако да удаљеност од
Taurunum-a
до
Singidunum-a
на Кунцовојкарти износи у зрачној линији тачно
32
км
.
1
Claudii Ptolemaei Geographia, Parisiis 1883, 453.
2
Cuntz, Otto, Die Geographie des Ptolemaeus, Berlin 1923,
табла бр
. 2.
Птолемејеви елементи о географском положају
Singidunum-a
изгледали су К
.
Милеру малопретераним
,
 јер он за њих каже
: ''In Ptolemaei tabula Singidunum ab Taurunum (Semlin) longiusseparatur perperam''.
У истој напомени
,
уз објашњење грчких варијаната у транскрибовањутопонима
Singidunum,
Милер каже за њега да је
''Hodie Belgrad''.
У овом раду ми ћемо показатизашто се то идентификовање не може одржати
,
нарочито из разлога на које указују археолошкадокумента откривена на подручју Београда
.
С друге стране
,
указаћемо на претпоставку о потреби разликовања келтског
Singidunum-a
од римског насеља које је носило исто име
.
Анализаархеолошког материјала са подручја Београда
,
као и писаних извора који говоре опротоисториском и античком
Singidunum-y,
његовом географском положају и топографској слици
,
његовим становницима и значењу његовог имена показаће оправданост наших закључака опрекелтском и келтском
Singidunum-y,
који се не може топографски изједначити са римским
Singidunum-
ом
,
па самим тим
,
ни са Београдом
.
Прва чињеница
,
коју већ сад можемо утврдити
,
 јесте та да се на ужем подручју Београданису нашли поуздани остаци неког већег келтског насеља за које бисмо смели претпоставити даиндицира келтски
Singidunum.
Нешто мало предмета келтског порекла са територије самог градане потиче из ситуације која би била у супротности са претходним тврђењем
4
.
3
Müller, Claudii Ptolemaei Geographia, loc. cit.
4
Гарашанин
,
Д
.,
Археолошки споменици у Београду и околини
,
Годишњак Музеја градаБеограда
I, 1945, 55 sqq.
 
2
Насупрот оваквом стању ствари са келтским материјалом
,
споменици римске епохе
,
истални и покретни
,
довољно убедљиво потврђују истоветност положаја римског насеља саположајем Београда
.
Према томе намеће се закључак да Скордисци
,
којима се у неким античкимизворима приписује оснивање насеља на ушћу Саве у Дунав
,
дакле
,
на простору доцнијег римског
Singidunum-a,
нису подигли своје насеље на томе месту
,
него на неком другом
.
Примењујући методкомпаративног проучавања целог комплекса података који се тичу проблема локализовања двају
Singidunum-a
покушаћемо да докажемо да се келтски
Singidunum
налазио
,
приближно
,
на ономместу које је тачно на половини удаљености
Singidunum-a
од
Taurunum-a,
мереног ка основуПтолемејевих географских елемената
,
који су на Кунцовој реконструкцији Птолемејеве карте
.
5
5
Приближна вредност елемената којима је одређен положај
Singidunum-a
пре би се смела приписатипретходницима Птолемејевим
,
нарочито Ератостену
,
него самом Птолемеју
.
Он сам пружа поузданеподатке кад су у питању велики градови његовог доба
.
У означавању положаја варварских насељапрецизност његових карата је мања
,
нарочито у погледу географске ширине
(
в
. Jeli
ć
, dr. L., Najstarijikartografski spomenik o rimskoj pokrajini Dalmaciji, Glasnik Zem. muzeja u Sarajevu 1898, 227 sqq,
табле
IV
и
V; Cuntz, op. cit. 113).
Сл
. 1 — 
О
. Kuntz — 
Реконструкција Птолемејеве карте
За решење нашег проблема од значаја је и положај
Taurunum-a,
који је одређен елементима
45° (
источне дужине
)
и
44° 30' (
северне ширине
).
На истој географској ширини
,
на којој је и
Singidunum 45° 30'
налази се и место
''
Рго
 pe Ritium'' (''
близу
Ritiuma'')
где Дунав прави окуку
''ubi ineum Savus effunditur versus 45° (
источне дужине
)
и
44° 30'
6
(''
где се у њега улива Сава код степена
45°
и
44° 30').
Положај
Taurunum-a
географски је много јаснији
,
 јер је
Taurunum
могао бити само на
 
3
сремском лесном платоу који се диже изнад Саве и Дунава
.
По Птолемејевим подацима као и поконфигурацији терена првобитно ушће Саве у Дунав било је пре испод Та
urunum-
а
,
него испод
Singidunum-a.
Под утицајем снаге водене масе Дунава на ток Саве
,
корито ове реке је све вишескретало ка истоку
,
док није допрло до геолошки стабилних слојева на београдској страни
.
Уприлог овом закључку иду и подаци које наводи Ласкарев
,
кад говори о старим коритима Саве иДунава
,
који су се формирали у приближно данашњем правцу тек у алувијалном периодуквартара
.
7
6
Claudii Ptolemaei Geographiae, lib. II, 15.
7
Laskarev, Deuxieme note sur les loes des environs de Belgrade,
Геолошки анали БалканскогПолуострва
,
књ
. VIII, 1,
Београд
, 1925, 14.
Сл
. 2 — 
Птолемејева карта према ватиканском рукопису
Судећи по подацима античких картографа процес померања корита Саве до брега на коме сеналази данашњи Беотрад још није морао бити потпуно завршен у њихово доба
.
Према томе
,
смелоби се претпоставити да је ушће Саве у Дунав било ближе
Taurunum-y
него
Singidunum-y.
Локализовање келтског
Singidunum-a
на месту данашњег Београда
,
односно некадашњег римскогнасеља
,
заснива се на податку који је саопштио Јустин о Скордисцима
.
Говорећи о поразу Келта уГрчкој код Делфа
, 279
године старе ере он каже
: ''Inde (
то јест из Делфа
) per eadem vestigia quavenerant, antiquam patriam repetivere. Ex his manus quaedam in confluente Danuvii et Savi conseditScordiscosque se appellari voluit''
8
(''
Отуда су кренули у стару отаџбину истим путем којим су идошли
''.
Једна њихова група населила се на ушћ
y
Дунава и Саве
,
називајући се
''
Скордисцима
'').
Говорећи о том истом догађају он каже да су
'' .. Galli bello adversus Delphos infeliciter gesto amissoBrenno duce pars in Asiam, pars in Thraciam extorres fugerant''
9
(''
Изгубивши свог вођу Брена у борбикоју су несрећно водили код Делфа један део Гала пребегне у Азију
,
а други у Тракију
'').
8
Justin, XXXII, 3.
9
Ibid.

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
hrissimov liked this
stoyanoj liked this
Daia liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->