1.

Antička grčka estetika.

PITAGOREJCI

Pitagorejci su prva estetska škola. Proucavanje estetskog fenomena I pritodno lepog(metafizika lepog) I umetnosti (filozofija
umetnosti). KOd pitagorejaca je prva ozbiljna esteticka teorija. 6 na peti vek radjanje filozofije u staroj grckoj, jedna od
prvih skola folozofskog misljenja u tom trenutku. Definitivno prva esteticka teorija. Pitagora jedan od najjacih grckih
mislilaca, osnovao tzv pitagorejsko bratstvo. Filozofsko bratstco koje funkcionise I ko religijska sekta. Oblace se u belo, dan
pocinju slusanjem muzike, politicki jako mocni, neki ih povezuju sa mafijom. (grcke kolonije na jugu Italije) Bili su cvrsto
povezani,, kult prijateljstva I odanosti. Politicke veze jakes u postojale. Filozofske, muzicke, medicinske tajne. Filozofija,
matematika, medicina, muzika. Prijateljstvo im je na duhovnom nivou, nikakav telesni kontakt. Prica o dva pitagorejca
Damon i Fintija. Dva veka su bili politicki i umno najmocniji u Heladi.

Jezgro pitagorejskog bratsva je prijateljstvo.

Bili su prvi koji su imali zene u svom bratstvu. (zene su zivele u gineceumu, nisu skolovane, na margini drustva).
Pitagorina zena Teana i njegove cerke su bile deo tog bratstva. Prvi su priznali zene kao umna bica.

Njihovo ucenje o metenpsihozi. Ucenje o seobi dusa. Slicno modernom zakonu o odrzanju enegrije. To su kasnije usvojili i
Platon i Plotin, pa i hriscani. Kad se oslobodi jedna dusa ona ulazi u drugo telo, koje god, ljudsko, zivotinjsko, biljke, a
svakom prema zasluzi u prethodnom zivotu. Ako si ziveo kao pas rodices se opet kao pas. Dusa (psyche) je vitalni princip u
coveku, telo je nebitno. To su nalsedeili iz Orfichke tradicije.

Od muzike krece njihova prica. Proucavanje odnosa medju tonovima. Visina tona zavisi od duzine zice na liri. Odnosi medju
tonovima se mogu odredtiti brojem. Prosti brojevi su sustina odnosa medju tonovima. To ih je impresioniralo. Iz toga
dolazi njihova kljucna ideja, a to je da je Arche (iskon, bice, sustina svega sto jeste) upravo broj. Po principu broja su
uredjeni svi odnosi u svetu, kao i u kosmosu. Matematika je kraljica nauka. Sve se moze brojem odrediti i potvrditi. Zvuk i
visina tona su odredjeni brojem i mogu se opisati brojem. Broj je taj koji je arche svega sto jeste, po brojnim zakonima se
desava sve sto jeste.

Drugi element od koga je sve izgradjeno su monade. One se spajaju po brojnim odnosima. Unniverzum je krojen po tom
principu. Sve je izgradjeno po principu matematickog pravila.

Univerzumusu dali ime kosmos. Kosmos na starogrcokom znaci UKRAS, RED, POREDAK. Kosmos je starogrci pitagorejski
termin. To je skladan poredak elemanata. Svi entiteti su uredjeni po brojnim odnosima, i postoji sklad medju nebeskim
telima. Oni tvrde da su nebeska tela uredjena po principu SIMETRIJE. Pitagorejci prvi lepotu odredjuju kao simetriju.
Poistovecuju simetriju i lepotu, a simetriju kao skladan odnos delova neke celine. Simetrija se odredjuje brojevima.
Nebeska tela su u skladnim odnosima, a to je simetrija, a ti odnosi su brojevima uredjeni, i otud ime kosmos, sve je
simetricno. Simetrija pociva na broju i podrazumeva sklad izmedju delova neke celine. (Plotinova kritika pitagorejske
teorije lepote…znaci da se lepota odnosi samo na slozena tela, a sta cemo sa prosim telima?) Entitet je pojam koji
objedinjuje sve sto jeste na bilo koji nacin. Materija je odredjena, entitet nije. Simetrija se obraca culu vida, vizuelni
medijum je vezan za simetriju. Nesto je simetricno kada to nesto mozemo da vidimo.

Drugi pojam je harmonija. Simetrija je odredjena prostorno (skladan odnos delova neke celine u prostoru) , a harmonija
je odredjena vremenski. (Skladan odnos delova neke celine u vremenu, kao i sklad u dohovnim odnosima) Dva bitna
medijuma su prostor i vreme. (Vladislav Tatarkijevich, poljski filozof naziva teoriju simetrije ‘velikom teorijom’) Ova ideja
o simetriji i harmoniji u filozofiji traje do 18 veka, onda ide obrt. Ona se obraca culu sluha.

Eter je ono stop o pitagorejcima ono sto okruzuje planete, nadrazen je njihovim pravilnim kretanjem, kao takav prozvodi
zvuk. Oni taj zvuk nazivaju muzikom odnosno harmonijom sfera. Dakle, mi smo njom okruzeni, njom, ona je svuda oko nas
ali nase uho nije podobno da je cuje, (objasnjenje: onaj ko zivi pored mora nikada nece obracati paznju niti cuti zvuk mora,
previse smo natopljeni tim zvukom koji je svuda oko nas) samo izabrani i bogom nadahnuti je mogu cut ii podrazavati.
(mymesis). Mymesis je podrazavanje odnosno predstavljanje. Latinski prevod je imitatio.
Polaze od muzike, muzikom se zavrsava cela prica.

Pitagorejci smatraju da muzika ima prociscavajuce dejstvo na ljudsku dusu, zato sui pocinjali dan slusanjem muzike. Ideja
ciscenja, nosili su belo, duhovna i fizicka cistota organizma.

Oni uvode i termin katarze. (ciscenje, prociscavanje) to je medicinski pojam i dolazi iz medicine. Muzika ima katarkticko
odnosno prociscavajuce dejstvo na ljudsku dusu.

Estetski fenomen se deli na

1. Prirodno i ljudski lepo

2. Lepota umetnickog dela.

Pitagorejci govore i o jednom i o drugom.

Simetrija se obraca culu vida, simetrija culu sluha, al ii jedna i druga se obracaju razumu, odnosno umu odnosno lepoita je
nesto sto se samo razumom moze shvatiti.

Pitagorejska teorija je direktno uticala na Polikleta i na njegov Kanon (Doriforos), na njegovu lepotu ljudskog tela. Kanon je
mera. On je uveo u skulpturu pitagorejsku teoriju lepote.

Postoje implikacije ove teorije lepote (kritike):

1. Ovakva kakva je pitagorejska koncepcija lepote, podrazumeva neki slozen entitet. Dakle, samo ono sto je
slozeno moze biti lepo, samo ono sto je sastavljeno iz nekih elemenata. Prosti entiteti ispadaju iz igre. Ovako ih ne
mopzemo odrediti. Ovde je bitna Plotinova kritika. (svetlost uzima za prost primer, za razliku od nas modernih)

2. Lepota je razumu dostupna i moze se razumom shvatiti. S obzirom da sve pociva na brojevima, znaci da je
lepota merljiva. (odavde dolaze pojmovi npr zlatnog kljuca) Poliklet je pokusao da lepotu ljudskog tela definise
brojevima(odnos glava-trup, koliko puta glava stane u telo npr) Lepota je nesto sto je izracunljivo.

3. Lepota je objektivna karakteristika predmeta. Objektivno pripada predmetu kao takvom i nezavisno je od
svesti subjekta i potpuno je nezavisno od svesti koja opaza. Postoji u predmetu, nema veze kako mi to vidimo, ona je de
fakto tu. Danas je obrt. Danas se tvrdi da lepote u predmetu na taj nacin nema, vec da je pitanje magnetnog polja koje se
uspostavlja izmedju svesti posmatraca i nekakvog predmeta. U magnetnom polju dejstva jedno na drugo je ostetski
fenomen, a ne u predmetu samom. Subjektivno je vezano za svest. Pitagorejci tvrde da je lepota vezana za sam predmet, a
da nije vezana za ljudski nacin opazanja.

4. Lepota je univerzalni metafizicki tj sustinski princip. Lepota odredjuje odnose u svetu. Kosmos je uredjen po
principu lepote. Lepota je nesto sto odredjuje odnose u prirodi.

Uz pojam kosmos se uvodi i pojam haosa. On je suprotan pojmu kosmosa, podrazumeva potpuni nered, asimetricnost,
aharmonicnost, sve ono sto nije lepota i red. Pre pitagorejaca u grckom je haos znacio ‘bezdan u prazninu’

Pitagorejska teorija utice na umetnicku praksu u Grckoj. Grci imaju nomoi, to su zakoni u muzici, Grci imaju tacno
odreddjene kanone koji imaju tacno odredjene vrednosti, i grci po njima komponuju . Jako cudno zvuci pokusaj
vaskrsavanja grcke muzike, zvuci kao macije mjaukanje. Pitagorejska teorija je direktno uticala na Polikleta i na njegov
Kanon (Doriforos), na njegovu lepotu ljudskog tela. Kanon je mera. On je uveo u skulpturu pitagorejsku teoriju lepote.
Tako funkcionise grcka umetnicka praksa do doba helenizma, odnosno do Lisipa. (on tvrdi da se lepota ne moze
izracunavati tek tako i da lepota treba da se upravlja prema oku i svesti posmartaca, i da lepotu treba prilagoditi
posmatracu.
2.

SOFISTI

Druga bitna filozofska struja. Peti vek pre nove ere. Rec znaci znalac, mudrac. Posle toga rec sofista dobija znacenje
mudrijas, lazni sveznalica, covek koji je sklon da izvrne istinu zbog neke odredjene koristi. Sofisti su bili putujuci ucitelji u
grckoj. Oni su prvi ljudi koji prodaju znanje, sto se tada tretiralo vrlo lose. Sokrat je reko da su sofisti gori od bludnica, jer
prostitutke prodaju za novac telo, a sofisti prodaju dusu. Prvi drze casove za novac, a sofisti Protagora i Gorgija pocinju
ozbiljno da zaradjuju. Sat vremena je kostao kod Gorgije hiljadu dolara. POzadina je demokratski princip, oni poduzavaju
retoriku i filozofiju. Retorsko umece je bilo uslov politicke moci. (svaka tema se baca na agoru tj trg i diskutuje se o tome…
mikrodemokratija) Politicki poeni se dobijaju retorskim umecem . Kljuc politicke moci i vlasti je retorsko umece. Duboko
ambivalentan odnos prema njima. Hegel ih je rehabilitovao, do tad su bili nipodastavani. Sokrat i Platon im zameraju sto
instrumentalizuju znanje tj sto su retorika i filozofija u funkciji osvajanja politicke moci, filozofija kao kraljica nauka po
definicji treba da bude svrha sama sebi. Zameraju im sto zloupotrebljavaju filozofiju i uzamju novac. Inace, sokratski
princip je taj da nece da bilo koga poducava nego samo onog koga smatra za postenog i cestitog. Od sofista sui najgori
mogli da dobiju znanje.

Postoji podela na starije i mladje sofiste.

1. Stariji sofisti su mocniji, jaci, uzivali su veci ugled, vaze za moralne licnosti. Ovde su Protagora i Gorgija.

2. Mladji su bili suprotno. Sa njima se razvija Eristika. Erida je boginja svadje. Eristika je cisto prepiranje na biko
koju temu. Bilo koje mudrijasenje, pa ko uspe. U eristiku se otislo kasnije.

Protagora

Puno putovao, mudar. Njegova cuvena maksima je da je covek mera svih stvari, onih koje jesu da jesu i one koje nisu da
nisu. Antroposmetro ili homomenzura ..to je covek-mera. Princip subjektivizma u sofistickoj filozofiji. Sve sto jeste meri se
prema ljudskoj percepciji. Po covekovom opazanju stvari jesu ili nisu, kakop ih on vidi, istina je. Implikacija je ostar
subjektivizam i saznajni i eticki i esteticki relativizam. Druzio se sa Euripidom i uticao na njega. Protagora je prvi covek
kome je spis javno spaljen kao nepodoban na trgu u Atini.

Njegova maksima se tumaci na dva nacina.:

1. Platon smatra da Protagora ima u vidu coveka kao pojedinca. Svaka individua je pojedinacno mera istine,
lepote, kako bica tako i stvari.

2. Aristotel smatra da je Protagora imao u vidu coveka kao takvog. Izmedju nas nisu toliko velike razlike. Obe
tvrdnje su subjektivizam. Ovde je covek kao univerzalni princip i univerzalno ustrojstvo.

Prvi je takozvani saznajni odnosno gnoseoloski sofisticki relativizam. Gnoseologija je filozofska disciplina koja se bavi
problemom saznanja. Sofisti relativizuju pojam istine. Oslanjaju se na culnosti kao kriterijum spoznaje. Sofisti smatraju da
je istinu nemoguce objektivno utvrditi, to je objektivni relativizam. Svakom je istina nesto drugo.

Drugi je eticki odnosno moralni relativizam. Etos je na grkom obicaj. (rimljani posle uvode frazu mos moralis). Drugim
recima, etika je filozofska disciplina koja je bavi dobrim obicajima. Moralna vrednost se ne moze utvrditi objektivno, i ona
je kategorija koja se relativizuje. Protagora, koji je video razlicite obicaje, izlazi sa tezom da razlicita drustva imaju razlicite
principe vrednovanja. Primer je odnos prema starim ljudima. Primer seksualnog morala. Od patrijarhalne islamske
varijante do obicaja koji pominje Marko Polo gde je vrhunski izraz gostomprimstva davanje svoje zene gostu. Primer
Hercegovacke sredine, ubianje staraca sa pogacom na glavi. Protagora kae da apsolutnog dobra i moralne vrednosti za
ljude nema!
Treci je esteticki relativizam. De gustibus nones disputandum tj o ukusima ne treba raspravljati. Postoje nepcani
ukus, culni ukus, ali i estetski, tj duhovni ukus. Kljuc poredjenja ova dva ukusa je taj da ja ne znam da li mi se nesto svidja
ako ne probam. Dok ne probam, ne znam! Svako ima pravo na svoju percepciju lepote. Ovo je vezano za coveka kao
invividuu.

Sofistick a etika podrazumeva da je razum sluga zelja i strasti id a nas nasi afekti vuku onako kako nas vuku a da razum samo
slusa. Mi u zivotu postupamo po zeljama i strastima a razum je samo tu da opravdava ono na sta nas je nasa zelja navela.
Primer Euripidov, koji je pod Protagorin uticajem napisao mit o Fedri koja se zaljubljuje u pastorka svog muza. Ona kaze
da covek i kad zna sta treba da cini nije mocan da poslusa glas razuma jer ga strasti vuku na drugu stranu. Fedra zna da ne
treba da radi to sto radi, ali ne moze drugacije jer je strasti vuku. (Sokrat i Platon smatraju potpuno suprotno, tj da covek
moze i mora da kontrolise razum i razumom) Euripid se masovno gledao, sto je lose ucitalo na mlade.

Gorgija iz Leontina (sadasnja Sicilija)

Najveci retor anticke Helade. Plenio mase. Prica o njegovom dolasku u Atinu da zamoli Atinu za vojnu pomoc protiv Sirakuze.
Gorgija ih je ocarao i data je Leontinu velika pomoc. Gorgija se tretira kao osnivac retorike kao umetnosti i kao nauke
o govornickom umecu. Retorika, kao i svaka umetnost ima svoju manichku i tehnichku stranu (mania i tehna) Element
zanosa(talenta, dara, segment koji se ne moze nauciti i koji imate ili nemate) i svoju tehnicku stranu (onaj segment koji se
moze nauciti). Primer je razgovor izmedju Sokrata i Gorgije. Gorgija govori o znacaju retorskog umeca. Sokrat govorni
supretno. ‘Kad bi se pojavili pred narodom atinskim sjajan govornik a nikakav lekar i sjajan lekar, ali nikakav govornik ko
bi ih ubedio da je bolji lekar?’ Naravno, sjajan govornik. Imas moc da me ubedis u bilo sta. Hegel je prepoznao dobro kod
sofista, a to je sirenje znanja u narodnim masama. Ovo nije vazilo za sektaski pristup znanju koji su imali pitagorejci. Rec
retorika dolazi od retoreuo (znaci drzim govor tako da se ne rasplinjavam u govoru, imam cilj ka kome tezim i drzim
paznju slusaoca) Ono sto je jako bitno je pogadjanje mnenja odnosno duhovnog stanja audiotorijuma. Prilagodjavanje
masi. Ciceron kaze da je savrsen retor onaj koji se prilagodjava situaciji u kojoj se nasao, a ne onaj koji ce svaki put odrzati
isti ‘odlican’ govor. Cuveni Gorgijin spis pohvala Heleni (Trojanskoj) gde on razvija pojam psihagogije. Jedino se heleni
priznaje lepota, a sve drugo sto je varala muza sto je zbog nje izbio rat je lose. On atipicno pise dobro o njoj i brani je kaze
da nije mogla da drugacije uradi. Jedan, uradila je to jer je sudbina tako htela, ako je oteta, nije htela da bude oteta, i nije
kriva Helena jer joj je dusa zavedena carima reci. Psihagogija je pojam zavodjenja duse . Reci su te kojima ne mozes da se
odupres. Nije kriva ako je zavedena carima reci. Reci imaju tu moc da zavedu dusu. Grci jako drze do moci reci i to se oseca
u svim umetnostima i u svim drustvaenim aspektima. Boginja retorike je bila Peito. Takodje i muzika ima moc da zacara,
zavede i zanese. Gorgija kaze da govore treba srociti od kratkih i preciznih recenica koje se usecaju u pamet kao secivo
noza. Na 4 nacina pridjes istoj temi.

On je dao umetnocku teoriju koja se naziva iluzionisticka tj apateticka teorija umetnosti. (apate je na grckom iluzija). On
je rekao da je iluzija sustina umetnosti. Gorgija govori o opravdanoj obmani. Ona je opravdana ukoliko je sredstvo za neki
dobar cilj. Primer leka u corbi koji inace odbija da neko popije. Drugi primer je politicar koji obmanjuje da bi postigao cilj.
Pesnistvu, drami i glumi cilj nije istina nego zadovoljstvo,(hedonisticki princip hedone je na grckom zadovoljstvo) a
sredstvo za postizanje tog zadovoljstva je obmana, tj iluzija, tj apate. ‘Tragedija izaziva obmanu, pri kojoj je onaj koji je
obmanuo pravedniji od onoga koji nije obmanuo, a onaj koji je obmanut (prevareni) mudriji od onog koji nije
obmanut’

Sofisti uvode i problematiku fizisa i nomosa, odnosno onoga sto je priroda i onogo sto je iznedrila ljudska institucija.
Primer je odnos muskarca i zene. Ljubav je fiziz, a brak nomos. Sukob fizisa i nomosa je moguc, primer je Antigona. Mladji
sofisti formulisu ovaj sukob izmedju fizisa i nomosa, najistaknutiji su Kalikle i Hipija. Oni su rodonacelnici problema
sukoba kategorija fizisa i nomosa.
Sokrat (iz Alopeke)

Slobodan gradjanin Atine, ali je siromasan. Pripada malo spominjanoj kategoriji koja se naziva banausos. Otac mu je bio
vajar, od njega nasledjuje taj zanat. Vajarstvo se tada nije smatralo za umetnost, vec kao zanatsko umece. Vajarstvo tada jos
nije postalo manicna umetnost. Vrlo cudan, boemski tip, ozenjen je bio. Anegdote sa cuvenom Sokratovom zenom
Ksantipom, koja ce postati symbol zle zene. Naziv za zlu zenu je takodje Aspida. Nije mu stalo za materijalno, provodi dane
na ulici, besplatno poducava mlade, ali samo onoga ko prepoznaje kao kvalitetnog. Zena ga grdi, on je pusta da ga izgrdi.
Jednom ga je grdila, a on je ostao miran, posle ga je zbog toga zalila lavorom vode, a on samo konstatovao…pa naravno, kad
Ksantipa grmi, posle toga mora da bude i kisa. Kaze Sokrat o vaspitanju dece…covek ne treba da se cima oko vaspitanja dece,
vec samo on sam sebe da usavrsava, a deca ce to sama videti ii mace dobar uticaj na decu, deca ce sama shvatiti da moraju
biti bolja. Veoma je bio harizmatican i inteligentan. Namerno Nije nista pisao (‘knjiga cuti kada je nesto pitas id a ne vredi
pisati’…sa pisanom recju nema prave komunikacije….on smatra da je zivi razgovor sustina filozofije), vec o njemu
zaljucujemo na osnovu Platonovih i Ksenofontovih dijaloga. Sokrat je bitan za konstituisanje pojma ‘filozof’…philosophos-
onaj koji voli mudrost, posvetio je zivot mudrosti, nema uzimanja novca, nema instrumentalizacije znanja. Sa mladim ljudima
razgovara i poucava ih, stekao jako snaznu filozofsku poziciju. Atinjanin je, nikad nije napustio Atinu. Veoma celiki uticaj na
ljude u Atini,. On biva tertian kao politicki problematican, i kad je imao 70 godina sudili su mu. Optuzba je da kvari omladinu
i ne veruje u bogove u koje veruje drzava. Opstuzen za ‘asebeju’ tj neznabostvo, tad je to bila cuvena optuzba, Sudjeno mu je
javno….apologija i odbrana Sokratova, te dijaloge su napisali Ksenofont i Platon, to je document o tome kako se Sokrat divno
branio. Pokusao je da se odbrani, mogao je da pobegne preko svojih imucnih i bogatih prijatelja, ali nije. On moze da
pobegne, ali nece. To je bio posleratni grcki moral posle grcko persijskih ratova, a Sokrat je radio na rekonstituisanju morala
i vrednosti kod mladih. Rekao je da zeli da je vise tih ‘kvaritelja omladine’ Da pobegne, smatra da bi izdao sve sto je
poducavao druge. Kaze da je zakon zakon, iako nepravican, treba ga postovati. Popio je otrov od kukute, tada je to bilo
legalno izvrsenje smrtne kazne (americka elektricna stolica, francuska giljotina) Taj otrov deluje anestezirajuce, umire se bez
muka. Samo se polako gasi. Sokrat je smirivao svoje ucenike koji placu kada on treba da popije otrov. Kaze niko se odande
nije vratio, zasto placete kada ne znamo sta nas tamo ceka..Najveci njegov ucenik je bio Platon. Postoje i sokratske skole,
citava struja misljenja je nastala zbog Sokrata.

Sokratova cuvena recenica znam da nista ne znam. Prorocica Pitija u Delfima je izjavila da je Sokrat najmudriji covek u
Heladi. Sokrat se pita zasto ja. Platon kaze da je on prvo razxgovarao sa drzavnicima jer misli da su oni koji treba das u
najmudriji, zakljucio da oni nisu mudri zato sto misle da sve znaju. Dalje je isao da razgovara sa pesnicima, kaze da oni
mnoge mudre stvari kazu, ali u zanosu (mania) govore stvari i ne znaju sta govore i ne umeju da objasne sta misle. Njihovo
znanje je obavijeno velom manie., nadahnuti su Bogom. Oni ne znaju sta cine. Dalje je pricao sa majstorima (majstor -
demiurgos) Tu spadaju pored zanatlija i slikari i vajari (podela na tehne i poezis). On kaze da znaju amo to svoje usko
strucno in a osnovu toga misle da imaju opstost i uvid u celinu, sto nije tacno, najcesce. Na kraju zakljucuje da je izgleda ipak
on taj koji je najmudriji jer znam da nista ne znam.

Sokratovo ucenje o pojmu. Pojam se definise kao misao o sustinskom svojstvu entiteta (entitet podrazumeva i bica i
stvari). On pokusava da dodje do sustinskog odredjena svih stvari i bica koja postoje. On koristi metodu indukcije, tj od
pojedinacnog ka opstem. Primer je sta cini konja. On odbacuje sve individualne razlike izmedju pojedincanih konja i da
ustanovi syta je to sustinsko i zajednicko svim konjima. Trazi KONJSTVO. Trazimo opste i zajednicke karakteristike stvari, i
to je sustina. Nebitno je sta nas razlikuje, a bitno je ono sto nam je isto. Nase zajednicke karakteristike nas cine onime sto
jesmo. Ispitujemo individualne slucajeve, odbacujemo njihove individualne razlicitosti, idemo ka opstim i zajednickim
karakteristikama. Zbog sokratske logike u grckooj umetnost nemamo portreta.

Ucenje o ironiji i majeutici. Sokratska ironija (grc. Eironea) se zasniva na tome da se Sokrat stalno pravi da nista ne zna
u razgovoru sa svojim protivnicima Sofistima. Borba o vrednostima, jedni pokusavaju da utvrde vrednosti a sofisti ih
relativizuju. Sokrat sa sofistom Hipijom razgovarao...koji kaze..pa reci ti meni. Ironija tezi da protivnika u razgovoru dovede
do svesti da ni on nista ne zna, i da je razgovor potreban. Obe stvari moraju da se otvore za razgovor i diskusiju o nekom
entitetu i to je sustina Sokratske filozofije. Ironija prvo spusta protivnika na zemlju odnosno na nultu tacku, dovodi ga do
svesti da ni on nista ne zna i krecemo zajedno u istrazivanje. (ako jedna strana misli da sve zna nema razgovora, onda je to
dociranje tj predavanje a drugi slusa) Majeutika je babichka vestina tj vestina poradjanja. (Sokratova majka je bila babica).
Sokrat je jedini Grk koji sebe naziva sinom Fenerete. Ne definise sebe kao sina oca, nego kao sina majke. Sokrat je tvrdio da je
on babica i poradja znanje iz ljudskog duha. Drugi korak vodjenja razgovora je majeutika tj vestina poradjanja znanja. Znanje
tj istina postoji gotovo u ‘trudnim dusama ljudi’. Kroz mukotrpan process poradjanja treba izneti na svet i na videlo. Istina je
tu samo joj treba pomoci da izadje na videlo. To je racionalisticka teza, a to je da znanje vec postoji, nasuprot empirijskoj koja
tvrdi da mi znanje dobijamo spoljnim sadrzajima i das mo rodjeni kao tabula raza.

Sokrat je otac etike. Teza da je vrlina znanje id a se moralno dobro svodi na znanje o tome sta je dobro. ‘Ako znam sta
treba da cinim, ja cu to zaista i ciniti’ Sofisti to napadaju, kako to da mi 100 puta iako znamo sta je ispravno da uradimo, mi to
ne uradimo. Sokrat se potom brani da mi ako imamo pravo znanje, tj istinsko znanje o stvarima, onda cu to i uraditi.
 Sokrat uvodi pojam mere i vestine merenja da bi odredio kategoriju pravog znanja. Skorat kaze da ljudi ne odmeravaju
dobro, tj da nemaju dobru meracku vestinu. Primer je brkanje malog dobra sa velikim dobrom. Malo dobro je tu a veliko je
daleko negde u vremenu. Mi ne odmerimo dobro i pobrkamo i malo dobro koje uzmemo a ne odbijemo malo dobro jer nam
se zbog vremenske perspective veliko dobro cini malim. To je po Sokratu sustina gresenja u ljudskom zivotu. On svodi dobro
na znanje. Ako izmerim dobro, ali ne umem dobro da izmerim.

Platonov dijalog Hipija Veci se bavi lepotom. Sokrat razgovara sa sofistom Hipijom koji je sofista. Primer lepog zlata i lepe
devojke…sta je tu zajednicko..Da bismo ispitali sta je lepota ispitujemo razne entitete. Sta je lepota kao zajednicka
karakteristika kao opsta i zajednicka karakteristika svih entiteta. Hipija se predaje zbog ‘glupih’ pitanja Sokratovih. Sokrat ga
navodi da ispitaju sve karakteristike svih entiteta. Sokrat eliminise zlato jer pitanje…Da li je lep zlatan stit? Da li nas on dobro
stiti? Uvodimo kategorije prepon(grcki) tj decorum(rimljani) tj funkcionalnost, prikladnost. Ako ne sluzi svrsi kojoj je
namenjeno, ne moze biti ni lepo. Ukoliko ne odgovara svrsi, gubi lepotu, kaze Sokrat. Ladja ne moze biti lepa ukoliko nije
brza i ne probija talase dobro. Primer zgrade koja ne moze da bude lepa ukoliko nije prikladna svrsi kojoj je namenjena.
Anticki pojam kalokagatija(Kalos-lepo agatos-dobro). Grci vezuju dobro i lepo, i pojmovno i terminoloski i sustinski, sto
smo mi moderni odavno napustili. Ako je dobro onda je i lepo, ako je lepo onda je i dobro. Nama ne mora dobro da bude i
lepo. Primer kutlace za kashu. Ako kuvamo kasu ocemo li uzeti kutlacu odd zlata ili od smokova drveta? Primer konja kao
lepe zivotinje. Konj koji ne trci brzo nije lep. Lepota prilazi iz njegove brzine. Jako je komplikovano kada govorimo o zivom
svetu. Ne mora da zena stvarno da moze da radja ali da bi bila lepa mora da izgleda tako kao da moze. Pokusaj trazenja
zajednicke kategorije koja moze da poveze jednu lepu zenu, kutlacu, brod…jednom recju to sto vezuje sve entitete.

Sokrat je uveo i pojam kreacionizma u estetiku, tj bitniji je rad na umetnickom delu nego sam product tog rada.
Kreacionizam pocinje u njegovoj etici. On govori i moralnom cinu kao o vajanju sopstvenog karaktera. Ovo je za njega
vrhunski ideal. Vrhunska umetnost je vajanje i oblikovanje sopstvenog karaktera, tj radu na svojoj unutrasnjsoti, na svom
moralnom liku. Tu je i lepota cina i lepota produkta. Sokrat je asketski ziveo. Anegdota o vracu koji je proucavao karakter na
osnovu fizionomije. Sokrat je bio nelep covek. Da ne kazemo ruzan. Kaze vrac Sokrate tebi se po liku vidi da si pun pozuda.
Sokrat kaze istinu govori Izopir, a ja sam te pozude savladao. Sokrat smatra da je njegov uspeh veci utoliko ukoliko je dobio
‘tvrdji kamen’ tj sebe ruznog nego da je bio konvencionalno lep. Dijalog sa slikarom Parasijem i vajarem Klitonom. Sta slikar
tj vajar treba da prikazuje? Sokrat kaze da je zadatak vajara odnosno slikara da prikaze ljudsku dusu. Oni pitaju njega kako to
kad dusa nema ni boju ni oblik. Sokrat na to kaze da se slaze da dusa nema ni oblik ni boju, i krece da objasnjava kako se
dusa vidi u covekovoj fizionomiji. Kada smo besni, gnev duse se vidi u svim crtama lica, kada smo srecni, itd…svaka vrsta
emocije duse se ispoljava na crtama lica i tela id a je to pravi zadatak umetnika da na taj nacin prikaze ljudsku dusu. Dusa
nema ni boju ni oblik, ali ima mogucnost da emanira tj isijava svoje osobine kroz ljudski lik. Isto prica se ponovila kod vajara
Klitona.

Sokratske skole postoje. Svaka od njih je nastavljac sopkratove misli. Dve su njaznacajnije. Obe misled a idu za Sokratom a
otisle su potpuno na dve razlicite strane. Sokrat takodje potpuno postupa u skladu sa svojom filozofijom. Teorijsko i
prakticno se potpuno poklapa kod njega. Sto mislim, to i govorim, to i radim. Sokratske skole prate i tu dimenziju
Sokratovske misli. To su:

1. Kinichari (odatle dolazi cinik)

Osniva je filozof Antisten. Netalentovana sirovina, nije znao da filozofira. Platon misli da je on glup. Prica o dijalogu
izmedju Antistena i Platona. Kaze Platone ja ne vidim to tvoje konjstvo, ali vidim jednog konja za sebe. Platon odgovara
to je zato sto imas oko kojim se vidi konj ali nemas oko kojim se vidi konjstvo. Hteo je da kaze nemas uma, glup si.
Antisten osniva svoju skoluu Atinskom vezbalistu Kinosargu. Druga mogucnost porekla te reci je grcki kinos sto znaci
pas. Oni su bili vrlo neomiljeni od strane javnog mnenja. Bili su prljavi, zapusteni, vodili ljubav na javnim mestima, vrsili
nuzdu na javnim mestima. Bili su preteca modernih hipika. Oni su radikalizovali suprotnost fizis-nomos. Oni smatraju da
je nomos apsolutna katastrofa za coveka, svaka institucija je losa i zlo. Sve sto je prirodno to je dobro. Oni zive po tome.
Razgovor izmedju Sokrata i Antistena. Sokrat je siromasan, ide zakrpljen, ali nije prljav. Antisten ide prljav is a rupama.
Antistene, vidim kako kroz rupe na tvom ogrtacu prosijava sujeta, koketujes svojim rupama, mases svojim rupama.
Princip zivljenja je postovanje principa askeze, tj odricanje od svih zadovoljstava. Iako vode ljubav na ulici, to je
prirodno, oni se u stvari odricu svih zadovoljstava nomosa, tj svih zadovoljstava koja su plod civilizacije i kulture. Oni
upraznjavaju zato sva, kako kazu prirodna zadovoljstva, i zato vode ljubav na ulici. Sto mi manje treba to sam vise svoj,
to sam srecniji. Sto mi manje treba, mocniji sam. Pijem vodu iz ruke jer mi casa ne treba. Bitan pojam je autarkija tj
autarkeja, tj samodovoljnost, samodolsednost. Sam sam sebi dovoljan.
 Najbitniji Antistenov ucenik je Diogen iz Sinope tj Diogen iz bureta. Sinopa je u Maloj Aziji. On i njegov otac su drzali
menjacnicu, pa su poceli da kuju lazan novac, pa sui h uhapsili. Diogen se promenio hteo da pristupi Antistenovoj skoli, ali on
je bio toliko uporan da je Antisten popustio i primio ga je. On postaje onaj koji je proslavio kinicku skolu. On je otisao u
krajnost. Cuven je bio najagresivniji, isao svuda po svetu, prodan je kao rob, prodat je u Korintu, kupio ga je imuccan covek
koji je cuo za njega i koji ga je uzeo za ucitelja svojim sinovima. Taj period 6, 8 meseci dok je bio u Korintu, ziveo je u buretu.
Za njega je cuo i Aleksandar Makedonski i dosao kod njega. Diogen se sunca ispred bureta (fizis-prirodno zadovoljstvo). Kaze
Diogene cuo sam mnogo o tebi ispunicu ti zelju, svaku koju oces a Diogen kaze da mi se sklonis sa Sunca. Aleksandar kaze
njemu da nisam Aleksandar voleo bih da budem Diogen. Ovo se obrazlaze jer su kinicari smatrali da postoje samo dva
apsolutna puta tj dve apsolutne krajnosti tj sobom gospodarim samo ako imam sve ili ako nemam bas nista.

Kinicari su odbacili umetnost jer kako kazu previse nas uzburkava, budi emocije, budi strasti, uznemirava nas.

2. Kirenjani (Kirenska skola)

I oni zele autarkeju. Imaju potpuno razlicite metode od kinicara. Oni gaje prefinjeni anticki hedonizam. Glavni lik je
Aristip. Kirena je grad u danasnjoj libiji. Bila je najplodniji grad u starom svetu. Aristipova skola je plod bogatkog nacina
zivota koji se negovao u Kireni. Aristip je bio Sokratov ucenik. Svi sum u zamerali sto je napravio gaf. Kada se odugovlacilo sa
Sokratovim pogubljenjem…galija je zaglavila i kasnila dva meseca. Ostrakizam je pojava da cim neko strci na bilo koji nacin
ljudi ga ne vole. Ostrakon je plocica koji su pisali ljudi i anonimno ubacivali u kutije. Cije ime se pojavi njega proteraju.
Ostrakizam je jedan od najmracnijih plodova demokratije. Kada je sokrat cekao pogubljenje, Platon je bio bolestan, a a
Artistip je proveo to vreme sa svojom ljubavnicom Laidom na ostrvu Egini. Smatrao je da se nije ogresio o sokrata jer nije
nikako mogao dam u pomogne. Ovo se uklapa u njegovu filozofsku semu. Aritsip je uzimao novac za casove, sto nije
sokratovski, vec sofisticki princip. Zato ga mnogi smatraju sofistom. Sustina njegove misli je hedonizam (hedone na grckom
je zadovoljstvo) Anticki grcki hedonizam je umereni hedonizam tj mera je ono sto odredjuje pojam zadovoljstva. Nema
preterivanja. Po aristipu je sustina zadovoljstva mera. Zato je sokratovac. On kaze da je kriterijum spoznaje culna spoznaja.
On od culnih dozivljaja pravi krunske vrednosti. Po njemu je najveca vrednost upravo najveci culni dozivljaj tj zadovoljstvo i
to je najveca vrednost ljudskog zivota. Aristipov put ka eutakeji je postizanje sto vise zadovoljstva. Nikada ne zmemo
posegnuti za nekim zadovoljstvom koje ce nam kasnije doneti bol. ‘Ako predjete meru u zadovoljstvu omno gubi svoju
sustinu. Ne samo da prestaje da bude zadovoljstvo vec se i automatski pretvara u bol’ Kad su ga prozivali za ljubavnicu on je
rekao ‘Ja imam Laidu ali ona nema mene’ (mogu bez toga) (hetera je na grckom prijateljica..institucija kurtizane u
grckoj..najnize su bile pornai, do hetera, koje su najobrazovanije zene u grckoj, koje biraju ljubavnike i koje im uzimaju velike
pare..traje duzi vremnski period)

Kirenjanima je suvise malo zadovoljstvo koje donosi umetnost, iako im umetnost znaci. I jedni i drugi je odbacuju. (i kinicari i
kirenjani)
Platon

Najslavniji Sokratov ucenik. On je Atinjanin. Roditelji iz najfinijih porodica, mnogo politicki mocan. Hteo je da bude pesnik.
Jako voleo knjizevnost i muziku.Upoznaje Sokrata i spaljuje svoja mladalacka dela, jer snatra da se treba baviti boljim i jacim
stvarima. Postaje jedan od vernih Sokratovih ucenika. Nudio je svoje bogatstvo da se Sokrat spase. Osnovao prvu ozbiljnu
filozofsku skolu koja se zvala Akademija u Akademovom vrtu u Atini.(neka ne ulazi onaj koji ne zna matematiku) Izucavala
se matematika i filozofija. Bio je idealsita, politicki reformator. Napravio je utopiju i konstrukciju idealne drzave, verovao je
da je to moguce opstvariti uzivo. Odlazi da se druzi sa Tionizijem tiraninom u Sirakuzi pomkusavajuci da ga prevaspita.
Prodao ga je kao roba. Prijatelji su ga otkupili i izvukao se. Platon smatra da je pozvan da ostvari idealnu drzavu na zemlji.
Grci nemaju cifre nego tacke.

Platonova teorija ideja. (teoria-postmatranje i u fizickom i u culnom i u duhovnom smislu) (ideja-grcki eidos se prevodi
kao oblik ili forma, ali pojmovni, sustiniski oblik, koji se shvata umom a morfe je culni oblik, ono sto vidimo) Konjstvo je na
primer eidos. Nacin na koji je Sokrat dolazio do sustine, priznaje i Platon, s tim sto on ide i korak dalje(hipostaziranje), daje
mu ontolosku tezinu. Po Platonu, konjstvo , zenstvo zaista uistinu postoje.Sokratov pojam je bio samo na logickom nivou,
samo izvedenica, misaona, apstrakcija, od toga Platon pravi ontos tj bice. Po platonu eidosi zaista jesu, tj zaista postoje.
Platonov kriterijum postojanja je drugaciji. Eidos vecno traje i ne propada. ‘zena pojedinacna svaka je smrtna, nastaje i
nestake. Eidos zene, zenstvo kao takvo, ne propada vec traje vecno’ Eidosi su sustina, a sve ostalo culno su senke odnosno
odrazi eidosa. (mimema na grckom je odraz) . Mimema je samo senka eidosa. Cuveni Platonov mit o pecini. Mi sedimo u
pecini okovani ne vidimo Sunca, vidimo samo senke na zidu, okovani smo sopstvenom culnoscu ne vidimo supstancijalne
forme vec samo njihove odraze. Ono sto umom spoznajemo je prava istina stvari. Umom spoznajemo eidos, cula vide samo
mimeme, tj senke i odraze i cula nas lazu. Platon ne prinzaje culnu spoznaju. Primer je Platonovo Sedmo Pismo, i pojam
kruznice, koliko god imali savrsen sestar nikada necemo nacrtati savrsenu kruznicu, onakvu kakva je ona po definiciji. Vezni
elementi su matematicki oblici. Kao sto savrsene kruznice nema, tako is vi oblici koji postoje u culnom iskustvu su odrazi
eidosa.

Kljucna ideja je ideja dobra. Negde on govori o trojedinstvu vrhunske ideje, a to su dobro, istina i lepota. ‘Ako je neko
dobar stolar onda je on stolar uopste, ukoliko nije dobar stolar on uopste i nije stolar.’ Dobro je sustina svakog eidosa.
Ako je dobra drzava, onda jeste drzava, ako nije dobra drzava, onda nije ni drzava. Ako neko nije dobar covek nije covek
uopste. Dobro i istina zajednicki isijavaju lepotu koja je dostupna i umu i culima. Mi jedinstvo dobra i istine dozivljavamo kao
lepotu. Dva sveta…Svet ideja i svet senki. Za sve sto vidimo postoji eidos. Mimema je ono ‘drugo od istine’ Po tom kljucu,
umetnost je ‘treca od istine’ Jer umetnik podrazava culno.

Platonova erotologija, tj nauka o ljubavi. Pojam erosa. (eros na grckom ljubav…podrazumeva i culnu i duhovnu ljubav)
Platon prvi ozbiljno povezuje dva pojma a to su ljubav i lepota. Samo ono sto je lepo se moze voleti.

On je odvojio izucavanje lepote i izucavanje umetnosti. Za njega je lepota jako znacajna, a umetnost nisko mesto. To je
specificno za Platona.

Platonova filozofska metoda se naziva dijalektika. (dijalego na grckom razlucujem, analiziram razabiram , dokazujem
tako da moj protivnik mora da pristane na to sto ja dokazujem bez obzira sto se njegovo culno iskustvo tome protivi)
Dijalektika ide na unistavanje culne spoznaje protivnika. (Zenonove Aporije tj nedoumice..kornjaca i Ahil…Zenon je bio prvi
dijalekticar. On dokazuje da kretanja nema.) Sustina je da Ahil nikada nece stici sporu kronjacu. Ako kornjaca krene pre
Ahila, nikada nece stici sporu kornjacu ukoliko kornjaca ima bar malu prednost) U trenutku kada Ahil stigne u tacku u kojoj
je bila kornjaca, ona ce se vec malo pomeriti u odnosu na njega, i tako dalje...On nas ubedjuje u to da mi pogresno vidimo, id
a je prava istina ona koja se ne vidi ocima. Zenon deli prostor beskonacno u konacnoj jedinici vremena. A to je matematicki
neispravno. To je greska u aporiji. Platon dokazuje stvari uprkos culnoj spoznaji. Dijalektika ima i manicku stranu, ne moze
svako da bude filozof, naucink i umetnik, samo ljudi koji imaju ertoskog zanosa, tj ljudi koji se dive lepoti imaju prohodnost u
svet ideja. Bez ljubavi prema lepoti nema filozofa. Erotologiju platon razvija u dijalogu Gozba(O ljubavi). Desava se u kucni
grckog pesnika Agatona koji je pobedio protivnika u pesnickom takmicenju i pozvao prijatelje na simposion tj proslavu, tj
gozbu. Prva varijanta je umereno jelo i pice i druga da se odvale. Na pocetku se raspravlja koja ce biti vrsta gozbe. Postoji i
vodja gozbe. On mora da se slusa i postuje. Pricalo se o ljubavi dok se nije pojavio pijani Alkibijad. Sokrat nikada nije mogao
da se napije. Platon kaze da je covek stvarno takav kakav je kad je pijan. Tako su testirali i buduce bitne licnosti, prvo ih
napiju onda vide kakav je. Lekar kaze da ljubav leci. Almodovarov film pricaj sa njjom gde su dve ribe u komi sa jednom
prica covek koji je voli ona prezivi a druga sa kojom niko nije pricao umire. Diotima, iza koje se krije sokrat, zena, prica
kljucnu pricu. Posle toga dolazi katarza, ulazi pijani Alkibijad i pocinj da prica o ljubavi na novi nacin. Da bismo prodrli do
sveta ideja, moramo imati divljenje lepoti.
Platon u putu ka svetu navise (anagogija) razlikuje tri odnosno 6 kljucnih koraka: Samo oni koji imaju eros mogu stici do
sveta ideja

1. i) Divljenje lepoti culnog pojedinacnog tela (svakodnevno stanje zaljubljenosti) nebitno da li je musko
ili zensko.To svako moze.

ii) Divljenje lepoti telesnoti kao takve ‘Neki shvataju da je lepota jednog tela sestra lepoti svakok drugog tela’ Telesnost
uopste. Za to su sposobni neki npr likovni umetnici. (slikari, vajari) Ovo ne moze svako vec samo odabrani. Ovo je skok
sa pojedinacnog na opste.

iii) Ljubav prema lepoti duse je jaca od ljubavi prema lepoti tela. Kroz divljenje lepoti telsnosti mi se divimo za dusu
odnosno volimo lepotu ljudske duse. Platonska ljubav je ljubav duhovna i jaca od ljubavi ka telesnosti. Primeri iz
mitologije koja koze da je ljubav ka lepoti duse jaca od ljubavi ka telsnosti. Primer..ljubavnici ne gube instersovanje
jedno za drugo kada culna primopredaja prestane. Neki su bili cak u stanju da daju zivot jedno za drugo. Ovo je divljenje
lepote duse jedne jedine individue. Tj jedne pojedinacne duse.

iv) Divljenje lepoti dusa uopste (etosa, odnosno ljudskog morala)

v) Divljenje lepoti jedne pojedinacne nauke. Divljenje lepoti samog znanja kao takvog. Npr Grci nisu pravili oruzje. Tj
nisu koristili znanje dap rave oruzje. Oni se ne bave znanjem zbog neke koristi vec samo zbog lepote znanja. Od 17 veka i
Fransisa Bekona ide preokret ka tome da je znanje moc id a covek ima prava da gospodari prirodom rukovodeci se
tezom imam znanje da bih ga iskoristio. Grci nemaju pitanje..Zasto to ucim kada mi to ne treba? Oni prosto uce da bi
uzivali u ucenju. Kraljica nauka je matematika.

vi) Divljenje lepoti znanja kao takvog, tj divljenje lepoti mudosti, i time se dolazi do sveta ideja. On govori o divljenju
lepoti mudrosti (Sophia je mudrost) same. ‘Na tom kraju ljubavnih tajni ugledaces nesto sto je prvo, vecno, niti postaje
niti propada, i lepo je i dobro po sebi, a ne po necem drugom.’ Ugledaces svet ideja, tj svet eidosa.

Ideje su za platona pored toga sto su sustine i vecne one su i uzori vrednosti (paradigme. Paradigme sun a grckom
vrednosti) Nama da bismo procenili da li je jedna zena lepa ne treba da vidimo hiljadu zena, mi vidimo nju jednu i
sravljujemo je sa paradigmom koju imamo u svojoj svesti i kazemo da je lepa ili nije lepa. Eidosi postoje u svesti prema
kojima poredimo.

Platonova analiza umetnosti. Platon je jedan od najostrijih kriticara umetnosti uopste. Jedan istovremeno od najvecih
ljubitelja umetnosti. Platon kaze da i Homera, iako ga treba ovencati lovorovim vencem, izbaciti iz idealne drzave jer
kvari omladinu. Nas odnos prema umetnosti je kao odnos prema bivsoj ljubavnici, iako je jos uvek zelimo i volimo, treba
da je izbacimo iz svog srca.

Ontoloski aspekt kritike umetnosti. Sa sve pojedinacne stvari koje vidimo u iskustvu tipa krevet ili stolovi postoji
jedan jedinstveni oblik tj eidos. Majstor koji pravi krevet ima u glavi eidos kreveta. On podrazava eidos kreveta. Pocinje
od unistavanja slikarstva kao umetnosti i kaze ‘da je slikar tek treci od istine jer podrazava senku, tj odraz odraza, tj
senku senke.’ Platon je prvi koji slikara naziva podrazavaocem i uvodi mimeticko zasnivanje estetike. Umetnost je
umetnost jer podrazava. Mada se moze govoriti i o podrazavanju eidosa. Deo iz Drzave deseta knjiga: razgovor Skorata i
Glaukona(platonovog brata biloskog)..kaze Sokrat ….reci mi sad o slikaru jos i ovo..pokusava li on da podrazava ono sto
zaista postoji(eidos) ili dela zanatlija? Ovo pokazuje da je Platon svestan i drugacijeg objasnjenja. Glaukon kaze dela
zanatlija. ‘A da li onakvim kakva jesu ili kakva samo izgledaju, i to mi tacno odredi!’ Ovaj ga ne razume a Sokrat
objasnjava ‘da li slikarska umetnost podrazava predmete onakve kakvi jesu ili onako kako se pojavljuju-stvarnost ili
izgled?’ Glaukon kaze ona podrazava izgled. I u knjizevnost (pesnistvo) ubacuje isto mimeticki princip. I slikarstvo i
poezija se nalaze u istom kosu i tretiraju se kao podrazavanje. Ovo je prvo objedinjavanje ove dve umetnosti u jedan
kos. On kaze da je i Homer podrazavalac, da ne zna pravu istinu stvari i da stoji na trecem stupnju istine, kao i slikar. On
tvrdi da Homer samo opisuje ali kao vojskovodja je nula, on samo podrazava. On kaze da umetnost uzburkava strasti kod
mladih i zato je izbacio iz savrsene drzave, iako jako voli umetnost, ali namerno jer hoce savrsenu drzavu izbacuje
umetnost iz nje.
 Umetnost podrazava ono sto je bezvredno, vezuje se za ono sto je bezvredno i radja ono sto je bezvredno. Sta
mi podrazavamo? Koga cemo lakse imitirati budalu ili pametnog coveka? Podrazavanje ide uvek na ono sto je strast,
saroliko, to je lakse imitirati nego ono sto je vredno. Podrazavanje se po definiciji vezuje za ono sto je bezvredno, jako je
tesko, gotovo nemoguce podrazavati ono sto je kvalitetno, uvek podrazavamo nesto sto je bezvredno.’ Npr onomatopeje,
porodjaj, zaljubljnost. Pesnistvo gaji i pothranjuje takozvani nerazumni, afektivni, pozudni deo ljudske duse, kako Platon
tvrdi, a suse i unistavaju najbolji i razumni deo duse. On dusu gleda kao zapregu od dva konja. Jedan lep koji je razuman
deo duse kome ne treba kontrola a drugi je ruzan kome treba kontrola. Lepi stalno vuce ovog ruznog na pravi put.
Umetnost pothranjuje ovog ruznog konja.

Politicko pedagoski aspekt umetnosti. Ovo se shvata kroz njegov koncept drzave. Ceo zivot je hteo da organizuje
savrsenu drzavu. On je osnovao politicku filozofiju. Tu imamo dve varijante. Prvi je empirijski (makijavelisticki) tj kako
se stvari pokazuju u iskustvu a drugi utopijski (tomas mor koji je skovao termin utopija) koji podrazumeva kakva drzava
treba da bude. Platon je razvio utopijski koncept. On razmislja o eidosu drzave. On je takodje i osnivalac psihologije.

Govori o tripartitnoj podeli ljudske duse. Podela duse na tri dela, (dusa-psyche) kao i podela idealne drzave. Ti
delovi su pozuda, volja i razum. Bioloski, razum se nalazi u mozgu, sediste volje je srce, a sediste pozude je donji deo
stomaka. Sve sto ne valja kod coveka, sedi u crnoj dzigerici tj u donjem trbuhu. Kod svakog od nas jedan deo je
dominantan a drugi se pokoravaju. Svaki od tri dela duse ima sebi svojstvenu vrlinu a to su. Razum ima mudrost kao
vrlinu. Volja ima hrabrost kao vrlinu. Vrlina crne dzigerice je umerenost. Najbitinija vrlina je pravicnost koja nastaje
u dusi kada se sva tri dela duse okrenu svojim vrlinama, kada se uspostavi sklad izmedju vrlina, tj harmoniju.
Ovo se transponuje na teoriju drzave. Totalitarno podrazumeva da je Celina bitnija od dela id a je zajednica kao takva
bitnija od pojedinca. ‘Sreca i dobrobit drzave kao celine bitniji su od srece i drzave kao pojedinca koji sacinjava tu
drzavu’ (Dzon Lok, otac liberalizma, kaze da je gradjanin najbitniji u drzavi i da svi zakoni treba da budu prilagodjeni
sreci i dobrobiti jednog pojednica’) Platon kaze da ce ljudi koji ne zele vlast biti najbolji vladari, bas zato sto to ne zele.
Svi ljudi imaju u sebi sve. Funkcija pedagoga je da se prepozna kod dece sta je dominantni segment duse. Kod svakog od
nas je neki od ovih delova dominantan. Pitagora jos kaze da covecanstvo ima tri sloja, a to su pozudni, castoljubivi i
mudri. Pitagorina anegdota o stadionu za olimpijske igre. Jedni dolaze na stadion da bi se takmicili, jedni da bi gledali a
treci da bi nesto prodavali. Tako u zivotu. Jedni se radjaju da bi nesto iskamchili, zaradjuju da bi trosili. Da bi drzava
funkcionisala treba upotrebiti svaki sloj. Pozudni rade i privredjuju. Castoljubivi su na funkcijama a nisu podmitljivi,
rade stvari da bi zasluzili postovanje drugih ljudi. Oni sa srcem su vojska i brane drzavu, hrabri su. Zadnji su filozofi i
mudraci i upravljaju drzavom jer su najmudriji i zato sto ne zele vlast po definiciji. Kada svaki sloj postigne svoju vrlinu,
kada postignu sklad, nastaje pravicna drzava. Na starogrckom politea je drzava, mada podrazumeva zajednicu koja se
drzi na zakonima i lepoti. Nas prevod je los. Sama drzava je lepa, surogati lepote nisu potrebni, zato umetnost ispada iz
drzave.

Druga i treca knjiga drzave. On kritikuje temu poezije, tj njenu materiju, nacin na koji govore, i efekte svega toga na
ljudsku dusu. Umerenost i praviconst du lepe stvari ali pune tegoba. Poziva se na mit o Heraklu, kome su ponudjeni put
vrline i put ugode. Treba da izabere. Put vrline je posut trnjem, a drugi je lagodan i lako osvojiv. Pesnici nam cine
medvedju uslugu jer kazu da su vrline dobre i lepe ali da je put do njih mucan. Mi svi idemo linijom manjeg otpora. Kod
mladih ljudi posebno. Platon kaze da je pesnicka ponuda pogubna, ali put do vrline j emukotrpan. Platon zamera
pesnicima to sto oni stalno govore da su neumerenost i nepravicnost slatke i prijatne. Platon prvi govori o
potrebi uvodjenja censure u poeziju. Citira Hesioda. ‘Zla mnoga je lako postici, put do njh je gladak, a kraj gde stanuju
blizu, ali pred vrlinu bogovi znoj postavise.’ Platon misli d ace mlad covek uvek da odustane od teskog puta, koji je
ispravan. On razlucuje pedagosko i umetnicko u poeziji. Bas zato sto je ceni, on je kritikuje. ‘Ne izbacujemo mi to
zato sto nije lepo, naprotiv, toliko je lepo da je opasno, ali izbacujemo ga zato sto lose deluje na mlade ljude.’ Jos
jedna funckija pedagoga je ta da izbaci sve sto nije dobro za psihu kod mladog coveka.

On takodje kritikuje umetnost sa stanovista teodiceje.(opravdanje bozijeg dela sa akcentom na to kako da se

opravda postojanje zla u svetu) Ako je bog jedan i pravedan i dobar, otkud zlo u svetu? Lajbnic je rekao da je ovo
najbolji od svih mogucih svetova. Platon polazi od Boga kao dobrog i nelogicno je kako dobro bice donosi zlo. DObro
bice uzrokuje samo dobre stvari a da zle nisu posledica bozjeg dela. Smeta mu sledeci stih Homerov ‘Leze bureta dva u
Zevsovu dvoru, iz jednog daje darove zle a iz drugog daruje dobre’ Ako se oslanjam na boziju volju, sta ja uopste radim u
zivotu?? Ako necu dobiti prema zasluzi zasto bi se trudio? Platon kaze da mladi ne mogu ovako da misle. Ovo je
pedagoski lose. Ne sme da se tvrdi da je Bog kriv za neciju losu sudbinu. Ahil kuka Odiseju sto je umro iz Ilijade ‘Vise bih
voleo biti paor i sluga onom koji i sam svog imanja nema negoli vladati mrtvima sto ne vide Sunca. Avaj, i u dvoru
Hadovu nekakve duse ima, i senke ima, ali nikakva nema zivota’ Ako ahil ovako kuka, kako mladi ljudi da brane drzavu
ako znaju sta ih ceka? Platon kaze da ovo treba da se obrise ne zato sto nije pesnicko, nego bas zato ukoliko su vise
pesnicka , utoliko manje treba da ih manje slusaju mladi ljudi. Poezija zaliva afektivni deo nase duse i izaziva uzivanje.
Automatski se tako isusuje razumski deo nase duse. Kaze da je lose prikazivati afekte. Nema kukanja. Kaze Platon da je i
smeh opasan id a rusi autoritet. Svaka nekontrolisana emocija pojedinca je opasna za drzavu.

Platon govori o istini i lazi u drzavi. ‘Ako ikome dolikuje da laze, to su vladari, pa i to jedino na korist drzave,ukoliko
ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih drzavljanja. Svima ostalima laz mora biti zabranjen apa ako
gradjanin pred svojom vlascu laze, reci cemo da je pocinio vecu krivicu nego bolesnik koji je obmanuo svog lekara’.

Svako podrazavanje ako se neguje od detinjstva, postaje navika. Drzanje tela, nacin govora, nacin misljenja, sve. Ovo
je veliki problem sa glumcima. Zabranjeno je podrazavati zaljubljenu zenu, bolesnu zenu i zenu koja se poradja. Ni one
koje psuju, grde, pijane, onomatopeje, i lazu.

U svom dijalogu Zakoni. Covek kako je stariji, manje je krut. Na kraju se Platon odvaja od svojih mladih stavova. Covek
je na kraju daleko tolerantniji. On omeksava prema umetnosti. Vise ne odbacuje pesnistvo. Hoce da ga zadrzi u drzavi ali
trazi da zbog svog zavodnickog dejstva, ali ga drzati pod ostrim drzavnim nadzorom. Ovde on anticipira apstraktno
slikarstvo koje do tada nije postojalo i kaze da bi u drzavi bilo pozeljno posmatranje cistih apstraktnih geometrijskih
oblika (krug, prava, trougao) Time zavrsava svoju kritiku umetnosti.
Aristotel iz Stagire (Aristotel Makedonac)

Najveci ucenik Platona. Ucitelj Aleksandra Makedonskog. Bio je politicki opredeljen. Smatrao je da je Makedonija
jedina sila koja ima moc da ujedini sve grke pod jednom zastavom. Ovo je panhelenisticka ideja. Ziveo u Atini, imao je
promakedonsku stranku. Smetao je ljudima u atini. Kad je umro Aleksandar, Atina je htela da sudi Aristotelu iz politickih
razloga kao i Sokratu. Ubili bi ga sigurno. Aristotel je pobegao sa cuvenom recenicom da ne zeli ‘da se Atina po drugi put
ogresi o filozofiju’ Ziveo je u Stagiri, zenio se dvaput. Otac mu je bio cuveni lekar Nikomah koji je bio lekar kralja Mitasa,
Aleksandrov dede. Kada se Filpu rodio sin vec je Aristotel bio u Atini i na glasu kao cuveni mislilac i filozof. FIlip pise
pismo Aristotelu…nije mi toliko drago sto mi se rodio sin koliko da ti mozes dam u budes ucitalj. Zove ga na dvor da
bude Aleksandrov ucitelj. Aleksandar je podivljao zbog viska moci. Super ga je ucio. On je bio jedini covek koga je
Aleksandar postovao. Aristotel je osnovao drugu cuvenu skolu u Atini koja se zvala Likej odnosno Licej. Ona je bila bolje
organizovana od Akademije, veliki pedagoski talenat. On je podelio predavanja na tzv zatvorena i otvorena (ezotericno i
egzotericno) Ezotericna pre podne za one koji su posveceni koji jako dobro znaju materiju i egzotericna za siru publiku,
ona otvaraju materiju narodu. Ovo je bilo da bi se popularisala materija. Daleko je teze drzati egzotericna predavanja
nego ezotericna. Tako mu se i spisi dele, na ezoterijske i egzoterijske.

Aristotelova kritika Platona. U svojoj Metafizici, on se obracunava sa Platonovom teorijom ideja. On nas je naucio da
citmao platona kako ga danas citamo. Svet ideja is vet senki to je rekao Aristotel za Platona on nikad to nije podeli sam za
sebe. Aristotel je utabao nacin citanja platona. Smatra da on gresi sto opste pojmove tj eidose strogo deli od
individualnih pojavljivanja. Aristotel smatra da opste (eidos) prebiva u pojedinacnom. Konjstvo kao eidos je u svakom
pojedinacnom culno dostupnom konju, a ne van njega. Jos kaze da lekar kada leci Kaliju i Sokrata leci i covestvo u njima.
COvestvo tj eidos je u svakom od njih.

Aristotelovo odredjenje lepote. Kaze da se lepota ne moze definisati i odredjuje je kao da je jedan entitet lepsi
okoliko vise opstog odnosno tipskog ima u sebi. Lep covek je utoliko lepsi ukoliko vise eidosa ima u njemu. Niko
nema komplet eidos ali moze da ga im a vise i manje. Ovo je uticaj na renesansno slikarstvo. Leonardo kaze da je zena
lepsa ukoliko vise l irskog i zenstvenog i majcinskog ima u sebi. Aristotel pita sta ke lepota u svom Organonu? Da li je
lepota kvalitet ili relacija? Kad kazemo da je lepota kvalitet, id a pociva u samom predmetu, sledi da je lepota
objektivna(pitagorejski pristup )Ovde je le pota u premetu, lepota se moze nauciti. Druga varijanta je da je lepota
relacije, tj da je lepota subjektivna i da se vezuje za nacin kako nasa svest dozivljava lepotu.(lepota ne postoji bez
percepcije i ne nalazi se u samom predmetu nego direktno od posmatraca) Konstituise se u magnetnom polju izmedju
predmeta i posmatraca. Ali on kaze da je LEPOTA KVALITET.

Ljucna knjiga je Aristotelova Poetika (O pesnickom umecu). Sve ono sto ej lepo se moze odrediti principom simetrije i
omedjenosti.Ono sto je lepo, bilo koji entitet treba ne samo da ima te delove dobro poredjane nego id a ima odredjenu
velicinu. Ne ma kakvu, jer to sto cini lepotu to je i velicina i poredak. Ukazuje na princip mere i velicine. Ma sta da nije
odgovarajuce velicine, bezi od eidosa. Primer je Konstantinova glava ,koja ima sbve dobre mere, ali je prevelika, a samim
tim i monstruozna. Ima granica posle koje se gube estetska svojstva i eidos necega.